ZVEZDA NA SKENERU: Bojan Popović

petak, 30 decembar 2016 17:33     Autor:  Bojan Popović
CSKA je NBA klub u Evropi.

Izgleda da ovi treneri analitičari zabušavaju ili su ranije krenuli da praznuju, tako da je izbor za analizu opet pao na mene. Znam. Šta da vam radim, to vam je što vam je.

Red je došao na poslednju utakmicu u prvom delu Evrolige, uopšte na poslednju Zvezdinu utakmicu 2016. godini, i to ni manje ni više nego protiv aktuelnog šampiona, ekipe CSKA. Psihički teška utakmica za igrače jer znaju da je to kraj jednog ciklusa i potajno se nadaju nekom slobodnom danu posle toga. Da ne kažem da jedva čekaju. A, pošto se utakmice ređaju kao na traci, nisam siguran da će ga biti. Ali sa druge strane, možda je ovaj meč neka vrsta nagrade za igrače, za ovo što su uradili tokom protekla tri meseca, kako u elitnom takmičenju, tako i u ABA ligi. U svakom slučaju, novogodišnja poslastica za gledaoce. Lep povod da se napuni "Arena", da se pozdrave igrači za sve radosti koje su priredili svojim navijačima u godini na izmaku. Uz to, u goste stiže najbolji klub Evrope i to posle Zvezdine sjajne igre i pobede nad Realom (usput i nad Cedevitom u ABA). Tako da je spektakl bio zagarantovan.

Već ste navikli da se u uvodu malo raspišem. Ne uzmite mi za zlo što je tako i ovog puta jer ipak je Nova godina. U analizama utakmica se često ponavljam: Lazić dobar u odbrani, Jović sjajno igra pik i asistira saigračima, Simonović raspoložen u šutu za tri, Kuzmić odličan u skoku… U ovom delu ipak mogu da kažem nešto novo.

Imao sam običaj da mlade igrače pitam: “Da sad možeš da biraš, u kom klubu u Evropi bi igrao?“. Dobijao sam razne odgovore: Barsa, Real, Olimpijakos, PAO… Jednom čak i Uniks!?!? Da je to mene neko pitao, a nije, kao iz topa bih odgovorio "Centraljnij sportivnij klub Armii". Transformaciju CSKA, svih njegovih struktura, iz dobrog kluba u najbolji u Evropi 2002. godine je započeo Duda Ivković. U početku mu nije bilo lako i morao je da se bavi raznim stvarima van terena. Svima ostalima posle njega je bilo mnogo, mnogo lakše. Mislim da je trenutno CSKA nešto najbliže NBA klubu što postoji van američkog kontinenta. Ne govorim samo o budžetu, što nama ovde prvo bode oči i popularno je da se komentariše i upoređuje, kome je veći, kome je manji… budžet. Njihov se meri po NBA standardima i to više nije nikakva tajna.

Još 2002. u Moskvi sam imao priliku da se vozim njihovim autobusom, specijalno napravljenim za košarkašku ekipu, naravno u bojama kluba, sa sedištima gde i igrač od 220 centimetara može da sedi k’o čovek. Da ne govorim o privatnom avionu sa velikim, udobnim sedištima, sa "wi-fi"-em i ostalim dodacima. Moguće da samo zbog ne preterano velike zainteresovanosti publike za košarku u Moskvi (srazmerno populaciji) do sada nisu napravili spejs šatl halu od nekih 10-15 hiljada mesta i sve što uz to ide, samo za svoje potrebe. Jedan su od retkih klubova u Evropi gde igrači, a i treneri, ne moraju da misle ni o čemu drugo osim o košarci. Mogu da biraju najbolje stanove, imaju automobil sa vozačem, što je odlična stvar tokom ruske zime i moskovskih gužvi u saobraćaju ili ako se nekom oslade noćni klubovi…  I ne samo to. U CSKA nije fraza kad se kaže da je porodična atmosfera u klubu, jer po onome što sam video i čuo stvarno je tako. Sve je podređeno igračima. Sve funkcioniše savršeno i vodi se računa o najsitnijim detaljima.

Ima tu i interesantnih stvari, kao što su veoma zanimljivi i neobični pokloni koje igrači dobijaju od kluba za rođendan, rođenje deteta ili nekim drugim povodom. Često se i MVP meseca ili neke završnice posebno nagrađuje od kluba jedinstvenim poklonom. “I’ve been told” da je jednom prilikom Fridzon, koji je svoje trojke često proslavljao rukama „pucajući iz pištolja“ i kao kauboj ih vraćao u korice, na poklon je dobio baš to: dva unikatna trofejna kaubojska pištolja. Posle rođenja deteta, igrača bi u svlačionici čekala zlatna pločica sa ugraviranim imenom deteta i datumom rođenja. Organizuju se zajednička okupljanja, večere i slavlja, koja naravno nisu neuobičajena, ali jeste način na koji se to radi u CSKA. Na njihovim okupljanjima se organizuju razne igrice, kvizovi, karaoke u kojima zajedno i bez ustručavanja učestvuju predsednik, treneri i igrači. Verujte mi, te stvari igrači itekako cene. Iako CSKA nije prvi klub, odmah posle Perma (2001/02) uveli su jedinstvene performanse pre utakmice, razne laserske projekcije, koje su poslednjih godina digli na viši nivo. Ni u toj zabavi za publiku ne zaostaju za NBA klubovima. A, da se ne lažemo, imaju i najlepše čirlidersice. Ima tu još dosta stvari, da vas ne davim više. Danas je sve to mnogo dostupnije, pa koga zanima može potražiti na "Jutjubu". Ali, videće samo delić te atmosfere. Sve su to stvari koje pored budžeta ovaj klub čine, za mene, najvećim u Evropi. Iako sam svestan da su u Rusiji, u Moskvi, fudbal i hokej popularniji sportovi od košarke, ipak mi je žao što nemaju veću posetu kod kuće. Jer ako neko po svojoj organizaciji to zaslužuje, onda su to oni. Ali zato su magnet za publiku na gostovanjima.

Ako sve ovo nije dovoljno, navijači su trebali da ispune "Arenu" da bi još jednom pozdravili i videli na delu najboljeg pleja Evrope. Jer ako želiš da budeš najbolji, moraš pobediti najboljeg. A Teo i njegov CSKA to jesu.

U poslednjih godinu dana sam se naslušao priča od raznih ljudi, a sve se skoro svodi na isto: “Kad sam prvi put video Teodosića znao sam da će biti igrač“. Možda su i znali, ali sumnjam da je čak i Duda Ivković, kao prvi koji je bio spreman da ga istrpi, očekivao da će biti OVAKAV igrač. Evo ja priznajem da nisam znao. Ali realno, ja sam ga prvi put video i upoznao u Valjevu 22. avgusta 1998. Složićete se, premalo godina da klinac od 15 vidi i predvidi da će dete od 11 postati košarkaš. I to kakav. Počeo sam da naslućujem 30. aprila 2005. Tada je dobio prve prave minute u igri u seniorskoj konkurenciji. I tada, kao klinac, imao je isti stav, hladnokrvnost i “nezainteresovanost“ na terenu. Nije ga sprečilo da isporuči par asistencija Miletu Iliću, tri trojke, nekoliko penala... Na kraju, 14 poena za 11 minuta. Solidno, zar ne? Da ga je Boško Đokić uveo ranije, a ne kada je utakmica već ušla u “da igramo dva dana ne bismo ih dobili“ ritam, možda bismo sprečili protivnika na putu ka trofeju. Ove utakmice se sve češće setim u poslednjih godinu dana. Da će biti veliki igrač shvatio sam tek četiri godine kasnije, 19. septembra 2009, negde oko 23 časova. Tada sam imao najbolja mesta u hali. Ali ovo što radi i što je postao u poslednjih godinu-dve mislim da ni on sâm nije očekivao. Kako sve to lagano izgleda. Verujem da glasanje za najboljeg košarkaša u ovoj godini nije ni bilo potrebno. Ako na to dodamo da je čak i predsednik najmoćnijeg kluba u Evropi izjavio da dalja strategija kluba zavisi od toga da li će Teo ostati u klubu posle ove sezone, onda je sve jasno.

Ova analiza je malo specifična jer se ovaj put umesto iz fotelje toplog doma, javljam direktno iz Arene. Nadao sam se da ću čuti neke zanimljive komentare ili dobacivanja sa tribina, ali ništa od toga. Oko mene sve neki fini ljudi. Arena je bila puna i spektakl je mogao da počne.

Lako je biti general posle bitke, ali čini se da je trener Itudis napravio grešku sa De Kolom u prvih pet. Prošlogodišnji MVP se vraća posle povrede, ali izgledao mi je kao nedovoljno spreman. Bar za utakmicu na ovom nivou. Delovao je rezervisan i plašljiv u početku, spor, kao da se još uvek u glavi nije spustio blokadu posle povrede. Uopšte loš početak cele ekipe CSKA koji će je proganjati do kraja meča. Sa druge strane, uobičajena manje-više standardna petorka Zvezde kreće u verovatno najbolji početak utakmice ove godine. Moskovljani su bili neprepoznatljivi u napadu, ali na to ih je naterala Zvezdina dobra odbrana iz koje su sevale kontre. Mislio sam da će rani tajmaut Itudisa otrezniti igrače CSKA, ali to se nije desilo. Kao da je on više prijao Zvezdi, koja pojačava ritam i iz savršene odbrane poentira iz kontre i polukontre. Na 11:0 dešava se nešto što se ne viđa često čak ni u mlađim kategorijama. Itudis šalje na klupu svih 5 igrača. Ništa ne govori više da ste bili loši na terenu od tog poteza vašeg trenera. Nisam siguran da li se to nekad desilo u Evroligi. U tim momentima Dženkins krade nekoliko lopti iz kojih su sledili laki poeni. Početak utakmice je bio vrlo dinaničan, sa puno trčanja na obe strane, a sa malo poena iz pozicionih napada. To je ono što publika voli. Pred kraj četvrtine CSKA malo dolazi do daha, ali je i dalje Zvezda imala veliku prednost.

Prijala je pauza i gostujućim igračima, pa su u drugoj četvrtini ušli rešeni da pokažu šta znaju. Očekivao sam da će se vratiti u meč, ali ne i da će im u tome pomoći loš pozicioni napad Zvezde i nekoliko olako izgubljenih lopti. Mirniji tempo u ovom periodu, a Zvezdina prednost se polako topila. Međutim, Gudurić i Dženkins odbijaju napad i vraćaju dvocifrenu prednost na poluvremenu. Pretpostavljam da je trener Itudis itekako imao šta da kažem svojim igračima u svlačionici.

U drugom delu utakmice videli smo malo taktičkog nadmudrivanja. CSKA sa nižom postavom skoro sve preuzima u odbrani, ali Zvezda odgovara dobrim čitanjem u napadu. Svaki put su spuštali loptu pod koš gde je često mali igrač CSKA ostajao sa centrom domaćih. U tom periodu igre, Kuzmić maltene sam tera CSKA da iskoristi bonus. Napadački je maestralno odigrao u tih deset minuta. Pokušavao je CSKA u naletima i mini serijama da smanji prednost, ali je sve te napada Zvezda odbijala i dalje od minus šest CSKA nije mogao.

U poslednjem periodu su se mučile obe ekipe. Svaki sledeći napad je postajao sve važniji. Mučenje je prekinuo Volters u pravom momentu i to trojkom. Po reakciji navijača jasno je koliko su ti poeni bili važni. Kada je krenuo da igra "jedan na jedan", mislim da su svi u hali očekivali da će šutnuti za tri. Svi osim Antonova koji ga je preuzeo, što mu svojim gestikulacijama Itudis pokušao da objasni na putu do klupe. Volters i Simonović su vratili velikih 14 poena prednosti. Na tri minuta pre kraja, dogodio se potez koji je stavio tačku na ovu utakmicu. Sa moje pozicije, Voltersova asistencija Laziću za zakucavanje izgledala je kao napamet bačena lopta pri udvajanju i da se Lazić samo našao na pravom mestu. Međutim kad sam kući pogledao tu situaciju video sam da je on itekako znao šta radi, iako je bacio pas iz skoka i bio u problemu. Uprkos tome što je imalo još da se igra, slavlje je polako krenulo prvo na tribinama, a malo kasnije i na terenu.

Zvezda nije kalkulisala na ovoj utakmici i previše se prilagođavala protivniku i njegovoj igri. Uostalom, tako je igrala i većim delom sezone. Jaka odbrana je njen zaštitni znak, bilo da igra protiv abaligaša iz donjeg dela tabele ili top ekipe iz Evrolige. Treneri vole da kažu da za odbranu ne postoji loš dan. To se može desiti u šutu. Za odbranu je poterebno samo malo više volje nego obično. Generalno, ne volim konstantne priče o odbrani (a na leto klubovi prvo potpisuju igrače koji daju po 15-20), ali trebalo bi reći da je u Zvezdinom slučaju ona donela mnogo pobeda ove godine. Ponovo su crveno-beli zatvorili glavne igrače protivnika (Teodosić, De Kolo), a “pustila” da drugi igrači vode glavnu reč (Voroncevič, Džekson, Kurbanov). Higins i Hrijapa po zarez, Fridzon i Agustin zajedno pet poena. Sve je jasno. CSKA sveden na 63 poena. Da, dobro sam napisao 63. Četiri poena koja je De Kolo dao na kraju nisu ni branjena.

Posle Makabija bilo je komentara “najbolja partija Zvezde”. Onda je usledila utakmica sa Realom. I taman kad su svi pomislili da ne može bolje desio se CSKA. Sva tri velikana nadigrana u Beogradu. Ako je šlag na tortu, za kraj godine, stavljen pobedom nad Realom, onda je ovo ona jagoda ili trešnja što ide na vrh.

Za kraj par reči o igračima. Kuzmić, verujem za mnoge otkrovenje i osveženje. Očekujem da uskoro krenu priče “čim sam ga video, znao sam…” Mene oduševljava svakom novom utakmicom. Na ovoj sjajan u oba pravca, posebno u napadu, a u skoku 5/5. Dženkins, kao bolji napadač, strelac, sa Lazićem drži odbranu. Na ovoj utakmici i bolji od njega u ovom segmentu. “Samo” šest osvojenih lopti. Kažem “samo” zato što mi je izgledalo da je imao bar 10. Volters koji se igra sa živcima navijača od kad je došao ima sreće što igra u Zvezdi, gde imaju strpljenja za njega i njegove uspone i padove. Iako je svojom igrom u poslednjoj četvrtini izrastao u jednog od heroja, po mom mišljenju, može, a kao stranac i mora bolje. Ali mora bolje i kapiten Mitrović. Za Simonovića mi deluje da je iz drugog plana, pomalo neprimetno stigao do svog standardnog broja poena. Sigurno vodeći igrač Zvezde u proteklih mesec-dva kojije pored dobrog šuta za tri, sve opasniji i iz prodora.

Odjavljujem se, raspisao sam se previše. Dosta je bilo za ovu godinu. Svim čitaocima "MVP portala" i ljubiteljima košarke želim srećnu novu 2017. godinu, da vas posluži zdravlje, a za ostalo se sami potrudite.

(foto: ABA League; MVP / Dragana Stjepanović)

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

white_star.png

Najnovije poruke na forumu

white_important.png

Anketa

MVP NBA lige je?

Rasel Vestbruk - 31.6%
Džejms Harden - 26.3%
Kavaj Lenard - 31.6%
Nijedan od ponuđenih - 10.5%
Glasanje za ovu anketu je zavrseno

Copyright by mvp.rs