Narodna izreka kaže da život piše romane, a u slučaju Toma Mešerija ispisao je lepu priču. Golden Stejt Voriorsi su ekipa koja je trenutno jedan od kandidata za osvajanje NBA prstena. Istorija ove ekipe pravljena je u Filadelfiji i San Francisku od 1946. do 1971, kada je stgla u Oklend. Neizbrisv trag u njoj ostavio je i Mešeri.
Lična karta Ime i prezime: Tomas Nikolas 'Tom' Mešeri Datum i mesto rođenja: 26. oktobar 1938. (Harbin, Mančurija) Visina: 198 centimetara Pozicija: krilni centar Koledž: Sent Meris (1958-1961) Draft: 7. pik 1961. (Filadefija Voriors) Klubovi: Filadefija / San Francisko Voriors (1961-1967), Sijetl Supersoniks (1967-1971) Dostignuća: NBA Ol-start (1963), Voriorsi su povukli njegov dres sa brojem 14, Sent Meris je povukao njegov dres sa brojem 31 Poena u NBA: 9.904 (12.7 po meču) Skokova u NBA: 6.698 (8.6)
Rođen je 26. oktobra 1938. godine kao Tomislav Nikolajevič Mešerjakov. Poreklom je iz ruske aristokratske porodice. Otac mu je bio ugledni vojni oficir, a deda sa majčine strane istaknuti političar i član Državne dume. Zbog privrženosti caru Nikolaju Romanovu morali su nakon Oktobarske revolucije da napuste domovinu. Utočište su, kao i brojne druge izbeglice iz Rusije, tada pronašli u Harbinu, gradu u oblasti Mančurija koja je bila podeljana između Kine i Rusije, a danas se nalazi na severoistoku Kine. U ovom gradu se Tom i rodio. Najranije detinjstvo proveo je zajedno sa majkom i sestrom u japanskom koncentracionom logoru nedaleko od Tokija. Nakon okončanja Drugog svetskog rata porodica Mešerjakov uputila se ka Sjedinjenim Američkim Državama. Njihov novi dom postao je San Francisko. Pošto je to bilo vreme Hladnog rata, zbog svog porekla imali su problema. Iz tog razloga otac Nikolaj odlučio je da promeni porodično prezime u Mešeri.
Junak ove priče engleski je naučio gledajući filmove Džona Vejna u bioskopu. Još u mladosti je shvatio da je košarka njegov izlaz iz teškog života jednog emigranta. Dao je sve od sebe da uspe. Nakon završetka srednje škole 1957. godine odlučio se za Sent Meris koledž koji se nalazi na svega 30 kilometara od San Franciska, a dve godine kasnije Sent Meris je stigao do istorijskog uspeha i plasmana među osam najboljih timova na NCAA turniru. Na putu do Fajnal fora isprečio im se kasniji pobednik Univerzitet Kalifornija.
Mešeri je tokom koledž karijere prosečno beležio 16 poena i 13 skokova na 68 odigranih utakmica. Odličnim igrama je privukao veliku pažnju NBA ekipa, ali se iznenadio kada je u novinama pročitao da je na Draftu 1961. godine izabran od strane Filadelfija Voriorsa u prvoj rundi. Odluka da potpiše ugovor sa NBA timom nikako se nije dopala njegovom ocu, koji je smatrao da je igranje košarke glupost i čisto gubljenje vremena. Želeo je da mu sin pristupi američkoj vojsci.
Ekipu Filadelfije predvodio je najdominantniji igrač toga doba, Vilt Čemberlejn, a isticali su se još veteran Pol Arizin i Tom Gola. U sastavu se nalazio i malo poznati Frenk Radović, jedan od prvih NBA košarkaša poreklom sa ovih prostora. Mešeri se odlično uklopio u tim. Posebno se isticao velikom borbenošću i neverovatnom agresivnošću u odbrani. Otuda potiče i njegov nadimak 'Pobesneli Rus'.
Zbog načina igre kroz čitavu karijeru je imao problema sa ličnim greškama. Na jednoj utakmici načinio je šest faulova za šest minuta. Često je ulazio u sukob sa protivničkim igračima, a posebno se pamte njegove brojne tuče sa krilnim centrom Los Anđeles Lejkersa, Rudijem Larusom. Malo je nedostajalo da postanu saigrači, ali u trenutku kada je Rudi došao u Voriorse tada Tom je napustio tim. Nokautirao je Mešeri i legendarnog Lenija Vilkinsa (kasnije su postali dobri prijatelji), a imao je okršaje i sa snažnim Zelmom Bejtijem, Bobom Ferijem (sa kojim bi nakon svega otišao na pivo)... Naročito nije voleo Volta Belamija. Opisao ga je kao sebičnu i prepotentnu osobu. O Čemberlejnu je uvek lepo govorio. Često je isticao da je Vilt nepravedno od strane medija predstavljen kao arogantan čovek. U vreme dok su bili saigrači izgradili su drugarski odnos, ali mu je i pored toga redovno uzimao novac na kartama. Čak je u šali kao jedan od svojih najvećih igračkih uspeha naveo utakmicu protiv Sent Luis Hoksa u kojoj je postigao više poena nego Vilt.
Neposredno pred početak sezone 1962/63 Voriorsi su promenili vlasnika i mesto stanovanja. Preselili su se iz Filadelfije u San Francisko. Niko se tome nije obradovao više od Mešerija. Vratio se kući. I zaista, ta sezona je bila najbolja u njegovoj profesionalnoj karijeri. Prosečno je ubacivao 16 poena, uz 10 uhvaćenih lopti. Kao nagrada usledio je i poziv na Ol-star utakmicu. U Voriorsima je ostao sve do 1967. godine, ali nije uspeo da osvoji NBA prsten. Dva puta su Ratnici igrali veliko finale, ali su oba puta poraženi. Bolji od njih 1964. bili su Boston Seltiksi (4-1), a tri godine kasnije Filadelfije Seventisiksersi (4-2). Karijeru je završio u slabašnim Sijetl Supersoniksima 1971. godine, gde mu je trener bio baš Leni Vilkins. San Francisko Voriorsi su njegov dres sa brojem 14 povukli iz upotrebe. Mešeri je postao prvi igrač u istoriji kluba kome je učinjena takva čast. Oprobao se početkom sedamdesetih i kao trener u ABA ligi, ali je, po sopstvenom priznanju, bio jako loš. Na klupi Karoline Kuguarsa ga je posle samo jedne sezone zamenio tada mladi Leri Braun.
Iako je na terenu važio za opasnog momka koji nikada nije prezao od toga da se fizički obračuna sa protivnikom, van njega Tom je bio sušta suprotnost. Pored košarke imao je još jednu veliku ljubav - književnost. Slobodno vreme je uglavnom provodio čitajući, a i sam je pisao pesme. Svoju prvu knjigu objavio je još dok je aktivno igrao košarku. Posvetio ju je svojim prijateljima iz NBA. Talenat je nasledio od babe sa majčine strane, čije je devojačko prezime bilo Tolstoj i kojoj je čuveni Lav Nikolajevič bio rođak. Više od 20 godina, sve do odlaska u penziju 2005, predavao je engleski jezik i književnost srednjoškolcima u gradu Rinu (država Nevada). Danas sa suprugom živi u Sakramentu. I dalje piše, ali i posećuje utakmice Golden Stejt Voriorsa kad god je u mogućnosti.
(foto: basketusa.com; warriors.com)
