Bojan Kusmuk za MVP: Fabrika za proizvodnju socijalnih slučajeva

sreda, 12 april 2017 11:11     Autor: 
Sa poznatim imenom srpske košarke smo razgovarali o delu problema koji muče domaća takmičenja, kao i o izazovima pred kojima se nalaze mladi igrači.

Završava se još jedna sezona u košarkaškim takmičenjima. Već krajem aprila će više od 90 procenata srpskih igrača iz domaćih klubova otići na "prinudni" odmor i u takmičarski pogon će se uključiti, ako budu imali sreće, krajem leta, a veliki broj njih još kasnije. Iz godine u godinu se neki problemi ponavljaju, ali osim što rešenja za njih još nema ne vidi se ni trud odgovornih ljudi da se situacija popravi.

O stanju u srpskoj klupskoj košarci razgovarali smo sa Bojanom Kusmukom, nekada vrsnim strelcem u bivšoj državi, danas trenerom. Kao  igrača najveći deo ljubitelja košarke ga pamti iz čuvene generacije BFC Beočina koja je izgubila u finalu Vinston JUBA lige od Partizana u sezoni 1995/96. BFC je tada vodio u seriji sa 2-0, ali su crno-beli preokrenuli i pobedili rezultatom 3-2. Kusmuk je nakon igračke počeo trenersku karijeru i do sada ostvario dobre rezultate. Već se isprofilisao u čoveka koji ima oko za pronalaženje novih asova, a i sa klubovima je ostvarivao dobre rezultate. Prošle sezone je selektirao ekipu Dinamika koja je odmah iz Druge ušla u Prvu ligu, a u tekućoj sezoni se, pod vođstvom Miroslava Nikolića, plasirala se i u Superligu. Kusmuk je trenutno bez angažmana, nakon što je sezonu počeo u drugoligašu iz Velike Plane.

"Nisam više u Plani. Nisam mogao da izdržim neke minuse koji su se, prema mom mišljenju, u hodu dešavali i otišao sam", počeo je Kusmuk razgovor za naš portal.

Nije zadovoljan trenutnim stanjem i letargijom u društvu, kako u sportu tako i u ostalim segmentima.

"Sve je manje ideja i želje za nekim razvojem, nedostaje ta borba. Ne samo u sportu, već u svim sferama. Narod se povukao i pustio da ga nosi taj tok, kakav god on bio. Ali, sada se ne bih vezivao za nešto drugo, držao bih se sporta."

Nezaobilazno je bilo poređenje sa zlatnim vremenom jugoslovenske košarke, čiji je bio deo.

"Volim da kažem da sam košarku počeo da igram u "onom sistemu". Neke osamdesete godine prošlog veka, kada sam počeo da treniram. Zakačio sam period velike ekspanzije košarke, tadašnjih juniorskih svetskih prvaka iz Bormia, genaracije rođene 1968. godine koja je dominirala još od kadetskih dana. Pre toga je bilo Juniorsko prvesntvo Srbije i Jugoslavije u Kraljevu. Iz tog perioda bi trebalo uzeti bilten i pogledati koje su ekipe učestvovale. Nije bilo Partizana i Zvezde, a vidite kakvi su igrači sve to postali."

Postoji velika razlika u pristupu košarci tada i danas.

"U to vreme košarka se razvijala, trenerski poziv takođe, puno se u nju ulagalo, pa je rasla i finansijska moć klubova. Došli smo do toga da nam neki igrači po timovima igraju za ugovore od milion maraka. Samim tim razvijali smo i kritiku na vrhunskom nivou. A, danas imamo samo kritiku na vrhunskom nivou, sve ostalo nije za poređenje. Kritikujemo, analiziramo igrače, njihove mane, a danas KLS igrač igra za manje novca od minimalnog ličnog dohotka u privredi. Šta mi sada treba da očekujemo od njih, to nisu profesionalci?! Od domaće košarke smo napravili fabriku za proizvodnju socijalnih slučajeva. Nažalost, stanje je takvo."

Jedan od prvih problema sa kojim bi se trebalo pozabaviti je, po mišljenju našeg sagovornika, status igrača.

"Jednog dana bi trebalo da se neko pozabavi time. Postoje udruženja ligaša, udruženja sudija, udruženja trenera... Ali, ne postoji nijedno udruženje igrača koje bi zaštitilo prve u lancu proizvodnje i momke koji su prepušteni sami sebi. Govorim ovo pokušavajući da stvari gledam iz ugla tih mladića koji danas igraju. Eventualno, to njihovo udruženje, sindikat, bilo šta, postavilo bi neki minimum uslova. Onda bi se zaokružila priča. Uz ostala, pomenuta udruženja, našla bi se uzročno posledična veza među svim akterima igre i to bi sigurno dovelo do rešavanja nekih problema."

Svi problemi su negde u korenu vezani za jedan osnovni - finansije.

"Nama momci od dvadesetak godina odlaze u slabe lige za par stotina evra više od onoga što mogu da dobiju kod nas, a to je novac koji im neće rešiti finansijske probleme. Imao sam skoro primer mladog igrača koga sam trenirao u Dinamiku, a zatim i u Plani, za koga smatram da bi mogao da bude interesantan prvoligaški igrač. Otišao je iz Velike Plane u Leotar iz Trebinja. Pogledajte samo broj srpskih igrača u evropskim košarkaškim ligama, ogroman je. Vrlo je bitan taj treći senzitivni period igrača, između 18. i 22. godine. To je period kada prelaze iz juniorskog u seniorski pogon i kada bi im trebalo dati šansu, istpreti ih, da dobiju na kvalitetu, da napreduju."

Da li postoji način da se spreči odlazak mladih u inostranstvo?

"Nekada je bilo zabranjeno ići iz domaće lige do 28. godine života. Sada je to nemoguće. Naši igrači su odlazili u najkvalitetnije evropske lige, Italiju, Španiju, Nije postojao na mapi klub koji je značajan za evropsku košarku, a da u njemu nije bilo Srba. Danas toga više nema, naši igrači su pojačanja u zaista slabim ligama. Ne želim sada bilo koga da omalovažavam. Ja sam radio u rumunskom Piteštiju 2008. godine. Imali smo budžet za igrače pola miliona evra, a bili smo osmi tim lige. Tadašnji Asesoft je imao budžet od par miliona evra. Kada sam odlazio odavde trpeo sam kritike tipa "halo bre, Rumunija, gde ćeš tamo?"."

Pored mladih seniorskih igrača, problem je što sve češće u inostranstvo idu i deca. Već u kadetskom uzrastu je to izraženo.

"Imamo dva parametra. Rezultate naših mlađih kategorija prošlog leta, gde nismo osvojili nijednu medalju, nismo bili ni blizu. Sa druge strane, dvadeset najboljih srpskih kadeta ne igra u našoj zemlji, što je tužno. Opet, srpsku kadetsku i juniorsku ligu igraju neki strani igrači. Ne možete vi nekome iz Leskovca da zabranite da ode u Barselonu, ali lokalna sredina to može da prepozna i u to dete nešto da uloži. Za mene je  poražavajući podatak, koji je ostavio veliki utisak, bio onaj iz sezone kada je kragujevački Radnički igrao ABA ligu. Dva plejmejkera u Partizanu Francuzi, dva u Zvezdi Amerikanci, u tri abaligaša 20 stranaca od 36 igrača ukupno. Ali, to je realnost."

U košarci se u novom milenijumu pojavio veliki broj ljudi čija je stručnost pod velikim znakom pitanja, a i dobra namera takođe.

"Kada su krenule ove finansijjske krize dosta ljudi se infiltriralo u sport isključivo zbog zarade. Siguran sam da veliki broj njih uopšte nije živeo taj košarkaški život, to im nije bilo opredeljenje. Zato dolazimo do situacija da fantastičnu decu nema ko da izvede na pravi put. Zato u jednoj fazi nemamo domaćeg plejmejkera, jer bi trebalo prepoznati kreativnost. Klinac ima pasove koji završavaju u tribinama, to je odlično, u tom uzrastu bi i trebalo da greši, daj da vidimo zašto je to tako", istakao je Kusmuk i naveo još jedan zanimljiv podatak o broju igrača koji su završili karijere u mlađim kategorijama trofejnih srpskih klubova:

"Kao trener sam pokušao da razmišljam gde da nađem igrače, mlade, atraktivne i perspektivne? Pogledao sam poslednjih šest finala Juniorske lige i video da nijedan igrač iz tih utakmica, uglavnom su to igrači Zvezde i Partizana, nije našao mesto u prvom timu tih klubova. Gde su ti momci? Hajde da ih uzmemo u Slogu, Borac, Tamiš, Dunav, neka igraju. Dovodio sam neke igrače na taj način, recimo Aleksandra Vlahovića koji je prošao mlađe kategorije Partizana i bio član svih reprezentativnih selekcija. Po završetku juniorske karijere nije imao klub. Nisam ja preterano pametan, ali ako ga je desetak trenera pre mene iz godine u godinu selektiralo, prošao je dobru školu, znači da ima kvalitet. Zvao sam ga da igra Prvu ligu. To su neka, prema mojim parametrima, normalna razmišljanja. A, ne sad upakovati ga i hajde da ga prodamo sa 20 godina. Verovatno zbog te finansijske moći ili nemoći mladi idu odavde čim se ukaže neka šansa."

Kalendar domaćih liga ne ide na ruku igračima koji žele da napreduju.

"Kod nas, obično zbog finansijskih problema i uštede, okupljanje tima počne mesec dana pred početak takmičenja, a završi najkasnije desetak dana po njegovom završetku. A, igrač se postaje u "ofsezoni", od marta do avgusta. Tada se radi na individualnim nedostacima, popravkama..."

Sistem takmičenja kakav je danas na snazi ima dosta veze sa onim o čemu govorimo.

"Svaki klub ima menadžment sa velikim ambicijama. U Srbiji svi misle da im je mesto u Evroligi, Prvoj ligi... U najvećem broju slučajeva oni nisu svesni kakvim blagom raspolažu u svojim redovima, koliko su nam deca talentovana i dobra. Stvari su povezane, svako se plaši ispadanja iz lige jer će onda za narednu sezonu dobiti manje novca. Tada dolazimo u situaciju da je najbitnije zadržati rang takmičenja. Ne radi se na afirmaciji talentovanih momaka koje bi trebalo istrpeti, jer to utiče na krajni skor. I tako, u Prvoj ligi se slavi osvajanje 12. mesta jer obezbeđuje učešće u njoj i naredne sezone, u Drugoj ligi isto tako. Evo, kraj je sezone, koliko klubova iz KLS ima stvarnu želju da uđe u Superligu i bori se za ABA? Ja trenutno vidim samo par njih. Pet klubova se bori za Superligu, ostali da ne ispadnu, čak se mole Bogu da ne uđu u Superligu, zbog troškova. Sve je to nestabilno, nejasno."

Problema je previše. Kako se vratiti na pravi put?

"Moje mišljenje je da bi nivo trebalo vratiti po vertikali. Moramo da krenemo od vrha nazad. Od Partizana i Zvezde, oni su vrh i nosioci su, ne samo košarke na prostoru naše zemlje nego na prostorima bivše SFRJ. Da se ne lažemo, to je sigurno tako. Poznato je da kada se Partizan i Zvezda pojave u bilo kojoj dvorani da je ona prilično punija u odnosu na bilo koji meč drugih ekipa iz lige. Slovenija je vratila Olimpiju u svoju ligu, Hrvati svoje predstavnike, hajde da vratimo Partizan i Zvezdu u našu ligu."

Samo pominjanje tog poteza u najvećem broju slučajeva iznervira pristalice "večitih rivala", ali Kusmuk podseća zašto je bitno osposobiti srpske košarkaške centre.

"Ako nabrajamo sve legende Crvene zvezde i Partizana, istovremeno i legende srpske košarke, videćemo da je, uz dužno poštovanje, veoma mali broj njih iz Beograda. Ne želim da odvajam, samo kažem da je baza ta koja je imala najveću ulogu u stvaranju trofejne istorije tih klubova. Volim da citiram mog prvog trenera Kimeta Bogojevića, koji kaže, iako to nije baš za medije, "ovi magistralci mi j...e majku". U šali i u kontekstu za igrače koji dolaze iz manjih sredina."

Upravo je rodni grad našeg sagovornika najbolji primer za ono o čemu govori.

"Iz Kraljeva sam, a Kraljevo je dalo tri NBA igrača. Sa svojom populacijom dati tri NBA igrača je jako velika stvar, a to se pomalo zaboravlja. Šta hoću da kažem, moramo da vratimo te velikane u našu ligu. Vrlo dobro se sećam sezona kada je Partizan dominirao, bio prvak Evrope, a gubio u Kraljevu, Čačku... Tada smo bili najjača liga Evrope. To je jedan vid propagande, gde god se u unutrašnjosti pojave Zvezda i Partizan oni donose medijski prostor, dovlače publiku, ljudi pričaju o tome. Mislim da je to prvi korak koji će vratiti košarku na pravi put, početak za omasovljenje iz koga će opet doći kvalitet."

Na kraju razgovora naš sagovornik je istakao da je obaveza košarkaških radnika da rade na unapređenju igre i podizanju kvaliteta.

"Moj bivši trener Janko Lukovski je svojevremno rekao istinu, da je košarka najbolji izvozni artikal ove zemlje. U pravu je, naši vrhunski sportisti zarade novac, hajde da ih nateramo da ga vrate i da zatvorimo krug, a ne da ih teramo iz države. Tržište je takvo, menadžera ima mnogo, svi su prepoznali da je Srbija jeftina, a talentovana nacija. Ne treba biti mnogo pametan da vidiš kako to sve funkcioniše. Ipak, smatram da iz zajedničkog interesa ide i pojedinačni. Svi mi koji radimo u košarci moramo da imamo obavezu da nešto gradimo i pravimo. Da ulažemo, ne samo za sledeći mesec, nego da razmišljamo na duži vremenski period."

Bojan Kusmuk je još jedan od ljudi koji su ostavili dubok trag u domaćoj košarci, a koji se ne miri sa stanjem u kome se ona danas nalazi na klupskom nivou. Do nekog pozitivnog pomaka u njoj ćemo doći samo ako ljudi koji su u poziciji da donose odluke ozbiljno shvate sve češće kritike na račun trenutnog sistema i naprave strategiju koja će domaću košarku pokrenuti u dobrom smeru.

(foto: Bojan Kusmuk privatne fotografije)

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

white_star.png

Najnovije poruke na forumu

white_important.png

Anketa

MVP NBA lige je?

Rasel Vestbruk - 31.6%
Džejms Harden - 26.3%
Kavaj Lenard - 31.6%
Nijedan od ponuđenih - 10.5%
Glasanje za ovu anketu je zavrseno

Najnovije teme na forumu

Copyright by mvp.rs