Био сам против избора Ђорђевића за селектора, међутим чињеница је да сам ту био у великој мањини а да му је јавност давала општу подршку. Та подршка је очигледно трајала таман до момента кад је објавио списак и онда је почела општа хистерија у супротном правцу, зашто је овај ту, зашто нема оног итд... Поверење значи поштовати туђу одлуку не само док ради нешто што сам замислиш да треба, него и у случају да се мишљења разлазе. Сви имају мишљење ко су најбољи, па кад их већ селектор није позвао онда су сигурно у питању неки интереси, менаџери, сујете...
Нико се не запита - па добро, који би играч сем Симоновоића пристао да буде накнадно позван а да притом готово извесно зна да неће ићи на првенствно? Он је ту да попуњава број на тренинзима и не дај Боже у случају неке катаклизме са повредама буде 12. играч у тиму. А ако то присуство на било који начин може да му помогне у каријери и око уговора, нека му је са срећом. Спочитавати селектору да му менаџери праве списак, а на списку су Кравић пре Јокића, нема Миљеновића и Маријановића, је за мене злонамерност без основа.
Од момента именовања поверење у селектора нисам имао, међутим морам да кажем да ме је позитивно изненадио и раније неким изјавама и сада овим списком.
Највише се оспорава избор играча на крилним позицијама. Мене радује што нема Савановића, за минули рад велико хвала али већ годинама игра испод сваког нивоа (што га не спречава да буде огроман потрошач лопти), не може физички никоме да испарира, свако га надскочи, преко њега се прими туце кошева, убаци по нешто на баскеташку фору и то је то. Да ли је и такав Савановић био бољи избор од Величковића? То је стварно тешко питање јер су обојица потпуне олупине од играча, моја надања су да ће селектор успети да врати Митровића и у физичку и у играчку форму у којој је био на почетку сезоне, а већ на том нивоу он је вероватно бољи и од Савана и од Новице у оваквом стању.
Непозивање Мачвана условљено је чини ми се ранијим понашањем и то је једна врло зрела одлука Ђорћевића. Тиме шаље поруку играчима да не могу баш да раде шта хоће и да мисле да кад се промени селектор следи рестарт и ево опет њих на списку. То је посебно апострофирао у једном од претходних интервијуа - не игра се за селектора него за репрезентацију. Штета што код тог става није био доследан и код још неких играча који су ту иако се нису понашали баш најбоље, али они ваљда имају већи рејтинг па би њихово изостављање створило проблем друге врсте и још веће оспоравање списка. Ту се заправо најбоље види колико је позиција селектора тешка и изискује много балансирања (а онај ко то не зна да ради заврши као Мока и одведе на првенство три сениора и децу).
На жалост, Бјелица ће и овога пута морати да игра искључиво на позицији четири, иако сам сигуран да је његова права позиција ниско крило и да би на том месту био наша компаративна предност у односу на сваку другу екипу. Надам се да ће се са Лучићем пресећи до почетка припрема. Није дуго играо и мислим да би му требоао цео тренажни процес да се врати у форму, ако није у стању да почне са екипом и прође целе припреме, не треба понављати грешку од прошле сезоне. Мицова очекујем у тиму, мада се и даље провлаче приче о некој фамозној болести, познатијој као бол у споловилу.
Занимљиво да у целој овој ујдурми око оспоравања списка, нико не помиње Дангубића који стандардно игра тројку у Меги, већ вам је свима Симоновић сигуран путник ако Лућић и Мицов не дођу...
Маријановић може да буде користан играч, али да би од њега било неке вајде у данашњој кошарци ви морате да му подредите игру тима на обе стране терена. Дакле на припремама би огромно време морало да се потроши да се уопште створио систем у коме он може да буде ефикасан, па би тек онда селектор требао да процењује да ли му Маријановић треба, или су можда други позвани играчи боље опције. Ђорђевић на то није био спреман а мени се свиђа што хоће да уиграва екипу која ће да игра кошарку а не да води пет специјалаца који имају по један задатак и онда кад то не прође ми се распаднемо...
Када су центри у питању, ранијих година смо имали огромн проблеме са одбраном пика и да је само зато звао Кузмића па би било оправдано. А има он и друге квалитете, одлично контролише скок, одлично брани телом и даје чврстину у рекету. Радуљица и Штимац су са друге стране веома слични играчи који доста траже лопту, тако да мислим да би било довољно изабрати једног од њих двојице, и уз Крстића и Кузмића би смо коначно након много година имали респектабилну центарску тројку...