"Mogu da prihvatim neuspeh, jer svi u nečemu padamo. Ali, ne mogu da prihvatim da ne pokušam", rekao je Majkl Džordan davne 1994. godine. Tako bismo mogli da počnemo priču o njemu. Iluzorno je da najboljeg igrača svih vremana stavimo u jedan okvir, ali Leteći Majkl kaže da moramo da pokušamo.
Lična karta Ime i prezime: Majkl Džefri Džordan Datum i mesto rođenja: 17. februar 1963 (Bruklin, Njujork) Visina: 198 santimetara Pozicija: bek Koledž: Severna Karolina (1981-1984) Draft: treći pik 1984. godine (Čikago) Klubovi: Čikago (1984-1993, 1995-1998), Vašington (2001-2003)
Majka, Deloris, mu je bila bankar. Otac, vojnik i kasnije biznismen, je putovao širom zemlje i pratio njegove partije na Severnoj Karolini i u Čikagu. Rođen je u Bruklinu i njegova priča svakako nije uobičajena za tamnoputog momka u Americi.
Presudan uticaj da Majkl postane vrhunski sportista imao je upravo njegov otac, Džejms Rejmond Džordan Senior. Kao veliki fan bejzbola imao je značajnu ulogu za odabir životnog puta i za inspiraciju svoga sina.
U vreme kada je prohodao porodica se preselila u Vilmington, gde je Majkl pohađao srednju školu "Emzli Armfild Lejni" (Emsley Arrmfield Laney). Bavio se bejzbolom, fudbalom i košarkom. Još nije bio siguran koji od sportova mu najviše odgovara. Ipak, tokom svoje druge godine bio je na probi za košarkaški tim. Kako je bio visok samo 180 santimetara rekli su mu da to nije dovoljno za nivo košarke koji oni traže. Njegov drug, Harvest Liroj Smit Junior, je bio jedini sofmor u ekipi. Prošao je selekciju jer je bio visok 201 santimetar. Nakon košarkaške karijere po Britaniji, Nemačkoj i Japanu, postao je jedan od najuticajnijih ljudi na polju medija i zabave u Americi. Trenutno je potpredsednik kompanije "NBC Univerzal".
"Sve je počelo kada me je trener Hering precrtao. Tada mi je usadio neke vrednosti. Naučio me je veliku lekciju", prokomentarisao je Džordan odluku trenera Kliftona Heringa mnogo godina kasnije, a da izgovorene reči nisu samo fraza potvrđuje i činjenica da se Džordan tokom svoje profesionalne karijere u hotelima prijavljivao kao Liroj Smit.
Rešen da pokaže da vredi postao je zvezda juniorske ekipe. Imao je nekoliko utakmica sa preko 40 poena. Preko leta je porastao 10 santimetara i u poslednje dve godine srednje škole je beležio 20 poena u proseku. U poslednjoj godini je stigao poziv za Mekdonaldsov tim, gde se okupljaju najbolji srednjoškolski igrači iz Amerike. To ne treba da čudi ako se uzme u obzir da je te sezone ostvario prosek od 29.2 poena, 11.6 skokova i 10. 1 asistencije.
Severna Karolina mu je dala košarkašku stipendiju 1981. godine, gde je sa 13.4 poena i procentom šuta višim od 53 odsto proglašen za novajliju godine. Već na startu svoje koledž karijere osvojio je titulu sa timom Dina Smita, na neverovatan način. Pogodio je iz ugla za vođstvo svoje ekipe 63:62 na 17 sekundi pre kraja, a kasnija "prodaja" lopte Freda Brauna se na Džordžtaunu i danas prepričava.
Džordan je kasnije izjavio da je taj pogodak bio prekretnica u njegovoj karijeri. Kako to obično biva - nije kome je namenjeno, već kome je suđeno. Taj napad je trebalo da ide na Džejmsa Vortija, ali akcija nije prošla.
NCAA finale u Nju Orleansu iz 1982. godine iznedrilo je nekolicinu sjajnih košarkaša, poput Patrika Juniga, Erika Slipija Flojda, Sema Perkinsa, te Vortija i Džordana.
Leteći Majkl je igrao još dve godine na Severnoj Karolini, a karijeru na ovom koledžu je završio sa prosekom od 17.7 poena i pet skokova, uz 54 odsto šuta iz igre. I kao sofmor i kao junior je biran u najbolji tim NCAA lige. Osvojio je Nejsmitovu i Vudenovu nagradu za igrača godine 1984. i rešio je da se prijavi na Draft. Po diplomu se vratio 1986.
Brojke u NBA Utakmica: 1.072 Poena: 32.292 (30.1) Skokova: 6.672 (6.2) Asistencija: 5.633 (5.3) Ukradenih lopti: 2.514 (2.3)
Hakim Olajdžuvon je bio izbor Hjustona, a Sem Bouvi Portland Trejlblejzersa. Mnogi analitičari smatraju da je izbor Bouvija ispred Džordana najgore potrošeni pik u istoriji NBA košarke. Ipak, odluka Blejzersa je donekle bila razumljiva, jer su na Džordanovoj poziciji već imali franšiznog igrača, Klajda Drekslera. Bulsi su birali treći i oberučke prihvatili svoju šansu.
Sve je zadivio već u svojoj prvoj profesionalnoj sezoni. Beležio je 28.2 poena, uz 51.5 odsto uspešnosti iz igre. Mediji su se takmičili u tome ko će ga više puta staviti na svoje strane, a "Sport Ilustrejted" ga je nakon mesec dana u Ligi objavio na naslovnici, uz natpis: "Zvezda je rođena". Džordan je postao omiljen i u halama svojih protivnika, pa je već kao ruki izabran u startnu postavu na Ol Staru.
Da ne bude baš sve kao u bajci potrudile su se tada velike NBA zvezde, predvođene Ajzeom Tomasom. Smetala im je popularnost koju je stekao klinac iz Bruklina, pa su ga "preskakali" na Ol Star utakmici.
Čikago se te godine plasirao u plej of sa skorom 38-44, ali je zaustavljen u prvoj rundi od strane Milvokija. Naravno, Majkl je izabran za rukija godine.
Zvezdina zastavicaNe zna se pouzdano kako je na zid njegove studentske sobe dospela zastavica Crvene zvezde. Da li ju je poneo kao uspomenu na boravak u Jogoslaviji 1982, kada je sa reprezentacijom odigrao tri duela protiv domaće selekcije (Zadar, Zagreb, Beograd), ili u znak sećanja na okršaj sa Crvenom zvezdom u Solunu 1983. godine - ostaće, verovatno, večna misterija.
Već u svojoj drugoj sezoni Džordan se susreo sa teškom povredom. Bulsi su dobili prve dve utakmice, ali se zvezda tima povredila u trećoj. Činilo se da će odsustvovati nekoliko nedelja, ali se ispostavilo da je sjajni bek doživeo prelom levog stopala. Propustio je 64 meča. Vratio se za poslednjih 15 i sa skorom 30-52 Čikago se ponovo dokopao doigravanja.
"Imali su teoriju da ne mogu da igram više od sedam minuta, a trenirao sam po dva sata. Nisam se slagao sa tim, želeo sam da uđemo u plej of. Šansa da obnovim povredu bila je oko 10 odsto. Džeri Riensdorf, vlasnik tima, me je pitao ukoliko bih imao glavobolju i na stolu 10 tableta od kojih je jedna otrovna, da li bih je uzeo? Odgovorio sam mu: "Koliko je glavobolja loša?". Nakon toga mi je dozvolio da igram", prepričao je događaje iz tog perioda Džordan u jednom od svojih intervjua.
Bulsi su "počišćeni" od strane Bostona, a drugi meč te serije će ostati upamćen po tome što je Majkl ubacio 63 poena, što je još uvek rekord kada su plej of utakmice u pitanju.
"Mislim da se Bog prerušio u Majkla Džordana", rekao je nakon te utakmice Leri Bird, tada zvezda Bostona.
Potpuno se oporavio za sezonu 1986/87 i to je jedna od najboljih godina nekog igrača u istoriji. Beležio je 37.1 poena, uz 48 odsto šuta. Postao je jedini igrač, pored Vilta Čemberlejna, sa više 0d 3.000 poena, 200 ukradenih lopti i 100 blokada u toku jedne sezone. Sve to nije bilo dovoljno za MVP priznanje. Ono je otišlo u ruke Medžika Džonsona. Bulsi su završili sezonu sa 40 pobeda i ponovo su doživeli "metlu" od strane Seltiksa u doigravanju.
ReprezentacijaJedini je igrač, uz Patrika Juninga i Krisa Malina, koji je zlato na Olimpijskim igrama osvajao i kao amater i kao profesionalac (1984, 1992).
Naredne godine Leteći je ponovo predvodio Ligu kada su poeni u pitanju. Postizao ih je 35 u proseku, a šut je podigao na 53.5 odsto. Proglašen je za MVP-a regularnog dela, a pripala mu je i nagrada za najboljeg defanzivca, s obzirom da je beležio 1.6 blokada i bio najbolji kradljivac lopti sa 3.2 u proseku. Bulsi su prvi put u Džordanovoj eri prošli prvi krug plej ofa, savladali su Klivlend, ali su ih u pet utakmica u narednoj fazi eliminisali "Bed Bojsi" iz Detroita.
Korak dalje napravili su sledeće sezone. Ponovo su preskočili Klivlend, potom Njujork, ali su ih u finalu Istoka čekali Pistonsi, koji su još uvek bili preveliki zalogaj, iako su ovoga puta otišli do šeste utakmice.
Peti i poslednji meč serije sa Klivlendom doneo je jedan od 'hajlajta' Džordanove karijere. Šut preko Krega Iloa sa linije za slobodna bacanja za pobedu Čikaga 101:100. Kavalirsi su u regularnom delu sezone imali 4-0 protiv Bulsa, bili su treći tim Istoka. Protiv Majkla to nije vredelo, a njegov koš i ova utakmica su jednostavno nazvani "Pogodak" (The Shot).
"Dajte Majklu loptu i odj***** sa puta", ovako je poslednju akciju u toj utakmici objasnio tadašnji trener Bulsa, Dag Kolins.
Sezona 1988/89 bila je posebna i po tome što su igrači Detroita po prvi put primenili "Džordanovo pravilo", koje je otprilike glasilo: "udvajajte ga i utrajajte kad god dotakne loptu".
Kolinsa je na klupi zamenio njegov dotadašnji pomoćnik, Fil Džekson. Bulsi su bili mlada ekipa izgrađena oko Džordana, sa igračima poput Skotija Pipena i Horasa Granta. Džordan je sa 33.6 poena ponovo bio najbolji strelac u NBA, a brojke u skokovima i asistencijama su mu, sa osam iz prethodne sezone, pale na 6.9 i 6.3. Ipak, Bulsi beleže 55 pobeda i 27 poraza, prolaze prepreke u vidu Milvokija i Filadelfije, ali ih treću sezonu zaredom dobijaju Pistonsi. Ovoga puta im je za to trebalo sedam utakmica.
Majkl im je svu muku naplatio u sezoni 1990/91. "Počišćeni" su u finalu Istoka i Bulsi su se po prvi put u svojoj istoriji našli u velikom finalu. Ajzea Tomas i drugovi poraz nisu mogli da prihvate sportski. Napustili su teren pre poslednjeg zvuka sirene i otišli direktno u svlačionicu, bez rukovanja sa pobednikom.
U finalu su ih čekali Lejkersi, ali nisu mogli da ih zaustave. Rezultat je bio 4-1, a Džordanove brojke u toj seriji su izgledale ovako: 31.2 poena, 56% šuta iz igre, 11.4 asistencija, 6.6 skokova, 2.8 ukradenih lopti i 1.4 blokade. Džordan je uzeo svoje prvo priznanje za najboljeg igrača finala, a slika kako plače dok grli pehar namenjen šampionima obišla je svet.
Druga utakmica finalne serije posebna je po tome što je Džordan u letu izbegao potencijalnu blokadu Sema Perkinsa, svog koledž saigrača, prebacivši loptu iz desne u levu ruku.
Sledeće godine su Bulse namučili Niksi u polufinalu Istoka. Igralo se sedam utakmica. Nakon toga su pali Kavalirsi u finalu, a potom i Roketsi u velikom finalu. U prvom meču protiv Hjustona Džordan je ubacio 35 poena u prvom poluvremenu, što je rekord u finalima, uključujući šest trojki. Legendarni Marv Albert, koji je prenosio tu utakmicu, bio je oduševljen:
"Ovo je jedna od najboljih partija koje sam ikada video. Kada je pogodio šestu okrenuo se prema Majku Fratelu i meni, namignuo sa dlanovima u visini ramena okrenutim na gore, kao da je hteo da kaže: "Šta mogu?"".
Naravno, MVP priznanja nisu izostala.
Čarls Barkli je "preoteo" titulu najboljeg igrača Lige u sezoni 1992/93, ali su se Bulsi i Sansi sastali finalu, gde je Džordan ponovo rušio rekorde. Beležio je 41 poen na tih šest utakmica, na svakoj je dao više od 30, a na četiri uzastopno više od 40. Postao je prvi igrač u istoriji koji je osvojio tri uzastopne MVP nagrade u finalima.
Priznanja NBA titule: 6 (1991-1993, 1996-1998) MVP NBA finala: 6 (1991-1993, 1996-1998) MVP regularnog dela sezone: 5 (1988, 1991, 1992, 1996, 1998) Ol Star naastupi: 14 (1985-1993, 1996-1998, 2002, 2003) MVP Ol Star utakmica: 3 (1988, 1996, 1998) Najbolji strelac NBA lige: 10 (1987-1993, 1996-1998) Ruki godine: 1985 Defanzivac godine: 1 (1988) Najbolji kradljivac lopti: 3 (1988, 1990, 1993) Prva petorka NBA 10 (1987-1993, 1996-1998) Defanzivna petorka NBA: 9 (1988-1993, 1996-1998) Pobednik takmičenja u zakucavanjima: 2 (1987, 1988) NCAA titula: 1 (1982) Povučen dres: 23 (Severna Karolina, Čikago i Majami)
Novac i slava su udarili u glavu čak i najvećem koji je hodao košarkaškim terenima. Imao je velikih problema sa kockom, što je i sam priznao. Ipak, kaže da to nikada nije otišlo toliko daleko da bi ugrozio život svoje porodice i sebe.
Na probleme sa kockom nadovezalo se ubistvo njegovog oca leta 1993. godine. Majkl je strašno bio vezan za njega i to mu je jako teško palo.
"Dostigao sam vrhunac. Mislim da nemam više šta da dokažem", rekao je 6. oktobra 1993. godine i šokirao svet vešću o povlaćenju iz košarke.
Ubistvo oca je bitno uticalo na njegovu odluku. Džejms Džordan se vraćao sa sahrane kada je zaspao u svom Leksusu kako bi se odmorio. Dvojica tinejdžera su pokušala da ga opljačkaju i tom prilikom su ga ubili. Kako su koristili žrtvin mobilni telefon policija je došla do njih, a zanimljivo je da je jedan prilikom hapšenja na sebi imao Džordanovu majicu. Daniel Grin i Leri Martin Demeri su osuđeni na doživotnu zatvorsku kaznu, a Demeri je na suđenju rekao kako je Grin bez ikakvog razloga povukao obarač.
Povezanost sa ocem najbolje je oslikana Džordanovim plaženjem prilikom postizanja poena. Naime, on je kao dete imitirao svoga tatu koji je upravo to radio prilikom obavljanja bilo koje vrste posla. Kasnije je to usvojio kao svoj zaštisni znak.
Proveo je dve godine igrajući bejzbol i pokušavajući da ostvari san svoga oca te postane zvezda u ovom sportu. U međuvremenu, ispred novog "Junajted Centra" je nikla statua visoka 3.7 metara posvećena njemu, pod nazivom "Duh" (The Spirit). Uz to, broj 23 je povučen iz upotrebe.
"Vratio sam se", je bilo sve što je rekao na konferenciji za medije 18. marta 1995. godine. Bulsi su imali skor 31-31, a sa njim u timu su napravili 13-4 i plasirali se u plej of, koji nisu propustili ni godinu dana ranije. Prva utakmica nakon njegovog povratka bila je najgledanija kada je regularni deo sezone u pitanju još od 1975. godine. Ipak, u polufinalu plej ofa te godine ih je eliminisao Orlando.
Pojačani Denisom Rodmanom, Toni Kukoč je stigao dok je Džordan pauzirao, Bulsi su startovali sa 41-3, a sezonu završili sa rekordnih 72-10. U plej ofu su izgubili tri utakmice. Džordan je postao drugi igrač u istoriji, nakon Vilisa Rida u sezoni 1969/70, koji je objedinio MVP titule na Ol Star utakmici, regularnom delu sezone i u finalu. Titula je stigla na Dan očeva i Majkl ju je "proslavio" jecajući na podu svlačionice.
Naredna sezona je donela nove bravure junaka naše priče. Poštar mu je "ukrao" MVP priznanje, ali je i njemu, kao i Barkliju ranije, imao šta da "kaže" u velikom finalu. Prvo je pogodio sa zvukom sirene u prvoj utakmici za pobedu svoje ekipe 84:82 , a potom je u petom meču, poznateijem kao "Flu Game", Majkl isporučio 38 poena, uključujući trojku koja je odlučila pobednika 25 sekundi pre kraja.
Takva partija ne bi bila posebna kada je on u pitanju, pod normalnim okolnostima. Ali, Džordan ju je odigrao sa groznicom, potpuno dehidrirao usled stomačnog virusa. Ponovo je osvojio nagradu za najboljeg u finalu, a na Ol Star utakmici u toj sezoni je postao prvi igrač koji je napravio tripl-dabl u susretima Istoka i Zapada. Zanimljivo, nije proglašen za MVP-a.
Prvi put od sezone 1991/92 Bulsi su morali da igraju sedmu utakmicu u plej ofu 1998. godine. Preživeli su duele sa Indijanom Redžija Milera i zakazali novi okršaj sa Džezerima.
Vodili su 3-2 prilikom odlaska u Solt Lejk Siti na šestu utakmicu. Gubili su 86:83 na 42 sekunde pre kraja. Džordan je pogodio za 86:85 nakon tajmauta Fila Džeksona, a potom ukrao loptu Karlu Melounu i poentirao za 86:87. Džon Stokton je promašio "očajničku" trojku i novo slavlje je moglo da počne.
"Boravio sam u Čikagu 1994. godine. Tada nisam imao ideju da ću da se vratim na teren. Brajan Rasel mi je tada rekao: „"Zašto si preostao? Znaš da mogu da te čuvam. Znaš da mogu da te zaustavim. Voleo bih da igram protiv tebe". Igrali smo protiv njih 1996. "Dobio si svoju šansu", rekao sam mu na centru", na najbolji način je odgovorio asu Jute i to dva puta nakon prvog povratka iz penzije.
Naime, prilikom pobedonosnog šuta Majkl je ponovo nadmudrio, kao i godinu dana ranije u prvoj utakmici, Brajana Rasela. Ovaj meč je završio sa 45 poena i ponovo osvojio MVP priznanje u finalu.
"Promašio sam oko 9.000 šuteva u svojoj karijeri. Izgubio skoro 300 utakmica. Imao sam 26 šuteva za pobedu koje sam promašio. Padao sam iznova, iznova i iznova. To je razlog zašto sam uspeo", često je citirana misao ovog vanserijskog košarkaša.
Šesta utakmica velikog finala 1998. godine je najgledanija u istoriji NBA lige.
Ističući ugovor Fila Džeksona, želja za trejdom Skotija Pipena, dogovor sa Lejkersima Denisa Rodmana i lokaut su bili razlozi novog penzionisanja, što je objavio 13. januara 1999. godine.
"Povučen sam 99.9 odsto, ali uvek postoji tih 0.1 odsto", rekao je tada.
U NBA ligu se vratio kao funkcioner godinu dana kasnije. Imao je udeo u vlasništvu Vašington Vizardsa, uz funkciju predsednika košarkaških operacija.
Koliko je bio dobar igrač toliko je bio loš funkcioner. Jedna od njegovih najgorih odluka je izbor Kvamea Brauna sa prve pozicije na Draftu 2001. godine.
No, Majkl nije mogao bez terena. Objavio je da se vraća 25. septembra 2001. godine, a zaradu koji je imao kao igrač namenio je porodicama žrtava 11. septembra. Njegov prvi trener u Čikagu, Dag Kolins, dobio je posao u prestonici Sjedninjenih Američkih Država.
Broj na dresuTokom svoje karijere Majkl Džordan je poznat po broju 23. Ipak, nakon prvog povratka na teren njegov dres je bio povučen pa je u jednom periodu nosio 45, broj koji je koristio kao bejzbol igrač i koji mu je bio omiljeni. Zanimljiv je podatak da je na jednoj utakmici morao da korisit i 12, bez imena, jer mu je dres sa brojem 23 bio ukraden. Nastupajući za nacionalni tim nosio je broj 9.
Bio je najbolji Čarobnjak sa 22.9 poena u proseku u sezoni 2001/02. Te godine je odigrao 60 utakmica zbog problema sa kolenom.
Na svom 14. Ol Star nastupu, 2003. godine, je pretekao Karima Abdul-Džabara na listi najboljih strelaca na ovoj manifestaciji, a njega je kasnije prestigao Kobi Brajant. Pod velikim pritiskom javnosti, Vins Karter mu je ustupio svoje mesto među najboljima, uprkos tome što je prethodno odbio ponude Trejsija Mekgrejdija i Alana Ajversona da to učine.
U sezoni 2002/03 Džordan je bio jedini igrač Vašingtona koji je nastupio na svim utakmica. Beležio je 20 poena, 6.1 skokova, 3.8 asistencija i 1.5 ukradenih lopti. Iz igre je šutirao 45 odsto. Uprkos tome što je napunio 40 godina zabeležio je 42 meča sa 20 ili više poena, devet sa 30 ili više i tri sa 40 ili više poena. Postao je prvi četrdesetogodišnjak koji je ubacio 43 poena na NBA utakmici.
Te godine Vizardsi su bili drugi najgledaniji tim u NBA ligi, računajući domaće i gostujuće utakmice. Majami je povukao iz upotrebe dres sa brojem 23 u njegovu čast, iako nikada nije nastupao za njih.
Na poslednjoj utakmici u "Junajted Centru" doživeo je četvorominutne ovacije, a zvanični oproštaj se dogodio u Filadelfiji, 16. aprila 2003. godine. Trominutnim aplauzom su ga ispratili saigrači, protivnici, sudije i preko 21.000 navijača.
Nakon trećeg povlačenja Džordan je dobio otkaz u Vašingtonu kao predsednik košarkaških operacija, što ga je navelo da kaže da nikada ne bi igrao za Vizardse da je znao da će se to dogoditi.
Nastupio je period kada je igrao golf turnire poznatih, a 2006. godine je kupio udeo u Šarlot Bobketsima, da bi 2010. godine postao većinski vlasnik. Njegov tim je u sezoni 2011/12, koja je bila skraćena zbog lokauta, imao skor 7-59, što je najgori rezultat u istoriji NBA lige.
"Jednog dana ćete možda videti kako sa 50 godina igram utakmicu", rekao je Džordan u svom govoru prilikom prijema u Kuću slavnih 2009. godine, što je izazvalo smeh prisutnih. On je samo kratko dodao: "Ne smejte se. Nikad ne reci nikad".
Majkl Džordan je danas napunio 50 godina, a u Americi se šuška da bi mogao da se skine u jednoj od narednih utakmica Bobketsa.
(foto: sportige.com; nba.com)
