NBA liga 2012/13

Popovic je veliko trenersko ime. Secam se intervjua gde Dankan kaze, da kod njih nema zvezda. Nema povlascenih, sve se podredjuje timu. Jedanput je to cak primetio i Toni Masenburg, koji je uzgred promenio brdo klubova. Popovic se lagano izdere na glavnog igraca tima i to svi prihvate sasvim normalno. Sa takvim autoritetom koji Pop uziva medju igracima i rukovodstvom kluba, jednostavno mu se nema sta zameriti. To sto razmazena publika ne moze da shvati je druga stvar.

I da ga komesar kazni to nista nece promeniti. On ima zacrtan plan i nista ga u tome nece omesti da sprovede. Pop je sofisticiraniji Dule Vujosevic NBA lige

Drexler napisao/la: Slobo, sve ja tebe razumem, ali mislim da se ovde prelazi granica.

Tačno je da je NBA neka vrsta privatne firme sa pravilima, i znam šta želi javnost, ali mora se povući granica između košarke i želja navijača. Ovo direktno narušava autonomiju trenera i struke.

Naravno da debeli Majk Smit zagušen hot-dogom i koka-kolom želi da gleda Dankana protiv LeBrona, ali dokle njegu udovoljavati? Možda će taj isti Majk Smit sutra tražiti da se LeBronu sklone sa puta ako pokušava zakucavanje 360 stepeni između nogu, jer on to želi, on to plaća i mora da mu se obezbedi.


Ukoliko žele da to izgleda bar malo prihvatljiv, Štern treba da kontaktira vlasnika Spursa, i kaže, taj i taj tvoj trener ne radi u interesu naše zajedničke kompanije, otpusti ga, reši to sa njim... ovako, ako Štern želi raditi plan izmena i rotacije na terenu, onda stvarno može da se postavi pitanje ima li NBA liga ikakvih veza sa košarkom

1. granicu je prešao Popović, za Šterna ona ne postoji
2. autonomija trenera i struke u NBA ne postoji, to lepo objasnih sa sistemom američke košarke gde se sve bazira na igračima koji su zvezde (jedan Kobi može i trenera da promeni ako hoće)
3. odavno NBA nema veze sa košarkom, to joj nikako nije prioritet

drex, ja znam da i ti sam sve ovo znaš, ali pokušavaš da izbaciš neki vapaj za pravdom iz sebe, to je OK jer si lik koji nema poremećen sistem vrednosti.

Earl Manigault napisao/la: Popovic je veliko trenersko ime. Secam se intervjua gde Dankan kaze, da kod njih nema zvezda. Nema povlascenih, sve se podredjuje timu. Jedanput je to cak primetio i Toni Masenburg, koji je uzgred promenio brdo klubova. Popovic se lagano izdere na glavnog igraca tima i to svi prihvate sasvim normalno. Sa takvim autoritetom koji Pop uziva medju igracima i rukovodstvom kluba, jednostavno mu se nema sta zameriti. To sto razmazena publika ne moze da shvati je druga stvar.

I da ga komesar kazni to nista nece promeniti. On ima zacrtan plan i nista ga u tome nece omesti da sprovede. Pop je sofisticiraniji Dule Vujosevic NBA lige

Upravo zato Popović i smeta Šternu, zato što je jedini koji ima TIM, zato što je jedini koji zna nešto u celoj NBA ligi (pričam o trenerskoj struci). Štern želi zvezde, a ne Popovića, uostalom to žele i navijači, to im je nametnuto kao način razmišljanja.

Jedan od intervjua Popa objavljen u magazinu Kosarka avgusta 2005 godine

"Ako nemate smisao za humor, ne mozete imati sposobnosti da podnesete kritiku ili savladate neugodnu situaciju. Mi smo stvarno veliki poklonici verovanja da niko nije toliko vazan. Ako se mislis odvajati od grupe u uverenju da si bolji od njih nema potrebe da budes tu. To je vrlo jednostavno"

Institucija od trenera. Smesno bi bilo da ga kazne

E to je sada sukob interesa, jer je njima od interasa (Šternu) da od svega prave famu, pa i od Popovića im je interes da ima veliki broj poštavalaca, da postane legenda, jer im trebaju takvi treneri, ali ne žele da imaju tim bez zvezda.

Međutim, napraviće se i oko toga neka sapunica, dići će se popularnost, uzeće se kinta

Elem, Cazins je dobio 2 utakmice suspenzije, zato što je odgovorio novinaru, a istu kaznu je dobio Rondo za tuču. Dobro jasno mi je da je Kazins "loš momak" i da mora da nabija imidž iz dana u dan, kao što je Rondo zaštićen kao beli medved, ali to je ona nepravda o kojoj drex priča.

I nema veze sa temom od jutros, ali i ima:

N.B.A. LIGA KAO OAZA LIBERALNOG KAPITALIZMA
Liberalni kapitalizam je zasnovan na ideji ”ekonomskog delovanja bez restrikcija” u cilju najboljih ekonomskih rezultata. Na osnovu ove teorije, kapitalisti, ne samo da robu mogu da besplatno plasiraju na strana trzista, vec nemaju nikakvo ogranicanje prilikom naplacivanja te robe. Dakle, imaju pravo da je naplate najvecom cenom koju za nju na odredjenom trzistu mogu da dobiju. Isto tako, kapitalisti koriste evidentan visak radne snage, da bi zaposlili onu radnu snagu koja je spremna da radi za najmanje nadnice, pa makar ona bila i na nekom drugom kontinentu. Ali sta se desva kada su zbog svojih kvaliteta ili talenata odredjeni radnici nezamenjivi? Da li se i njima dozvoljava da u principima liberalnog kapitalizma svoje usluge mogu da prodaju poslodavcima koji su spremni najvise da plate? Da li i za radnike vazi pravilo ekonomskog delovanja bez restrikcija ili ono vazi samo za kapitaliste?
N.B.A. liga (National Basketball Asociation, Nacionalna Kosarkaska Asocijacija) je izgradjena na Americkim principima Liberalnog kapitalizama i na najbolji nacin predstavlja drustvo kome teze Sjedinjene Amedicke Drzave. Kako u ekonomskom, tako i individualnom smislu. N.B.A. liga i njen komesar Dejvid Stern (David Stern), koji je slucajno ili ne Jevrejin, na apsolutno svaki nacin brane interese krupnog kapitala, odnosno vlasnika N.B.A. fransiza i na apsolutno svaki moguci nacin rade protiv interesa njihovih radnika, dakle samih kosarkasa, zbog kojih se kosarka zapravo i gleda.
Poslednjih 5 godina, ekipa New Orleans Hornetsa je neuporedivo bolja od ekipe New York Niksa. Ali bez obzira na to sto svojim navijacima nudi neuporedivo manje od Hornetsa, karte za Nikse kostaju 5 puta vise. Zasto? Bas zbog osnovnih postulata liberalnog kapitalizma o ”ekonomskom delovanju bez restrikcija” po kome kapitalista svoj proizvod, bez obzira na njegov kvalitet moze da naplati onoliko koliko je konzument spreman da plati. Bez obzira na los kvalitet proizvoda, a verujte mi, Niksi su zadnjih 10 godina zaista veoma los proizvod, njihov vlasnik je u stanju da ih dobro prodaje jer drzi veoma bogato trziste, odnosno New York, dok vlasnik Hornetsa to nije jer Hornetsi igraju u uraganom opustosenom New Orleansu. Za razliku od krupnih kapitalista, dakle vlasnika klubova koji nemaju nikakve restrikcije prilikom prodaje svog proizvoda, za njihove radnike, dakle kosarkase, postoji bezbroj restrikcija, na osnovu kojih ne mogu da budu placeni koliko vrede, odnosno onoliko koliko su drugi spremni da ih plate.
Pre svega, sami igraci ne odlucuju o tome za koga ce igrati. Po zavrsetku studija, odnosno dolasku iz Evrope, njihova imena ulaze u veliki bubanj i izvlacenje iz istog odlucuje za koga ce igrati. Na taj nacin, igraci gube veliki deo svog identiteta jer su cesto primorani da igraju za ekipe za koje nikada ne bi igrali ili zive u gradovima u kojima nikad ne bi ziveli. Najbolji primer nehumanosti izvlacenja iz bubnja jeste Pol Pirs. Najveci rivalitet N.B.A. lige a verovatno i sveukupnog americkog profesionalnog sporta je rivalitet Boston Seltiksa (17 titula) i Los Andjeles Lejkersa (15 titula). Pol Pirs je pripadnik generacije momaka iz Los Andjelesa koja je obozavala Lejkerse i jos vise mrzela Boston. Na njegovu veliku zalost, Pirsovo ime je iz bubnja izvukla ekipa Bostona u kojoj je bio primoran da provede celu dosadasnju karijeru. Pretpsrosle godine su Boston i Lejkersi igrali u finalu i bas Pirs je Seltikse doveo do prve titule posle vise od 20 godina.
Francesko Toti se cesto hvalio da je u svojoj karijeri oblacio samo dva dresa. Dres fudbalskog kluba Roma i nacionalni dres Italije. 2005. Godine, Roma se grcevito borila za opstanak a Titija je trazio Real iz Madrida. Francesko se nije dvoumio, ostao je u Romi, iako je Real nudio duplo vecu platu i borbu za najvece evropske trofeje. Sta bi se desilo da je voljom nekog drafta odnosno izvlacenja iz bubnja Totti bio primoran da igra za rivalski Lacio? Mogu samo da zamislim traumu ovog prgavog fudbalera i nesposobnost da prihvati da igra za ekipu koju mrzi. Da je ziveo u Italiji, verujem da bi i Pirsova reakcija bila slicna. Ali zivot u Sjedinjenim Drzavama ga je pripremio da prihvati da drugi odlucuju o tome za koga ce igrati, cak i kolika ce mu biti plata.
Naime, u N.B.A. ligi postoje vrlo precizna pravila o tome koliko koji igrac moze da bude placen. Cak i ako ste novi Majkl Dzordan i svakako prvi pik na draftu, klub nema pravo da vas plati vise od 4,152,900 dolara u prvoj sezoni. Igraci prvi ”ozbilnjniji” novac mogu da dobiju tek svojim drugim ugovorom. Ali ponovo ima ogranicenja. Jedno od ogranicenja su godine provedene u ligi. Brojem odigranih sezona u ligi, progresivno raste i novac koji vasi poslodavci mogu da vam ponude. Ali sa brojem sezona u nogama (odnosno godinama starosti) pada i vasa vrednost. Tako da igraci koji po ovim ogranicenjima imaju pravo da primaju najvise, zapravo primaju najmanje jer vise nema interesovanja za njih.
Jos jedano, zapravo najvece ogranicenje jeste seleri kep, odnosno ogranicenje koliko klubovi imaju pravo da trose na plate svojih kosarkasa. Ta cifra je trenutno 58,6 milliona dolara i svaki klub koji na plate igraca trosi vise novca ligi placa kaznu od dolar na dolar za onoliko koliko je prebacio salari kep. Dugi niz godina, navijaci su vlasnike NBA klubova videli kao sebi slicne, kao navijace koji ne zale novca da izgrade sampionske ekipe, u cemu ih onemogucava zli komesar David Stern. Jer ako im Stern naplacuje milionske kazne, oni ne mogu biti na istoj stani zar ne? Realnost je potpuno drugacija. Ba taj seleri kep je izgovor da igraci budu placeni manje nego sto vrede.
Stvari su postale jasnije kada je komesar najavio da ce zbog finansijske krize seleri kep biti smanjen, da bi se vlasnicima klubova, odnosno kapitalistima omogucilo da vode uspesne poslove. Drugim recima, da ce im pomoci time sto ce ih kaznjavati zbog prevelikih plata igracima. Ovo je na najbolji nacin dokazalo sta je zapravo seleri kap. Nacin da se igraci ucene, ili nateraju da prihvate manje plate a ne nacin da se kazne vlasnici koji trose previse novca na ugovore. Jedan od poznatijih kolumnista NBA (Mark Stein) napisao je da zapravo vecina NBA klubova ne posluje lose, vec da se salari kap smanjuje da bi vlasnici izbalansirali gubitke koje zbog finansijske krize imaju druge firme koje poseduju.

Potpisnik teksta je Dragan Stojadinović, nekada komentator NBA utakmica na niškoj Belle amie televiziji, dok je etrom vladala nedemokratska piraterija. To je bilo vreme najveće popularnosti NBA u Srbiji, doba Sakramenta i komentator je imao sasvim solidnu popularnost u ovom delu Srbije. Tekst je napisan juna 2011. godine.

Volim ja da pogledam nekad NBA , neki dobar meč , ali sve je to jedan veliki cirkus . Samo pare , pare , pare , ništa drugo nije bitno . I to žele da naprave i od Evrolige . Meni iskreno je draže da odgledam Partizan - Barcelona kad je bilo 67:66 , to je po meni košarka prava , kad ja vidim da on gine na terenu , a ne kad gledam NBA , pojedini likovi samo stoje u odbrani da bi bilo 5 na 5 .

Kabadahija je radio šta je hteo oduvek

Published: April 25, 1990

On the eve of the opening of the National Basketball Association playoffs, Commissioner David Stern yesterday fined the Los Angeles Lakers $25,000 because Coach Pat Riley failed to play two healthy starters Sunday night in Portland in the Lakers' final game of the season.

Magic Johnson and James Worthy suited up for the game and participated in pregame warm-ups, but did not play in the game, which the Lakers lost, 130-88, to the Trail Blazers. The defeat was the worst in Laker history, but the outcome had no effect on playoff matchups.

Riley also held out the veteran center Mychal Thompson, who is also a starter but had been out earlier this month because of a knee injury. Riley said after the game that he rested the three because he didn't want to risk injury to significant players before the playoffs.

Jerry Buss, the Lakers' owner, apologized yesterday to Trail Blazer fans and added in a statement that ''our fans would have been disappointed if the same thing happened here.''

Rod Thorn, the league's vice president for operations, said the N.B.A. had also fined the Lakers in 1985 when Riley held Johnson and Kareem Abdul-Jabbar out of the team's regular-season finale.

www.nytimes.com/1990/04/25/sports/sports...s-lakers-a-fine.html

Jonas Valanciunas ima sasvim pristojne brojke za rookie sezone .
24.5 minute , 9.3 poena , 5.8 skokova u prosjeku .

Е сада треба још нешто рећи о тези како селери кеп служи да би ''играчи били плаћени мање него што вреде''. Оставићу сад по страни своје мишљење да су они дебело преплаћени, и да онај по чијем су систему вредности они плаћени мање него што вреде је већ дебело прихватио систем вредности на темељу кога критикује Американце. Ја заиста први пут чујем ту тезу да селери кеп служи да се играчи мање плате, а могу врло једноставно да кажем да је она опет последица дубоког непознавања историјата НБА лиге и неких других правила која постоје у њој.

НБА лига није од свог настанка имала селери кеп. На шта је личила НБА кошарка пре него што је уведен средином осамдесетих година? Није ли претходнила ера у којој су Бостон Слетикси 13 пута у 14 година били учесници НБА Финала? Пре тога су Никси били учесници четири пута узтастопно а током осамдесетих лејкерси 7 пута у 9 година. Сиромашни клубови састављали су једва тимове који свакако нису могли да се супротставе тимовима из великих градова. Увођењем селери кеп-а ограничене су финансијске могућности велики, мали су доведени у равноправнији положај. Данас Оклахома може да бије битку са Лејкерсима, данас Сан Антонио може да освоји 4 титуле за 20 година што је раније било незамисливо. И селери кеп и порез на луксуз успостављени су да би се потошња клубова уједначила а не да би играчима биле смањене плате.

У колективном уговору постоје сасвим други механизми који се баве ограничењем плата играчима. Максимум је негде око 60% укупних прихода лиге (вишак се враћа преко escrow system механизма) а минимум је да сваки клуб мора да исплати 44 милиона долара. Селери кеп нема везе ни са једнимм од ове два ограничења (минималним и максималним), он је цифра која се добије када се укупан приход лиге подели на 50% и потом на 30 тимова. То је просечан износ који би сваки клуб требао да потроши на плате играча. Сврха селери кепа је да изједначи потрошњу и повећа конкурентност. У НБА лиги постоји нормалани пословни однос и немају они потребе да измишљају неку скривену алатку да смање плате, они су лепо написали бројку (коју су договорили) и за коју су рекли да служи ограничењу плата играча.

Даље, наводи се што је улазница за утакмицу Њујорка пет пута скушља од улазнице за меч Хорнетса. Хтео бих само да подсетим све вас да сезонска улазница за утакмице Арманија свакако није скуља од Партизанове, Реал Мадрид и Кахасол сигурно имају исту цену карата... Зар није свугде у свету исти случај? У НБА лиги тај проблем може да буде само очигледнији јер су капацитети хала достигли неке лимите и преко тога не би било могуће нормално праћење кошарке. Када је понуда свугде једнака (сви имају скоро исти капацитет хала), наравно да тамо где је пет пута већа потражња ће бити и пет пута већа цена карата. Само што је НБА лига једина која онда прописује колики део профита ће ти клубови из великих градова морати да поделе са овима из мањих средина, а максимум је 5 милиона долара годишње, колико плаћају Лејкерси, Никси, Чикаго... Када ћемо ми доћи до тога?

Не само ми, него и све друге европске лиге још су јако далеко од нивоа који би им дао за право да критикују НБА. Мој утисак је потпуно супротан, да тамо играчи нису потцењени, него су има дата права каква нигде немају. У погледу права у вези са радом, у погледу вођења социјалног дијалога, ја се потпуно слажем да би требали да се питају. Оно са чиме се не слажем је да се тренер смењује када га Коби мрко погледа. То опет има везе са њиховим системом индивидуалистичких врености и стварањем хероја са којим се не слажем, али на пословном плану мислим да би много од њих моглу да научимо. Приходи се деле између играча и власника клубова, њима су ограничене максималне плате али су гарантоване и минималне, власиниц чак добијају мањи део колача а сносе целокупан пословни ризик. Јер су плате гарантоване и играчи максимално до 10% висине плате одговарају за послевне резултате у текућој години, а власници целокупном својом имовином за пословање свог клуба. У сезони 2010/2011 19 од 30 клубова је пословало са губитком (а нису у питању никакви губитци газде на другој страни већ сама кошаркашка делатност). Када се знају те бројке јасно је да овај текс који је окачен просто није тачан, а очекује се да ће нови колективни уговор омогућити да више франшиза послује у плусу.

Извињавам се што морам овим речима, али текст тог Стојадиновића је глупост космичких размера којим он показује дубоко неразумевање свих наведених ствари - почевши од либералног капитализма до функционисања НБА лиге. Осећам потребу да одговорим детаљно на прочитано како не бих био саучесник у ширењу оваквих небулоза. Трудићу се да сваку тему коју начнем повежем и са упоредним системима који постоје у осталин државама на свету.

О томе шта је све нетачно рекао о либералном капителизму бавићу се у неком следећем посту, али све што је рекао о драфту, селери кеп-у, порезима а ја бих додао и о условима стварања нових франшиза говори да је недвосмислено у питању модел монополистичког а не либералног капитализма.

Ту долазимо до прве неистине, постављање Дејвида Штерна за неку митолошку централну фигуру, а он је заправо само службеник једног презузећа. Тачно је да он штити интересе крупног капитала али је заборављено да се каже на ком пољу - у преговорима о колективном уговору са представницима синдиката играча на чијем се челу опет налази неко ко штити њихове интересе. Не помињући уопште чињеницу да су сви наведени услови произашли из неког социјалног дијалога показује у ствари ауторово потпуно не познавање проблематике. За почетак, на ком другом делу земљине кугле су играчи толико поштовани да им се даје за право да уопште уређују пословну политику клубова и лиге, колики ће бити њихово учешће у профиту који оствари клуб? Замислите данас да дођу Суботић, Нелсон, Дру Гордон и Анђушић код Човића и Даниловића и да истакну неку жељу (ма било коју, али узећемо за промер) да имају права на контролни механизам пословних књига јер желе учествују одређеним процентом у приходима клуба... Питање је да ли би их пре Човић отпустио или Даноловић изнабадао.

Оног момента када се схвати да Дејвид Штерн у принципу осим да поквари неки трејд или намести неког пика на драфту (а све у циљу повећања интересовања а самим тим и профита) нема апсолутно никаква овлашћења, и да су сва ограничења последица договора (у коме стране - играчи и власници - нису можда баш равноправне али су равноправније него било где другде на свету), начинили смо први корак ка разумевању система НБА лиге. А оно ''Дејвид Штерн је рекао да ће се селери кеп смањити'' не бих ни коментарисао, човек нити о томе одлучује, нити је до смањења дошло већ само ће настављати да номинално расте као што је то и до сада био случај.

Следећи корак је да уђемо мало у та ограничења која је аутор текста навео а која опет има проблема да разуме јер је није свестан социланог дијалога кога су она последица. Тачно је да постоје ограничења максималне плате везана за године стажа, али се заборавља да су она праћена прописивањем милималне плате такоће везно за године стажа. Тако играч са више од четири године стажа не може да игра за мању плату од милион долара! То у вишеструком смислу представља неко одрицање оних најбољих играча у корист колега који немају њихов квалитет. Прво, прихватају да ће ограничити своје максималне финансијске прохтеве да би и колегама био гарантован минималац, а друго прихватају да не потроше сами сав новац који клуб има на располагању већ остављају и дургима део тог колача. Кажите ми где другде на свету су се играчи изборили за постојање минималне плате? А то правило не може да се посматра независно од правила да сваки тим мора да има најмање 13 играча под уговором, и мора да исплати годишње играчима минимално 44 милиона долара!

Хајде мало да се позабавимо и апсолутним бројкама - колике су те цркавице које играчи добијају екслоатисани од злих капиталиста? Аутору је засметало што играч који потписује први професионални уговор не може да добије више од 4.1 милиона долара годишње?!? Хајде да ми наведе било ког играча на свету мимо НБА лиге који је у првом уговору добио приближну количину новца. Каже да играчи први озбиљан новац могу да зараде тек од другог уговора.. А милион долара је као неозбиљан новац? Колико кошаркаша на другим деловима планете успе у целој каријери да заради ту цифру коју је зарадио вероватно свако ко је закорачио на НБА паркет? Смета му што је максималан уговор у овом моменту нешто око 100 милиона долара за 5 сезна... Хајде нека ми нађе било ког играча који игра негде другде за четвртину тог новца. Самтрам да је постојање тих ограничења добра ствр јер ретко који играч је током тог петогодишњег уговора показао константност и партије које оправдавај уложени новац и ус вакој години играо на нивоу износа који је добијао.

Даља нетачност огледа се у томе како су играчи приморани негде да играју. Нити њих неко тера да се пријављују на драфт, нити ако су изабрани и ако се нису пријавили их неко тера да потписују за клуб који их је изабрао, све је то слободна воља. Ако мисле да ће у неком другом систему боље проћи, па нико их у НБА лиги не држи за ногу. А ако хоће да буду радници те фирме, па ред је да прихвате правила која важе у њој као што и ми кад се запошљавамо прихватамо правила фирме у којој желимо да радимо или идемо на друго место. Заборавља се да по нашем Закону о раду послодавац може без проблема да ти замени радно место и позицију у организацији ако другачије није одрђено твојим уговором о раду. У НБА лиги важи исто то, само што њима радно место нико нема права да мења, могу да се баве само кошарком, а да ли ће да их пут одведе у Мемфис, Оклахому или Њујорк, они не знају, али су уговором који су потписали прихвалтили да играју где год да им се каже ако су им милиони које добијају гарантовани. А ако имају ''no trade'' клаузулу, онда се тражи и њихова сагласност за трејд.

И хтео сам сад да се нашалим како Пол Пирс док јебе Лалу Васкез лежећи на стотинама милиона које је зарадио тапкајући лопту, вероватно често мисли о Тотију и завиди му што никада није био приморан да напусти Рим. Међутим схватио сам и да је све то са Пирсом нетачно, схватио сам да и и он пре десет година када је први пут постао неограничено слободан агент је могао да оде да потпише и за Лејкерсе и за било који други тим, али се он одлучио да остане и настави да мучи своју муку у Бостону.

Дакле играч није у могућности да бира само свој први клуб долазећи у нову радну организацију која се зове НБА лига, али ко од нас је у стању да бира свој први посао? Ако се ограничимо само на кошаркаше, колико њих је било приморано да игра по Украјни, Турској, Кини, ма одакле год је њихов менаџер успео да добије најбољу понуду? Колико њих је било онемогућено да настави професионалну каријеру у клубу у којем су желели зато што газда није успео да се договори око обештећења? У НБА лиги ти играш против Кобија и Џејмса ма који клуб да те је покупио, а кад једном фасујеш Украјну - довиђења (уз занемарљив број изузетака).

А шта ћемо са пензијама које не исплаћује ни једна друга лига на свету? А шта ћемо са чињеницоом да она брани играче од менаџера, да је прописано да менаџери имају 7% од играчевог угвора и да не могу да га уцењују како они хоће? Када је неки НБА клубо стао дужан играчу?

Мој закључак у овом делу односа играчи - послодавци је веома јасан и једноставан: сва ограничења која постаоје прихватили су сами играчи да би им на другој страни била гарантована социјална сигурност при чему им је дато право да учествују у дијалогу и да се о свему томе питају што не постоји нигде другде на свету, управо као и номиналне зараде које они остварују.

Е сада треба још нешто рећи о тези како селери кеп служи да би ''играчи били плаћени мање него што вреде''. Оставићу сад по страни своје мишљење да су они дебело преплаћени, и да онај по чијем су систему вредности они плаћени мање него што вреде је већ дебело прихватио систем вредности на темељу кога критикује Американце. Ја заиста први пут чујем ту тезу да селери кеп служи да се играчи мање плате, а могу врло једноставно да кажем да је она опет последица дубоког непознавања историјата НБА лиге и неких других правила која постоје у њој.

НБА лига није од свог настанка имала селери кеп. На шта је личила НБА кошарка пре него што је уведен средином осамдесетих година? Није ли претходнила ера у којој су Бостон Слетикси 13 пута у 14 година били учесници НБА Финала? Пре тога су Никси били учесници четири пута узтастопно а током осамдесетих лејкерси 7 пута у 9 година. Сиромашни клубови састављали су једва тимове који свакако нису могли да се супротставе тимовима из великих градова. Увођењем селери кеп-а ограничене су финансијске могућности велики, мали су доведени у равноправнији положај. Данас Оклахома може да бије битку са Лејкерсима, данас Сан Антонио може да освоји 4 титуле за 20 година што је раније било незамисливо. И селери кеп и порез на луксуз успостављени су да би се потошња клубова уједначила а не да би играчима биле смањене плате.

У колективном уговору постоје сасвим други механизми који се баве ограничењем плата играчима. Максимум је негде око 60% укупних прихода лиге (вишак се враћа преко escrow system механизма) а минимум је да сваки клуб мора да исплати 44 милиона долара. Селери кеп нема везе ни са једнимм од ове два ограничења (минималним и максималним), он је цифра која се добије када се укупан приход лиге подели на 50% и потом на 30 тимова. То је просечан износ који би сваки клуб требао да потроши на плате играча. Сврха селери кепа је да изједначи потрошњу и повећа конкурентност. У НБА лиги постоји нормалани пословни однос и немају они потребе да измишљају неку скривену алатку да смање плате, они су лепо написали бројку (коју су договорили) и за коју су рекли да служи ограничењу плата играча.

Даље, наводи се што је улазница за утакмицу Њујорка пет пута скушља од улазнице за меч Хорнетса. Хтео бих само да подсетим све вас да сезонска улазница за утакмице Арманија свакако није скуља од Партизанове, Реал Мадрид и Кахасол сигурно имају исту цену карата... Зар није свугде у свету исти случај? У НБА лиги тај проблем може да буде само очигледнији јер су капацитети хала достигли неке лимите и преко тога не би било могуће нормално праћење кошарке. Када је понуда свугде једнака (сви имају скоро исти капацитет хала), наравно да тамо где је пет пута већа потражња ће бити и пет пута већа цена карата. Само што је НБА лига једина која онда прописује колики део профита ће ти клубови из великих градова морати да поделе са овима из мањих средина, а максимум је 5 милиона долара годишње, колико плаћају Лејкерси, Никси, Чикаго... Када ћемо ми доћи до тога?

Не само ми, него и све друге европске лиге још су јако далеко од нивоа који би им дао за право да критикују НБА. Мој утисак је потпуно супротан, да тамо играчи нису потцењени, него су има дата права каква нигде немају. У погледу права у вези са радом, у погледу вођења социјалног дијалога, ја се потпуно слажем да би требали да се питају. Оно са чиме се не слажем је да се тренер смењује када га Коби мрко погледа. То опет има везе са њиховим системом индивидуалистичких врености и стварањем хероја са којим се не слажем, али на пословном плану мислим да би много од њих моглу да научимо. Приходи се деле између играча и власника клубова, њима су ограничене максималне плате али су гарантоване и минималне, власиниц чак добијају мањи део колача а сносе целокупан пословни ризик. Јер су плате гарантоване и играчи максимално до 10% висине плате одговарају за послевне резултате у текућој години, а власници целокупном својом имовином за пословање свог клуба. У сезони 2010/2011 19 од 30 клубова је пословало са губитком (а нису у питању никакви губитци газде на другој страни већ сама кошаркашка делатност). Када се знају те бројке јасно је да овај текс који је окачен просто није тачан, а очекује се да ће нови колективни уговор омогућити да више франшиза послује у плусу.

slobokv83 napisao/la: E to je sada sukob interesa, jer je njima od interasa (Šternu) da od svega prave famu, pa i od Popovića im je interes da ima veliki broj poštavalaca, da postane legenda, jer im trebaju takvi treneri, ali ne žele da imaju tim bez zvezda.

Međutim, napraviće se i oko toga neka sapunica, dići će se popularnost, uzeće se kinta

Elem, Cazins je dobio 2 utakmice suspenzije, zato što je odgovorio novinaru, a istu kaznu je dobio Rondo za tuču. Dobro jasno mi je da je Kazins "loš momak" i da mora da nabija imidž iz dana u dan, kao što je Rondo zaštićen kao beli medved, ali to je ona nepravda o kojoj drex priča.

Samo da te ispravim za Kazinsa, nije on kaznjen zato sto je odgovorio novinaru (Son Eliot je u pitanju), vec zato sto je posle utakmice pokusao da se sa njim obracuna, odnosno, isao je na teren da ga pronadje i "lepo" raspravi sve .

To je ostalo na verbalnom, pa bilo je povika i pela posle toga da treba da mu ukinu tu suspenziju jer je smesna, dok su za Ronda ocekivali 5-10 utakmica.


EDIT:The NBA has fined the Spurs $250,000 for sending stars Tim Duncan, Tony Parker, Manu Ginobili and Danny Green home before Thursday's road game in Miami on Thursday night.
Hopefully this will close the book on 'Pop vs. Stern,' although a new precedent has been set regarding benching healthy players. It will be interesting to see how things go near the end of the season when teams start resting stars in preparation for the playoffs.

* Nikola Peković 12p-8sk u prvoj četvrtini. 2-3 skoka su bila ofanzivna posle njehovih promašaja, ali avaj i to treba pokupiti.

* DeRozen i Lowry drže Toronto u egalu protiv Finiksa (Dragič, Braun, Gortat, Bizli, Dadli dvocifreni)

* Džo Džonson i Džerald Valas sami dobijaju Orlando

* Zanimljiva utakmica u Šarlotu. Jrue Holiday je trenutno jedan od boljih plejeva u NBA.

To je ono što pratim.

www.nba.com/standings/team_record_compar...enceNew_Std_Cnf.html

Jel moze neko objasnit zbog cega je Milvoki na 4. mestu konferencije a ima indeks 0.5