Prvu medalju na Olimpijskim igrama osvojili su 1964. godine, kada je u Tokiju bokser Nodžim Majegun stigao do bronzanog odličja. Punih 28 godina kasnije, u Atlanti, stigle su i prve zlatne medalje. Najpre je skakačica u dalj Čioma Adžunva zaslužila da se nacionalna himna interpretira u njenu čast, a potom je stiglo i najsjajnije odličje u timskom sportu, fudbalu.
Čuvena generacija sa Džej Džej Okočom, Nvankom Kanuom, Sandejom Olisehom, Tijanijem Babangidom, Emanuelom Amunikeom, Danielom Amokačijem, Selestinom Babajarom, Taribom Vestom, Viktorom Ikpebom i ostalima osvojila je prvo mesto i jednu od samo dve medalje u timskim sportovima za ovu afričku zemlju. Druga, srebrna, je došla 12 godina kasnije, u Pekingu, u istom sportu. Međutim, situacija se lagano okreće u korist košarkaške reprezentacije, kojoj će Olimpijske igre u Riju biti ukupno druge, ali zaredom.
Istorijat Učešća: 1 Medalje: / Najbolji plasman: 10. mesto (2012)
Priču o Nigeriji i košarci jednostavno morate da počnete sa Hakimom Olajdžuvonom. Najpoznatiji košarkaš ove zemlje nikada nije nastupio za seniorski tim. Ali, igrao je za mlađe selekcije i to 1980. godine na Afričkim igrama. Upravo zbog toga nije uspeo da obuče dres prvog, originalnog Drim tima. Naime, FIBA propozicije nisu dozvoljavale da igrate za određenu reprezentaciju ukoliko ste već nastupali za drugu. Moralo je da prođe najmanje tri godine kako bi se steklo pravo za tako nešto. Američki državljanin je postao 2. aprila 1993. godine, pa je 1996. u Atlanti bio deo tima koji se okitio zlatnom Olimpijskom medaljom.
Jedan od najboljih centara u istoriji NBA lige nosio je nadimak The Dream, neki kažu zbog toga što je ostvario svoje dečačke snove, o kojima je maštao u rodnom Lagosu, dok drugi tvrde da je nadimak posledica jednog zakucavanja tokom univerzitetskih dana, kada je trener Gaj Luis izgovorio rečenicu: "Ovo izgleda kao san".
I ako priča oko nadimka ima nedoumica, jedno je sigurno - Hakim je svojim zemljacima širom otvorio vrata NBA lige. Ređali su se posle njega mnogi, a mi smo se odlučili da pomenemo Majkla Olovokendija. Naime, košarkaš koji je odrastao u uglednoj familiji u Engleskoj, tačnije u Londonu gde mu je otac dugo godina radio u ambasadi svoje zemlje, jedini je Nigerijac koji je izabran sa prve pozicije na Draftu. Los Anđeles Klipersi su ga odabrli kao prvog pika 1998. godine. Međutim, nije ostavio trag ni blizu onog koji se očekivao.
U poslednjoj deceniji nigerijska košarka je napravila određeni iskorak. Zasluge za to svakako idu i pionirima magične igre na prostorima ove afričke države, a jedan od njih je i srpski stručnjak Vladislav "Lale" Lučić. On je u periodu od 1981. do 1983. bio selektor ove zemlje.
Angola je dugo godina bila zaštitni znak za košarku u Africi. Međutim, vremena se menjaju. Selekcija Nigerije će ovog leta biti jedini predstavnik "Crnog kontinenta" na najvećoj svetskoj sportskoj smotri. U London 2012. godine plasirali su se na senzacionalan način. Izborili su učešće na kvalifikacinom turniru koji se igrao u Venecueli. Poraženi su u grupi od domaćina sa košem razlike, da bi nakon toga pobedili Litvaniju i na osnovu koš razlike uspeli su da izbore plasman u četvrtfinale. Tamo ih je žreb sastavio sa Grčkom. Odigrali su možda i najvažniju i najbolju utakmicu ikada na visokom nivou. Briljirao je Ike Diogu, koji je tokom čitavog meča imao odgovor na fenomenalnu partiju Vasilisa Spanulisa. Grk je susret završio sa 25 poena, sedam skokova i pet asistencija, dok je Diogu upisao 17 poena i 12 skokova. A, onda mu je slavu ukrao Ade Dagunduro, koji je postigao svih sedam poena svoje ekipe u poslednjih 70 sekundi susreta, uključujući i dva slobodna bacanja na tri sekunde pre završetka meča kojima je postavio konačan rezultat 80:79.
U polufinalu turnira selekcija Rusije je bila bolja i Nigerijcima je ostala još jedna šansa. "Biti ili ne biti" meč igrali su sa Dominikanskom Republikom. Pobednik je išao u London. Diogu je i ovoga puta bio maestralan. Novi dabl-dabl učinak od 25 poena i 10 skokova doneo je Nigeriji neopisivo slavlje nakon trijumfa rezultatom 88:73.
Raspored 8. avgust: Argentina (03.30č) 9. avgust: Litvanija (00.00č) 11. avgust: Španija (00.00č) 14. avgust: Hrvatska (03.30č) 15. avgust: Brazil (19.15č)
Igre u Londonu će želeti da zaborave. Ali, pamtiće ih istorija, bar još neko vreme. U grupi su se našli, između ostalih, sa selekcijom Sjedinjenih Američkih Država koja ih je pobedila sa 156:73, čime su postali selekcija sa najviše primljenih poena na jednom meču u istoriji Olimpijskih igara. A, počelo je mnogo lepše. Počelo je pobedom nad Tunisom od 60:56. Dalji rivali, Litvanija, SAD, Argentina i Francuska, bili su prejaki za Nigeriju.
Na Olimpijske igre u Riju plasirali su se kao šampioni Afrike. Po prvi put u svojoj istoriji, nakon tri srebra i tri bronze, do zlata su došli u Tunisu 2015. godine, pobedivši u finalu Angolu sa 74:65. Za najkorisnijeg igrača Šamionata proglašen je Čembrlejn Oguči, jedan od nekolicine košarkaša koji je nastupao i na prethodnim Igrama.
Uprkos tome što će ih u Brazilu predstavljati veliki broj igrača koji su igrali za nacionalni tim i pre četiri godine, razlike u odnosu na ta dva sastava su velike. Pokušaćemo ukratko da ukažemo na neke najzanimljivije. Najpre, selektor. Čovek koji je doneo prvo zlato sa Prvenstva Afrike i koji će ih predvoditi u Riju je izuzetno specifična ličnost. Reč je o američkom stručnjaku Vilu Vojtu. Gotovo neverovatno zvuči podatak da ovaj čovek nikada u svom životu nije profesionalno igrao košarku, a nije to činio ni na koledžu. Štaviše, uspešni roditelji, otac osnivač Kulinarskog Univerziteta Nju Ingland i majka poznati i nagrađivani poeta, bili su ubeđeni da će uspeti kao profesionalni fudbaler, jer se tokom studiranja bavio baš tim sportom. Kako je i Hakim svoju karijeru počeo kao fudbalski golman, čini se da tu ima određene simbolike. Ipak, preovladala je dugo skrivana želja za taktičkim nadmudrivanjem, pa je Vojt stigao čak i do NBA lige. Nakon kratke epizode u Klipersima, 2001. godine dobio je posao u stručnom štabu San Antonija, gde je radio kao video koordinator. Izuzetno zanimljiva činjenica iz tog perioda je da dugo nije uspevao da pronađe stan, pa je legendarni Greg Popovič odlučio da ga primi kod sebe. Živeli su kao cimeri nepuna dva meseca, a nigerijski selektor smatra da je to upravo najznačajniji period u njegovoj karijeri.
Popovič je, u svom maniru, prokomentarisao svog učenika:
"To vam je isto kao kada bih ja sada odjednom želeo da postanem vaterpolo trener".
Međutim, Vojt se izborio sa pritiskom i ostvario svoj cilj. Nakon uloge asistenta na Teksasu i Metro Stejtu, usledili su i samostaalni poslovi. Tri godine je radio po Norveškoj, nakon toga i u Kini, u Razvojnoj ligi, a trenutno sa uspehom vodi nacionalni tim Nigerije, do čije klupe je, kako se pretpostavlja, stigao zahvaljujući poznanstvu i dobrim odnosom sa Masaijem Uđirijem, Nigerijcem koji je trenutno na funkciji generalnog menadžera Toronto Reptorsa.
Godinama unazad Nigerija poslednja izbacuje konačan sastav svoje fudbalske reprezentacije koja će ih predstavljati na Olimpijskim igrama. Izgleda da su tim putem krenuli i košarkaši. Da li zbog sujeverja ili Vojt ne može da se odluči koga da povede - ne znamo. Ali, pretpostavimo da je u pitanju ovo drugo. Naime, selektor Nigerije još uvek nema potvrdu da li će na turniru moći da računa na dve velike zvezde svoga tima, Festusa Ezilija, osvajača NBA prstena 2015. godine sa Golden Stejtom, te Al-Faruka Aminua, fenomenalnog krilnog košarkaša Portland Trejlblejzersa.
Na početak priprema i kamp koji je organizovao, Vojt je pozvao čak 27 košarkaša. Vredno je radio sa njima na otklanjanju mana koje je uvideo tokom prethodnog perioda. Čini se da je u velikoj meri uspeo u tome. Naime, na pominjanom Prvenstvu Afrike selekcija Nigerije je iza perimetra šutirala sa skromnih 31 odsto uspešnosti. Ako se iz tog učinka izbaci ostvarenje najkorisnijeg igrača turnira, Čemberlejna Ogučija, dobijamo još mizerniji procenat od svega 24 ubačene trojke iz 115 pokušaja. Ovoga leta to izgleda dosta drugačije. U prijateljskoj utakmici u kojoj su slavili nad selekcijom Argentine ubacili su čak 15 šuteva za tri poena, šutirajući fenomenalnih 43 odsto van linije 6.75 metara. Uz to, čak sedmorica različitih košarkaša su postigli makar jednu trojku.
Takođe, dosta se radi i na samoj odbrani, koja je i dalje jedan od najvećih problema nigerijskog sastava. Iako je uspostavljena sjajna hemija među igračima na terenu, trener Vojt još uvek ima velikih problema da postavi svoje sisteme u defanzivi. Koliko su Nigerijsci ranjivi govori i veliki broj primljenih poena u svakom prijateljskom susretu do sada, a ujedno i podatak da su ih Francuzi rasturili pod samim košem, dok su ih Argentinci u sva tri susreta razbijali spolja.
Za igru pod košem se može naći opravdanje, jer uprkos velikom broju poznatih igrača Nigerija nema izrazitu visinu u reketu. Ipak, to kompenzuju sjajnim atletskim sposbnostima. Već pominjanom Diogu društvo pod košem pravi Alade Aminu, jedan od onih kojima će ovo biti druge Olimpijske igre i brat Al-Faruka Aminua. On je najzaslužniji za jedini trijumf Nigerije na Olimpijskim igrama do sada. U pobedi nad Tunisom ubacio je 15 poena.
Snagu pod košem davaće im i Olaseni Abdul-Dželili Laval, u košarkaškim krugovima poznatiji kao Šejn Laval. Član Barselone je visok 208 centimetara, ali su ljubiteljma magične igre pod obručima i dalje u sećanju njegove neverovatne atletske predispozicije, koje je posebno demonstrirao nastupima u italijanskoj košarkaškoj ligi, gde je branio boje Dinamo Sasarija, kao i Verone. Na Prvenstvu Afrike prethodne godine prosečno je imao devet uhvaćenih lopti i indeks korisnosti 20.
Napad Nigerijaca zavisiće od Bena Uzoa. On je jedan od Nigerijaca koji su se oprobali u NBA ligi, gde je bio član Nju Džersija, Klivlenda i Toronta, dok je u Evropi kratko nastupao u Rusiji, za Lokomotivu Kubanj, odigravši svega dve utakmice pre otkaza. Trenutno nastupa u domovini, u prestonici, gde igra za Lagos Ajlenderse. Njegove predispozicije, visina i težina (191/93), mogu da pretstavljaju problem protivničkim bekovima, jer ih često koristi na pravi način spuštajući se na niski post. Najbolje su to osetili kineski i arentinski bekovi u prijateljskim utakmicama.
Sušta suprotnost je Džoš Akojon, kojeg su košarkaški zaljubljenici na ovim prostorima upoznali po kratkoj roli u Partizanu. Akojon je dosta niži i lakši, ali i brži i mnogo više zavisi od šuta. I on se može podičiti NBA rolom, ali i činjenicom kojom iz aktuelnog sastava Nigerije može da se pohvali još nekolicina poput Čembrlena Ogučija, Ebia Erea i Ekene Ibekvea. Naime, svi oni su bili učesnici Svetskog prvenstva u Japanu 2006. godine, kada je Nigerija savladala selekciju Srbije i Crne Gore sa 82:75. Akojon je utakmicu završio zbog pet ličnih grešaka za 12 minuta na terenu, a ubacio je jednu trojku, dok je Oguči postigao osam poena za 13 minuta provedenih u igri, Ere je ubacio 15 poena, a Ibekve tri. Najbolji igrač te generacije bio je Ime Udoka, koji danas radi kao jedan od pomoćnika legendarnog Grega Popoviča. Interesantno je pomenuti i Tundžija Avodžobija, koji je tada igrao za nacionalni tim. Godinu dana ranije je bio član Crvene zvezde, a na Olimpijske igre u Barseloni je pokušao da se plasira kao bokser.
Možemo da konstatujemo da Nigerijci konačno imaju širinu u svom sastavu. Sigurno da bi to bilo još jače da se pozivima nisu zahvalili Viktor Oladipo i Tanasis Adetokunbo. Međutim, i bez njih tu je dosta NBA igrača, a jedan od onih koji bi mogli da imaju odličan turnir je i Majkl Gbiniže, 49. pik sa poslednjeg Drafta i član Detroita, koji je po pristupanju nacionalnom timu odmah pokazao kvalitet ubacivši 10 poena Argentini. Uz puno puta pomenutog Diogua, upitnog Ezelija, skočnog Lavala i dva Aminua, Vojt ima opcije i u vidu Džamala Olasaverea i Stena Okojea, izuzetno jakih "on bol" defanzivaca, dok je Endi Ogide još jedan košarkaš koji pokriva obe krilne pozicije, a koji bi mogao da širi odbranu rivala.
Sve u svemu, biće prilično interesantno videti koga će fudbaler na klupi Nigerije povesti na predstojeće Olimpijske igre, a potom i koliko će uspeti da ispariraju veoma jakim reprezentacijama u njihovoj grupi. Rivali Nigerije u Riju će biti: Litvanija, Španija, Brazil, Argentina i Hrvatska.
SASTAV
PG: Ben Uzo (27, 191, Lagos Ajlenders), Džoš Akojon (30, 180, Dinamo Sasari), Majkl Umeh (30, 188, Ironi Naharija)
SG: Čembrlejn Oguči (29, 198, Vloclavek), Majkl Gbiniže (24, 201, Detroit), Ebi Ere (34, 195, Kapitanes de Aresibo)
SF: Sten Okoje (24, 198, Vareze), Endi Ogide (27, 203, Poatje)
PF: Šejn Laval (28, 208, Barselona), Alade Aminu (27, 211, Hapoel Eliat),
C: Ike Diogu (31, 203, Donguan Leopards), Ekene Ibekve (31, 206, Hekmeh)
Selektor: Vil Vojt
(foto: FIBA)
