TREĆE POLUVREME: Raj na nebu, Tamiš na zemlji

utorak, 13 decembar 2016 13:49     Autor: 
Posetili smo Pančevo.

"Blato do grla, komarci te jedu, Tamiš, Tisa, Dunav, samo da se peca."

Iskreno, jedva sam dočekao priliku da citiram jedan od tekstova mog omiljenog domaćeg benda. Najpogodnija se ukazala upravo sada, jer sam za vikend otputovao na Tamiš. Ali, ne da pecam već da posetim istoimeni klub i dvoranu "Strelište", koja se nalazi baš u Ulici Radivoja Koraća, legende jugoslovenske košarke, ali i OKK Beograda. U goste im je došlo Smederevo 1953.

Dok sam radio u organizaciji Olimpijskog kvalifikacionog turnira imao sam priliku da upoznam sjajne ljude. Između ostalih, direktno sa mnom su sarađivale dve devojke koje žive baš u Pančevu. Momak jedne od njih je košarkaš Tamiša. Zamolio sam ih da mi pomognu oko pisanja ove priče i na moju sreću, i zadovoljstvo, pristali su.

Put do tamo je bio jednostavan. Em je blizu, em je međugradskim prevozom sa Beogradom sjajno povezan. Za vreme puta sam se pomalo osećao kao Danilo Bata Stojković u filmu "Ko to tamo peva". Vozeći se pomalo dotrajalim autobusom držao sam notes u ruci i hvatao beleške svega što je moglo da bude interesatno za ovaj blog. S tim što su moji motivi bili malo drugačiji od njegovih.

Posle potrage za lokalom u kome je trebalo da se nađem sa svojim domaćinima, Anđelijom i Adamom Mirkovićem, odmah smo se bacilli na "posao". Navikao sam da slušam tužne priče o srpskoligaškim klubovima. Najviše je onih u kojima igrači masovno napuštaju zemlju zbog besparice i odlaze u Rumuniju, Bugarsku ili Mađarsku u potrazi za uhlebljenjem.

Ali, usledio je pozitivan šok kada mi je Adam rekao da ne želi da napusti Tamiš jer je organizacija na fantastičnom nivou. Plate su redovne i ne kasne, u Klubu se sjajno ophode prema njemu i njegovim saigračima i u vezi sa bilo čim im izlaze u susret. Neki igrači žive u Beogradu, pa na treninge i utakmice idu zajedno kolima, a gorivo plaća klub. Neko bi rekao: "Raj na nebu, Tamiš na zemlji". Pa čak i najveći klubovi na ovim prostorima ne funkcionišu tako dobro i transparentno.

I zaista. Ako pogledamo zvanični sajt kluba možemo da zaključimo da se sve radi na evropskom nivou. U organizaciji radi sijaset ljudi i svi imaju svoje zaduženje. Klub se, kako nezvanično saznajemo, finansira iz opštinskog budžeta, što je za svaku pohvalu.

Zbog svega navedenog ne bi trebalo da čudi što Tamiš već godinama beleži odlične rezultate. Tajna konstantnosti takođe leži i u činjenici što klub ne potpisuje otvorene ugovore sa košarkašima, kao što je to praksa u većini drugih ekipa. Dok ostali menjaju sastave Pančevci ostaju isti tokom čitave sezone. Još kad im se pridruži povređeni Stefan Savić, biće jedni od glavnih konkurenata za učešće u Superligi Srbije.

Nažalost, građani ne prepoznaju uspehe lokalnog tima. Slaba poseta može da obeshrabri i najveće entuzijaste. Doduše, Pančevo se karakteriše kao "grad rukometa" i, kako sam čuo, dvorana je krcata kada igra Dinamo. Tamiš svoje utakmice najavljuje putem sajta i društvenih mreža, ali bi možda oblepljivanje nekoliko plakata pomoglo da se privuče publika. Mada, po mom mišljenju, najbolji "mamac" bi trebalo da bude činjenica što Tamiš ima velike šanse da se domogne Superlige, a samim tim i duela sa Partizanom i Crvenom zvezdom, koji, ruku na srce, privlače najviše pažnje.

Lokalni mediji solidno prate dešavanja u klubu. Otprilike jednom mesečno neko dođe da napravi reportažu, što je takođe atipično za bilo koju od srpskih liga. Iskoristiću priliku da citiram kolegu, prijatelja i srpskog Dona KihotaDragana Panajotovića: "Obično se u drugim medijskim kućama objavljuju samo skandali, incidenti, tuče i ostale negativne stvari, skoro nikad nešto što ima veze sa košarkom".

Sve se to moglo saznati iz razgovora sa Adamom. Zatim sam ponovo bio privilegovan i počastvovan, jer su nam se pridružila još trojica igrača Tamiša: Igor Kesar, Dušan Milošević i Nemanja Đorđević. I svi su potvrdili Adamovu priču. Ne bi ni da mrdnu iz Pančeva. Usledile su ortačke i interne šale između saigrača, što ukazuje na dobru atmosferu. Za Miloševića su rekli da je legenda kluba jer je u istom već dve godine.

Kada su svi otišli pridružila mi se Ana. Od nje sam mnogo saznao o samom gradu, ali o tome neki drugi put. Pošli smo u halu i pri samom ulasku me je dočekala pesma Bitlsa, "Hey Jude". Ta pesma se masovno peva na tribinama engleskih stadiona, pa sam na trenutak zamislio kako bi izgledalo da se "Na na na naaa, hey Jude" zaori halom u Pančevu. Naravno, to su prazne maštarije. Svejedno, Tamiš me je tada potpuno kupio. E, da. I ulaz u dvoranu je besplatan.

O samom susretu nema mnogo šta da se kaže. Igralo se na mali broj poena, sa velikim brojem promašenih šuteva, pa je zato teško za analizu. Akcije domaćih su imale smisla, ali oni jednostavno nisu mogli da pogode. Sa druge strane, neverovatno je koliko je Smederevo napada završavalo u poslednjim sekundama istih. Naravno, nisu bili naročito uspešni, ali su bili taman toliko da ostanu u igri. 

Čitavim tokom se igrala egal utakmica, iako su gore pomenuti igrači domaćih bili samouvereni u trijumf. Smederevci su bili žilavi i videlo se da su motivisani da se trijumfom odmaknu sa dna tabele. Ali, u finišu poslednje deonice na parket je pao do tada odlični Nikola Pavlović i po bolnoj grimasi se videlo da povreda nije naivna. Kontaktirao sam ga odmah posle meča. Stradao je zglob. Sreća u nesreći je da posle sledećeg kola Prve muške lige Srbije sledi pauza od skoro jednog meseca. Za to vreme bi trebalo da se oporavi.

Odsustvo Pavlovića kao da je pokolebalo njegove saigrače. Igra gostiju je postala skromnija, a Tamiš je sa četiri vezane trojke pred kraj čak ostvario ubedljiv trijumf. Rezultat je bio 73:60 i on nije pravi pokazatelj dešavanja na terenu.

Duel su obeležila dvojica igrača, Nikola Simić kod domaćih i Slobodan Božović kod gostiju. 

Igra Tamiša se uglavnom bazirala na blokovima, iz kojih je sjajno izlazio Simić i kao po pravilu bi ostajao sam na poludistanci ili distanci. Bio je gotovo nepogrešiv. Na kraju je iz igre šutirao 9/13, a ubacio je 24 poena. Njegov temperament posle postignutih koševa je takođe pomogao da njegov tim bude bliži pobedi. Svaki ubačeni šut je glasno proslavio, što ume da podigne tim.

Sa druge strane, Božović je dominirao u oba reketa. Iako Pančevcima ne fali masa, košarkaš Smedereva je izgledao toliko dominantno da mu maltene ništa nisu mogli. Iskustvo je učinilo svoje. Lagano je sam sebi stvarao pozicije za poluhorog, a ni šut iz daljine mu nije bio strana pojava. Pomalo me je podsetio na Pera Kamerona. Duel je završio sa 16 poena, 10 skokova i četiri ukradene lopte. 

Iako nije bio previše zapažen, uspeo sam da zapazim još 17 godina mladog Uroša Plavšića. Visok je 211 centimetara i komotno može da igra na poziciji krila. Nažalost, ne krasi ga naročito precizan šut. Ostale ne bih previše analizirao, jer mi se čini da ova utakmica nije reper i da bi svako od njih mogao bolje da odigra.

Pomenuo bih i spikera u dvorani, koji ne samo što je bio glasan već je tokom meča i deklamovao statistiku koju je sam vodio. Morate da priznate da je takva pojava retka. Takođe, na 30 sekundi pre kraja, pri rezultatu 68:60, već je objavio pobedu Tamiša tako što je rekao: "Tamiš je sam na četvrtom mestu tabele". Razumem kada neko navija za svoj tim, ali ne bi trebalo da se na taj način potcenjuje protivnik. Košarka nas već skoro vek i po uči da su čuda moguća. Pogotovo što osam razlike nije tako nedostižan zaostatak, a viđali smo i veće preokrete. 

Sve u svemu, Pančevo i moji domaćini su omogućili da mi notes bude prepun beleški, a glava prepuna utisaka. Na tome sam im neizmerno zahvalan.

(foto: KK Tamiš; MVP)

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

white_star.png

Najnovije poruke na forumu

white_important.png

Anketa

Domet Srbije u Riju?

Medalja - 61.1%
Polufinale - 18.3%
Četvrtfinale - 17%
Grupna faza - 3.6%
Glasanje za ovu anketu je zavrseno

Copyright by mvp.rs