Slaviša Bogavac za MVP: Košarka 24 sata u glavi

utorak, 11 jul 2017 13:06     Autor: 
Iskusni igrač ima još jednu sjajnu sezonu iza sebe.

Niški Konstantin je, nakon četiri godine u kojima je bio pravo osveženje srpske košarke i redovan član Superlige, prošle sezone doživeo potpuni brodolom i ispao iz Košarkaške lige Srbije. Bila je to izuzetno mučna i teška sezona za igrače, ali i za sve ljubitelje košarke u ovom gradu na jugu Srbije.

Jedan od onih koji se veoma teško pomirio sa situacijom u klubu i koji se do poslednjeg kola borio da spase čast niškog tima bio je njegov najiskusniji igrač, Slaviša Bogavac, košarkaš koji je u bogatoj karijeri uglavnom branio boje timova sa pobedničkim mentalitetom. Iako među najstarijim igračimaLige, sezonu je završio kao njen treći igrač po indeksu korisnosti. Individualni učinak ga nije preterano obradovao, jer je Niš ostao bez prvoligaša.

"Velika šteta, sada nema povratka, ali osnovna greška je napravljena još pre početka prvenstva. Već tada sam osećao, na osnovu svog iskustva, da će se to loše odraziti na rezultat. Posle odlaska trenera Marka Cvetkovića otišla je bukvalno cela generacija, 13 igrača. Tim se nije pravio od nule, nego iz minusa, bez ijednog igrača i trenera. Počeli smo prekasno, četiri nedelje pre početka prvenstva, a ni tada nismo imali 12 igrača. Prijateljske mečeve smo igrali sa sedmoricom, osmoricom, a dosta njih se menjalo u hodu na probi. Počeli smo prvenstvo nedovoljno fizički pripremljeni i, bez namere da nekog uvredim, sa nekvalietnim rosterom za Prvu ligu."

Lična karta Ime i prezime: Slaviša Bogavac Datum i mesto rođenja: 10. april 1980. (Kraljevo, Jugoslavija) Visina: 200 centimetara Pozicija: Krilo Klubovi: Mašinac (1993-1997), Sloga (1998-2000), Mašinac (2000-2003), Ergonom (2003-2005), Zdravlje (2005/06), Ohrid (2006/07), Zdravlje (2007-08), Ergonom (2008/09), Vroclav (2009/10), Kozalin (2010/11), Slask (2011/12), Rosa Radom (2012/13), Gazmetan (2013/14), Nikozija (2014/15), Dinamik (2015/16), Konstantin (2016-)

Sve to je uzrokovalo niz poraza na početku sezone, a kada su kola krenula nizbrdo usledile su brojne promene koje na kraju nisu donele rezultat.

"Trener Peca Jaćimović je počeo sa timom, zatim otišao. Došao je mladi Ivan Simić sa strašnom energijom i nekoliko mladih igrača je kod njega iskoristilo priliku. Ali, početak sezone je bio bitan, nekoliko igrača je bukvalno iz Prve srpske lige ušlo u dosta jake utakmice i nismo imali kvalitet. Promenili smo dosta igrača, a bili smo jedini klub u ligi sa dva Amerikanca, Dinamik i Kruševac su imali po jednog. Usled nemogućnosti da se pojačamo, u tom trenutku nije bilo domaćih igrača koje smo mogli da dovedemo, klub se odlučio da angažuje dva Amerikanca, Kajla Rendala na poziciji pleja i Čarlsa Bronsona na centru."

Po opštem mišljenju košarkaške javnosti, njih dvojica nisu zadovoljili kvalitetom. Bogavac se slaže da posle ovakvog rezultata strani igrači ne mogu da dobiju pozitivnu ocenu, ali ističe da oni nisu zalutali u košarku.

"Prokomentarisaću obojicu. Sa mnogim Amerikancima sam igrao u karijeri, čak i sa nekima koji su imali NBA iskustvo, pa mislim da mogu da budem realan za procenu. Kajl Rendal je školovan igrač, ali prvi put u dodiru sa evropskom košarkom. Nedostajalo mu je iskustvo igranja u evropskom timu. Fizički i tehnički je bio odličan. U par utakmica je dao po tridesetakak poena, pokazao individualni kvalitet i da je imao još par boljih saigrača da ga malo rasterete to bi bilo još bolje. U nekim trenucima je hteo da bude "meč viner" i nije imao strpljenja da reši situacije u našu korist, a bilo je to u bitnim utakmicama. Dakle, izuzetno kvalitetan igrač, a mana mu je bila što je nestrpljiv. Čarls Bronson je imao svojih kvaliteta, ali je u Niš došao potpuno nepripremljen. Za mesec i po dana boravka u Konstantinu on je mesec dana imao upalu mišića. Živeo je na Kipru, nije bio fizički aktivan. On mesec dana nije znao imena naših igrača, nije znao akcije, dosta mu je bilo teško. Imao je i par kilograma viška, svaki dan prolazio kroz neki proces upala i bukvalno je poslednjih par utakmica dao neki doprinos na parketu koji se od njega očekivao. To je bilo u februaru, kada je bilo jasno da ne možemo da ostanemo u Ligi, tako da im se klub zahvalio na saradnji i šansu dao mlađim domaćim igračima. Kada podvučemo crtu, nisu doneli prevagu. Da su došli u avgustu, recimo, bilo bi mnogo drugačije." 

Uz sve pomenuto, Nišlijama je i sreća okrenula leđa

"Mislim da smo osam utakmica izgubili sa minusom od jednog do pet poena, u neizvesnim završnicama, dosta produžetaka smo igrali i izgubili."

Bogavac ističe da je na kraju rezultat kluba realan.

"Uprava je imala dosta strpljenja, znali su da je specifična sezona, sa dosta novih igrača. Finansije su bile problem, pa se kasnije to malo poboljšalo. Velika je šteta što klub koji je bio među najboljima u Srbiji nije mogao da obezbedi ni 12. mesto u Ligi. Nažalost, to je realnost, bolji timovi su ostali ispred nas na tabeli."

U četiri sezone u kojima je Konstantin bio hit domaće košarke, Bogavac je svako leto počinjao pripreme trenirajući sa tom ekipom, ali za taj sastav nije zaigrao.

"Ja sam 2007. godine bio najbolji igrač Košarkaške lige Srbije. Osetio sam tada potrebu da odem u inostranstvo, da probam da unovčim trud. Narednih šest godina sam igrao u Poljskoj, ali sam svako leto od aprila do avgusta održavao formu sa Konstantinom u saradnji sa Markom Cvetkovićem. Uvek sam bio u toku sa svim dešavanjima u Konstantinu. Trenera Cvekovića strašno poštujem. Fenomenalno je to što su uspeli u Konstantinu, gde je jedna generacija krenula od Prve srspke lige i došla do KLS i tu imala veliku ulogu. Marko je uz pomoć jednog ili dva igrača sa strane četiri godine radio strašan posao, bio redovan u Superligi i Kupu Radivoja Koraća." 

Iako je rodom iz Kraljeva, Bogavca u Nišu doživljavaju kao domaćeg košarkaša, jer je njegov seniorski razvoj upravo vezan za ovaj grad. Ali, ne za Konstantin, nego za prethodni košarkaški projekat ovog grada, ekipu Ergonoma.

"Imao sam 21 godinu kada sam iz Sloge došao u Ergonom. Obe ekipe su u istoj sezoni iz Druge ušle u Prvu ligu, a ja sam se odlučio da pređem u Niš. Došao sam u tim sa 12 podjednako dobrih igrača, finansijski izuzetno stabilan, jer je iza njega stajala tadašnja Duvanska industrija Niš. Srećko Sekulović je bio trener, ostavio je odličan utisak, začetnik je tog jakog Ergonoma, radio je super posao, dosta sam se afirmisao kod njega."

Kao i Konstantin prethodnih godina, Ergonom je u to vreme bio osveženje domaće košarke.

"Bila je to liga Srbije i Crne Gore. Duga putovanja, dosta jakih klubova, košarkaša, velika koncentracija kvaliteta. Niška košarka je u tom trenutku bila na visokom nivou, plate dosta redovne i dobre, nije se naziralo da će doći problemi. Nije bilo kao danas, kada je Konstantin oslonjen samo na prihode iz gradskog budžeta. Ergonom je bio hit u državi, bili smo par godina u vrhu. Dosta odličnih igrača je nosilo dres kluba, Slobodan Dožović, Andrija Ćirić, Vlada Đokić, Nikola Otašević, Raško Katić, Marko Simonović... Mnoge sigurno nisam pomenuo, pa neka se ne naljute."

Ni Ergonom se nije dugo zadržao na košarkaškoj mapi naše zemlje.

"Ja sam 2009. otišao iz kluba, a on je sezonu kasnije ispao u Drugu ligu i krenuo nizbrdo. Ostali su bez sponzora, a sve mnogo zavisi od finansija. U tom trenutku Ergonom nije mogao da izdrži pritisak."

Osnovna razlika između uspešnog Ergonoma i Konstantina koji je pravio dobre rezultate jeste ta što su osnovu Konstantina činili niški igrači.

"Bez namere da bilo koga uvredim, Nišu je potrebno više stručnjaka i kontinuitet treninga, generacija pa da sve to dovede do toga da Niš jednog dana ima više Stefana Jovića i stabilan prvoligaški klub. Konstantin je poslednjih godina napravio drugačiju priču, skoro cela ekipa sastavljena od niških momaka. Baza je najbitnija. Ove sezone je bilo drugačije, bukvalno je par "domaćih igrača" završilo sezonu u Konstantinu. Imali smo desetak igrača sa strane i dva Amerikanca i nismo napravili rezultat. Nepojmljivo je da Niš sa ovakvom infrastrukturom, iako finansijski slab, bude košarkaški ovako nestabilan."

Iskusnog igrača pomalo čudi to što Niš nema košarkašku tradiciju.

"Ja sam iz Kraljeva, košarkaškog grada, siguran sam da tradicija utiče i na kvalitet. Hala je puna, dosta dobrih trenera radi sa decom. Niš nema tu tradiciju, kao recimo Borac, Vršac, klubovi u kojima se već preko leta zna i ko je trener i osnova igrača za narednu sezonu, a sve ostalo je samo nadogradnja."

Nakon ispadanja Konstantina iz Prve lige još uvek nema vesti ni planova za budući period.

"Nažalost, Konstantin je trenutno na pauzi, još uvek se ništa ne zna. Nadam se da će se uskoro sve stabilizovati, ali ako nešto hoćemo da radimo na duže staze trebalo bi da imamo jasnu politiku. Posle završetka sezone je najbitniji rad sa mladima, oni tada najviše napreduju, znam po sebi."

Iza Bogavca je zavidna karijera, koju je počeo kao dvanaestogodišnjak u Kraljevu.

"Počeo sam da igram košarku u Kraljevu, za Mašinac. Prošao sam sve selekcije od pionira do juniora, a Mašinac je tada bio prvoligaški tim. Bili smo dosta dobra generacija. Trener Mihajlo Mićić je mnogo uticao na nas, napredovali smo, skoro svake godine smo osvajali neke trofeje. Posle toga sam prešao u Slogu. Nekoliko godina je klub bio stabilan, a zatim sam došao u Niš, gde sam u Ergonomu bio do 2007. godine. U Srbiji sam pre odlaska u inostranstvo igrao i za leskovačko Zdravlje."  

Najveći deo inostrane karijere proveo je u Poljskoj, ali je igrao još u Rumuniji, Makedoniji i na Kipru. U svakom od timova je bio izuzetno bitan igrač i po pravilu jedan od najboljih strelaca. 

"U Poljskoj sam proveo šest godina u pet različitih timova i mislim da sam ostavio dobar utisak. Liga je odlična, dobro medijski propraćena, klubovi finansijski obezbeđeni. Dosta se cene i igrači i treneri sa ex-Ju prostora. Uz Amerikance, oni i drže kvalitet. Lepe emocije me vežu za taj period, stekao sam i dosta prijatelja. Igrao sam i u Rumuniji sa dosta uspeha za dobar klub, zatim i na Kipru. Posle osam godina provedenih napolju vratio sam se u Srbiju."

Na opšte iznenađenje poznavalaca košarke i kvaliteta Bogavca, on se vratio u Drugu ligu Srbije, u tim koji se tek pojavio na košarkaškoj sceni, Dinamik.

"Nisam bio zainteresovan da igram za drugoligaški klub. Međutim, trener Dinamika je bio Bojan Kusmuk, moj dobar prijatelj. Ponudili su mi sjajne uslove i u kratkom roku sam odlučio da dođem, čak sam bio i kapiten. Odmah sam video da klub ima perspektivu. Pored mene, od iskusnih igrača su tu bili još i Stevan Nađfeji, kao i Bojan Krstović. Ostalo su uglavnom bili mlađi igrači i mi smo u toj premijernoj sezoni kluba kao prvoplasirani ušli u Košarkašku ligu Srbije."

Bogavac je u pomenutoj sezoni bio statistički najkorisniji igrač tima, a o organizaciji Dinamika i sada govori samo u superlativima.

"Za neverovatno kratko vreme, samo dve godine, za klub se čulo i ostvario je sjajne rezultate. Ove godine su bili hit Prve lige, dosta mladih igrača i nekoliko dobrih stranaca i iskusnijih košarkaša. Odličan posao za kratko vreme. Imaju dvoranu sa svim pratećim objektima, sve mlađe selekcije, tamo je košarka 24 časa dnevno, veoma ozbiljna organizacija. Radi dosta mladih trenera. Na čelu sa Miroslavom Nikolićem napravili su fabriku mladih igrača. Mislim da će se za njihove rezultate tek čuti i drago mi je što sam tamo igrao."

Slaviša Bogavac je u poznim igračkim godinama, ali se to na terenu ne primećuje. Razmišlja o budućnosti nakon igračke karijere, ali sigurno je da će gledaoci imati prilike još da ga gledaju na košarkaškim terenima.

"Osećam se fenomenalno fizički. Sportski živim, imam sportsku kulturu. I sada, kada nemam profesionalne obaveze, treniram dva puta dnevno i održavam formu. Upisao sam i Višu trenersku školu, tako da imam ambicije da ostanem u košarci. Školu završavam za neke dve godine, pa se to možda poklopi i sa krajem moje igračke karijere. Imam želju da još igram profesionalno."

Niš je mesto za koje se vezao i u kome bi želeo da nastavi igračku, ali i započne trenersku karijeru.

"Želja mi je da ostanem u Konstantinu i u dogovoru sa ljudima iz kluba imamo neku ideju da po završetku karijere preuzmem neku selekciju, ali još je rano o toke govoriti. Košarka je 24 sata u mojoj glavi, želim da sve to pretočim u trenersku priču."

U Konstantinu je tokom prethodne sezone šansu dobilo nekoliko mladih igrača i svakom od njih je igranje sa Bogavcem moglo da donese samo dobre stvari.

"Odavno sam iskusan igrač, ima dosta dobrih i mladih igrača koji slušaju i cene dobru sugestiju. I ja sam kao mlad upijao od iskusnijih, to mi je bilo pravo blago. Nadam se da sam mlađima pomogao svojim iskustvom."

Njegovo je mišljenje da se u Nišu može radom doći do ozbiljne košarkaške priče.

"Imam veliku želju, jer živim u Nišu, da klub bude stabilan prvoligaš, pa i više od toga. Evo, u planu je i Druga ABA liga, to je sličan kvalitet. Mislim da bi onaj prethodni Konstantin konkurentno igrao u toj ligi. A, Niš bi trebalo da ima klub u njoj. Niš ima infrastrukturu, aerodrom....Verujem da bi hala "Čair" bila puna i mislim da bi uprava kluba trebalo da teži stabilizaciji i da za koju godinu proba da zaigra to takmičenje. Za našu košarku to bi bilo osveženje."

Nikada nije igrao u nekom od "večitih rivala", a nije bio ni član seniorske reprezentacije. O tome ima zanimljiv komentar.

"Da sam se kojim slučajem rodio u Češkoj, Slovačkoj ili Poljskoj iskreno mislim da bih bio reprezentativac tih zemalja."

O srpskoj košarci ima visoko mišljenje, a svojom karijerom je zadovoljan.

"Srbija je košarkaška zemlja. Neverovatan je uspeh biti reprezentativac ove zemlje, da li sad, da li pre 10 ili 20 godina. U svakom trenutku Srbija može da napravi tri izuzetno jake reprezentacije, konkurentne za visoke rezultate. Ne kajem se što moja karijera nije bila takva da mogu da igram u Partizanu, Zvezdi ili reprezentraciji. Kada se bližim njenom kraju i svodim račune mogu da kažem da sam ponosan sam na svoju karijeru. Dosta ljudi, poznavalaca košarke, znaju za mene 20 godina, cene me i poštuju." 

Na ovom portalu smo često isticali njegove izuzetne partije i posebno ozbiljan odnos prema igri i obavezama. Svakog pravog ljubitelja košarke može samo da raduje što će i u narednom periodu na srpskim parketima moći da vidi igrača takvih kvaliteta.

(foto: Denisa Popso, Emil Ekert, Stefan Komadinić)

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

white_star.png

Najnovije poruke na forumu

white_important.png

Anketa

MVP NBA lige je?

Rasel Vestbruk - 31.6%
Džejms Harden - 26.3%
Kavaj Lenard - 31.6%
Nijedan od ponuđenih - 10.5%
Glasanje za ovu anketu je zavrseno

Najnovije teme na forumu

Copyright by mvp.rs