TREĆE POLUVREME: Od Železnika do Triglava

utorak, 15 novembar 2016 10:25     Autor: 
Gledali smo meč između Olimpije i FMP-a u Ljubljani.

Ponekad je korisno imati druga koji je svetski putnik. Jedan takav me je pozvao da odemo na izlet u Ljubljanu u trenutku kada je FMP gostovao Union Olimpiji. Posle standardnog nećkanja, "imam li love", "imam li vremena" i "da li mi se uopšte ide", pristao sam. Nikada ranije nisam bio u Sloveniji, u zemlji o kojoj se pričaju bajke u državama bivše Jugoslavije. 

Naravno, nije isplativo putovati pet sati preko tri državne granice samo da biste gledali utakmicu. Pošli smo dan ranije, kako bi mi moj saputnik pokazao lepote grada Zmajeva. On je u njemu bio više puta i iznenađujuće je koliko ga dobro poznaje. 

Iako je ovo košarkaški blog, ne mogu da vam ne opišem koliko je Ljubljana prelep grad. Rođeni sam Beograđanin i usuđujem se da kažem da je lepša od njega. Prosto, slovenačka prestonica je iskoristila svoje potencijale na najbolji mogući način. Većina ulica u centru grada pretvorena je u pešakčku zonu i, šetajući se kroz kaldrmom popločane "sokake", zapitao sam se kako je moguće da je ova zemlja bila deo SFRJ. Arhitektura, mentalitet i sam izgled građana više podseća na neku germansku zemlju. Na primer Nemačku, Austriju ili Švajcarsku. Onda me je Ljubljančanin, o kome ćemo nešto kasnije, podsetio da je Slovenija dugo bila deo Austrougarske i da je većinu stvari poprimila upravo od nje.

Odseli smo u mestu koje se zove Cerklje na Gorenjskem, naselje u podnožju (Kamniško-savinjskih) Alpa, ispod skijališta Krvavec i na 10 kilometara od Ljubljane. Kod nas se kaže "kakva su ti sela i putevi, takva ti je i država". Ako se držimo te krilatice, mogu da zaključim da je ova alpska zemlja izuzetno dobro uređena, iako se Slovenci sa time verovatno ne bi složili.

Komunikacija sa lokalnim stanovništvom se lako odvijala. Skoro svi Slovenci pričaju savršeni srpsko-hrvatski. Što je meni neviđena stvar, jer razumem svaku petu reč njihovog jezika koji se, bar meni, potpuno razlikuje od našeg. Pogotovo ako se priča brzo. 

Nakon svih obilazaka, tura i poziranja ispred umetničkih dela arhitekture i vajarstva, došao je red da se zaputimo i do "Stožica". Sam put do tamo nije komplikovan.  Odmah ću reći da je dvorana prelepo zdanje. Ali, ako ste prvi put tamo i ako ste došli kolima da gledate Olimpiju, koju ne posećuje i ne obezbeđuje veliki broj ljudi, vrlo je verovatno da ćete se izgubiti u nizu hodnika, mračnih soba i zaključanih vrata. Postoji više ulaza u ogromnu garažu i morate da gledate u pasulj kako biste našli pravi. U našem slučaju, ulaz za novinare. Na kraju smo u dvoranu ušli kroz tunel namenjen za igrače. I dalje nisam siguran da je novinarima to dozvoljeno. Ali, mi smo se umuvali i to je bilo najvažnije.

Na pola sata pred početak utakmice dvorana je bila potpuno prazna. Što je i očekivano, jer niko ne mora da porani kako bi zauzeo (dobro) mesto. Neposredno pre sudijskog podbacivanja tribine je ispunilo oko 300 ljudi. Među njima je bio i već pomenuti Ljubljančanin, Damir, za koga sam imao milion pitanja.

Dok je trajala utakmica morao sam da balansiram između gledanja iste i čavrljanja sa njim. Odmah me je interesovalo zašto su "Stožice" uvek prazne, kada je pre samo nekoliko godina bila paklena atmosfera dok je Olimpija igrala TOP 16 fazu Evrolige i u timu imala Kevina Pinknija, Kenija Gregorija, Vlada Ilievskog, Saša Ožbolta, ali i Suada Šehovića, sada jednog od najboljih igrača regionalnog takmičenja. Razlog sam pokušao da nađem u ceni ulaznice. Kada mi je rekao da košta šest evra refleksna reakcija mi je bila šok i neverica: "Više od 700 dinara za utakmicu ABA lige?!". Ali, onda sam shvatio da se nalazim u Sloveniji, pa sam se nadovezao novim pitanjem: "Da li je vama to mnogo?". Odgovor je bio odričan, naravno. U Sloveniji je prosečna plata 1.000 evra. Jednostavno, većini navijača Zmajčeka se ne dopada što njihov tim više ne igra Evroligu i činjenica što nije bio šampion Slovenije čak sedam godina!

Olimpijini navijači, iako ih je malo na utakmicama, i dalje pokazuju strast. Nerviraju se i raduju kao i vi kada gledate svoj klub. Tri puta u toku utakmice su počeli da uzvikuju "Olimpija, Olimpija", što je samo po sebi teško kada je većim delom meča tišina kao u biblioteci. Ljubljančani i dalje osećaju i vole košarku, iako ne deluje tako. Utakmici je prisustvovao i Nebojša Čović sa suprugom. Oni su posle treće četvrtine napustili halu i odjurili u Zagreb da isprate Crvenu zvezdu u duelu sa Cibonom. Kako udaljenost između dva grada iznosi 137 kilometara nije im bilo teško da se stignu na vreme.

Kada su dešavanja na parketu u pitanju, FMP je mnogo bolje započeo. Džona Bolden je pokazao da poseduje veliki potencijal, pre svega fizički. Australijanac je bio najzaslužniji što su Panteri na poluvreme otišli sa viškom od 12 poena. To govori i njegova statistika. Za svega 13 minuta na parketu je ostvario učinak od 14 poena i 12 skokova. Tim iz Železnika je ponovo ličio na ekipu sa početka sezone.

Ali, u nastavku se igra Pantera srušila kao kula od karata. Bolden je bio zaustavljen, a Olimpija se velikom borbenošću vratila u duel. FMP je upao u takvu letargiju da je Slobodan Klipa sa klupe vikao da igrači počnu da mu uzimaju otvorene šuteve. Oni to nisu činili i ostaje nam da to pripišemo niskom nivou samopouzdanja. 

Kako se nazirao preokret igrači FMP-a su posezali i za pomalo očajnim pokušajima. Primera radi, Đorđe Kaplanović se, braneći igru leđima prema košu, prosuo se po parketu ničim izazvan. Sudija Ilija Belošević ga je mrtav 'ladan pogledao i dva puta mu ponovio: "Šta smo rekli za to", dok mu je signalizirao tehničku grešku. Košarkaš se nije bunio. Štaviše, ušao je u dijalog sa Nikolom Jankovićem, koji mu je dobacio: "Đole, ceo život isto". Kaplanović se samo nasmejao.

FMP je i dalje delovao anemično. Tek pomalo živosti u napadu su mu dali plejmejkeri Filip Čović i Marko Ljubičić, ujedno i dva najiskusnija igrača. Mladi kao da nisu imali želju da pobede. Olimpija ju je imala. Njeni košarkaši, iako su retko odmarani, delovali su daleko svežije i borbenije od gostujućih. Poraz Pantera je bio neizbežan.

Kada se izgubi neizvesna utakmica navijači obično vide ono što sudije ne vide, pa u njima traže krivce za svaki loš napad svoga tima. Tako je jedan momak koji je sedeo iznad mene tokom čitavog drugog poluvremena ispaljivao svoj arsenal psovki. Na slovenačkom jeziku, što je za mene bilo čudno i pomalo smešno, jer duboko u podsvesti na Slovence gledam kao na civilizovaniji narod od većine sa prostora bivše nam države. Naravno, to nema veze sa životom, ali moram da priznam da sam svejedno uživao.

Posle meča me je iznenadila pojava miks zone, koja je uglavnom postavljana na velikim takmičenjima i to pod okriljem FIBA-e. Ona nije bila posećena, ali je bila ispoštovana. Gašper Okorn se zadržao da popriča sa jednim predstavnikom sedme sile i vidno je bio srećan zbog pobede. Ne znam kako izgleda miks zona kada Olimpija izgubi.

Na kraju, domaći su iz dvorane izašli srećniji i može se reći da im se vratilo za sve poraze u neizvesnim završnicama ove sezone. FMP-ovim mladim košarkašima ostaje samo da nađu želju i motivaciju da igraju, jer kvalitet poseduju.

(foto: Olimpija Ljubljana / Ales Fevzer; MVP)

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

white_star.png

Najnovije poruke na forumu

white_important.png

Anketa

MVP NBA lige je?

Rasel Vestbruk - 31.6%
Džejms Harden - 26.3%
Kavaj Lenard - 31.6%
Nijedan od ponuđenih - 10.5%
Glasanje za ovu anketu je zavrseno

Copyright by mvp.rs