Trenutak koji je promenio živote

nedelja, 28 april 2013 10:27     Autor: 
Prošlo je 20 godina od stravične nesreće u kojoj se povredio srpski košarkaš Boban Janković.

Jedan od najboljih, ali i najtragičnijih primera kako trenutak nepažnje može da promeni čitav život je nesrećni događaj sa polufinalne utakmice grčkog plej ofa odigrane pre tačno 20 godina. Srpski internacionalac Slobodan Boban Janković je, nakon što je dobio petu ličnu grešku, revoltiran glavom udario u konstrukciju koša, nažalost u deo koji nije bio obložen zaštitnom podlogom. Od tog trenutka postao je nepokretan. Legendarni košarkaš Crvene zvezde, Vojvodine i Panioniosa je na bizaran način završio veliku košarkašku karijeru. 

Lična karta Ime i prezime: Slobodan Janković Živeo: 15. decembar 1963. (Lučani)-28. jun 2006. (Rodos) Visina: 201 santimetar Pozicija: krilo Klubovi: Crvena zvezda (1980 – 1990), Vojvodina( 1990/91), Crvena zvezda (1991/92), Panionios (1992/93)

U prvi tim Crvene zvezde ušao je kao šesnaestogodišnjak. Crveno-beli su se tada nalazili u velikim problemima. Ranko Žeravica je pravio novu ekipu i pružio je mladom košgeteru šansu u seniorskom timu. Kao igrača ga je odlikovala fizička snaga, ali nije bio atletski građen, delovao je debeljuškasto i dobio je nadimak Guza, pogodićete već zbog čega. To mu nije smetalo da bude jedan od najubojitijih igrača koje je tim sa Malog Kalemegdana ikada imao u svojoj istoriji. Krasila ga je nepredvidivost u igri, voleo je loptu u rukama i živeo za odlučujuće trenutke i šuteve. Često je iznenađivao sve aktere meča dalekometnom paljbom, a u napadu nije imao slabu tačku, podjednako je bio ubojit iz svih pozicija. Imao je savršenu tehniku šuta, a preciznost na nivou kojim danas malo ko može da se pohvali. U poslednjoj sezoni u Zvezdi bio je MVP domaće lige, uprkos tome što je za najveće rivale imao igrače iz generacije Partizana osvajača Kupa šampiona.

Crveno-belom dresu je bio veran skoro čitav tok karijere. Prvih 10 godina seniorske košarke proveo je u njoj, zatim se jednu sezonu preselio u Novi Sad gde je nosio dres Vojvodine, ali se po njenom isteku vratio u svoj matični klub na još jednu sezonu. Sa voljenim timom nije uspeo da osvoji titulu, a četiri puta je bio u finalu Prvenstva bivše Jugoslavije. Dva puta su Zvezdu na putu do trofeja zaustavili košarkaši Cibone, a po jednom Partizan i Jugoplastika. Sedmi je po broju odigranih utakmica u dresu Crvene zvezde. U 12 sezona odigrao je 326 mečeva.

Prijateljstvo sa VermezovićemOsim što je branio boje Crvene zvezde, Janković je bio veliki navijač crveno-belih. Između ostalog, bio je i na finalu Kupa šampiona u Bariju kada je fudbalski klub osvojio titulu prvaka Evrope. To mu nije smetalo da bude veliki prijatelj sa današnjim trenerom Partizana Vladimirom Vermezovićem, bivšim igračem crno-belih. Opklada dva prijatelja se danas prepričava kao anegdota. Janković je predložio Vermezoviću da se klade u 100 franaka na pobednika večitog derbija u košarci. Partizan je bio apsolutni favorit jer je aktuelna bila generacija Divca, Paspalja, Đorđevića, a sa druge strane crveno-belima nije išlo najbolje te godine u Ligi. Boban je bio među najboljima na tom meču i savladali su velikog favorita, a Vladimir Vermezović je ostao lakši za 100 "švajcaraca".

Nije imao sreće ni da bude deo neke reprezentativne selekcije u godinama kada je igrao najbolju košarku u životu zbog ogromne konkurencije u bivšoj državi, ali i delom zbog sankcija kada se raspala SFRJ. Nakon toga je prerano i završio karijeru. Bio je na širem spisku reprezentativaca koji su se spremali za Olimpijske igre 1992, ali im je uskraćeno učešće na takmičenju. Trener koji je sa njim najviše radio u karijeri, Vlade Đurović, isticao je da Boban o talentu nije zaostajao za najvećim igračima poput Dražena Petrovića, Dragana Kićanovića i ostalih. Istina je da nije bio preterano veliki radnik na treninzima, ali da je na terenu sve nadoknadio talentom i košarkaškom inteligencijom.

Kada je bio već u zrelim igračkim godinama otisnuo se preko granice i to u Grčku, u ekipu Vlade Đurovića, Panionios. Odlično se snašao Janković u svojoj prvoj internacionalnoj sezoni, za koju se ispostavilo da mu je i poslednja u karijeri. Tragični događaj koji je preko video snimka video čitav svet odigrao se na kraju sezone 1992/93, u polufinalu grčkog plej ofa. U četvrtoj utakmici Panionios je pred svojim navijačima igrao protiv velikog rivala i favorita, Panatinaikosa. Pri rezultatu 56:50 za gostujući tim napad je bio za Panionios. Janković je primio loptu u protivničkom reketu i postigao koš, ali je sudija svirao ličnu grešku u napadu srpskom igraču. Revoltiran odlukom zatrčao se prema konstrukciji koša i udario je glavom. Tom prilikom je zadobio teške povrede kičme od kojih je ostao nepokretan do kraja života. Iste noći su mu lekari jedva spasili život, a ispred bolnice je bilo više od 6.000 navijača iz Grčke koji su se okupili u znak podrške svom ljubimcu. Nakon tragičnog događaja u Grčkoj doneta je odluka da se sve konstrukcije oblažu podlogom od sunđera kako se slične stvari ne bi ponovile.

Snimak ne bi trebalo da gledaju oni koji su osetljivi.

Tada je započela Bobanova borba za mesto u društvu i goli život koja je trajala 13 godina. U jednoj sekundi mu se život potpuno promenio i čovek koji je bio neuhvatljiv na terenu morao je da se privikava na život u kolicima. U periodu posle povrede bilo je izuzetno teških trenutaka u kojima su ga zaboravili neki koje je igrama zadužio, ali se to vremenom menjalo. "Grupa 7" je organizovala humanitarni turnir i utakmicu pod nazivom "Svi Bobanovi prijatelji" i sredstva prikupljena na toj manifestaciji korišćena su za lečenje nesrećnog bivšeg košarkaša. Pomagali su i iz Crvene zvezde akcijama koje je pokrenuo pokojni Rajko Žižić, veliki Bobanov prijatelj. Veliko poštovanje imao je i u celoj Grčkoj, a posebno u Panioniosu, klubu koji ga je potpuno prihvatio. I dan danas navijači pevaju pesme posvećene Bobanu, a čitava dvorana je oblepljena njegovim slikama

Srpski Leri BirdJanković je na premijernoj utakmici u dresu Panioniosa postao ljubimac navijača jer je postigao 30 poena i odmah pokazao o kakvom kvalitetu se radi. Jednu od najboljih utakmica u karijeri odigrao je protiv tada velikog rimskog kluba, Mesađera, čije boje je branio najbolji evropski centar Dino Rađa. Grci su pobedili na teškom gostovanju zavhvaljujući Bobanu Jankoviću koji je postigao 41 poen. Štampa u Evropi narednih dana je pisala o "srpskom Leriju Birdu".

Poslenji izlazak pred publiku imao je na oproštajnoj utakmici Saše Đorđevića, 3. jula 2005. godine. Ovacije preko 7.000 gledalaca košarkaškoj legendi u invalidskim kolicima naterale su suze u oči emotivnijima, a i sam Janković je zaplakao dirnut gestom ljubitelja košarke u Beogradu. Veliki rival na terenu, ali i prijatelj van njega, Saša Đorđević je omogućio poslednji aplauz na otvorenoj sceni košarkaškoj legendi.

Preminuo je od posledica srčanog udara 28. juna 2006. godine na ostrvu Rodos u Grčkoj ne napunivši 43 godine života. Poslednjih 13 godina proveo je prikovan za invalidska kolica. Vladimir Janković, Bobanov sin, danas nosi dres kluba u kome je njegov otac nesrećno završio karijeru. Naslednik je jedan od najboljih igrača Panioniosa, a bio je član mlađih selekcija reprezentacije Grčke. Sin nije želeo da uzme očev dres sa brojem 8, koji je danas i povučen iz upotrebe. Nosi broj 12, ali kaže da će ukoliko nekada zaigra u Americi nositi dres sa brojem 28. Boban se povredio 28. aprila, umro je 28. juna, a tog dana je sin Vladimir postigao 28 poena za juniore Panioniosa.

(foto: babol.pl)

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

white_important.png

Anketa

Koji je najbolji tim u ABA ligi?

kupolino

Copyright by mvp.rs