Prijavite se

Najnovije vesti

„Košarka je ženskog roda“ – intervju sa Milenom Vukićević (VIDEO)

U drugoj emisiji serijala "Košarka je ženskog roda" gošća je Milena Vukićević, viši trener košarke sa crvenom FIBA licencom, svojevremeno mlada reprezentativka Jugoslavije, košarkašica koja je osvajala trofeje širom Evrope u timovima poput Barselone, Madeire, Kroacije, ali i u domaćim ekipama Hemofarmu i Kovinu.

Vukićevićeva nema angažman ni u jednom od klubova, iako je stručni kadar nešto što možda i najviše nedostaje ekipama sa jugoistoka Srbije. Kao regionalni trener prati razvoj dece koja bi u budućnosti trebalo da predstavljaju budućnost srpske košarke.
Piroćanci stali u četvrtfinalu Prvenstva Srbije (VIDEO)
Završeno je Roda 3x3 prvenstvo Srbije.
Srebro za Srbiju!
Orlovi se vraćaju kući sa medaljom oko vrata.
Prvi 3x3 basket turnir u Pirotu (VIDEO)
Pirot najzad dočekao da ugosti najbolje 3×3 basketaše.
Nikola na krovu sveta!
Nikola Jokić je osvojio šampionsku titulu u NBA ligi!

Intervju

Milan Dozet za MVP: Prioritet Igokee je domaća titula

Milan Dozet, bek trenutno vodeće ekipe ABA lige, Igokee.

988 komentara

Boško Đokić: Paun među hijenama i kokoškama

Boško Đokić
ponedeljak, 07 maj 2018 20:20

"Što se modela igre tiče - tridesetak nabildovanih "robota" jurilo je po čitavom terenu desetak kreativnih igrača, da ih svim sredstvima, pre svega kontaktom i faulom, onemoguće da postignu koš ili asistiraju, pokažu znanje, ideju, fintu, vic..."

Boško Đokić: Paun među hijenama i kokoškama

Pošto sam odavno došao do zaključka da Superligu ne treba gledati i pratiti ni na koji način, jer postaje sportski ogranak srpskog rijalitija, znači - otrov za ono malo duše koja nam je preostala, a pošto bez košarke, kao svaki zavisnik, ne mogu, prošli vikend (po)trošio sam vreme u dvorani "Sport eko", gde se odigravao završni turnir osam najboljih juniorskih timova koje ova država ima. Njofra Paviljonski povremeno mi je pravio društvo, a sve pod parolom - "istina uvek izađe na videlo, možda kasnije i kroz usta budale - ali izađe". Evo mojih beskorisnih zapažanja:

Prvo, dobar domaćin bila je Mega (koja, uzgred, uzima primat Crvenoj zvezdi u tome, dirigovano ili ne), ali imam i sitnih zamerki. Zar mora pedesetak puta da se sluša pesma-himna kluba domaćina, u pink boji, relativno muzički tanušna, na-na, dum-dum-dum, dam-daš, na-na-na? Nisam primetio, ili do nas običnih smrtnika na tribinama nije došla, brošuru sa sastavima timova i osnovnim podacima aktera, što bi olakšalo gledanje i ostalo u basket arhivi vazda. Ali, zato sam spoznao novi detalj - dve prelepe devojke posle svake četvrtine trče da uzmu statistiku i podele je VIP uposlenicima, koji istu razgledaju kao da se nešto razumeju, dubokoumno zamišljeni. Dakle, novo rijaliti zanimanje - "dostavljačice statistike"...

Drugo, kvalitet košarkice solidan, posebno Zvezde, Mege i Partizana, gde mislim da je razlika u kvalitetu neznatna i trenutna. Ipak, za mene je BEKO bio osveženje, iako bez najboljeg igrača, ima individualnog potencijala, karakter, postavku i ravnotežu odbrane i napada... Što se modela igre tiče - tridesetak nabildovanih "robota" jurilo je po čitavom terenu desetak kreativnih igrača, da ih svim sredstvima, pre svega kontaktom i faulom, onemoguće da postignu koš ili asistiraju, pokažu znanje, ideju, fintu, vic...

Treće, treneri su postavljali igru shodno razmišljanju i željama gazda: presing i nepotrebna galama (prvi dan preglasno, drugi tiše i čajevi, treći hrapavim glasom, nemušto), posebno na osmog, devetog i desetog igrača; upitni pogledi ka šefovima kada startovati sudije i galamiti na njih. Tužno je bio posmatrati iskusnog kouča kako vojnički mirno, ceo minut stoji pred gazdom posle poraza, dok ga ovaj ignoriše maksimalno, još jedan dokaz moje teze - institucija Trenera je možda sigurno na kolenima, podređena trenutnim moćnicima koji osim para, želje i sujete - o suštini košarke nemaju ni veze, bez nade da će prodreti dublje, pošto im to IQ od rođenja ne dozvoljava...

Četvrto, sudije se uvek povinuju jačem, slugeranjski nekakvu taktiku suđenja podređuju interesu i karijeri, koja će se pretvoriti uglavnom u kompromis i ulizištvo. Najlošija arbitraža bila je u polufinalu Mega-Partizan, malo od straha ("prpa bato"), malo zbog podobnog "vlada"nja. Dakle - dežavi, ne u službi talenta i igre, nego gazda, menadžera, političara i svog sitnog (potencijalno krupnog) ćara, odnosno guzice...

Peto, ima talentovane dece, ali je put do postanka igrača pogrešan, pošto su treneri uglavnom premladi za taj zalogaj, ili preposlušni, slugeranjski podređeni zadržavanju radnog mesta po svaku cenu. Vreme ističe, asova nema ni na vidiku, u Srbiji raspravljamo o talentu momaka rođenih 1994, 1995. godine (Dobrić, Gudurić), a u Evropi o junošama rođenim 1999. godine i mlađim...

Šesto, otvoreno pisamce Zoranu Paunoviću, talentovanom igraču CZ, koji je rešio teškim šutem finale: Sine, dobar si momak, građom i tehnikom mirišeš na asa, ali obrati pažnju na detalje. Usavršavaj se individualno, pre svega u delu tehnike i individualne taktike; pusti teretane, posebno dizanja većih težina, pri vežbama gde kičma nije fiksirana; unapredi dribling sa obe ruke, koristi više prodor po dubini, ne otklon driblinge po širini (na "izlaz") posle kojih ide samo šut; kretnja bez lopte je pasivna, mizerna, kao i demarkaža, preuzmi inicijativu uvek, budi vođa a ne vođen; sa malo više drskosti ti rešavaj kraj napada, jer umeš, imaš taj dar; ne dodaj uvek kada je saigrač slobodan (sam je zato što ne ume da igra), jer ekstra pas lošijem napadaču od tebe je "ekstra promašaj", pas centriću bez leđne tehnike takođe je bunar; jedan si od retkih aktera koji može da igra veoma korektno odbranu (dobro telo, brze noge i ruke, glava znalca), a da napadaš prodorom, asistencijom i šutem; veruj treneru, saigračima, ali i svom znanju i instinktu; pazi se, posebno sad, tapšača po ramenu, menadžera koji će ti preporućiti sedenje na klupi naredne sezone, avione, glisere, sponzoruše, provod i ostalo; razmisli - imaš primer sedenja na klupi Rebića u Evroligi, ili igranja Jovića po Slogi, Radničkom pa tek onda Zvezdi; ti imaš samo jednu priliku, za gazde i menadžere ti si potencijalnih milion dolara, jedan "Jokić" među 99 sličnih koji se ili ne bave basketom, ili su na nižem nivou od projektovanog; drži se sine, naredna četiri meseca odrediće ti život, vremena za popravni neće biti, volja i snaga karaktera je važna; sve najbolje, u meni si stekao još jednog fana...

Sedmo, najvažnije, iz usta Njofre Paviljonskog, a bitno za sve dečake koji pokazuju ekstra talenat - "kad je učenik spreman - učitelj se pojavi"...

(foto: MVP)

Tagovano