Пар речи о неким утакмицама од синоћ. Контам да су се сви усресредили на Минесоту, евентуално Чикаго и Њујорк па их ја нећу помињати.
Шарлот не зна да иде, то није ништа ново. Јадна је та екипа коју Торонто лагано дере преко 20 разлике, без да се спусте испод 10 од петог минута меча.
Бостон је добио много повратком Бредлија. То је већ одбрана која личи на ону праву Бостонову одбрану. Много су добили и са овим Салинџером, дечко игра на врхунском ниову тренутно. Хјустон прилично дивља екипа, живе од шута и од Хардена, остали су ту да гледају, осим Лина који зна да заглавиња до коша па шта му Бог да, а и Парсонса који често добије лопту од Брадоње да припали.
Бруклин друго полувреме одиграо као једна врхунска екипа која конкурише за титулу. Одбрана дозволила само 26 поена Финиксу у наставку, а напад изгледа доста боље него ли у претходном периоду. Дерон добио незгодан ударац у бутину од Драгића, али се релативно брзо вратио на паркет и мислим да би требао да је ок.
Одгледах и Денвер - Кливленд. Мишљења сам да би сваки озбиљнији тренер са неком просечном екипом добио овакав Денвер. Људи моји па они не шутирају осим испод коша. Деси се Галинарију понекад да се превари па опали и за три поена, а што је још чудније некада и погоди, а остали, не да не могу да дају кош споља него је успех и када обруч погоде. Андре Милер наскаче корак унутар 7.24 и не добаци до коша, Игудала шутне тројку и сломи таблу, Бруер сам као дух, намешта се добрих пет секунди, погоди тамо где се спајају табла и обруч... Мајко моја колико су они читљиви. Лосон и Милер крећу у продор и високи играчи Кливленда им упорно скачу, а ови онда дотуре Куфосу или Фариду који закуцају, или МекГију који промаши закуцавање. Ја не знам на коју фору они побеђују, али сам сигуран да се никада више нећу кладити на њих