DRAFT 2017: Oni dolaze

Aco Lazarević, Ivica Lončar i Matija Nikolić Aco Lazarević, Ivica Lončar i Matija Nikolić
Petak, 16 Juni 2017 08:20
Facebook Facebook Google Pinterest

Novu generaciju predvode plejmejkeri.

Pored velikog finala NBA lige, veliku pažnju tokom juna meseca svake godine privlači i Draft. Naredni će biti održan u noći između 22. i 23. juna od jedan sat posle ponoći u "Barklejz Centru". Nosioci generacije koja dolazi su plejmejkeri. Oko nekolicine njih je podignuta velika prašina, pa su neki drugi igrači, koji imaju veliki talenat, potpuno nepravedno gurnuti u drugi plan.

REDOSLED 1. Boston (pik Bruklina) 2. LA Lejkers 3. Filadelfija (pik Sakramenta) 4. Finiks 5. Sakramento (pik Filadelfije) 6. Orlando 7. Minesota 8. Njujork 9. Dalas 10. Sakramento (pik Nju Orleansa) 11. Šarlot 12. Detroit 13. Denver 14. Majami 15. Portland 16. Čikago 17. Milvoki 18. Indijana 19. Atlanta 20. Portland (pik Memfisa) 21. Oklahoma Siti 22. Bruklin (pik Vašingtona) 23. Toronto (pik LA Klipersa) 24. Juta 25. Orlando (pik Toronta) 26. Portland (pik Klivlenda) 27. Bruklin (pik Bostona) 28. LA Lejkers (pik Hjustona) 29. San Antonio 30. Juta (pik Golden Stejta)

U jeku priprema za Draft komesar NBA lige, Adam Silver, je pokrenuo priču o promeni "one-and-done" pravila, pa je moguće da ćemo u bliskoj budućnosti ponovo imati priliku da u najboljoj ligi na svetu gledamo momke koji će među profesionalce nakon srednje škole.

"Moj osećaj je da to pravilo ne ide nikome u korist. Treneri i sportski direktori koledža sa kojima sam razgovarao nisu zadovoljni. Takođe, znam da u NBA ekipama nisu zadovoljni, delom zbog toga što smatraju da veliki broj kandidata koji izlaze na Draft nije pripremljen onako kako oni očekuju da bi trebalo da budu", rekao je nedavno Silver.

Ovu temu ćemo da ostavimo za neku drugu priliku, a sada ćemo da se skoncentrišemo na ono što sledi. Najviše sreće na Lutriji je imala ekipa Bostona, koja bi konačno trebalo da naplati trejd sa Bruklinom iz 2013. godine. Seltiksi će, iako su sezonu završili na prvom mestu na Istoku, imati pravo da biraju prvi. Međutim, Deni Ejndž već ima formiran tim, kome nedostaje jedan superstar kako bi ozbiljno napao titulu. Prvi operativac Seltiksa ima dosta materijala u rukama da trejdom ugrabi pomenutu zvezdu, a deo paketa bi verovatno bila i prava na prvog pika. Sa druge strane, radi se o iskusnom menadžeru, koji sigurno neće da žuri. Tokom leta će nekoliko velikih zvezda imati mogućnost da promeni sredinu, pa bi Ejndž mogao da uzme i "jare i pare".

Nakon najtrofejnije franšize pravo da bira ima njihov najveći rival, Lejkersi. Ekipa iz El Eja je u fazi rebildinga, sa nekoliko interesantnih mladih igrača, pa će biti zanimljivo videti kako razmišlja Medžik Džonson. Nakon njih sledi Filadelfija, koja bi konačno trebalo da ugrabi talentovanog plejmejkera. Ali... I tu postoje različite priče. Siksersi žele da pokušaju sa Benom Simonsom, čije su prirodne pozicije krilo i krilni centar, na "jedinici". Imajući u vidu iskustvo porodice Kolanđelo, ne bi trebalo očekivati neočekivano od Siksersa, ali smo morali da pomenemo i tu opciju.

U centru medijske pažnje biće i potezi Vlade Divca. Nekada sjajni srpski centar je bio predmet podsmeha nakon prošlogodišnjeg Drafta, još i više posle trejda Demarkusa Kaznsa u Nju Orleans, pa se očekuje da sa dva loteri pika (peti i deseti) ove godine popravi utisak. Naravno, pod lupom javnosti će biti i izbor Niksa sa osme pozicije, ali i Spursa, iz potpuno drugačijih razloga, sa kraja prve runde Drafta.

Mi ćemo, kroz redove koji slede, probati da vas upoznamo sa kvalitetima košarkaša koji se nalaze u beležnicama generalnih menadžera NBA timova. Najbolje među njima ćemo da pokušamo da skeniramo do detalja, ali i da ukažemo na one koji idu ispod radara.


MARKELLE FULTZ (Washington, 19, 193)

Kao što je već bilo reči, ovogodišnji Draft biće prepun kvalitetnih košarkaša na poziciji plejmejkera. Gotovo da ne postoji analiza koja na prvo mesto nije postavila Markela Fulca. Više je nego izvesno da će ovaj košarkaš biti podignut sa prve pozicije, da li od strane Bostona ili možda nekog drugog tima ostaje da se vidi.

Fulc je, da se tako izrazimo, klasična američka košarkaška priča. Rođen je 29. maja 1998. godine u siromašnom kraju države Merilend. Njega i njegovu sestru Šontiz podigla je samohrana majka Eboni. Izlaz iz svega Fulc je tražio kroz košarku. Ipak, nije sve išlo onako kako je zamislio. Kada je bio sofmor u Srednjoj školi "De Mata", koju je pohađao, nije prošao "kat" za prvi tim košarkaške sekcije. Proveo je godinu dana trenirajući sa juniorskom ekipom.

"Bio sam uznemiren posle toga, ali ne i ljut. Trudio sam se, radio sam dobro, bio sam ubeđen da sam odigrao dovoljno da uđem u prvi tim", govorio je tada budući prvi pik.

"Pričao sam nakon toga sa majkom, a onda prionuo na još teži rad. Pronašao sam neke pozitivne strane u svemu tome, ušao u salu i nisam prekidao sa treninzima."

Nakon srednje škole stiglo je pregršt ponuda. I tada je Eboni odigrala važnu ulogu. Odbijeni su Arizona, Konektikat, Nort Karolajna, Džordžtaun, Kanzas, Lujvil, Merilend, USC i mnogi drugi. Odluka je pala na Vašington Haskise.

"Mnogi treneri svoje studente sportiste tretiraju kao običan proizvod. Nisam želela da neko mog sina posmatra na taj način. Možeš da ideš gde god želiš, ali ono o čemu želim da razmišljaš je ko će ti biti podrška i snaga kada ne budeš bio na terenu."

Lična karta Ime i prezime: Markel Fulc Datum i mesto rođenja: 29. maj 1998. (Aper Marlboro, Merilend) Visina: 193 centimetara Pozicija: Plejmejker Koledž: Vašington (2016/17)

Očigledno da je Lorenco Romar, tadašnji trener Vašingtona, svojim pristupom privoleo najpre majku, a potom i Markela, koji, kako napominje, sve što radi u životu radi isključivo zbog nje:

"Sama pomisao da ću moći da brinem o njoj i mojoj sestri daje mi nenomralnu snagu. To je nešto što želim da radim ceo život. Hoću da je vidim kako se smeje, jer je to čitav moj svet. Staće i ta košarka jednom, ali ja ću i dalje želeti da gledam njihova nasmejana lica."

Pored majke, važnu ulogu u Markelovom životu odigrao je i Kit Vilijams, koji je u košarkaškom svetu poznat i po tome što je u mladosti trenirao Kevina Durenta.

Već u prvom meču u dresu Haskisa pokazao je o kakvom se potencijalu radi. U utakmici protiv Jejla postigao je 30 poena. Lični rekord je postavio na utakmici protiv Univerziteta Kolorado, kada je isporučio 37 poena. Kao frešmen prosečno je beležio 23 poena, šest asistencija i pet skokova po jednom meču. Više nego dovoljno da se stavi na čelo nadolazeće generacije.

Fulc je na terenu ono što Amerikanci zovu "full package". Tehnički i fizički gotovo da nema mana. Može da kreira za sebe i za druge, da šutira iz svih pozicija, ima dobro telo i zna da ga koristi. Ono što bi moglo da mu se zameri je nedostatak koncentracije u određenim situacijama, pre svega u odbrani, ali to nije nešto što ne može da se ispravi radom.

Ukoliko se desi da Markel Fulc bude izabran sa prve pozicije Univerzitet Vašington će ući u istoriju kao prvi koji je dao lidere Drafta i u muškoj i u ženskoj konkurenciji. Nešto ranije, u aprilu tekuće godine, kao prvi pik WNBA lige, od strane San Antonio Starsa, izabrana je Kelsi Palm, takođe sa Vašingtona.

Valja napomenuti da Haskisi nikada do sada nisu imali košarkaša koji je draftovan sa prve pozicije. Najbolje rangirani je bio Bob Houbregs, koji je daleke 1953. godine podignut kao drugi. 

Dobar rad ovog koledža rezultirao je prošle godine, kada su visoko draftovani Markiz Kris, krilni centar koji trenutno nastupa u Finiksu, te Dežonte Mari, koji je član San Antonija. Pored Marija u NBA ligu su sa ovog univerziteta otišli i organizatori igre poput Nejta Robinsona i mlađeg Ajzee Tomasa.

Markel Fulc je, nema sumnje, odličan svestrani košarkaš. Postoji i mali procenat onih koji kažu da je više igrao za sebe, što se odrazilo na učinak njegovog tima minule sezone, koji nije stigao ni blizu doigravanja, a sezonu je završio sa svega devet pobeda. Međutim, 2016. godine Fulc je sa reprezentacijom Sjedinjenih Američkih Država osvojio zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu za igrače do 18 godina. U finalnom okršaju protiv selekcije Kanade ubacio je 23 poena, a na kraju mu je pripalo zvanje najkorisnijeg igrača turnira. Definitivno je kadar za lidera i definitivno ima materijala da izraste u nosioca franšize. Da li Bostona?! Videćemo već 23. juna.


LONZO BALL (UCLA, 19, 198)

Otac i majka, Lavar i Tina, su mu studirali zahvaljujući košarkaškim stipendijama. Loptu je kroz obruč počeo da probacuje sa samo dve godine. Rođen je u okolini Los Anđelesa. U poslednjoj godini srednje škole prosečno je beležio tripl-dabl učinak. Dileme nije bilo - UCLA. Usledila je sjajna frešmen sezona u dresu Bruinsa i potom prijava za Draft. Na osnovu svega napisanog reklo bi se da su svi preduslovi za novu zvezdu Los Anđeles Lejkersa ispunjeni. Ali...

Lonzo Bol još uvek nije ušao u NBA ligu, ali je sasvim sigurno da će biti dočekan "na nož" od velikog broja košarkaša koji u njoj nastupaju. Razlog nije ovaj talentovani plejmejker, već njegov otac. Lavar Bol je trenutno jedna od najvećih zvezda u američkoj košarci, ako se u obzir uzme prostor koji dobija u medijima. Gluposti koje je izjavio više se ne broje, a stručnjaci smatraju da je svome sinu već naneo štetu od oko 10 miliona dolara. Naime, vrhunac Lavarovog "ludila" bio je zahtev da kompanija koja želi da pravi patike sa imenom njegovog sina ponudi ugovor od milijardu dolara! Takav aranžman bi uključivao i Lonzovu mlađu braću, Lianđela i Lamela, dok bi kompanija koja se odluči na takav korak morala da pristane i na partnerski odnos sa "Big Boler Brendom" (BBB), iza koga stoji porodica Bol. Kako niko nije pristao na takve uslove "BBB" je izbacio prvi par patika za koji bi trebalo izdvojiti nešto manje od 500 dolara!

Lična karta Ime i prezime: Lonzo Anderson Bol Datum i mesto rođenja: 27. oktobar 1997. (Enahajm, Kalifornija) Visina: 198 centimetara Pozicija: Plejmejker Koledž: UCLA (2016/17)

Teško je verovati da je "marketinški trik" kome je pribegao Lavar Bol samo njegova inicijativa. Nema sumnje da iza ovakvog ponašanja stoji čitava mašinerija zainteresovanih da profitiraju na talentu mladog košarkaša, a njihov cilj je samo jedan - Los Anđeles. Jer, u El Eju sve mora da bude glamurozno, a na vrata se ulazi tako što se razbijaju. Bol je odbio da odradi trening u Bostonu, sa Lejkersima je trenirao 7. juna, a sve su glasnije priče da bi tim iz El Eja mogao da ga preskoči na Draftu. Šta će da se dogodi ostaje nam da vidimo za nekoliko dana. Do tada, da se vratimo na ono što Lonzo donosi na terenu.

U svojoj juniorskoj godini srednje škole Bol je beležio 25 poena, 11 skokova, 9.1 asistencija, pet blokada i pet ukradenih lopti u proseku. Godinu dana kasnije je predvodio Čino Hils do titule prvaka države i učinka 35-0 sa prosekom od 23.9 poena, 11.7 asistencija i 11.3 skokova. U tom timu su bila i njegova braća. Lonzo je pokupio gotovo sva priznanja za igrača godine u srednjoškolskoj kategoriji, većina sakuting službi mu je dodelila "pet zvezdica" i on je svoj put nastavio na UCLA-u, kome se obavezao godinu dana ranije.

Bol je u dresu Bruinsa odigrao 36 utakmica i prosečno je beležio 14.6 poena, 7.6 asistencija i šest skokova. Sa ovom školom je stigao do regionalnog polufinala, gde ih je savladao Kentaki sa 86:75. Bol je u meču sa Vajldketsima doživeo lakšu povredu zadnje lože u prvom poluvremenu, pa je drugo odigrao ispod svakog nivoa. Susret je završio sa 10 poena, osam asistencija i četiri izgubljene lopte. Di'Eron Foks mu je u lice prosuo 39 poena!

Talentovani plejmejker je bio jedini frešmen u konkurenciji za nagrade koje se dodeljuju najboljem igraču u koledž košarci i to potpuno zasluženo. Ali, postavlja se pitanje da li Bol svoju igru može da prenese na viši nivo?

Njegove najveće vrline su sjajan pregled igre i visina koja mu omogućuje da baca pasove preko direktnih rivala. Ima izražene liderske sposobnosti i svoje saigrače čini boljima. Sve ostalo je pod znakom pitanja, ali bi trebalo da se naglasi da je on mlad igrač koji može mnogo da napreduje. Njegovi limiti su visoko i, u teoriji, bilo bi najbolje da ga izabere tim koji je spreman da čeka.

Što se tiče mana, ono što će mnogi da istaknu kao njegovu najveću je to da je "mekan" igrač. U odbrani gotovo da ne pokušava da izađe iz blokova, dok u napadu teško igra protiv jakog pritiska na loptu. Ima brze noge, ali visok dribling. Prodori ka košu u kojima je potrebno da se izdrži kontakt sa defanzivcem su za njega gotovo nemogući. Prilikom šuta uglavnom traži dribling u levu stranu, zbog izuzetno neobičnog izbačaja. Takođe, prilikom šuta sa distance baca se unapred, što vrlo često dovodi do toga da doskoči na nogu rivala. Šut sa poludistance gotovo da ne koristi. I pored navedenih slabosti, Bol je u dresu UCLA-a iz igre šutirao sa 55.1 odsto uspešnosti, a iza linije za tri poena 41.2 odsto. Realizacija slobodnih bacanja mu je bila na izuzetno skromnih 67.3 odsto.

Otac je, pre svega, stavio veliki pritisak na Bolova leđa, pa će svaki njegov korak u NBA ligi biti pompezno ispraćen. Ostaje da se vidi kako će to sve delovati na Lonza, koji u javnosti ostavlja utisak prijatnog momka, koji je spreman da "oguli kolena" kako bi došao do uspeha. Sposobnost da radi na ispravljanju svojih igračkih mana i da ne reaguje emotivno na natpise u medijima odrediće smer u kome će se kretati njegova karijera.


JOSH JACKSON (KANSAS, 20, 203)

Džošua O'Nil Džekson mu je puno ime, ali ga mnogo više ljubitelja košarke zna kao Džoša Džeksona. Rođen je 10. februara 1997. godine u San Dijegu, a najveći deo detinjstva proveo je u opasnim krajevima Detroita. I igrom i pojavom, ali i delovanjem van teran privukao je pažnju na sebe, iako važi za nenametljivog momka.

Džekson je najpre krenuo u srednju školu u Detroitu. Usledio je prelazak u školu Džastin Siena  u mestu Napa u Kaliforniji. Kao junior je prosečno beležio 31 poen, 17 skokova i pet asistencija u proseku. U seniorskoj sezoni je bio tek nešto slabiji sa prosečnim učinkom od 27 poena i 13 skokova. Nije bilo sumnje da se radi o jednom od najboljih igrača u državi.

Za nacionalni tim je debitovao 2013. godine na Prvenstvu Amerike za igrače do 16 godina starosti. Naredne godine bio je član ekipe koja je u Dubaiju osvojila zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu za košarkaše do 17 godina. Još jedno zlato "ubrao" je na Svetskom prvenstvu na Kritu, gde je 2015. godine bio član američke U19 selekcije. Pored tri prva mesta, koje je osvajala selekcija sa njim u timu, još impozantnije deluje podatak da na tim takmičenjima nisu doživeli niti jedan poraz. 

Nakon svih ovih uspeha brojni stručnjaci su ga svrstavali među najtalentovanije košarkaše generacije, a "ESPN" je otišao toliko daleko da ga je stavio na drugo mesto njihove liste najboljih srednjoškolaca, odmah iza Herija Džajlsa. Shodno tome, pljuštale su ponude poznatih koledža. 

I dan danas će ostati dilema kako je Bil Self, trener Univerziteta Kanzas, uspeo da ga ubedi da je baš njegov program idealan za Džeksonov napredak, posebno ako se uzme u obzir da je jedna od ponuda stigla i od Mičigen Stejta, za koji Džekson navija od malih nogu. Uz to, u regrutovanju je učestvovao i Šon Miler, trener Arizone sa kojim je sarađivao u U19 selekciji Sjedinjenih Američkih Država, a zadatak da ga provede kroz kampus u Tusonu je imao Dušan Ristić.

Lična karta Ime i prezime: Džošua O'Nil Džekson Datum i mesto rođenja: 10. februar 1997. (San Diego, Kalifornija) Visina: 203 centimetara Pozicija: Krilo Koledž: Kanzas (2016/17)

Nije pogrešio. Odlično se uklopio uz Frenka Mejsona III i Devontea Grema i maestralnim partijama je vodio Kanzas do skora od 31-5. Iako su slovili za jedne od favorita za osvajanje NCAA šampionata, Džejhoksi su ispali u Elit Ejt fazi od Oregona. 

Prosečno je postizao 16 poena, uz sedam skokova, tri asistencije, dve ukradene lopte i jednu blokadu. Rekord karijere mu je 31 poena, a ubacio ga je u meču sa Teksas Tekom. Proglašen je za Big 12 frešmena godine, što je samo jedno u nizu individualnih priznanja koje je osvojio. Učestvovao je na Najk Hup Samitu 2016. godine, a iste godine je bio učesnik Ol Amerikan Mekdonalds meča, gde je podelio priznanje za najkorisnijeg košarkaša sa prezimenjakom Frenkom.

Međutim, Džekson je stigao da pokaže i svoju negativnu stranu. 

"Udario sam njen automobil. Slomio sam joj zadnje svetlo i ulubio vrata sa vozačleve strane", rekao je Džekson na saslušanju povodom postupka koji je vođen protiv njega.

Naime, 9. decembra 2016. godine izašao je sa svojim saigračem Ladžeraldom Vikom. U tom momentu je u istom baru boravila i bivša devojka njegovog saigrača, takođe košarkašica Univerziteta Kanzas, Mekenzi Kalvert. Kako se Vik, pored Džeksona, našao i u društvu nove devojke, Kalvert je dobila napad ljubomore i prosula je piće po bivšem momku, a potom pobegla. Iznervirani Vik i Džekson krenuli su za njom. Pozivali su je da izađe iz automobila, a kako ona nije htela počeli su da lupaju po njemu. Kasnije je utvrđeno da je Džekson oštetio vozačeva vrata i polomio zadnje svetlo, a kompletna šteta je procenjena na nešto od 3.000 američkih dolara. Džekson je potpisao jedan sporazum u kojem se obavezao na pohađanje kursa za kontrolisanje napada besa, a takođe i da neće konzumirati alkohol i droge u trajanju od godinu dana. Pored toga se izvinio Kalvertovoj, a platio je i simboličnu štetu. Interesantno je da Džekson i Vik nisu bili suspendovani od strane Kanzasa, što nije bio slučaj sa Kalvertovom.

No, sve to je sada daleko iza Džoša. Trenutno mu je u prvom planu trening i razgovori sa mnogobrojnim klubovima koji su zainteresovani za njegove usluge. Spominje se da su Lejkersi opasno "zagrizli" za sjajno krilo i da su nedavno u Sakramentu drugi put razgovarali sa njim. Samim tim što se trenutno kotira bolje od Lonza Bola jasno je šta sve nudi ovaj momak. Njegova zrelost i poznavanje košarke daleko prevazilaze broj godina. Smatra se košarkaški najinteligentnijim u ovoj klasi, a tu mu je možda pomogla i ljubav prema šahu, koji obožava da igra.

Njegovoj igri se malo šta može zameriti. Izuzetan je atleta, eksplozivan, odlično završava oko obruča, ima strašan prvi korak koji mu pomaže u napadu kloz auta, a predanim radom usavršio je i svoj šut. U prvih nekoliko nedelja koledž sezone pogodio je svega devet od 38 pokušaja za tri poena, ali je u poslednja dva meseca šutirao fantastičnih 25/52. Iz catch and shoot situacija je pogađao blizu 40 odsto šuteva. 

Što se odbrane tiče uzda se u dobar rad nogu i brze ruke, ali mu stručnjaci manu pronalaze u malom rasponu ruku i telesnoj masi, koja ga sputava da odigra i na poziciji krilnog centra u nižim postavama. Ipak, najveći problem leži u slobodnim bacanjima, koje čak ne šutira na isti način te mu je procenat uspešnosti jedva preko 50 odsto.

Sve u svemu, Džekson deluje kao neko ko može da postane bitan faktor u godinama koje slede. Da li u Lejkersima, Filadelfiji ili na nekom trećem mestu ostaje da se vidi.


JAYSON TATUM (DUKE, 19, 203)

Džejsonu Tejtumu igra pod obručima je deo DNK-a. Nije isključeno ni to da je junak naše priče plod ljubavi u kombinaciji sa slavljem zbog proslave titule, koju je njegov otac osvojio sa Kristijan Bradrs Koledžom (CBC) 1997. godine. Devet meseci kasnije Brendi Kol je na svet donela buduću zvezdu NBA lige.

Majka je imala samo 18 godina kada ga je rodila i bila je primorana da ga odgaja sama, ali je to nije nateralo da se odrekne obrazovanja. Upisala je fakultet, radila, odgajala dete i u svemu tome je bila izuzetno uspešna. Spavala je manje od četiri sata svakoga dana.

"Bilo je izuzetno teško, ali sam osećala da to moram da uradim za nas dvoje. Sećam se da me jednog dana majka pozvala i rekla mi da je Džejson počeo da puzi. To me je slomilo, nisam mogla da zaustavim suze", prisetila se tog perioda Brendi Kol.

Kada je njen sin malo porastao počela je da ga vodi sa sobom na predavanja. Profesori su joj izlazili u susret, jer on nije remetio nastavu, a 13 godina kasnije je zaradila diplome iz komunikacija, političkih nauka i prava. Podatak za veliko poštovanje.

Otac je profesionalnu karijeru košarkaša gradio u Evropi, a u Sent Luis se vratio kada je njegov sin imao tri godine i uživao je u tome da ga trenira. Džastin Tejtum je srednju školu Solden vodio do titule prvaka države 2012. godine. Sa ekipom je redovno radio i njegov sin, koji je išao u osmi razred. Roditelji su se dogovorili da Džejson krene u privatnu školu Šeminejd, koja je iznedrila dve NBA zvezde - Dejvida Lija i Bredlija Bila. Nakon prve godine njegov otac je dobio posao glavnog trenera u CBC-u, privatnoj školi koju je nekada pohađao i ljutom rivalu Šeminejda. Usledila je još jedna teška odluka - sin je ostao dalje od Džastina. Nastavio je putem kojim je krenuo.

"Već tada sam znao da je poseban, ali ne toliko poseban. On je jedan u milion", rekao je Džastin Tejtum mnogo godina kasnije.

Lična karta Ime i prezime: Džejson Kristofer Tejtum Datum i mesto rođenja: 3. mart 1998. (Sent Luis, Misuri) Visina: 203 centimetara Pozicija: Krilo Koledž: Djuk (2016/17)

Mladi Tejtum je postao lokalni miljenik, ali da bi ostao besmrtan falio mu je baner. Džastin je u svojoj prvoj sezoni stigao do nove titule sa CBC-om. Tokom karijere je sedam puta odmerio snage sa sinovljevim timom. Samo prvi je dobio senior. Usledilo je šest pobeda Šeminejda u kojima je Džejson prosečno beležio 33.3 poena. Ona koju će najduže pamtiti je četvrtfinalni duel iz seniorske sezone u kome je ubacio 45 poena. Šest dana kasnije podigao je trofej. Roditelji su bili u publici, a sin nije krio suze. Bio je to lep kraj jednog i otvaranje novog poglavlja u njegovom životu.

Omiljeni igrač Džejsona Tejtuma je Kobi Brajant, ali onaj na koga se ugledao bio je lokalni heroj - Bredli Bil. Želeo je da bude dobar kao bek Vašingtona, koji mu je, da se tako izrazimo, dugogodišnji mentor.

"Dok je on bio u osnovnoj, a ja u srednjoj školi stalno mi je ponavljao: "Želim da budem kao ti". Govorio sam mu da bi trebalo da radi na tome da bude bolji od mene. Zadivljen sam kako se razvio. Pakleno je radio da dođe do nivoa na kome je sada", izneo je Bil svoje impresije o Tejtumu.

Drugi čovek koji je imao veliki uticaj na Tejtuma je Leri Hjuz, očev kum i srednjoškolski saigrač, čovek koji je u NBA ligi proveo 13 sezona. Zahvaljujući njemu imao je privilegiju da prisustvuje treninzima i utakmicama Lebrona Džejmsa, kao i mečevima Djuka. Ljubav sa Blu Devilsima se rodila na prvu loptu. Treneri ove škole su gledali gotovo sve njegove utakmice i prilikom regrutovanja nije imao dilemu. Zvanično je posetio samo Duram i Majk Šaševski je mogao da računa na njega, ne samo na terenu. Tejtum je odigrao veliku ulogu u tome da se Heri Džajls, njegov izuzetno dobar drug, pridruži ekipi.

U svojoj jedinoj sezoni na koledžu Tejtum je beležio 16.8 poena, 7.3 skokova, 2.1 asistencija, 1.3 ukradenih lopti i 1.1 blokada. Međutim, sa Blu Devilsima nije ostvario zacrtani cilj na NCAA turniru. Ispali su, iznenađujuće, u drugoj rundi od Saut Karolajne. To mu nije poremetilo planove. Bio je odlučan da izađe na Draft, ali nema sumnje da će jednog dana vratiti na studije. Ako ni zbog čega drugog onda zbog svoje majke.

Tejtum je prototip modernog krila. Očekuje se da će karijeru graditi na poziciji "trojke", ali sjajno telo i košarkaško znanje mu daju mogućnost da u niskim postavama "glumi četvorku". Ukoliko biste karakteristike Kevina Durenta, Lebrona Džejmsa i Karmela Entonija pokušali da pronađete u jednom košarkašu onda bi to bio Tejtum. Radi se o fizički dominantnom igraču, sa širokim repertoarom napadačkih oružja i dobrom kontrolom lopte za poziciju na kojoj igra. Uz to, Tejtum imao zreo pristup igri i životu, što ne čudi kod igrača koji dolaze sa Djuka.

Kada je reč o manama, jedna od najvećih mu je igra u odbrani. Da bi uspeo u NBA moraće značajno da unapredi taj segment igre. Pored toga, Tejtum nije brz igrač, više se oslanja na svoju inteligenciju. Pod znakom pitanja je njegova sposobnost da kreira akcije na nivou najbolje lige na svetu. Uz to, trebalo bi da radi i na mehanici šuta, odnosno brzini izbačaja. Ima dobru ruku, ali je iza linije za tri poena u svojoj jedinoj sezoni u NCAA realizovao samo 34.2 odsto šuteva. Najopasniji je sa poludistance.

Mladi košarkaš ima potencijal da postane velika zvezda u NBA ligi. Biće mu potrebno vreme da svoju igru prilagodi izazovima koje ona sa sobom nosi, kao i da naporno radi na ispravljanju svojih mana. Gotovo je nezamislivo da Tejtum padne ispod petog mesta na predstojećem Draftu, a tim sa kojim su ga američki mediji najviše dovodili u vezu je Filadelfija. Siksersi i njihov trener Bret Braun imaju plan da igraju sa Benom Simonsom na poziciji plejmejkera, pa će umesto organizatora igre, veruje se, sa treće pozicije da izaberu Džoša Džeksona, ukoliko bude bio dostupan, ili Džejsona Tejtuma.


MALIK MONK (Kentucky, 19, 191)

"Želim da budem najbolji. Nema poente baviti se nečim ako nisi najbolji ili ne želiš to da postaneš. Zabavno je biti na vrhu", reči su najboljeg beka u klasi koja dolazi.

Činjenica da se Džon Kalipari potrudio da ga privoli u svoje jato dovoljno govori o kvalitetima Malika Monka. On je najmlađi od petoro braće i od najranijeg uzrasta je bio primoran da zaradi poštovanje. U tom periodu je izgradio izuzetan karakter. Njega ne zanima ko je ispred njega, spreman je da ga nadmaši.

Tri brata sa očeve strane nisu u velikoj meri povezana sa sportom, dok je Monkov 12 godina stariji brat po majci, Markus, bio fudbalska zvezda Univerziteta Arkanzas. Stigao je i do NFL-a, ali nije uspeo da se izbori za svoje mesto pod suncem. Prebacio se na košarku i igrao izuzetno zapaženo u Drugoj ligi Nemačke.

Lična karta Ime i prezime: Malik Monk Datum i mesto rođenja: 4. februar 1998. (Džonsbro, Arkanzas) Visina: 191 centimetara Pozicija: Bek Koledž: Kentaki (2016/17)

Očekivalo se da Malik nastavi stopama Markusa Monka i opredeli se za studije na Arkanzasu, ali nije to učinio i lokalnoj zajednici je to izuzetno teško palo. Ne i junaku naše priče.

"Nisam obraćao pažnju na takve stvari. Izabrao sam ono što je bilo najbolje za mene. U tom periodu važnu ulogu su odigrali moja majka i brat, koji su se borili sa tim negativnim publicitetom", rekao je Monk o svojoj odluci da se pridruži Vajldketsima.

Napadački talenat kod ovog igrača nije sporan, ali ono što stavlja sumnju na njegov uspeh u NBA ligi jeste nedovoljna visina za beka, Džejms Harden momenti u odbrani, kao i donošenje odluka na terenu.

Monk je izuzetan napadač. U poslednjoj godini srednje škole je beležio 28.6 poena, 7.6 skokova i 4.4 asistencija po meču, dok je u jedinoj godini na Kentakiju imao učinak od 19.8 poena, 2.5 skokova i 2.2 asistencija na 38 odigranih utakmica. U dresu Vajldketsa je imao četiri meča sa 30 ili više poena, uključujući rekord ove škole za frešmene od 47 poena koje je ubacio kasnijem šampionu, Nort Karolajni, 17. decembra. Ovaj mladi bek je po koš rivala opasan i sa loptom i bez nje. Sjajno se kreće, napada sa obe ruke, šutira iz svih pozicija...

Ali, zainteresovani timovi će mnogo više pažnje usmeriti na to da li Monk može i koliko da unapredi svoje mane. Visok je 191 centimetar, a konstitucija tela mu je takva da ni na NCAA nivou nije mogao uspešno da brani direktne rivale, ukoliko se izuzme nekoliko blistavih momenata na Ludilu. Uz to, u odbrani često deluje nezaintersovano.

Očekuje se da Monk bude izabran kao loteri pik, između sedme i 10. pozicije. Ne bi trebalo da čudi ako neko "zagrize" i izabere ga ranije, ali ne bi bilo iznenađenje ni ako padne niže.


DENNIS SMITH JR. (NC State, 19, 191)

Bez ikakve sumnje, najeksplozivniji košarkaš na predstojećem Draftu će biti Denis Smit Džunior. On je još jedan u nizu rasnih plejmejkera koji će od naredne sezone plesati najboljim pozornicama širom Sjedinjenih Američkih Država. Rođen je u Godvinu u Severoj Karolini, mestašcetu koje broji svega 150 stanovnika. Za razliku od velikog broja njegovih kolega, čije životne priče počinju sa "odrastao je sa samohranom majkom", Smit je živeo sa svojim ocem, Denisom Smitom Seniorom. Baš otac je i najzaslužniji za veliku ljubav prema košarci. Usadio ju je u krv svoga sina u najranijem dobu života.

Tokom srednjoškoslkih dana Smit je imao peh da pokida prednji ukršteni ligament kolena. Međutim, tek nakon toga je usledio šok. Detaljnim pregledima utvrđeno je da Smit ima jedan ligament više u kolenu, što je izuzetno retka pojava, a viđena je i kod čuvenog igrača američkog fudbalera, Edrijana Pitersona. Takav splet okolnosti omogućio je Smitu da samo dve nedelje nakon operacije već bude u trenažnom procesu, tokom kojeg je zakucavao.

Lična karta Ime i prezime: Denis Smit Džunior Datum i mesto rođenja: 25. novembar 1997. (Godvin, Severna Karolina) Visina: 191 centimetara Pozicija: Plejmejker Koledž: NC Stejt (2016/17)

Posle uspešnog školovanja u Trinitiju usledili su pozivi mnogih uglednih univerziteta. Zvučaće neverovatno, ali Smit je odbio ponude Djuka i Tar Hilsa, a "NE" je rekao i Kentakiju. Završio je na NC Stejtu, gde je odigrao odličnu sezonu.

Da ga privlače izazovi pokazao je u susretu protiv Djuka, kada je svoj tim predvodio do prve pobede na terenu Blu Devilsa još od 1995. godine. Na tom susretu je upisao 32 poena, što mu je ujedno i rekord kratke koledž karijere. Kratke, ali slatke. U svojoj jedinoj sezoni uspeo je da upiše dva tripl-dabl učinka. Najpre je 4. januara, u susretu sa Virdžinija Tekom, ubacio 27 poena, uz po 11 skokova i asistencija, a potom je i 1. februara tekuće godine, u duelu sa Sirakjuzom, stigao do učinka od 13 poena, 15 asistencija i 11 uhvaćenih lopti. Ovih 15 asistencija nije najbolje što Smit ume, jer je dva meseca ranije, u susretu sa Rajdersima, imao 16 asistencija, čime je izjednačio ovosezonski rekord u Diviziji I. Trebalo bi napomenuti da je bio jedini košarkaš u Atlantik Kost Konferenciji (ACC) sa više od jednog tripl-dabl učinka u prethodnoj sezoni. Ipak, njegov NC Stejt je sezonu završio sa negativnim skorom (15-17).

Igru Smita karakteriše sigurnost sa loptom u ruci, kao i već pomenuta eksplozivnost. Usled toga ovaj momak se ne libi da napadne koš, čak ni kada nasuprot sebe ima mnogo višeg protivnika. Impozantna je njegova završnica oko obruča, koju mu pored pomenute eksplozivnosti omogućava i čvrstina i snaga koje poseduje. Svojim načinom igre Smit postaje noćna mora za čuvanje u situacijama kada je teren otvoren. Odličan prvi korak često mu daje prednost nad rivalima, a takve situacije koristi i da iznudi faul, pa je u proseku skorko sedam puta po utakmici šutirao sa linije za slobodna bacanja. Brzina i snaga mu daju mogućnost i za odličnu "on ball" odbranu. Prostora za napredak sigurno ima u šutu sa distance, mada je tokom prethodne sezone to doveo do pristojnih 36 odsto realizacije.

Ono što Smitu može da predstavlja problem u najjačoj ligi na svetu jeste želja, kao i sam fokus na igru. Stručnjaci smatraju da se previše uzda u svoje fizičke predispozicije i da usled toga nije unapredio svoju igru na mestu kreatora. Nedostaje mu rutina u pozicionim napadima, a možda i najveća mana je što nije često na istim talasnim dužinama sa saigračima, što NBA analitičari pripisuju nedostatku liderskih sposobnosti. Ipak, sve to je, ukoliko pokaže želju, lako ispraviti. 

Sigurno je da ga, ukoliko bude radio na sebi, čeka izuzetna karijera, kojom bi postao jedan od najčuvenijih košarkaša sa NC Stejta. A, nije da ih do sada nije bilo. Jedan od najuspešnijih je Dejvid Tompson, poznat i po tome što je bio idol Majkla Džordana. Pored njega, poznata imena sa ovog koledža su i Spad Veb, Nejt Mekmilan, Vini Del Negro, Tori Bejli, a od aktivnih košarkaša bismo izdvojili Ti Džej Vorena i Džej Džej Hiksona. Fizičke predispozicije kažu da će jednog dana pored njihovih stajati i ime Denisa Smita Džuniora. Da li će glava to da mu dozvoli?!


DE'AARON FOX (Kentucky, 19, 191)

Kada mu kažu da ima ozbiljne nedostatke u svojoj igri on počne da ide u dvoranu u šest sati ujutru i radi na tome da ih ispravi. Kada mu Džon Kalipari dođe u kuću kako bi ga ubedio da prihvati stipendiju Kentakija on pozove drugara koji je lud za Vajldketsima i ispuni mu jedan od snova. Prešao je put od momka iz kraja do velike zvezde jednog od najboljih košarkaških programa u zemlji, ali njegovo društvo se nije promenilo, dok mu najveće zadovoljstvo predstavljaju iste stvari - gledanje "Sunđer Boba" i igranje video igrica. Čvrsto hoda po zemlji, a za to bi zasluge trebalo pripisati njegovim rodtiteljima, koji su ga, između ostalog, od malih nogu vodili u smeštaje za beskućnike, kako bi video i drugu stranu životne medalje. Nosi dres sa brojem "0", jer se nikoga ne plaši.

Di'Eron Foks je još jedan "one-and-done" projekat Džona Kaliparija. Mladi plejmejker je u dresu Kentakija beležio 16.7 poena, 4.6 asistencija, 3.9 skokova i 1.5 ukradenih lopti. Ali, zaustavljen je u regionalnom finalu od Nort Karolajne, ekipe koja je kasnije osvojila titulu. Foksove suze u svlačionici nakon ove utakmice su jedan od momenata koji će se dugo prepričavati u koledž košarci. Poraz nije bio jedini razlog njegove tuge. Veza sa Kentakijem i odnos prema dresu ove škole za Foksa su više od igre.

Lična karta Ime i prezime: Di'Eron Foks Datum i mesto rođenja: 20. decembar 1997. (Nju Orleans, Luizijana) Visina: 191 centimetara Pozicija: Plejmejker Koledž: Kentaki (2016/17)

Set Barnet je pohađao Srednju školu "Sajpres Lejks", istu onu u koju je išao i Foks, s tom razlikom što je Set bio momak sa kojim se niko nije družio. Razlog? Cerebralna paraliza. Iako je već uveliko bio srednjoškolska zvezda, Foks je počeo da se javlja Barnetu na hodniku, a potom su razvili prijateljstvo koje je trajalo do početka 2016. godine. Porodica Barnet se u Teksas doselila iz Kentakija i svi su, uključujući Seta, bili veliki fanovi Vajldketsa.

Kada je Kalipari posetio Foksove najvažnija stvar za Di'Erona je bila ta da svom prijatelju omogući susret sa legendarnim trenerom. Setovoj sreći nije bilo kraja, a Kalipari mu je u šali (ili ne?!) rekao da računa na njegovo pomoć u regrutovanju Foksa.

Mladi plejmejker se vraćao sa Najk Hup Samita iz Portlanda kada je dobio informaciju da je Set završio u bolnici. Uprkos umoru, uradio je sve što je mogao da što pre stigne do bolnice. Nažalost, Bernetu nije bilo spasa. Prebačen je u Kentaki, gde je sahranjen u obeležjima Vajldketsa.

Zbog svega pomenutog, poraz od Tar Hilsa za Foksa nije bio jedan od onih koji se brzo zaboravljaju. Nadao se da će uspeti da ispiše bajku, ali mu to nije pošlo za rukom. Ispostavilo se da je to bila jedina šansa - odlučio je da izađe na Draft.

Ono što ćete često da čujete kada je Foks u pitanju je to da je on levoruki Džon Vol. Fizičke predispozicije su mu izuzetne, kontrola lopte i pregled igre su na zavidnom nivou, ali sve njegove mane opisuje jedna reč - šut! Foks je sezonu na Kentakiju završio sa 24.6 odsto realizacije šuta za tri poena i od toga koliko bude bio u stanju da ga unapredi će zavisiti njegov domet u NBA ligi. Imajući u vidu radne navike koje poseduje sigurno je da će iz sebe da izvuče maksimum.

Foks je košarku zavoleo kada je imao dve godine, gledajući starijeg brata Kventina kako se igra u dvorištu. Međutim, ta ljubav nije bila slučajna. Njegova majka Lorejn je imala košarkašku stipendiju, dok je otac Eron igrao fudbal. Radne navike je nasledio od majke, a najviše o igri pod obručima, prema rečima njegovog oca, je naučio igrajući NBA2k. Uz konzolu je znao da provodi i po šest sati tokom dana. Svoju igru je doveo do savršenstva i tvrdi da ne postoji neko ko može da ga pobedi.

Nema sumnje u to da će mladi plejmejker biti loteri pik na Draftu koji sledi, a teško je verovati u to da će da padne ispod pete pozicije. Pravo na petog pika imaju Kingsi, čija je on najveća želja, pa neće propustiti priliku da ga pokupe ukoliko to pre njih ne urade Boston, Los Anđeles Lejkersi, Filadelfija ili Finiks.


LAURI MARKKANEN (Arizona, 20, 213)

Srpski košarkaš koji sa uspehom brani boje Univerziteta Arizona, Dušan Ristić, jednom prilikom je pričao o svom cimeru kao osobi koja je maksimalno posvećena košarci. Rekao je da u svojoj kratkoj karijeri još nije naišao na takvog radnika i na nekoga ko 24 časa može da živi košarku, bilo da trenira ili da priča o njoj. Reč je o finskom košarkašu Lauriju Markanenu.

Uprkos tome što dolazi iz egzotične zemlje kada je košarka u pitanju, takav odnos prema igri pod obručima ne bi trebalo da čudi. Rođen je 22. maja 1997. godine u mestu Vanta u košarkaškoj porodici. Njegov otac, Peka, je jedan od najpoznatijih finskih košarkaša. Dres nacionalne selekcije oblačio je 129 puta. Bio je američki đak, studirao je na Univerzitetu Kanzas, gde je u sezoni 1989/90, pod dirigentskom palicom Roja Vilijamsa, beležio u proseku sedam poena po utakmici. Posle studija u Sjedinjenim Američkim Državama usledilo je putešestvije po Evropi, a najpoznatiji klub za koji je nastupao je nemački Bamberg (sezona 1995/96).

Markanenova majka, Rika, je takođe profesionalno igrala košarku. Poput supruga, bila je članica nacionalnog tima. To nije sve. U porodici Markanen imamo još jednog košarkaša. U pitanju je Laurijev stariji brat, Mika, koji usled povreda nije postigao ništa značajnije u svojoj karijeri. "Crvna ovca" porodice je drugi Laurijev brat, Ero Markanen. Za razliku od svojih najbližih, Ero se posvetio igri na travnatim terenima, fudbalu. I sve je krenulo lepo po njega. Stigao je do Reala iz Madrida, za koji nikada nije nastupio. Bio je prekomandovan u drugi tim. Tamo je odigrao nekolicinu utakmica, nakon čega je usledila povreda koja ga je tokom većeg dela sezone držala van terena. Umesto da se pripremi za narednu, Ero se totalno zapustio. Nezvanično, dobio je otkaz u španskom gigantu jer je tokom letnje pauze uspeo da se ugoji neverovatnih 18 kilograma. Iz "kraljevskog kluba" nikada zvanično nisu izdali saopštenje povodom ovog slučaja, ali dobro upućeni izvori kažu da je zaista bilo tako. Nakon toga igrao je u rodnoj Finskoj, a trenutno je član švedskog Aika iz Stokholma.

Lična karta Ime i prezime: Lauri Markanen Datum i mesto rođenja: 22. maj 1997. (Vanta, Finska) Visina: 213 centimetara Pozicija: Krilni centar Koledž: Arizona (2016/17)

A, sada malo i o junaku ove priče. Od malih nogu je bilo evidentno da je Lauri najveći potencijal koji je stigao iz ove zemlje, poznate po zimskim sportovima. U seniorskoj košarci je debitovao kao petnaestogodišnjak, braneći boje drugoligaškog tima Juvaskula. Što se nacionalnog tima tiče, prošao je sve starosne kategorije. Debitovao je 2013. na Evropskom prvenstvu B divizije za igrače do 16 godina. Već tada je pokazao da zaslužuje pažnju stručnjaka, jer je u proseku beležio 15 poena i šest skokova. Godinu dana kasnije nastupao je i na šampionatu igrača do 18 godina, takođe u B diviziji. Tada je, u duelu sa starijim kolegama, prosečno beležio devet poena i četiri skoka. Potom su usledili dueli sa timovima iz A divizije. U prvom takvom, 2015. godine, postizao je 18 poena u proseku, što mu je donelo zvanje najboljeg strelca turnira. Pored toga beležio je i šest skokova. Najbolji strelac bio je i 2016. godine, kada je njegova Finska bila domaćin Evropskog prvenstva za igrače do 20 godina. Učinkom od 25 poena i osam skokova prosečno izborio je mesto u prvoj petorci ovog takmičenja.

Zapao je za oko velikom broju skauta i bilo je izvesno da će krenuti očevim stopama. Prihvatio je ponudu Univerziteta Arizona, gde je u svojoj jedinoj sezoni prosečno beležio 15 poena i sedam skokova. Rekord karijere ostvario je u meču sa lokalnim rivalom, Arizona Stejtom, kada je postigao 30 poena. Odlične partije nisu ostale nezapažene. Prijavio se za Draft, gde se očekuje da bude loteri pik.

Markanen će postati treći Finac sa iskustvom igranja u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu. Pre njega to su učinili Erik Marfi, koji je u sezoni 2013/14 odigrao 23 meča u dresu Čikago Bulsa, kao i legendarni Hano Motola, koji je u periodu od 2000. do 2002. godine zabeležio 155 nastupa za Atlantu. Interesantno je da je baš Motola bio jedan od trenera Markanenu na košarkaškoj akademiji u Helsinkiju, koju je ovaj pohađao. Napomenućemo još i da je Peteri Koponen, plejmejker finske reprezentacije, draftovan kao pik prve runde. Njega je 2007. godine sa 30. pozicije podigla ekipa Filadelfije. On je trenutno član Barselone, bez iskustva igranja preko okeana.

Što se igre tiče, Markanen je sušta suprotnost u odnosu na svoga oca. Dok je Peki najjači adut bila igra na niskom postu, Lauri se pretežno oslanja na svoj odličan šut. U sezoni provedenoj na Arizoni postigao je ukupno 69 trojki, uz realizaciju od 42 odsto. Zahvaljujući odličnom šutu u mogućnosti je da širi odbrane protivnika. Odlično igra pikenpop, a precizan je i kao spot ap šuter. Pored toga, atleticizam mu omogućava sjajne reakcije za napad iz klozauta, a visina od 213 mu pomaže u ofanzivnom skoku i atraktivnim putbek zakucavanjima.

U defanzivnom delu Markanen se ističe agilnošću i odličnim radom nogu, koji mu omogućava da dobro isprati niže košarkaše prilikom preuzimanja. Imajući u vidu njegovu visinu, Markanen je prosečan skakač, što je najveća zamerka njegovoj igri. Takođe, nedostatak mase mu odmaže u čuvanju fizički jačih krilnih centara. Međutim, Finac na terenu deluje zaista dobro. Šuter takvog kalibra na poziciji krilnog centra ne gleda se često, pa je za očekivati da ovaj devetnaestogodišnjak vrlo brzo bude podignut. Ko god da to učini dobiće izuzetnog košarkaša, koji u odbrani deluje dosta dobro, a u napadu ima veliki broj rešenja, posebno sa perimetra. Uz sve to, prostor za njegov napredak je gotovo neograničen.


ZACH COLLINS (Gonzaga, 19, 213)

U uvodnom delu ovog teksta pomenuli smo ideju Adama Silvera o ukidanju "one-and-done" pravila, tačnije razmišljanje o promeni istog. Jedan od onih koji su iskoristili tu opciju je Zek Kolins. Rođen je 19. novembra 1997. godine u Severnom Las Vegasu. Klasične priče odrastanju i životu ćemo da preskočimo, jer za njih kod Kolinsa prosto nije bilo vremena. Košarku je počeo da trenira već sa tri godine života. Druženje sa košarkaškom loptom postajalo je sve duže i aktivnije, a jedan od najvećih razloga za to je Tim Dankan. Njega je Kolins danonoćno gledao putem malih ekrana, divio se njegovim potezima i umeću, te tako sebi stvorio uzora i zacrtao put kojim želi da ide.

Srednju školu Bišop Gorman pohađao je u Las Vegasu. Tamo je tri godine bio rezerva, najpre Stivenu Zimermanu, trenutno članu Orlanda, a potom i Čejsu Džeteru, koji sada brani boje Univerziteta Djuk. U poslednjoj godini konačno je postao starter, a samim tim su i njegove brojke drastično skočile. Beležio je prosečno 17 poena, 14 skokova i čak šest blokada po utakmici.

Ljubav prema košarci pokazao je i u leto 2015. godine. Tada je napravio jedan iskorak i otišao na basket "tri na tri". Bio je član američke reprezentacije do 18 godina na Svetskom prvenstvu koje je održano u Debrecinu. Nije imao previše uspeha. Njegovi saigrači (Dželek Felton, Pejton Pritčard i Pi Džej Vašington) i on su upisali četiri pobede i tri poraza, što je bilo dovoljno za osmu poziciju.

Lična karta Ime i prezime: Zek Kolins Datum i mesto rođenja: 19. novembar 1997. (Nort Las Vegas, Nevada) Visina: 213 centimetara Pozicija: Krilni centar / Centar Koledž: Gonzaga (2016/17)

Nedugo nakon toga došlo je vreme za odlazak na koledž. Za usluge talentovanog centra bile su zainteresovane brojne škole. Odbio je programe Arizone, Jute, Nju Meksika, UNLV-a i Kalifornije, a odlučio se za Gonzagu. Mnogi su bili začuđeni, jer je među Buldozima već bio Pržemek Karnovski, gorostasni Poljak i napast za sve protivničke odbrane, sa zacementiranim mestom startnog centra.

Ipak, Kolins se izborio za svoje minute, a svaki koji je proveo na parketu koristio je maestralno. Ukoliko bi se pravila statistika na osnovu vremena provedenog na terenu Kolins bi imao možda i najbolji učinak od svih frešmena u ligi. Da je na terenu provodio 40 minuta imao bi proseke od 23 poena i 13 skokova, uz fantastičnih 67 odsto realizacije šuta za dva poena. Međutim, realan učinak je bio drugačiji. Po utakmici je ostvarivao 10 poena, šest skokova i skoro dve blokade. Rekord karijere je zabeležio protiv Severne Dakote, kada je uz maestralan šut iz igre (9/9) ubacio 21 poen.

Ono što će ostati upamćeno u njegovoj kratkoj koledž karijeri je nastup na zavrnšom turnru najboljih NCAA ekipa. Iako je široj javnosti već tada bio poznat, vrata najveće svetske pozornice širom mu je otvorio polufinalni susret protiv Saut Karolajne. Bio je jedan od najzaslužnijih za pobedu svoje ekipe. U potpunosti je iskoristio problem koji je Karnovski imao sa ličnim greškama i susret završio sa 14 poena, 13 skokova i neverovatnih šest blokada. Bilo je jasno kakav će biti njegov put tokom leta. Usledila je prijava za Draft i vrlo je blizu toga da bude podignut kao loteri pik.

Bilo je dosta polemike oko toga da li je trebalo odmah da kroči u NBA ligu ili je za njega pametnije da ostane još jednu godinu na Gonzagi i usavrši svoju igru. Baš to neiskustvo mu stručnjaci uzimaju kao najveću manu. Takođe, zamera mu se i katastrofalan pregled igre i nemogućnost pravovremenog odigravanja izlaznog pasa. Možda Kolins nije neko od koga bi trebalo da vam zavisi kreacija napada, ali je sigurno da mu napadačkog potencijala ne manjka. Ni u jednom segmentu se ne izdvaja previše, ali je tokom prethodne sezone pokazao da ume sve i da ima izuzetnu osnovu na kojoj može da radi. Poseduje i sasvim korektnu leđnu tehniku, ali i "mekanu ruku". Nije mnogo šutirao za tri poena u minuloj sezoni, ali mu je procenat realizacije bio 47.6 odsto. Odličan rad nogu omogućava mu sjajno "rolanje" iz pika, a pokazao je da mu nije strano ni širenje odbrane. 

Što se defanzive tiče, može da se nosi sa svima, a posebno fascinira tajming u skoku i pokretljivost, koji su mu omogućili da sa lakoćom preuzima i čuva protivničke bekove na perimetru. Upravo iz takve igre je usledio veliki broj izblokiranih šuteva.

Da je ostao među Buldozima sigurno bi značilo njegovoj igri, a i izlaskom na Draft nije pogrešio, jer su obrisi njegove igre pokazali da može da bude neko ko će vremenom da pravi razliku u najjačoj igri na svetu. Ujedno, Kolins će biti prvi "one-and-done" košarkaš u istoriji Univerziteta Gonzaga, baš kao što je bio prvi "All-American" koji ga je upisao. Zanimljivo je pomenuti i to da je Kolins izuzetno sujeveran i da pre početka svake utakmice sprovodi veliki broj rituala. Jedan od njih je tuširanje pre izlaska na teren.

Iz države Nevade u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu do sada smo gledali Rikija Dejvisa, Grega Entonija, Peta Geritija, Si Džeja Votsona, Markusa Benksa, Vilija Smita, Pjera Džeksona, te Darinktona Hobsona, a od naredne sezone ovom spisku će se pridružiti i Zek Kolins. Usudićemo se smelo da prognoziramo da će sve da ih zaseni.


JUSTIN JACKSON (North Carolina, 22, 203)

Najstariji igrač koji bi mogao da završi kao lutrijski pik je Džastin Džekson, udarna igla šampionske ekipe Tar Hilsa iz prethodne sezone. Reč je o, za današnje prilike, neobičnom momku, za koga su porodica i Bog najvažnije stvari u životu. Uz to, njegov košarkaški put je izuzetno zanimljiv.

Džekson je rođen u sportskoj porodici i najstariji je od četvoro dece svojih roditelja. Majka Šeron i otac Lojd su se upoznali na junior koledžu, gde je ona igrala krilnog centra u košarkaškoj sekciji, a on se bavio trčanjem. Sticajem velikog broja okolnosti, najveći deo svoje rane mladosti Džastin je proveo kod kuće.

"Imali smo u to vreme nekoliko bliskih prijatelja koji su nam pričali o kućnom obrazovanju. Nas dvoje smo uvek bili protiv toga. Delovalo nam je uvrnuto. Nismo hteli da se naša deca razlikuju od drugih", seća se tog perioda Šeron Džekson i dodaje:

"Ali, Džastinu se to zaista svidelo."

Školske obaveze su mu uvek bile na prvom mestu. Margine njegovih knjiga su bile popunjene dodatnim objašnjenjima, a košarkom se bavio u slobodno vreme.

"Učenje je uvek na prvom mestu. Moji saigrači su znali koliko ozbiljno shvatam obrazovanje, pa su uvek tražili pomoć ukoliko su imali probleme u školi", rekao je svojevremeno Džekson.

Lična karta Ime i prezime: Džastin Eron Džekson Datum i mesto rođenja: 28. mart 1995. (Hjuston, Teksas) Visina: 203 centimetara Pozicija: Krilo Koledž: Nort Karolajna (2014-2017)

To što nije išao u regularnu školu donelo je mnogo prednosti mladom košarkašu. Jedna od njih je ta što je shvatio značaj porodice, koja mu, uz veru u Boga, daje energiju za sve što radi. To je bio i jedan od presudnih faktora u izboru koledža. Nort Karolajna više od decenije nije imala košarkaša koji je izašao na Draft posle prve godine.

"To nikada nije bila opcija za mene. Veliki broj mladih igrača razmišlja na taj način, ali ja ne. Zaljubio sam se u Karolinu. To je prava porodica, pa ju je izuzetno teško napusiti", objasnio je razloge zbog kojih se priklonio Tar Hilsima uprkos ponudama Kentakija, Kanzasa i Djuka.

Džekson je na Čapel Hil stigao kao jedan od najtalentovanijih igrača u državi. I dok su njegovi ispisnici redom izlazili na Draft i potpisivali milionske ugovore on je radio i napredovao. Za tri godine kod Roja Vilijamsa unapredio je gotovo sve elemente svoje igre, a nagrada je stigla u vidu priznanja za najboljeg igrača konferencije u 2017. godini. Međutim, samo par dana nakon proglašenja odigrao je jednu od najgorih utakmica u karijeri, promašivši 16 od 22 šuta u duelu sa Djukom. Povezao je četiri meča sa učinkom iz igre 20/60, uključujući 7/31 u šutu za tri poena. To je pokrenulo priče da je pomenuto priznanje otišlo u pogrešne ruke.

"Nemoj da brineš o tome šta ljudi govore. Već si pokazao koliko vrediš, inače ne bi dobio te glasove. Trebalo bi da slaviš i da uživaš u košarci", reči su majke koje su ga vratile na pravi put.

Ubacio je 24 poena Batleru u Svit 16 fazi i 19 Kentakiju u finalu konferencije. Na taj način je Tar Hilse odveo na drugi vezani Fajnal for.

"Razgovor sa roditeljima je sve promenio", objasnio je razloge boljih igara Džekson.

Nort Karolajna je sezonu završila kao šampion u koledž košarci, a Džekson sa prosecima od 18.3 poena, 4.7 skokova i 2.8 asistencija. Iz igre je šutirao sa 44.3 odsto uspešnosti, dok mu je realizacija iza linije za tri poena bila na 37 odsto. Trebalo bi napomenuti da je sa distance šutirao čak 7.1 puta po meču.

S obzirom da je proveo tri godine na Čapel Hilu teško je govoriti o tehničkim nedostacima ovog košarkaša. Većina njegovih problema je vezana za masu. Od kampa Kevina Durenta 2013. do NBA kombajna prošle godine Džekson je dobio samo 1.8 kilograma. U sezoni 2015/16 njegova masa je iznosila 87 kilograma, što je izuzetno malo za igrača koji je visok 203 centimetra.

Prethodno leto je bilo prelomno za njega kada je ishrana u pitanju. Nekoliko obilnih obroka, koje je konzumirao bez rasporeda, zamenio je sa pet manjih u tačno određeno vreme.

"Pitao nas je da mu uplatimo više novca na račun nego što je imao na raspolaganju tokom prve dve godine zajedno. Da ne trči toliko i troši se imao bi 120 kilograma", istakao je Lojd Džekson.

Džastin je nabacio malo manje od 10 kilograma, što se odrazilo na njegove brojke. Sa 12.2 poena u sezoni 2015/16 pomerio se na 18.3 u sezoni koja je za nama. Najveći pomak je napravio u šutu za tri poena. Svoju poslednju godinu na koledžu je završio sa realizacijom od 37 odsto, dok je godinu dana ranije imao učinak od 29.2 odsto!

Budućnost mladog košarkaša u NBA ligi je na poziciji niskog krila. Radi se o igraču koji izuzetno dobro čita igru rivala na obe strane terena. Ima lagane noge, solidno telo i na terenu radi gotovo sve. Ukoliko bismo morali da ga uporedimo sa nekim od igrača koji su poznati široj javnosti to bi bio Šejn Batije.

Zbog specifičnog mentalnog sklopa, za Džeksonov uspeh u najboljoj ligi na svetu ključna stvar bi mogao da bude tim u kome će da završi. On je navikao na porodičnu atmosferu, druženje, lojalnost... U malom broju NBA timova stvari funkcionišu na taj način, pa bi mladi košarkaš u tome mogao da se izgubi.


JONATHAN ISAAC (Florida State, 19, 208)

Kada samo majka izdržava porodicu to znači da mora da radi više poslova u isto vreme kako bi obezbedila pristojan život za šestoro dece. Ako živite u Bronksu to ostavlja veliku šansu da potomstvo, koje u većem delu dana nije pod njenim budnim okom, krene u pogrešnom životnom smeru. Svesna toga, kao i talenta koji jedan od njenih pet sinova poseduje, Džeki Alen se sa svojom porodicom preselila u Nejpls na Floridi. Ni tamo joj nije bilo lako. Sin je imao samo nju. Pratila ga je na treninzima i turnirima, ali gazde nisu imale razumevanja. Često je ostajala bez posla, pa je porodica jedva sastavljala kraj sa krajem.

Teška materijalna situacija ima svoje, očigledne, loše strane. Ali, veoma često deca koja dolaze iz takvog okruženja imaju bolje radne navike i više želje da stignu do uspeha. Jedan od njih je i Džonatan Ajzak, krilni košarkaš koji u NBA ligu stiže sa Florida Stejta.

Lična karta Ime i prezime: Džonatan Ajzak Datum i mesto rođenja: 3. oktobar 1997. (Bronks, Njujork) Visina: 208 centimetara Pozicija: Krilo / Krilni centar Koledž: Florida Stejt (2016/17)

Ajzak je prve dve godine srednje škole proveo u Nejplsu, dok je juniorski i seniorski staž "odradio" u Internacionalnoj školi u Holivudu (Florida). Nakon toga je usledio veoma čudan potez. Ajzak je umesto odlaska na neki od koledža izabrao IMG Akademiju, kako bi dodatno napredovao. Ovaj trening centar je otvorio Nik Bolitijeri daleke 1978. godine i on služi za sportsku i akademsku pripremu sportista. Na ovim prostorima IMG akademija je poznata zbog tenisa, što je i bila Bolitijerijeva osnovna ideja, ali je ona vremenom rasla, pa trenutno nudi i usluge vezane za američki fudbal, fudbal, košarku, bejzbol, golf...

Krajem novembra 2015. godine Ajzak je obelodanio da će u sezoni 2016/17 nositi dres Florida Stejta. Trener Lenard Hemilton je sigurno imao uverljive argumente kada je privoleo momka ispred koga su bile ponude Kentakija, Nort Karolajne, Djuka, Lujvila i LSU-a. U svojoj jedinoj koledž sezoni krilni košarkaš je beležio 12 poena, 7.8 skokova, 1.5 blokada, 1.2 asistencija i 1.2 ukradenih lopti. FSU je takmičenje na NCAA turniru završio u drugoj rundi, a Ajzak se nije proslavio u duelima sa FGCU-om i Zejvierom. Uprkos tome, odlučio je da se prijavi za Draft i tako postao tek drugi igrač u istoriji Florida Stejta koji je to učinio posle prve godine studija. Zanimljivo je pomenuti i to da je Ajzak mogao da izađe na Draft godinu dana ranije. Tada su mu prognozirali sredinu prve runde, u najboljem slučaju, pa je odlučio da nastavi školovanje i dodatno unapredi svoju igru.

Ajzak je od početka do kraja srednje škole porastao više od 20 centimetara, pa je poziciju beka zamenio krilnom. Prema trenutnoj građi on bi u NBA ligi mogao da igra "trojku", ali je verovatnije da će svoju karijeru graditi kao krilni centar. Ima sjajno telo, dugačke ruke i motoriku za najbolju ligu na svetu. Razume košarku, sjajan je u igri bez lopte i u tranziciji, a njegove najveće mane su šut za tri poena, koji može da pogodi sporadično, i problem sa samopuzdanjem. Nije sjajan u igri sa loptom, dok kada kreira sam sebi šuteve uglavnom ide u levu stranu.

Omiljeni igrač mu je Kevin Durent, na koga podseća izgledom i stilom igre. Teško je verovati da će da dosegne te visine, ali se Ajzaku smeši karijera dobrog startera u nekoj od ekipa. Teško je prognozirati sa koje pozicije na Draftu će biti izabran, ali nema sumnje u to da će biti loteri pik. Tim koji ga bude doveo u svoje redove dobiće krilnog košarkaša sa velikim defanzivnim potencijalom i željom da radi i napreduje. Tokom leta ga očekuje značajna korekcija mišićne mase, a njegov uticaj na NBA ligu će zavisiti od toga koliko će da unapredi svoj šut sa distance i druge, sitnije stvari koje smo već pomenuli.

OGUGUA ANUNOBY (Indiana, 19, 203)

Jedna od najzanimljivijih priča predstojećeg Drafta mogao bi da bude O Dži Anunobi. Puno ime ovog košarkaša je Ogugua Anunobi. Činjenica da je poreklom Nigerijac, da je rođen u Londonu 19. jula 1997. godine, a odrastao u Sjedinjenim Američkim Državama, u Džeferson Sitiju, već dovoljno govori o interesantnom životnom putu.

Ime je dobio po ocu, O Džiju Anunobiju Senioru, koji je u mladosti igrao fudbal. Nije se proslavio, pa se bacio na konkretnije stvari. Kada se sa porodicom preselio u SAD zaposlio se kao profesor finansija i biznisa na Univerzitetu Linkoln, baš u Džeferson Sitiju. Uprkos tome što se on nije snašao u profesionalnom sportu, svoju decu je usmeravao na njega. Stariji sin Čingbo sa uspehom je igrao američki fudbal. Kao defanzivni lajnmen stigao je i do NFL-a, gde je branio boje Klivlend Braunsa, Tenesi Tajtansa i Minesota Vikingsa.

Sa druge strane, junak naše priče zavoleo je košarku. Razloge za to bi trebalo tražiti u Alenu Ajversonu i Trejsiju Mekgrejdiju, koje je kao klinac gledao i oduševljavao se njihovim majstorijama. Krenuo je sa treninzima, a da se radi o velikom potencijalu videlo se kada je imao tek 13 godina. Tada je prvi put uspeo da zakuca. Srednju školu pohađao je u Džeferson Sitiju, a kao senior je briljirao sa prosekom od 19 poena i osam skokova.

Lična karta Ime i prezime: Ogugua Anunobi Datum i mesto rođenja: 17. jul 1997. (London, Engleska) Visina: 203 centimetara Pozicija: Krilo Koledž: Indijana (2015-2017)

Uprkos solidnim brojkama i fizičkim predispozicijama, Anunobi nije smatran ni za 250 najtalentovanijih srednjoškolaca u svojoj klasi. Bio je three-star prospect. Ipak, na njegovu adresu pristiglo je čak 27 ponuda sa najvećih univerziteta, među kojima su bili i Gonzaga, Ajova, Misisipi, Vičita Stejt, Džordžija... Odlučio se za Indijana Hušerse. U trenutku kada je pristupio ovoj školi Brajan Snou, analitičar jednog od poznatih američkih košarkaških portala, izjavio je da nikada nije čuo za ovog momka. Bilo je teško izboriti se za nešto više kada sa takvom reputacijom uđete u NCAA. Međutim, Anunobi je pokazao da je veliki borac i radnik. U prvoj sezoni je imao problema sa povredom skočnog zgloba, pa je  zapažen učinak izostao. U svojoj frešmen sezoni prosečno je beležio pet poena i 2.6 skokova po utakmici.

Već tada je razmišljao o izlasku na Draft, ali je bilo više nego jasno da su mu šanse za izbor minimalne. Odlučio se, rekli bismo pametno, da još jednu godinu provede na koledžu.

Ni u svojoj sofmor sezoni nije imao sreće sa povredama. Na meču protiv Pen Stejta, 18. januara tekuće godine, povedio je desno koleno i tako okončao sezonu. Do tog trenutka igrao je odlično i beležio je 11 poena po utakmici, a uz to je imao 5.4 skokova, 1.4 asistencija, kao i po 1.3 blokada i ukradenih lopti. Nakon njegove povrede Indijana je drastično pala, pa je zabeležila samo pet pobeda u 15 odigranih utakmica. To nije bilo dovoljno da se plasira na završni turnir. 

Tokom svoje prve sezone na koledžu Anunobi je u nekoliko navrata pokazao da bi mogao da bude odličan defanzivac, što je na svojoj koži najbolje osetio Džamal Mari, kasniji loteri pik. U drugoj sezoni je drastično napredovao i kada je ofanziva u pitanju. Bio je najzaslužniji za slavlje Indijane protiv možda i najboljih timova u prethodnoj godiniu NCAA, Kanzasa i Severne Karoline. Rekord karijere je ostvario u susretu sa Mis Voli Stejtom, kada je ubacio 21 poen. 

Kao što smo već pomenuli, najveća snaga mu leži u fantastičnoj odbrani, gde ga neretko porede čak i sa Kavaijem Lenardom. Visok je 203 centimetra, dok mu je raspon ruku čak 229 centimetara. Njegovi pokreti na terenu su takvi da deluje kao da lebdi, pa je tako dobio nadimak "helikopter sa mišićima".

Što se napadačkog seta tiče, opasan je u katovima ravno prema košu, lako trči tranziciju, iz koje direktno napada obruč. Izuzetno je opasan i kao spot ap šuter, posebno nakon što je u minuloj sezoni dosta unapredio taj segment igre.

Kao glavne zamerke stručnjaci navode visoki dribling i slabu kontrolu lopte, posebno levom rukom, usled koje nema mogućnost igre u izolaciji, kao i kreiranja iz pikenrola. Glavni problem u NBA ligi bi mogli da mu predstavljaju baš ti nedostaci u ofanzivnoj igri.

Ukoliko pronađe svoju rolu i bude radio na tehnici, jer se nesumnjivo radi o izuzetno jakom i fizički obdarenom, ali "sirovom" košarkašu, izvesno je da ga čeka lepa budućnost. Tako razmišljaju u Detroitu. Menadžment Pistonsa ga merka sa svoje pozicije broj 12 i u njemu vidi zamenu za Stenlija Džonsona. Ako ga Pistonsi propuste nema sumnje da će Anunobi biti izabran do 15. pozicije, odakle ga vrebaju Portlandovi skauti.


HARRY GILES (DUKE, 19, 208)

Ukoliko bismo se vratili u 2013. godinu tema bi bio najtalentovaniji igrač generacije. Ali, od tada se mnogo toga promenilo. Heri Džajls je na Prvenstvu Amerike za igrače do 16 godina u Urugvaju 2013. pokidao prednji ukršteni i medijalni ligament levog kolena, a tom prilikom mu je stradao i meniskus. Oporavio se, vratio se na teren i igrao sjajno za svoju srednju školu u Severnoj Karolini, ali je odlučio da seniorsku sezonu provede na Oak Hil Akademiji u Virdžiniji. U prvom meču u dresu nove škole, početkom novembra 2015. godine, pokidao je prednji ukršteni ligament desnog kolena. Samo nekoliko dana kasnije je odabrao da karijeru nastavi na Djuku. Na stolu je imao i ponude Vejk Foresta, Tar Hilsa, Kentakija i Kanzasa.

Lična karta Ime i prezime: Heri Li Džajls III Datum i mesto rođenja: 22. april 1998. (Vinston-Selem, Severna Karolina) Visina: 208 centimetara Pozicija: Krilni centar Koledž: Djuk (2016/17)

Heri je najmlađe od petoro dece Melise i Herija Džajlsa Seniora, koji su se razveli kada je junak naše priče imao pet godina. Heri je ostao da živi sa majkom, ali su roditelji ostali u dobrim odnosima i zajedno su bodrili svoga sina na svakom meču. Imali su šta i da vide. Beležio je sjajne brojke, pre i posle prve povrede, a tokom srednjoškolskog staža je razvio prijateljstvo sa Krisom Polom. Zbližila ih je košarka i činjenica da su rođeni u istom gradu, Vinston-Selemu.

Džajls ima vrhunske fizičke predispozicije za "četvorku", ali njegova igra je bliža onome što rade "petice". Van reketa je gotovo bezopasan, a i u samom reketu ne zna mnogo toga sam da uradi. Njegove prednosti su dobro telo, brze noge i sjajan ofanzivni skok.

U svojoj jedinoj sezoni na koledžu beležio je 3.9 poena i 3.9 skokova. Na terenu je, vraćajući se iz povrede, provodio svega 11.5 minuta. Kako bi uopšte razmišljao o ozbiljnoj NBA karijeri Džajls će morati da nabaci dosta mišićne mase, što će biti veliki test za njegova krhka kolena. Ako se tome dodaju određeni limiti koje ima dolazimo u situaciju da je veoma teško prognozirati sa koje pozicije će biti izabran. Prognoze su šarolike i kreću se od sredine do kraja prve runde.

"To je frustrirajuće. Moraš da raščistiš sa sobom u glavi. Znaš da bi bio na vrhu da nije bilo povreda, ali i da prihvatiš realnost i nastaviš dalje. Tim koji me bude izabrao neće zažaliti", rekao je nedavno Džajls.

Sve što mu se izdešavalo nateralo ga je da odraste mnogo ranije od svojih vršnjaka. On neće voditi borbu da napravi nezaboravnu karijeru, već da ostane zdrav. Sve preko toga biće veliki uspeh.


DONOVAN MITCHELL (Louisville, 20, 191)

Pre nešto više od dve decenije, 7. septembra 1996. godine, je rođen Donovan Mičel. Sve ono što ste navikli da čitate o američkim profesionalnim košarkašima, o njihovom teškom, lošem i opasnom životu, sada nećete imati priliku.

Mičel je odrastao u gradiću Grinvič, u Konektikatu, mestu koje slovi za izuzetno bogato i u kome manje od pet odsto stanovništa čine Afroamerikanci. Njegov otac, Donovan Mičel Senior, sedam godina je igrao bejzbol u nižim ligama, a trenutno je zaposlen u čuvenim Njujork Metsima kao direktor za odnose sa igračima. Baš otac je bio prevaga koja je junaka naše priče odvukla od malih nogu ka bejzbolu. Ni prilikom upisa u srednju školu nije odustajao. Iako je polako košarka preuzimala primat, tokom dve godine školovanja u Nju Milfordu (Konektikat) uporedo se bavio sa oba sporta. Ipak, došlo je vreme kada je morao da preseče. Jedino rešenje bila je promena škole. Otišao je malo dalje od roditelja, u Vulfboro (Nju Hempšir), gde je nastavio da se bavi isključivo košarkom. Tek tada je zapao za oko mnogobrojnim skautima. Usledile su ponude Indijane, Floride, Konektikata, ali je, pre svega zahvaljujući legendarnom Riku Pitinu, odlučio da njegova sledeća destinacija bude Lujvil.

Lična karta Ime i prezime: Donovan Mičel Datum i mesto rođenja: 7. septembar 1996. (Grinvič, Konektikat) Visina: 191 centimetara Pozicija: Plejmejker / Bek Koledž: Lujvil (2015-2017)

Kao frešmen nije imao zapaženu ulogu. Prosečno je beležio sedam poena, tri skoka i jednu asistenciju po meču. U narednoj godini udvostručio je svoje brojke. U sofmor sezoni je imao učinak od 15 poena po utakmici, a uz to je beležio i pet skokova, tri asistencije i dve ukradene lopte u proseku. Dovoljno da bude proglašen za najboljeg igrača ACC-a.

I baš su ukradene lopte postale njegov zaštitni znak. Iako je visok 191 centimetar, raspon ruku mu je neverovatnih 208 centimetara. Zbog izuzetne dužine gornjih ekstremiteta dobio je nadimak Pauk. Rekordnih sedam ukradenih lopti imao je u susretu protiv Old Dominiena, dok je poenterski najbolji učinak imao protiv Univerziteta Pitsburg, kada je ubacio 29 poena.

"Mnogi momci poseduju mogućnost da šutiraju dobro, mnogi od njih su vrhunski poenteri, ima dosta mojih kolega koji imaju sjajan pregled igre i odličan pas, a ja sam neko ko može da bude ubedljivo najbolji odbrambeni igrač u ovogodišnjoj klasi", rekao je Mičel nedavno na treningu u Sakramentu, na kome je sebe uporedio sa Ejverijem Bredlijem.

Ono što je mnogo interesantnije je kako je Mičel stigao do prestonice Kalifornije. Naime, ovaj kombo bek ima neverovatan strah od letenja.

"Mrzim da letim avionom! To je taj lošiji deo mene. Jednostavno ne podnosim to. Kada sam već prinuđen da to radim insistiram da sednem do prozora, kako bih imao uvid u sve što se dešava."

Ovaj momak je definitivno neko ko je "lejt blumer". Postavlja se pitanje da li ima visinu za poziciju beka u NBA ligi, ali mu dugačke ruke daju dodatnu dimenziju u igri u oba smera. Vrhunski je defanzivac, odličan kradljivac lopti, značajno je popravio i šut za tri poena, ali i dalje kuburi sa organizacijom igre. Takođe, osporava mu se i selekcija šuta, koja se može opravdati time što ekipa Lujvila nije imala značajnijih ofanzivnih opcija u sezoni koja je iza nas.

Za Donovana Mičela je zainteresovana ekipa Sakramenta, koja žarko želi nekog od plejmejkera iz nadolazeće generacije. Ukoliko to pitanje ne reše pozicijom pet na predstojećem Draftu veliki su izgledi da Mičel sa 10. pozicije bude prozvan od strane Kingsa. Međutim, on se ne opterećuje takvim stvarima. Nakon NBA kombajna u maju ove godine imao je sastanak sa čelnicima Detroita, čiji su predsednik, a i trener Sten Van Gandi bili oduševljeni njegovim atletskim i fizičkim predispozicijama. Jasno je da mu vrednost raste i da će vrlo brzo biti podignut. Uskoro ćemo da vidimo i sa koje pozicije.


SPAVAČI

Kroz prethodne redove smo se potrudili da vam približimo sve najozbiljnije kandidate za visok plasman na ovogodišnjem Draftu. Međutim, ima i onih koji neće biti u centru pažnje, ali su svojom igrama u prethodnoj sezoni, svojim statistikama i radom na pre-draft treninzima zagolicali maštu skautima. Amerikanci ih nazivaju "spavačima", a među njima sigurno ima onih koji mogu da stignu i do Ol star nivoa.

Dobro je poznato da u ovoj klasi najveću vrednost imaju plejmejkeri. Nekolicinu njih smo već predstavili. Pretpostavlja se da će ih u prvih pet biti čak trojica, a od onih koje do sada nismo pomenuli izdvojili bismo Frenka Nilikinu (18, 196), francuskog organizatora igre za koga se očekuje da bude loteri pik. Poseduje odličnu visinu, dobro kontroliše ritam utakmice, košarkaška inteligencija mu je na visokomn nivou i jedan je od retkih pravih, takozvanih "frst pas" plejmejkera. Frenk Mejson III (23, 180) sa Kanzasa i Najdžel Vilijams-Gos (22, 193) sa Gonzage su košarkaši koji su imali zapažene karijere na NCAA nivou, ali je veća verovatnoća da će sreću tražiti van Amerike nego u NBA ligi.

Posebnu pažnju, kada su plejmejkeri u pitanju bi trebalo obratiti na Džavuna Evansa (20, 185), sofmora sa Oklahoma Stejta. Radi se o košarkašu koje sve na terenu radi dobro, ali malo toga vrhunski. U zavisnosti od tima koji ga bude birao mogao bi da se razvije u solidnog drugog pleja na NBA nivou.

Na poziciji beka šutera bismo izdvojili Luka Kenarda (20, 198). Levoruki šuter sa Djuka bio je predviđan za sredinu, čak i drugi deo prve runde, ali se trenutno svrstava na 11. ili 12. poziciju. Stiče se utisak da u tom periodu može da se izabere i kompletniji košarkaš. Po ocenama stručnjaka Kenard je prilično jednodimenzionalan napadač, ali to što ume radi izuzetno. Pomenućemo i Terensa Fergusona (19, 201), momka koji je briljirao na Najk Hup Samitu 2016. godine, obavezao se Arizoni, a zatim promenio odluku i otišao da odigra jednu profesionalnu sezonu u Australiji.

Čudo koje je napravio sa Saut Karolajnom, koju je odveo na Fajnal for, doneće Sinderijusu Tornvelu (22, 196) izbor na Draftu, ali je zaista teško verovati da njegova igra može da prođe u NBA ligi. Na kraju, tu je i Tajler Dorsi (21, 194), košarkaš sa grčkim pasošem koji je tokom prethodne sezone, u kojoj je sa Oregonom stigao do finala NCAA turnira, pokazao sjajne šuterske sposobnosti i mentalitet pobednika. Navodno, ukoliko ne prođe u NBA ligi mesto u Olimpijakosu ga već čeka.

Semi Oželej (22, 201) je prvo ime među "spavačima" na krilnim pozicijama. Puno ime mu je Džesusemilore Talodabižesu Oželej, pa ne bi trebalo da čudi što insistira na imenu Semi. Rođen je 1994. godine u Overlend Parku u Kanzasu, gde su njegovi roditelji emigrirali iz matične Nigerije. Nakon dve godine koje je proveo na Djuku, u kojima nije mnogo igrao, rešio je da sreću potraži na drugom mestu. Nova destinacija mu je bio SMU. Međutim, pravila u NCAA košarci ne dozvoljavaju nastup u prvoj godini nakon promene škole, a ujedno je i njegov novi tim bio suspendovan usled malverzacija bivšeg trenera.

Kada se vratio na teren odigrao je fantastičnu sezonu. U proseku je postizao 19 poena po utakmici. Imao je dva meča sa preko 30, a čak 13 sa više od 20 poena. Procenat realizacije šuta iz igre mu je bio iznad 50 odsto, dok je za tri poena šutirao sa sjajnih 42 odsto uspešnosti. Takođe, oduševio je brojne skaute na treninzima koje je radio i iz dana u dan mu vrednost raste. Ekipa koja ga podigne mogla bi debelo da profitira. Trenutne prognoze govore da će biti izabran krajem prve ili početkom druge runde.

Sve što valja na poziciji niskog krila biće podignuto dosta brzo. Od nižih pikova, pored Oželeja, nije na omdet da pomenemo imena Dilona Bruksa (21, 201) sa Oregona, ali i Džerona Blosomgejma (23, 201), seniora sa Klemsona, koji je u poslednjoj sezoni beležio skoro 18 poena i preko šest skokova po utakmici. Imao je lepu koledž karijeru, koja je bila ispresecana povredama. Ipak, pobrao je dosta individualnih priznanja za svoj učinak. Problem mogu da mu predstavljaju godine, jer uskoro će da napuni 24. Takođe, odličan šut, koji je posedovao kao junior, potpuno se izgubio u sezoni koja je iza njega. Šutirao je sa svega 31 odsto uspešnosti za tri poena. Uprkos svemu, Blosomgejm može da nađe svoju ulogu u nekom timu, ako ne uvek je tu Evropa ili Kina.

NBA ligi fale dominantni centri već duži niz godina. Generacija koja dolazi nije kadra da to promeni, pa smo rešili da u istu grupu svrstamo "četvroke" i "petice" koje idu nispod radara.

Idris 'Bem' Adebajo (19, 208), centar Kentakija, je Dvajt Hauard za siromašne. Odlikuje se fantastičnim defanzivnim osobinama. Dizanje sa oko 20. mesta predviđa se i Ti Džej Lifu (20, 207), krilnom centru UCLA-a. Pored njih, mesto u ovoj najavi moralo sje da se nađe i za Džordana Bela (22, 206), jednog od najzaslužnijih što je Oregon stigao do finala. Džonotan Motli (22, 207), junior sa Bejlora, imao je sjajnu sezonu. Kao i većina košarkaša sa ovog univerziteta, odličan je fizikalac, a u svojoj poslednjoj sezoni postizao je 17 poena, uz 10 uhvaćenih lopti. Još jedan od igrača na koje bi trebalo obratiti pažnju je Kajl Kjuzma (21, 206) sa Jute, krilni centar koji je u prethodnoj sezoni beležio 16.4 poena, 9.3 skokova i 2.4 asistencija.

Posebnu pažnju moramo da posvetimo Kejlebu Svonigenu (20, 208), momku kome će sam izbor na Draftu predstavljati veliki životni trijumf. Do 13. godine je promenio 13 škola i pet različitih skloništa za beskućnike. Otac navučen na drogu, majka, Tanja, koja trpi nasilje u porodici... Skupila je snagu i preselila se u Solt Lejk Siti sa šestoro dece. Težak život i "džank fud" doveli su do toga da Kejleb u osmom razredu ima 160 kilograma sa visinom od 188 centimetara.

Spas za Svonigena bio je Ruzevelt Barns, svojevremeno velika zvezda Purdjua u čak tri sporta, a danas uspešan sportski agent. Usvojio ga je krajem osmog razreda i počeo sa njim da trenira. Barns je ranije trenirao Svonigenovog starijeg brata, koji je imao presudan uticaj da dođe do saradnje dve strane.

Kejleb je do kraja srednje škole smršao preko 40 kilograma, a kada je trebalo da se odluči gde će da nastavi školovanje na stolu je imao ponude Djuka, Arizone i Kentakija, između ostalih... Verbalno se obavezao Mičigen Stejtu početkom aprila 2015. godine, ali je samo mesec dana kasnije promenio odluku i izabrao Purdju. Mnogi smatraju da je presudan uticaj na to imao Barns, ali je on to objasnio rečima da je Svonigen želeo da igra "četvorku". Bojlemejkersi su u tom trenutku imali dve klasične "petice" i pozicija krilnog centra je bila njegova.

Svonigen na dresu nosi broj 50, u čast svoga oca koji je 2014. godine preminuo u 50. godini posle komplikacija sa dijabetesom. U trenutku smrti je imao 230 kilograma. U svojoj drugoj sezoni na koledžu je prosečno beležio 18.5 poena, 12.5 skokova i tri asistencije, uz 44.7 odsto realizacije šuta za tri poena! Na četiri utakmice je zabeležio 20 ili više poena i 20 ili više skokova!

Ostaje da se vidi na kojoj poziciji Svonigen može da igra u NBA ligi. Snažan je, zna dobro da koristi svoje telo, ali deluje da je zarobljen između dve pozicije. Nije dovoljno agilan da bi igrao "četvorku" u NBA ligi, niti dovoljno visok za poziciju centra. Kroz koledž karijeru je imao mnogo problema da se izbori za poziciju pod košem i čiste situacije sa igračima koji su mogli da mu odgovore snagom. Zbog toga mu se predviđa početak druge runde na Draftu, pa bi timu koji ga izabere zaista moglo da se posreći ukoliko Svonigen bude dobro radio i uspeo da ispravi svoje mane.

Na kraju da pomenemo da srpskih igrača neće biti na Draftu, osim ukoliko se neko ne odluči da izabere igrače rođene 1995. godine, kojima nije potrebna prijava. Međutim, srpski klubovi su u priči. Iz FMP-a će put Sjedinjenih Američkih Država australijski krilni centar Džona Bolden (21, 108). Košarkaš koji je nedavno potpisao dvogodišnji ugovor sa Crvenom zvezdom mts ima velike izglede da bude izabran sredinom druge runde. Međutim, iz dana u dan Boldenove "akcije" rastu, pa se na nekim mestima pominje i da bi sa 37. mesta mogao put Bostona u nekloj draft and stash opicji.

Ekipa Mega Leksa je već poznata kao dobar izvoznik u najjaču košarkašku ligu na svetu. Ove godine njihova uzdanica je slovenački krilni košarkaš Vlatko Čančar (20, 201). Ukoliko bude bio izabran to će biti kraj druge runde. Ali, u ovakvoj konkurenciji i to bi bio veliki uspeh.

Verujemo da je trebalo dosta strpljenja kako biste pročitali sve prethodno napisano. A, zamislite tek kako je ovim momcima?! Koliko je kod njih nervoze, strepnje, iščekivanja?! Imaju li oni strpljenja da sačekaju 22. jun? Mnogima je ovo najveća životna prilika, pa nema sumnja da će i u "green room"-u i kraj malih ekrana biti izuzeto napeto. Neko će ispuniti dečačke snove, neko ostati razočaran, neko neće poverovati šta ga je snašlo... Kako god da se okrene, uzbuđenja neće izostati.

(foto: Getty Images)

Srodni članci

Ostavi komentar

Blog

Zanimljivosti

Galerija

  • Crvena zvezda - Orlean