Vasilije Micić za MVP: Najluđa utakmica ikada!

nedelja, 14 maj 2017 13:08     Autor: 
Srpski košarkaš je za naš sajt pričao o velikom uspehu u najluđoj utakmici u istoriji, reprezentaciji...

Oni koji su gledali susret poslednjeg kola turske Superlige između Pinar Karšijake i Tofaša u Izmiru bili su svedoci jedne od najluđih utakmica u poslednjih 20 godina. Ekipa iz Burse je morala da slavi sa bar šest poena razlike kako bi se domogla plej ofa i to joj je pošlo za rukom posle dva produžetka, koje je sama inicirala namernim promašivanjem slobodnih bacanja. Jednostavno, gosti su morali da nađu način kako da pobede sa željenom razlikom, pa je situacija izgledala napeto, a pomalo i komično.

Nakon ovog duela smo kontaktirali plejmejkera i jednog od najboljih igrača Tofaša, Vasilija Micića, kako bi nam prepričao šta se zapravo u Izmiru dogodilo. "Ulovili" smo ga u autobusu u kome je konstantno tokom razgovora odjekivalo slavlje. Zato se ovom prilikom zahvaljujemo našem sagovorniku što je izdvojio vreme da porazgovara sa nama. Popularni Vasa je zvučao euforično i presrećno, što je i normalno kada vam ekipa na pomenuti način obezbedi plasman u doigravanje.

Lična karta Ime i prezime: Vasilije Micić Datum i mesto rođenja: 13. januar 1994. (Kraljevo, Jugoslavija) Visina: 195 centimetra Pozicija: Plejmejker Klubovi: Mega Vizura (2010-2014), Bajern Minhen (2014-2016), Crvena zvezda (2016), Tofaš (2016-) Medalje sa reprezentacijom: srebro na U18 Evropskom prvenstvu (2011), srebro na U19 Svetskom kupu (2013).

Da li ste ikada igrali luđu utakmicu?

"Iskreno, nikad luđu nisam igrao, a za nikada luđu nisam ni čuo. Mislim Sem (Semi Mehija prim.aut), Bariš (Ermiš prim.aut) i ja smo odigrali po 47 minuta, pa smo se u jednom trenutku toliko smejali od nemoći, jer smo pokušavali da iznudimo taj drugi produžetak. Osećali smo da smo bez energije, ali smo toliko želeli tu pobedu da nismo osetili umor. Teško je dočarati koliki je ovo uspeh. Ali, iskren da budem, prošle godine kada sam osvojio titulu sa Zvezdom bio sam najsrećniji na svetu Ovo je toliko veliki uspeh... Mi, kada sam se vratio posle povrede, nismo imali bukvalno nikakve šanse za plej of. Možda smo imali jedan posto šanse. Znači moralo je toliko utakmica da se poklopi kako bismo uspeli. I onda kada smo već dobili ovupriliku bili smo toliko željni da je iskoristimo."

"A, što se tiče same utakmice to je bilo nešto neverovatno. Mi smo na kraju maltene izgubili šansu, a onda je njihov plejmejker (Majkl Grin prim.aut) na dva razlike za nas bukvalno samo trebalo da promaši slobodna bacanja. On je pogodio oba (smeh). U trenutku smo se svi mi iz ekipe pogledali i nismo mogli da verujemo šta je čovek uradio. Čak je to drugo bacanje i pokušao da promaši, ali je pogodio od table. Kada smo videli u prvom produžetku da ne možemo da pobedimo sa šest poena razlike koliko nam je bilo potrebno, onda smo ponovo jurili produžetak. Sve je to tako izgledalo nekako... Ne znam... U nedogled (smeh). Mi smo uspeli da uđemo i u drugi produžetak, nakon čega su oni već izgledali umorno, kao i mi, ali oni su počeli da igraju sebično i nervozno. Njihovi najbolji igrači kao što su Samers i Braun su ukupno postigli četiri poena. Sa druge strane, mi smo odigrali odličnu utakmicu. Toliko sam srećan da ne mogu da vam opišem."

Kakav je osećaj igrati utakmicu koju ne želiš da pobediš? Tačnije, želiš da izboriš isključivo produžetak?

"Evo baš smo sada u autobusu pre pet minuta prokomentarisali. Na kraju smo šutnuli osam slobodnih bacanja i sve smo promašili (smeh). I ja sam bio u prilici da šutnem dva puta i to je nešto neverovatno. Bukvalno smo svi u hali bili šokirani. Prvo, ne znaš kako da promašiš uopšte. Rokneš od tablu i gleda te cela hala kao da nikada nisi igrao košarku. Ali, moraš da promašiš. Situacija je bila čudna. Poslednje kolo, Karšijaka koja ima najvreliji domaći teren... Mnogo je stvari ovde bilo posebno i jedinstveno. Na kraju mogu da kažem samo da smo srećni. Čitava ekipa. Uradili smo sve kako je trebalo."

Možete li da nam dočarate kako je izgledalo stati na liniju penala, gledati obruč i biti primoran da promašiš? Da li je bilo straha?

"(smeh) Mislim da je pre mene Semi Mehija šutirao dva bacanja. Pre nego što smo počeli da promašujemo prvo smo pitali sudiju kako smemo da promašimo. Tačnije, na koji način. On nas je gledao čudno. Inače je evroligaški sudija u pitanju. Rekao nam je da možemo da promašimo kako god hoćemo. Međutim, postoji jedno pravilo po kome morate kod drugog penala da pogodite bar obruč. Lopta ide za protivnika sa strane, ali nama uopšte nije bilo važno gde će lopta da završi. Tako da, bilo da oni uhvate skok ili izvedu sa strane nije važno. Mi smo samo želeli da promašimo. I onda je Semi (Mehija) zveknuo dve cigle od tablu, na šta smo se mi glasno nasmejali (smeh). Onda sam ja stao da izvedem bacanja i imao sam osećaj da ću slučajno da pogodim. Međutim, ništa nisam prepuštao slučaju. Pitao sam sudiju mogu li da pogodim tablu, a on mi je rekao: "Možeš, ali vidi da izgleda kao da stvarno mašiš". I ja prvu pogodim u tablu, a on me gleda i kaže: "Pa pogodi bar obruč" (smeh). I ja drugu zveknem od obruč. Mnogo smešna scena. Čak su mi neki ljudi u turskoj ligi pričali kako će zbog ove utakmice da promene pravilo (smeh)."

Kako se čovek pripremi za ovakvu završnicu utakmice? Tu je bilo više matematike nego u srednjoj školi. Na koji način ste se dogovarali na tajmautima?

"Pošto smo stvarno dobro igrali celu utakmicu jurili smo da rešimo to u regularnom delu. Međutim, oni stvarno imaju dobru publiku, a mi smo krenuli malo da žurimo. U jednom trenutku je bilo 71:65 za nas, što nam je odgovaralo. Na tom rezultatu oni su pogodili dve trojke. Od tada smo krenuli da kalkulišemo. Bili smo nervozni i mi, ali i oni. Mislim da smo mi bili nekako spremniji. Nama je trener ovde stvarno legenda košarke i on zna situaciju tog terena u Izmiru. Ni u jednom trenutku se nismo ponašali loše na parketu, sve vreme smo bili smireniji. Nismo želeli da isprovociramo publiku, koja bi mogla da ih pokrene. Oni su ekipa koja živi od momentuma. Oni rešavaju utakmicu iz jedne ili dve akcije. Tako su dobijali tokom čitave godine. Mi smo ih umrtvili, igrali smo sporo i stvarno smo dobro delovali na terenu. Međutim, kada smo videli da ne možemo da dobijemo sa šest razlike onda je trener počeo i da se smeje, jer je i njemu bilo čudno što smo morali da jurimo produžetke. Ispoštovali smo to što nam je on rekao i kada smo videli da ćemo ući i u drugi produžetak rekli smo sebi da moramo da izguramo do kraja i da upotrebimo ostatak energije. Ne znam. Evo, vama prvi put pričam. Telefonski se ni sa kim nisam čuo osim sa mojima. Sada dok pričam ne mogu da verujem šta se sve odvijalo, ali vredelo je. Baš je vredelo."

Postoji li nešto što se desilo, a da mi preko ekrana nismo mogli da vidimo ili čujemo?

"Pa eto, taj pogodak Grina sa linije za slobodna bacanja je izazvao takav šok kod mene da sam počeo stvarno da se smejem. Do mene je bio neki Turčin iz njihove ekipe, koji je konstantno igrao prljavo, koji je udarao i pričao. Stalno je nešto provocirao. On je čovek bio toliko izbezumljen da nije mogao da progovori. Samo sam ga pitao: "Čoveče, kako imaš ovako glupog plejmejkera?" Baš sam ga to pitao. I on mi je odgovorio: "Ne znam. Ne znam šta mu je bilo u glavi". Verujte mi, da je šutnuo nogom važilo bi se kao promašaj. Samo je to trebalo da uradi."

"Mi smo inače bili toliko umorni, pogotovo Bariš, Semi i ja, da smo ih bukvalno puštali da odu na koš. A, oni su bili toliko konfuzni da nisu mogli da veruju da ih mi puštamo. Onda je tu nastala čitava zbrka. Kod njih su mahom igrali ti Turci koji nemaju mnogo prava u igri. Oni su bili u šoku kada su shvatili da ovako mogu da daju 20 poena. Mi smo ih stvarno puštali da nam daju koš, kako bismo otišli u produžetak. Neverovatno. Neverovatno."

Igrali ste na visokom nivou u dosadašnjem toku godine. Kako biste ocenili Vašu sezonu?

"Ocenio bih je kao prvu zrelu u mojoj karijeri. Zrelu u smislu da sam svaku utakmicu odigrao kako sam želeo i kako sam radio za to. Stvarno sam naporno radio i bio sam mentalno spreman. Kada sam potpisao ugovor znao sam da nemam dve utakmice nedeljno, iako je klub stvarno dobar i odlično organizovan. Nisam imao nikakva očekivanja pred dolazak, ali sam video da je klub neverovatan. Imam samo reči hvale za sve ljude u klubu i za organizaciju. Pripremao sam se tako da odigram prosečnu, tačnije solidnu sezonu. U smislu bez velikih oscilacija, da budem konstantan. Tako je i bilo do trenutka povrede. Pre nje sam bio MVP kola, odigrao jednu od boljih utakmica u životu. I onda se desila povreda. Ne mogu da kažem da me je omela, jer sam je najbrže u životu prebrodio. Iako je ova bila ozbiljna. Šaka je u pitanju. Čim sam se vratio odigrao sam četiri odlične utakmice, pomogao sam timu da pobedimo i mogu da kažem samo da je jedna lepa sezona iza mene. Naravno, ona nije gotova još, tu je plej of. Samo kažem da, gledajući na to kakva su očekivanja i ambicije bile, ovo je jedan veliki uspeh, bez obzira na tradiciju koju ima Tofaš. Ovo je bilo iznad svih očekivanja. Meni je uvek drago da budem deo takvih uspeha, kao recimo prošle godine sa Zvezdom, kada smo ušli u TOP 8. Tako da, stvarno sam srećan po pitanju ove sezone."

StatistikaVasilije Micić prosečno u domaćem šampionatu beleži 13.2 poena, 3.9 asistencija, 2.6 skokova i 1.3 ukradene lopte. Gledajući proseke, on je treći strelac i asistent, a prvi po "krađama" u Tofašu.

Kako se trenutno osećate fizički? Da li je za Vas ta povreda prošlost?

"Da, jeste. To je bila bezazlena situacija na treningu, gde sam dobio udarac od saigrača, ali je bio nekako nezgodan položaj šake, nezgodno mesto. Nekako je to izgledalo tragično, ali na sreću odradio sam dobru operaciju u Nemačkoj, imao sam podršku kluba od starta... Imao sam osećaj kao da sam tek tako pauzirao 10 dana, nakon čega sam se vratio da odigram šta je trebalo. Mogu da kažem da se fizički osećam nikad bolje. Samim tim što sam imao jednu utakmicu nedeljno imao sam dobar plan individualnog rada. Dosta sam radio na šutu, što sam već i rekao u nekom intervjuu. I da sam dosta radio na telu, jer smatram da je to vrlo važno za svakog profesionalnog sportistu. Tome sam posvetio mnogo vremena, a ovde u Tofašu imam sjajne uslove za to. Najbolje u celoj Turskoj. Zato možda i nije čudno što se osećam bolje nego ikada u karijeri."

Koliko Vam znači što pored sebe imate iskusnog igrača kao što je Semi Mehija?

"Kada sam dolazio znao sam da Tofaš važi za ekipu koja razvija mlade turske igrače. Ali, kako je u klub došao trener Orhun Ene, koji je stvarno legenda ovde, stvari su se promenile. On je potpisao petogodišnji ugovor i samim tim je dobio veliku podršku kluba. Sa njim je napravljen novi plan, jer je klub krenuo iz druge divizije. Tada su doveli Sema, druge dobre turske igrače, a to su uspeli jer imaju dobar budžet. Tako su krenuli da razvijaju plan za budućnost sa novim trenerom. Kada sam došao i kada sam počeo da upoznajem ekipu shvatio sam da bi mnogi turski igrači želeli da igraju za ovog trenera, jer on ima dobru relaciju sa svim igračima koji su igrali za njega. Dokaz toga je i Semi Mehija, koji je bio sa njime u Banvitu i prihvatio je da dođe ovde u drugu ligu, a imao je sedam, osam evroligaških ponuda. Kada sam sve to sagledao video sam da ovde nije kao što izgleda spolja. Onda sam počeo da upoznajem i saigrače i u Semu sam prvenstveno video dobrog čoveka i privatno gledano velikog uzora. Čoveka koji živi jedan lep život. Zatim i kao jednog velikog gospodina na terenu i dobrog čoveka, što je meni značajnije od toga kakav je igrač. Video sam zapravo šta on poseduje. Nije on slučajno bio u CSKA, odakle je on otišao na svoju ruku jer nije mogao da podnese sve to. Uglavnom, vremenom sam počeo da ga upoznajem i evo baš pred ovu utakmicu smo pričali o nekim situacijama i našim relacijama, gde smo napomenuli i koliko je potrebno vreme kako bi se upoznali saigrači. Eto, zbog toga sam i odigrao ovako dobro. Možda nisam dao 30 poena, ali odigrao sam zrelo. Ono o čemu smo pričali međusobno danas desilo se na terenu. Mnogo mi znači da imam jednu takvu osobu kraj sebe, koja ima veliko iskustvo."

Čitavim tokom karijere ste važili za klasičnog plejmejkera, sa više asistencija u rukama nego poena. Kako se kod Vas dogodila ta promena, od takvog igrača do, maltene, klasičnog poentera?

"Nije to uopšte slučajno. Ja vrlo pažljivo slušam sve igrače sa kojima sam igrao. Između ostalih i Mehiju. Pa recimo dok sam bio deo reprezentacije Pefija Markovića sam slušao za odbranu, Teodosića sam slušao za neke druge stvari, Bogdanovića sam slušao za trening, koliko on naporno trenira... Od svakog od njih sam slušao stvari koje su mi se sviđale i sve sam to pokušavao da primenim na sebi. Jer, osećao sam da posedujem neki potencijal koji bi trebalo da sprovedem u delo. Kada sam bio u Megi to je bilo jedno talentovano igranje, međutim tada je bilo dosta nedostataka. U periodu kada sam bio u Bajernu napredovao sam mnogo u odbrani, što je možda moj najveći napredak u karijeru u košarkaškom smislu. Onda sam već nekoliko godina unazad svaki dan ostajao duže i šutirao. Dobio sam sugestiju od Teodosića da je šut mnogo važan u igri i u rasterećivanju stila igre. To znači da bi te stalno pratili u pikenrolu i time bi imao više opcija za kreaciju. Oduvek sam posedovao neki talenat za kreaciju, ali poenterski gledano falilo je dosta stvari. Zato sam šutirao do iznemoglosti i upoznao sam neke ljude koji su mi pomogli oko toga. Rezultat toga je , na primer, što je danas trener Karšijake postavio igrača da stoji uz mene, da mi bude blizu. Tu se najviše vidi koliki sam trud uložio i on će se tek isplatiti. Danas sam imao devet asistencija, u prošloj utakmici isto, što govori da nisam zanemario takav stil igre. Šut mi mnogo pomaže u igri, a i za samopouzdanje. Osećam da mogu da ubacim i 20 poena."

Šaban Šaulić"Kada sam se vratio iz povrede sve je izgledalo tužno, bez entuzijazma. Maltene nismo imali šanse da odemo u plej of. I eto, sada smo presrećni i atmosfera u timu je super. Tempiramo Šabana Šaulića (smeh)."

Kako Vam se dopada život u Bursi?

"Super. U pitanju je veliki i razvijen grad. Miran je i blizu Istanbula. Novim autoputem potrebno je sat vremena da se stigne do tamo, pa sam uspeo da odgledam par evroligaških utakmica. Boca (Bogdan Bogdanović prim.aut) mi je ostavio karte za Fenerbahče, tako da mi je super. Azijski aerodrom je blizu, tako da nije tako daleko kada dolaze moji u posetu."

Da li ćete imati vremena da idete na Fajnal for Evrolige?

"Nisam imao nikakav plan, jer nismo znali kakav će biti ishod ove borbe za plej of. Međutim, pojavila se neka opcija da možda dobijem kartu za Fajnal for, tako da može da se desi da odem da gledam prvi dan. Voleo bih stvarno, ali ne znam. Hipotetički gledano, mi nismo imali šanse za plej of i sada se sve izmenilo."

Ko će osvojiti Evroligu i za koga ćete Vi da navijate?

"Pošto sam Fenerbahče gledao tri, četiri puta voleo bih da ove sezone osvoji trofej, iako su nam rivali u plej ofu. Prošle sezone sam navijao za Teodosića da osvoji i mislim da je zaslužio, a ove godine navijam da Bogdan osvoji. Mislim da je on dobar dečko i da zaslužuje to."

Šta očekujete u plej of seriji sa Fenerbahčeom?

"Oni su u neverovatnom momentumu, pošto su uspeli da tako lako odu na Fajnal for. Takođe, svi su zdravi posle duže vremena. Zato su podigli samopouzdanje i igraju sa većim rasterećenjem nego što su imali jednim delom sezone, kada nisu mogli da pronađu svoj stl igre. Mi smo ih dobili jednom u Bursi. Baš smo lepo tada igrali, to nam je možda i najbolji meč u sezoni. I u Turskoj ne mogu da igraju sa svim strancima, što je za nas prednost, jer je njihov tim sačinjen uglavnom od njih, pa ne mogu da ih koriste. Tako da, ne znam. Mi idemo da damo svoj maksimum, pa ćemo da vidimo. Fener definitivno nije najbolji protivnik za četvrtfinale, ali je to opet jedna velika čast."

Da li ste spremni za poziv u reprezentaciju?

"Ne znam kako se to razvija tamo. Ko otkazuje, ko ne otkazuje, ko je koliko spreman... Bio sam u Minhenu na pregledu za koleno i video sam se sa trenerom Sašom (Đorđevićem prim.aut). Imali smo jedan lep razgovor, ali ne baš o reprezentaciji. Ne znam kakve su njihove želje i kako oni na mene gledaju. Naravno, moja najveća želja je da igram za nacionalni tim i voleo bih da budem na spisku i voleo bih da dobijem tu čast da budem deo toga. Mislim da je to najlepša stvar koja može da se desi bilo kome od nas koji igramo košarku. Moja želja jeste da budem mlada energija u reprezentaciji, koja želi da doprinese na bilo koji način."

Menadžer Miodrag Ražnatović je za Vas rekao da ste naslednik Miloša Teodosića. Da li se slažete sa takvom konstatacijom?

"Mislim da je Miško mislio na neki novi talas nas mladih koji dolazimo. Moj stil igre nije kao Teodosićev i ja bih voleo da jednog dana bude njegov naslednik, ali u smislu te pozicije plejmejkera u reprezentaciji."

(foto: Basket Dergisi)

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

white_star.png

Najnovije poruke na forumu

white_important.png

Anketa

MVP NBA lige je?

Rasel Vestbruk - 31.6%
Džejms Harden - 26.3%
Kavaj Lenard - 31.6%
Nijedan od ponuđenih - 10.5%
Glasanje za ovu anketu je zavrseno

Copyright by mvp.rs