Marko Čakarević za MVP: Ceo Pionir se tresao

ponedeljak, 10 jul 2017 12:03     Autor: 
Iskusni krilni igrač je za naš sajt pričao o dosadašnjem toku svoje karijere.

Nije tajna da je u sportu, kao i za gotovo sve u životu, potrebna određena doza sreće. Koliko god da ste posvećeni i spremni nepredviđene stvari se dešavaju. Da li je to povreda ili mala minutaža, važno je da iz nedaća izađete jači i bolji. 

Jedan od igrača koji od samog starta karijere nije imao sreće i koji je morao krvavo da radi kako bi ostao na košarkaškoj mapi je Marko Čakarević. Prethodnu sezonu je proveo u Dinamiku i prema partijama koje je pružao možemo da kažemo da je napravio pun pogodak. U skoro svim statističkim parametrima je bio jedan od lidera Mozzart Superlige Srbije i na taj način je ponovo zaintrigirao javnost i skrenuo pažnju na sebe. Da ne bismo nagađali šta je Čakarević proživeo odlučili smo da ga kontaktiramo kako bi nam ispričao svoju priču.

Lična karta Ime i prezime: Marko Čakarević Datum i mesto rođenja: 13. maj 1988. (Beograd, Jugoslavija) Visina: 200 centimetra Pozicija: Krilo Klubovi: ASVEL (2006-2008), Svislajon Takovo (2008), Pelister (2008), Radnički Kragujevac (2009-2011), Partizan (2011-2013), Metalac Valjevo (2013/14), Igokea (2014-2016), Temišvar (2016), Dinamik (2017-) Medalje sa reprezentacijom: Zlato na U19 Svetskom kupu (2007), zlato na U20 Evropskom prvenstvu (2008)

Za početak, možete li da nam prokomentarišete svoj individualni učinak u sezoni koja je iza nas?

"Došao sam nespreman i u početku sam, u dogovoru sa Mutom (Miroslavom Nikolićem prim. aut), imao doziranu minutažu. Na taj način sam kroz KLS postepeno pojačao rad i Superligu sam dočekao u malo boljoj fizičkoj kondiciji. Generalno, gledajući neki individualni učinak, zadovoljan sam." 

Timski učinak?

"Timski isto tako. Doduše, ostaje žal za nekim utakmicama u Superligi. Bili smo konkurentni na svim mečevima osim protiv Zvezde. Sa svima smo imali aktivan rezultat. Čak smo i protiv nekih abaligaša izgubili utakmice u poslednjih par minuta. Najveći žal ostaje zbog dva poraza od Borca, jer mislim da smo mogli bar jednom da ga pobedimo. Mada i ovako je ispalo odlično, jer smo takmičenje završili na petom mestu. Prevashodni cilj kluba je bio da se uđe u Superligu. Kako je to bilo ispunjeno ovo sve ostalo je bilo plus. Mislim da smo se predstavili u pravom svetlu i mislim da se sada malo čulo za Dinamik, jer je klub mlad."

Poznato je da je Čakarević osvojio čak tri individualna priznanja u Mozzart Superligi Srbije. Bio je najkorisniji igrač, najbolji strelac i najbolji kradljivac lopti. Koliko Vam znače ta priznanja?

"Mnogo mi znače. Svaka individualna nagrada je neki plus u karijeri. Dosta će ljudi reći da Superliga nije kvalitetna i da ekipe iz ABA lige igraju malo "pod ručnom", ali meni ta priznanja znače. Srećan sam što sam ih dobio."

Kako je Liga dodeljivala pehar za svaki od pomenutih statističkih segmenata, u rukama su Vam se u isto vreme našla čak tri trofeja. I to povelika. Kako ste ih preneli do kuće?

"Poveo sam suprugu sa sobom, tako da mi je ona pomogla (smeh). Nije bio problem preneti ih, već držati ih kada sam ih primao. I kako su mi ljudi prilazili i pružali ruke da mi čestitaju nisam imao pojma čime ću da im uzvratim (smeh). U šali sam ispružio pehar, u stilu "živeli"." 

Nagrade ste dobili na utakmici sa Partizanom. Njegovi navijači Vas nisu zaboravili, pa su Vas pozdravili aplauzom.

"Znači mi i to. Ljudi me možda malo drugačije pamte. Nekako, niti sam se ja nešto nametnuo, niti sam imao priliku da se pokažem. Sigurno da tu ima i moje krivice i ima do onoga ko je odlučivao ko će da igra. Ali, drago mi je što su me navijači zapamtili i što sam od njih dobio aplauz." 

Tokom karijere niste važili za nekog ubojitog strelca sa puno poena u rukama, već za igrača od uloge. Ali, prethodne sezone ste uspeli da budete najbolji strelac Superlige. Šta se promenilo? 

"Samo sam shvatio da bi trebalo da budem agresivniji. Znam da to mogu, a nekako sam uvek čekao šansu iz prikrajka. Nisam preuzimao toliku odgovornost. Kako su godine prolazile postajao sam iskusniji i zreliji. Jednostavno sam odlučio da koristim stvari koje znam da radim. Često su mi ljudi govorili: "Ej, dobro skačeš". Nisam došao tu zato što dobro skačem, nego zato što znam i nešto drugo da radim", istakao je Čakarević i u dahu nastavio:

"Baš mi se to dešavalo u Partizanu. Kada sam došao prve godine je bilo igrača koji su imali malo veći rejting, pa se igra bazirala na njima. A, ja ću da čekam sa strane, tu i tamo ću otići na skok, odigraću odbranu... Za napad šta mi ostane. Tako da sam kasnije odlučio da i ja malo uzmem loptu (smeh)."

Vratimo se na početak Vaše karijere. Zašto i kako ste počeli da se bavite košarkom? 

"Trenirao sam prvo fudbal i to baš u Partizanu. I u jednom trenutku mi je trener rekao da je bolje da potražim drugi klub, jer nisam igrao. Imao sam možda 11 godina. Ja sam to doživeo kao smak sveta (smeh). Pomislio sam da ako ne igram u Partizanu neću da igram na drugom mestu. Onda sam počeo da treniram košarku u Koledž basketu, koji mi je bio ispred škole. Bilo je hajde da odem na basket malo (smeh). Bio sam šesti razred kada sam počeo da treniram, a prvu utakmicu sam odigrao u prvoj godini srednje škole."

Kako je moguće da ste postali profesionalni košarkaš, a tek ste u prvoj godini srednje škole odigrali prvu utakmicu?

"Imao sam sreće. Trener koji me je trenirao, Zoran Baljić, bio je odličan pedagog, a i stručnjak. Radilo se dobro. Nismo igrali jer nas je bilo malo. Tipa, od '85 do '91 godišta nas je ukupno bilo 20, pa tu i ne možeš da sastaviš neku ekipu kako bi igrao. Igrao sam doduše nekoliko prijateljskih utakmica pre svoje prve zvanične, ali to nije bilo ništa ozbiljno. Baš u periodu između prve i druge godine srednje škole sam prešao kod Dragana Jakovljevića u Žitko i za te dve godine koje sam bio kod njega napredovao sam kao nikada u životu. On me je maksimalno forsirao. Ujutru odem u školu, pa odatle direktno na trening. Posle toga odem do kuće samo nešto da jedem i da malo odmorim, pa uveče opet na trening. Takvim ritmom sam živeo dve godine, tako da i njemu dugujem zahvalnost."

Kanter strajk i PES"To je jedna od retkih stvari koje volim da radim, a da sam loš u tome (smeh). Ali, nisam ga igrao dugo. Pre se društvo mnogo češće okupljalo i odlazilo negde da igra. A, ovako kada igraš od kuće na serveru ima mnogo "čitera". Ima mnogo klinaca kojima je zanimljivo da prolaze kroz zidove i da varaju, pa mi to nije zanimljivo. Tako da, volim baš da igram, ali sam loš (smeh). Na primer PES (Pro Evolution Soccer prim. aut) takođe volim da igram, a dobar sam u tome. Volim da biram Napoli i Kristal Palas (smeh)."

Onda je usledio malo atipičan potez za mladog košarkaša u Srbiji. Otišli ste u Francusku, u ASVEL. 

"Baš u to vreme dok sam trenirao u Žitku basketu svake godine smo išli na razne turnire, pa su me iz ASVEL-a jednog dana primetili. Kako je Jakovljević dobar sa Klodom Beržoom, koji je tada bio u toj ekipi, njih dvojica su se dogovorili da dođem na probu i na letnje pripreme. Zadovoljio sam njihove kriterijume i ponudili su mi ugovor, na "dve plus dve" sezone, koji sam prihvatio. Nisam ostao duže jer sam doživeo neke povrede. Polomio sam ruku, a i nisam se baš uklopio kako bi trebalo. Kada sam odradio te dve godine čak sam i potpisao ugovor u Pro B ligi sa Nanterom, ali su tamo želeli da ja igram samo na unutrašnjim pozicijama, a ja sam želeo na spoljnim. Tada sam bio klinac i po svaku cenu sam želeo da igram spolja. A, realno je da je u košarci najbolja pozicija "četvorka". Kada to igraš lopta stalno prelazi preko tebe, a "trojka" mora samo da trči gore-dole (smeh). Retko koji trener forsira krilnog igrača da igra pik, tako da u tim situacijama uglavnom zavisiš od drugih. Kada si krilni centar čak i da nema nijedne akcije za tebe lopta će nekako stići u tvoje ruke."

Da li se kajete što ste otišli u ASVEL?

"Ne, uopšte. ASVEL ima fantastične uslove za trening i život. Posle toga nijedan klub u kome sam bio nije bio organizovan kao ASVEL. Imaju mnogo zaposlenih koji rade različite poslove. Administracija ima svoju zgradu, tačnije kuću od oko 1.000 kvadrata, gde su svi podređeni klubu. Samo, eto, imao sam trenera koji nije imao mnogo volje da daje šansu mladim igračima, dogodili su se određeni pehovi sa povredama, a imao sam problema i sa vizom. Tada još nije bio šengen, pa sam zbog toga svaki čas morao da se vratim u Srbiju na par dana. Tako da, nije se ni sa te tehničke strane pogodilo. Bez obzira na sve, nikako se ne kajem. Kada sam se vratio ovde i kada sam otišao u Makedoniju zapitao sam se: "Kako je moguće da nije sve organizovano". Bilo mi je čudno kako se ne vodi računa o određenim stvarima."

Da li ste tada imali nekoga ko je mogao da Vas upozori da nećete dobiti priliku kod trenera koji nema običaj da igra sa mladima?

"Tada sam imao samo Dragana Jakovljevića. Nismo očekivali da će biti tako. Trebalo je da imam neku šansu, ali... Znate kako, često se dešava da ti je obećaju, a od toga ne bude ništa. I posle ASVEL-a sam se na isti način nekoliko puta "opekao"."

Posle epizode u Francuskoj vratili ste se u Srbiju, u ambiciozni Svislajon.

"Kada sam došao u Vršac oni su me odatle prosledili u Makedoniju, jer je Svislajon finansirao i taj klub tamo, kako bih se vratio u ritam. Kao na neku pozajmicu. Bio sam željan igre, pa sam lako pristao, iako je bilo nekih ljudi koji su se začudili što sam tamo otišao. Sada makedonska liga možda izgleda bolje, ali tada kada sam ja otišao tamo izgledala je loše. Amaterski, takoreći. Hala u kojoj smo trenirali je izgledala tako kao da smo trenirali napolju. Morali smo da treniramo i u gornjem i donjem delu trenerke. Parket je bio toliko propao da nisi mogao dribling da napraviš. Još sam tamo otišao iz onako organizovanog ASVEL-a. Nisam imao tu svest o organizovanosti kluba, kao da sam pao s Marsa (smeh). Pomislio sam: "To je profesionalna liga, sigurno je ok".  Kada sam otišao dole bio sam šokiran šta sam video. I nisam se dugo zadržao. Možda mesec dana i onda su me vratili u Svislajon."

Kakve utiske nosite iz Svislajona?

"Sve to sa Lajonsima je bilo katastrofa. Niti sam igrao, niti sam trenirao... Cela ta godina je izgledala kao da sam sedeo kod kuće i povremeno otišao na basket. Trenirao sam samo u početku, a kada sam se vratio iz Makedonije samo pomalo. U tom trenutku su imali isplaniran roster, a ja sam bio klinac. Treneru je verovatno bilo najlakše da mene "iseče". Možda je imao i veliki pritisak rezultata, pošto je tim stvarno bio odličan za KLS prilike. Bila je tako dobro plaćena da i sada možda neke ekipe u ABA ligi nemaju takav budžet. Tako da, nisam igrao, ali sam izvukao neku pouku za budućnost."

Kako ste podnosili svo to neigranje u to vreme? Bili ste mladi, bili su Vam potrebni minuti.

"Eto vidite. Tri godine su prošle, a da nisam ništa odigrao. Doduše, igrao sam u Francuskoj, jer postoji liga za igrače do 21 godine. Tako su se te utakmice igrale pre utakmica prvih timova. Ako je utakmica u osam sati mladi timovi bi igrali u četiri. Kada bi završio sa tim bio bih u sastavu i kasnije za seniore. To je bilo jedino što sam igrao u te tri godine. Nezgodno je to. U godinama si kada bi trebalo da igraš, a ne igraš. Pogrešio sam što nisam ostao u Nanteru zbog tih mojih "bubica". Što nisam hteo da igram krilnog centra." 

Cveće je za Vas počelo da miriše kada ste prešli u Radnički.

"Da. Došao je i Muta za trenera. Pre toga mi je bio selektor u mladoj reprezentaciji. Oduvek sam imao dobru konekciju sa njim. Tada sam konačno počeo dobro da igram i ljudi su počeli da me primećuju u seniorskoj košarci."

Šta je bilo tako posebno u Radničkom pa je izbacio toliko reprezentativaca?

"Muta ume da prepozna mladog igrača i nije mu problem da mu pruži šansu. Čak i nauštrb nekog lošeg rezultata u datom trenutku, on je spreman da ga za budućnost istrpi. I sredina je bila sjajna. Meni su te dve godine u Radničkom najlepše godine. Sve se savršeno poklopilo. Dobio sam šansu da igram, imali smo punu dvoranu, pobeđivali smo... Stvarno je bilo odlično."

Kako ste igrali sjajno skrenuli ste pažnju velikim klubovima na sebe. Jedan od njih je bio i Partizan. Da li ste bili oduševljeni što ste otišli tamo?

"Jesam. Ipak je to klub za koji navijam ceo život. Zove me Partizan koji je najbolji klub u regionu, igra Evroligu... Nekako mi je u tom trenutku delovalo kao prilika koja ne bi trebalo da se propusti. Više sam išao srcem nego glavom. To je bilo nešto što sam sanjao, pa mi je bilo glupo da ne odem. Iako sam znao da će biti nezgodno. Doći u Partizan je bio mač sa dve oštrice. Uprkos svemu, prihvatio sam ponudu, jer bih se možda pokajao da nisam. Možda sam u tom trenutku imao i nekih boljih opcija. U pitanju je bilo inostranstvo, Evrokup timovi, gde bih sigurno igrao. Doduše, kod Vlade Jovanovića sam i dobijao šansu. Kada razmislim, iz perspektive druge godine, prva uopšte nije bila tako loša. U drugoj sezoni su mi konkurencija bili Vladimir Lučić i Davis Bertans. Trener Duško Vujošević je ocenio da oni zaslužuju da igraju više i to je to."

Da li biste se ikada vratili u Partizan?

"(smeh) Zbog iskustva iz prve "epizode" dobro bih razmislio. Ne znam. Nisam o tome previše razmišljao."

Kakvo Vam je iskustvo rada sa Vladom Jovanovićem?

"Sarađivali smo solidno. Ja sam imao neke svoje "bubice" i Vlada je nekako drugačije zamišljao šta ja na terenu mogu da pružim, pa je saradnja bila malo nategnutija. Mislio sam da zaslužujem više da igram, a on je mislio da zaslužujem onoliko koliko sam igrao. Onda me je doveo u Igokeu i tamo smo stvarno sarađivali odlično. Vlada je odličan čovek i trener i dan danas se čujemo. O njemu sve najbolje."

Posle epizode u Partizanu delovalo je da ste napravili sjajan potez kada ste prešli u Igokeu. 

"Nakon te epizode u Partizanu, a posle i u Metalcu, prešao sam u Igokeu gde mi je bila namenjena možda i ključna uloga u timu. Na pripreme sam došao maksimalno spreman, u baš dobroj formi. Odigrao sam fantastično drugi deo sezone, kasnije sam postao i kapiten... A, onda je došla ta povreda ključne kosti. Delovalo mi je kao da se ceo svet srušio."

Zanimljivo je da ste pokušali da se vratite preko Rumunije, tačnije Temišvara.

"Da. Tu je trebalo da se vratim u kolosek. Ponuda Temišvara je bila prva koju sam dobio. Sada, rumunska košarka nije neki nivo, ali čuješ na sve strane da su počeli da ulažu, dolaze dobri stranci, ima puno Srba... Sve je bolja i bolja. Procenio sam da ne bi bilo loše da probam tamo. Međutim, ni tamo mi nije bilo najbolje. Vraćao sam se iz povrede, forsirao sam previše i nije išlo kako je trebalo. Što sam više forsirao nekako sam izgledao sve lošije. Zbog toga sam bio još nezadovoljniji i onda sam shvatio da je bolje i za mene i za klub da se rastanemo. Smatrao sam da je bilo bolje da odmah odem, nego da celu sezonu budem nezadovoljan. Bio sam bez kluba u određenom periodu, ali sam se nadao da će iskočiti nešto. Za to vreme sam trenirao individualno kod trenera Nikole Markovića, koji mi je izašao u susret iako ima posla preko glave. Meni se u tim momentima ništa nije dešavalo. Nisam imao nikakve ponude. Kako sam Mutu viđao svaki dan on je počeo da me ubeđuje da dođem u Dinamik. Rekao mi je da je to dobro i za klub i za mene, a meni je odgovaralo da dođem kako ne bih pravio neke velike prekide. Tako smo se dogovorili da dođem do kraja sezone. I to je stvarno bio pun pogodak."

Žoze Murinjo"Navijam za Real u fudbalu, ali englesku ligu najviše volim. Ove sezone mi je zanimljiv bio Kristal Palas, mada mi je i Mančester Junajted drag. Nisam neki njegov navijač, ali volim ekipe koje vodi Žoze Murinjo."

Šta Vas stalno vraća kod trenera Nikolića? Sarađivali ste u juniorskoj reprezentaciji Srbije, Radničkom, a sada i u Dinamiku.

"Muta mi veruje. Pušta me da igram moju košarku. I kad ne igram kako bi trebalo on veruje u mene i drži me na terenu. Jednostavno, odgovara mi njegov način rada, njegova vizija košarke. Samo kod njega i kod Željka Lukajića sam imao tu slobodu da kreiram."

Bili ste član sada već čuvene generacije reprezentacije Srbije koja je osvojila Svetski kup za juniore u Novom Sadu. U finalu ste pobedili Sjedinjene Američke Države sa Stefanom Karijem, Diandreom Džordanom... Kakav je osećaj iz ove perspektive gledati na takav uspeh?

"Znate kako, sa Partizanom jesam osvajao titule, ali taj osećaj sa reprezentacijom je stvarno bio vrhunski. Još tada dok oni nisu bili poznati bio sam presrećan. Iz današnje perspektive svakako da sam još ponosniji."

Koju utakmicu iz dosadašnjeg toka karijere možete da izdvojite kao posebnu?

"One godine kada je bio lokaut u NBA ligi Partizan je igrao sa Realom. Za tu utakmicu sam stvarno bio "napaljen". U Realu je tada igrao Serž Ibaka, vratio se Rudi Fernandez, igrao je Džejsi Kerol... Išao sam na utakmice Partizana ranije kao navijač, ali takva atmosfera u hali nikada nije bila. U igru sam ušao sa klupe i u tom trenutku se dogodila neka pauza. Sudije su gledale nešto. Dok sam čekao da počne stajao sam i - haos. Ceo "Pionir" se tresao. Primera radi, kada smo igrali poslednju utakmicu sa Armanijem atmosfera nije bila takva. Gledajući okolo, pomislio sam: "Marko, opusti se". Na kraju se jesam opustio i odigrao sam fino. To mi je bila možda i najbolja utakmica u Evroligi. Tada se i ušlo u neizvesnu završnicu i morali smo da odbranimo napad za pobedu. Bio sam u igri i nisam propustio šansu da izudaram protivničke igrače (smeh). Gde sam stigao tu sam udario čoveka (smeh). Računao sam na to da kada igraš kod kuće u takvoj atmosferi, takvu završnicu, sudije neće da sviraju faul. Tačno se sećam te završnice, nema koga nisam udario (smeh). Posle šuta sam morao da uhvatim taj skok. Morao sam da zgrabim loptu, pa makar se nekome popeo na glavu."

(foto: MVP / Dragana Stjepanović; Srđan Stevanović / Starsphoto)

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

white_star.png

Najnovije poruke na forumu

white_important.png

Anketa

MVP NBA lige je?

Rasel Vestbruk - 31.6%
Džejms Harden - 26.3%
Kavaj Lenard - 31.6%
Nijedan od ponuđenih - 10.5%
Glasanje za ovu anketu je zavrseno

Najnovije teme na forumu

Copyright by mvp.rs