Petar Vorkapić za MVP: Cilj mi je viši nivo takmičenja

Aco LazarevićPonedeljak, 05 Juni 2017 10:40 Facebook Facebook Google Pinterest

Mladi plejmejker je za naš sajt govorio o dosadašnjem toku svoje karijere.

Petar Vorkapić za MVP: Cilj mi je viši nivo takmičenja

Petar Vorkapić je jedan od mladih košarkaša iz generacije '95 koji je odabrao da svoju karijeru gradi kroz niže nivoe takmičenja, uprkos tome što je prošao mlađe kategorije FMP-a, a kasnije i potpisao profesionalni ugovor sa Crvenom zvezdom. Opredelio se za sticanje iskustva kroz igranje u Aleksincu i Kraljevu, gde je na terenu provodio po 30 minuta. Za odlukama koje je doneo ne žali, naprotiv. O tome, ali i o mnogim drugim stvarima je pristao da govori za naš portal.

"Počeo sam da treniram kada sam imao sedam godina. Moj prvi klub je bio Sloga iz Kraljeva. Tu sam bio do pionirskog uzrasta, kada sam prešao u FMP. U isto vreme smo došli Dušan Ristić, Đorđe Kaplanović, Marko Tejić, Brano Đukanović i ja. Godinu dana kasnije je došao Nikola Rebić, a godinu dana posle njega Marko Gudurić. Tako je formirana ta generacija kod trenera Milovana Bulatovića i Milana Mandarića. Devet godina smo živeli zajedno. To su mi drugovi sa kojima i sada provodim najviše vremena. Rile, Tejić, Brano i ja smo non-stop na vezi, a čujemo se i sa ostalima", počeo je priču Vorkapić i zatim nastavio u istom dahu:

Lična karta Ime i prezime: Petar Vorkapić Datum i mesto rođenja: 15. mart 1995. (Beograd, Jugoslavija) Visina: 192 centimetara Pozicija: Plejmejker Klubovi: FMP (2013/14), Napredak Aleksinac (2014/15), Sloga (2015-2017)

"Tu sam prošao kroz sve mlađe kategorije i potpisao ugovor sa Crvenom zvezdom. Odigrao sam svoju prvu profesionalnu sezonu u FMP-u, a posle toga sam bio pozajmljen Napretku iz Aleksinca. Nakon toga sam proveo dve lepe godine igrajući za ekipu Sloge. U Aleksincu i Kraljevu sam igrao po 30 minuta, što je meni bilo jako važno. Dosta igrača iz moje generacije koji su bili u velikim klubovima nisu provodili mnogo vremena na terenu i tako su mnogo izgubili."

Kakvi su uslovi za život i rad u ekipi FMP-a?

"Kada sam birao gde ću da pređem, pošto je tada bilo više klubova koji su dobro radili sa mladima, sigurno je da su ti uslovi presudili. Dan u FMP-u je organizovan do detalja. Škola, internat, treninzi, teretana, restoran - sve je usklađeno. Radni dan je bio praktično od osam do osam, nešto slično kao na koledžima u Americi. U to vreme je veliki broj igrača baš zbog toga birao FMP."

Nakon toga ste se odlučili da odete u Aleksinac. To bi mnogi ocenili kao korak nazad u karijeri.

"To je bilo jedno veliko iskustvo. Tek kada se odlučiš na takav korak shvatiš gde si bio i koje si uslove imao. Ali, meni je bilo bitno da igram. Mislim da je Druga liga za igrača od 19 godina lepo mesto za razvoj. Ta liga poslednjih godina ne zaostaje za KLS-om po kvalitetu, ako se izuzme tih par timova koji uvek izbore plasman u Superligu. Tu ima dosta igrača na zalasku karijere koji mogu da pomognu mladima u sticanju iskustva."

Nakon toga je usledio, na neki način, povratak kući, u Kraljevo.

"Išao sam korak po korak. Tu sam imao ono što sam želeo - prostor za igru. Trebalo mi je malo vremena da se naviknem. To je bio iskusan tim, ja sam praktično bio jedini mladi igrač. Možda brojke koje sam imao nisu bile na nivou želja, ali iskustvo koje sam stekao igrajući u Kraljevu će mi značiti u nastavku karijere", kratko se osvrnuo na svoju prvu sezonu u Kraljevu naš sagovornik, a potom je pričao i o drugoj:

"Razlog zbog koga sam ostao u ekipi Sloge bio je Boško Đokić. On je vodio FMP u jednom periodu dok sam ja bio u tom sistemu i znao sam koliko je posvećen radu, koliko može da pomogne mladim igračima. Oformio je mlad tim, najmlađi posle Smederva u čitavoj Ligi. Naporno smo radili i napravili izuzetan napredak, kako timski tako i individualni. Cilj je bio da opstanemo i mi smo ga ispunili. Imajući u vidu našu mladost, verujem da je to izuzetno dobar rezultat."

Sezona 2016/17 Poeni: 10 Skokovi: 4 Asistencije: 4.5

Kao neko ko je deo detinjstva proveo u Kraljevu dobar ste sagovornik za temu "nekad i sad". O staroj dvorani, popularnoj "kutiji šibica", često se sa setom govori. Vi niste, da tako kažemo, "uhvatili" najsjajnije dane u istoriji Sloge, ali je u vreme kada ste Vi odrastali ona i dalje igrala vrhunsku košarku. Hala je bila puna... Da li možete da uporedite taj period sa situacijom danas?

"Nekada je i Mašinac bio u prvoj ligi i u Kraljevu se svakog vikenda igrala dobra košarka. To što je bilo nekada i ovo sada ne može da se poredi. Zbog Sloge je čitav grad igrao košarku. Mi smo prošle godine igrali u staroj hali, ali to nije ni blizu onoga što ja kao dete pamtim. Da bi se vratilo takvo stanje potrebno je da Sloga ima tim kakve je nekada imala. Pobeđivali su Partizan, Zvezdu, Budućnost..."

Prošli ste put od Zvezde, preko Druge lige do KLS-a. Kompetentni ste da nam ukažete na obe strane medalje u srpskoj košarci. Kako je igrati za dobro organizovan klub, a kako za dokazivanje, gotovo bez novca?

"To i jeste najveća razlika u igranju za dobro organizovan klub i klubove u manjim sredinama, gde to gotovo da nije finansijski ispraćeno. Dođeš, želiš da odigraš što bolje da bi se kasnije "prodao", da tako kažem. U ozbiljnijim klubovima je bitan rezultat i nije bitno da li si dao 20 ili tri poena, u prvom planu je pobeda. U manjim timovima nosiš na leđima opterećenje da konstantno moraš da budeš dobar da bi otišao na viši nivo. Kada se tome doda nedostatak novca onda i rad na treningu postane lošiji, tenzija u svlačionici... Neko ti obeća pare za 10 dana, a onda ih ne bude ni za mesec, ni za tri meseca... Pri tome, to praktično i nisu plate, nego više džeparac. Mi smo u Kraljevu imali mladu ekipu i novac nam nije bio u prvom planu, ali prosto ne možeš da ne razmišljaš o tim stvarima."

Kako trener reaguje u takvim situacijama?

"Ne može ni on dugo da drži sve pod kontrolom u takvim uslovima. I on je na strani igrača. Kako sezona odmiče situacija postaje lošija i u jednom trenutku dođe do pucanja."

Da li Vi vidite smisao igranja Košarkaške lige Srbije? Plasman u njoj, kakav god bio, ne donosi praktično ništa.

"Pred moje dve sezone u Slogi cilj koji je postavljen pred nas je bio da tim ne ispadne iz Lige. U trenutku kada se izbori opstanak sve postaje drugačije. Cilj je ispunjen i to je to. Kada sam bio u FMP-u i mlađim katgorijama FMP-a i Zvezde u svakoj utakmici smo išli na pobedu. Da ponovim, za mlade igrače je KLS dobra liga za sticanje iskustva. Manji klubovi jednostavno nemaju mogućnost da se nose sa većima i njihove ambicije ponekad čak i nisu realne. Prođe nekoliko kola, izdvoje se timovi koji su formirani za Superligu i čelnici klubova tek tada shvate da je zacrtane ciljeve teško ostvariti."

Treneri"Pomenuo sam već Milovana Bulatovića. To je bilo neko novo iskustvo za sve nas koji smo u tom trenutku stigli u FMP. Svi smo došli iz manjih sredina, gde smo trenirali maksimalno pet puta nedeljno, a došli smo da treniramo dva puta svakoga dana. Kod Bulatovića sam naučio koliko je rad bitan i zavoleo sam ga. Kasnije nam je u juniorskoj selekciji došao Slobodan Klipa. Kod Boška Đokića i njega sam najviše naučio o košarci, o taktici..."

Deluje da je jaz između klubova i igrača koji igraju ABA ligu i domaće takmičenje sve veći...

"Ja iskreno mislim da razlika nije tako velika kao što se predstavlja u javnosti. Prednost klubova i igrača koji igraju ABA ligu je isključivo u tome što imaju mnogo veći broj kvalitetnih utakmica. Oni tokom sezone naviknu da igraju čvršće i onda lako izlaze na kraj sa timovima iz KLS. Ali, mislim da razlika u talentu i znanju nije velika, samo u iskustvu igranja u tako jakom takmičenju. Kada bi neka ekipa iz KLS-a igrala ABA ligu napredovala bi i stigla do nivoa da može da se nosi sa tim timovima."

Da se vratimo na Vašu generaciju iz mlađih kategorija FMP-a, a kasnije i Crvene zvezde. O njoj se mnogo pričalo, ali praktično nijedan igrač nije dobio pravu šansu, ako se izuzme Marko Gudurić. Kako gledate na to?

"To je bila prevelika generacija. Ne pričam samo o FMP-u, već generalno. Pogledajte ko je bio u Zvezdi i dodajte tome Ognjena Jaramaza, Radeta Zagorca, Nikolu Jokića... Sreća je bila u tome što je FMP postao filijala Zvezde, pa je bilo prostora da se da šansa mladim igračima. Prosto nije bilo realno da sedam, osam igrača iz junorskog pogona dobije šansu u Zvezdi. To je ekipa koja juri rezultat i da bi ti trener dao šansu potreban je jedan viši nivo igre, koji možeš da dosegneš samo stičući sigurnost kroz igranje. Nije moje da pričam o tome zašto neko jeste ili nije dobio šansu, mogu samo da kažem za sebe da mi je žao što nisam."

Iza sebe imate tri sezone u kojima ste sticali iskustvo. Kakvi su Vaši kratkoročni i dugoročni planovi?

"Cilj mi je da se vratim na viši nivo takmičenja, u neki tim u kome svako ima svoju ulogu, gde nije bitno samo da se odigra utakmica. Voleo bih da pređem u neki od naših timova koji igraju ABA ligu ili imaju ambiciju da je u budućnosti igraju. Ako ne, druga želja mi je inostranstvo. O nekoj daleko budućnosti ne razmišljam previše. Dobro radim i verujem da će to da se isplati."

Sve više srpskih košarkaša pauzu između dve sezone koristi tako što profesionalno igra basket "tri na tri". Vi ste jedan od njih, a ekipa Zmajeva, za koju nastupate, beleži dobre rezultate. Kako je došlo do toga da krenete u tom smeru?

"Oduvek smo to radili kada se završi sezona. Kako je krenula ekspanzija basketa tako je krenulo i sa uvođenjem nekih pravila tog profesionalnog basketa. Meč traje 10 minuta i sve vreme je živ, osim kada je aut ili faul. Kada se postigne koš nema stajanja, već se lopta uzima i iznosi van trojke. Igra se do 21 ili dok ne istekne 10 minuta. Bonus je šest faulova. Posle toga za svaki faul idu dva bacanja, a posle devetog prekršaja dva bacanja i lopta sa strane. Basket zahteva dosta taktike, ona je njegov najvažniji deo."

I fakultet i košarka"Moguće je studirati i profesionalno se baviti košarkom. Veliki broj mladih se sto odsto opredeli da igra košarku, bez da nastavi školovanje. Ako imate u vidu da mali procenat igrača uspe da za svoj život zarađuje od lopte, pametno je da odvojite vreme i za fakultet. Ja studiram softversko inženjerstvo i mogu to da uskladim sa svojim profesionalnim obavezama."

Koliko i kako ekipa Zmajeva trenira?

"U odnosu na pet, šest najboljih ekipa u Srbiji mi mnogo manje treniramo taktiku. Naši treninzi se sastoje od igranja. U Beogradu postoje dva, tri mesta na kojima se igra izuzetno dobar basket. Najbolje je na Olimpu i na Ranču."

Vi ste mlad igrač, da li letnja avantura na terenima na otvorenom nosi sa sobom određene rizike?

"Rizično je... Podloga na kojoj se igraju turniri je plastična, ali mi preko nedelje treniramo na betonu. To nije dobro za kolena i zglobove, nosi određeni rizik, ali prosto to je moja ljubav."

Da li od basketa preko leta može da se zaradi više nego od sezone u Košarkaškoj ligi Srbije?

"Ako poredimo basket na najvišem nivou i košarku na najvišem nivou razlika je, naravno, drastična. Ali, može dosta da se zaradi. Ako uzmemo u obzir da sezona traje tri ili četiri meseca, proporcionalno gledano više se isplati nego igranje u KLS, ukoliko gledamo samo iz perspektive zarade. Ali, za moje drugare iz ekipe i mene to je velika ljubav. Basket bismo svakako igrali preko leta, a sada ga igramo profesionalno. Dobri smo u tome, pa smo uozbiljili čitavu tu priču", zaključio je Vorkapić priču za "MVP portal".

Ostalo nam je da našem sagovorniku poželimo puno sreće u sezoni na betonu, da nastavi dobro da radi kako bi napredovao, da ga zdravlje posluži i da za narednu takmičarsku godinu osvari svoje želje u pogledu košarkaškom angažmana.

(foto: KK Sloga; KK Crvena zvezda)

Srodni članci

Ostavi komentar

Blog

Zanimljivosti