U16, U17, U18, U19, U20

Nije jos, ali navodno formalnosti su ostale.

Mislim da to Zvezda koči, čak su najavili i neku žalbu na prelazak i tužbu protiv Savića, ako sam dobro ispratio.

superhik napisao/la: Evo, ambiciozni sam roditelj, deca mi imaju već godinu dana i vreme je da počnem da razmišljam kako da postanu vrhunski sportisti. U poslednje vreme sam razgovarao sa nekoliko takvih, svi su počeli da treniraju između 6-8 godina, danas sa 20 godina imaju više od pola života u kome svakodnevno treniraju više sati dnavno. Pre tog početnog perioda mnogi od njih su krenuli sa nekim bazičnim sportom, kao pripremom zaono što su im roditelji odredili, dakle nekom atletikom, karateom, gimnastikom, više kroz igru da steknu osnovu za sport. Dakle, spuštena granica na nekih 4-5 godina. Ok, prihvatiću da je to sve normalno i prihvatam da imam pare za sve te silne članarine koje me čekaju.

Došlo vreme da ih upišem da treniraju košarku, prvo pitanje je u koji klub? Nije bitna članarina (kobajagi), ali ima dosta klubova, kako da prepoznam trenera koji je dovoljno stručan da radi sa mojim malim detetom? U svim klubovima sa najmlađom decom rade malo starija deca, koliko su oni stručni za rad sa trako osetljivom kategorijom? U glavi imam primer moje bratanice, pre dve godine je pokidala ligamente na treningu, a imala je tada 12 godina. Trener dečačić joj nije verovao da je boli, terao je da nastavi sa treningom i da se ne folira. A da ne ulazim u to kakvim je treningom došlo do toga da devojčica od 12 godina pokida ligamente i zauvek završi sa sportskim snovima, a nije pošteno ni počela?

Nebitno, pametan sam mnogo i ponavljam, veoma ambiciozan da moje dete postane profi sportita, odabrao sam pravi klub i trenere i stigao do kadetske selekcije. Šta dalje? malo klubova radi kvalitetno, moram ga ugurati u jedan od njih da nastavi pravilno da se razvija, u tom uzrastu se većzna kod kojih trenera može napred. Nego, sva deca imaju menadžera, da li i mom talentovanom detetu da nađem menadžera. Logika mi kaže da to ne radim, pa ima 14 godina, kakav menadžer, kakvi procenti, ne znamo šta će sutra biti i ovo do sada uloženo u njega je previše, još sad i menadžer. Sa druge strane, evo na MVPportalu intervju , dečko imao šansu da se obezbedi i materijalno i napravi neverovatnu podlogu za budućnost u inostranstvu, ali nije mogao da se izbori sa papirologijom bez menadžera. Da ga je imao, prošlo bi kao po loju, bez menadžera su se ipak sva pravila poštovala do tančina i branio interes srpske košarke. Ok, imaće menadžera ili neće, možda i nije toliko bitno, treniraće u najboljem klubu gde na svojoj poziciji ima još tri deteta sa istim ambicijama, neki su fizički jači, nekom su roditelji bogatiji, neki su tehnički mnogo bolji, ali nema veze, idemo dalje. Sredićemo i neki poziv na širi reprezentativni spisak, imamo veze za neku priču na MVP portalu, guramo dalje...

Prošli smo kadete, sve je bilo super, vreme je za juniore, a bogami i za seniorski debi. Dolazi vreme da se isplate sve ove godine, mada čvrsto stojimo na zemlji. Ali, šta dalje? najbolje bi bilo u Zvezdu ili Partizan. Ipak, oni skupljaju sve talentovano i guše robovlasničkim ugovorima, a plus guše jedni druge talentom jer ih je po pet na jednoj poziciji, samo da ih ovaj drugi ne bi uzeo. Možda u Megu, nije ni to loše rešenje, možda trenutno i najbolje, ali tog čoveka bije glas da je zlo srpske košarke. iz ta tri kluba je obezbeđen i poziv u reprezentaciju. Ostali srpski klubovi su dosta slabiji i finasnijski i organizaciono pogotovo, ne zna se da li postoji sutra. Ipak, i kod njih se može profitirati ako se pogodi i sve kockice se sklope, ranije se uđe u prvi tim, dobri treneri... Ali, uz sve ovo tu je i inostranstvo, u startu dobre ponude, rešavaju se brojna finansijska pitanja, ali... Kad si u inostranstvu ti si stranac, dete ti nema pravo na veliki broj grešaka, malo malo pa ga eto neki talentovani Bosanac, Hrvat, Nigerijac, Gabonac, i svi grizu. Jedna prehlada je dovoljna da odeš u drugi plan i zaborav....

... eto, a još koliko ima do seniora i još koliko pitanja koja nisam ni pomenuo? Mnogo je preširoka i preosetljiva tema oko dece i reprezentacija, mnoge muke i prepreke u ovom našem društvu gde se ništa ne može pošteno i ništa bez love. Oprezno sa osuđivanjem i trenera i dece i menadžera. KSS i klubovi, svi su u državnom vlasništvu, snose najveću odgovornost za loše stvari, ali i oni su u mnogo slučajeva nemoćni... Možemo mi do sutra da tražimo krivce, svaki slučaj je pojedinačan i ima mnogo široke korene.

Evo mog iskustva. Upravo ovako kako si i prosao celu pricu.
Igras kosarku 20 godina. Obozavas taj sport. Dobijes sina. Prvo sto mu kupis, a mlad si roditelj, je mala kosarkaska lopta, sa kojom spava mesto mede. Naravno, razmisljas da ce jednog dana i on zavoleti ovaj sport.
Dok je jos mali, vodis ga na utakmice da oseti koja je to "droga". Vodis ga na proslavu 10 godina od Evrotitule Partizana u Istanbulu.
Gotovo. Pelcer se primio.
Skola kosarke. Imas ludu srecu da bas u toj skoli kosarke radi (sada vec pokojni) prof. Aca Janjic. Legenda. A za ove, vec pomenute, trenere koji su zapravo, samo malo starija deca, PREMIJA!!!
Selekcija. Partizan bira decu za mladje pionire. Izabran, Ali, treba se izboriti sa jos mnogo dece koja imaju raznorazne "pedigree".
Ipak, izboris se. Zahvaljujuci vec pomenutoj pasareli, moras da dodjes do izrazaja, ako nesto vredis. Ides dalje.
Selekcija. Pioniri. Stres. Drama. Koga li ce sada da dovedu? Partizan je to, ko ne bi voleo da igra u Partizanu?
Dovode. Nista zato. Boris se, treniras, igras. Trener, tek nekih dvadesetak godina, nema ni znanja ni iskustva da ih nauci nesto. Ali, hoce da radi za 150 evra, i to veoma retko isplacenih. Najveci kvalitet koji trener mladjih kategorija u Srbiji moze da ima.
I pored sve subjektivnosti, vidis da ti dete ima slifa za ovu igru, a opet, vidis da nista novo i dobro nece nauciti dalje, vodis ga na individualne treninge. Placas trening. Placas salu. Placas tako svakog meseca, svake godine. Ko tenis da igra, je*o te.
Ali, placas to zbog svog deteta, ako zelis da napreduje, da ima i na dalje sansu.
Isplati se. Ima tu kvaliteta, vidi se, ko hoce da vidi. Ali, i ne vidi se, ko ne zeli da vidi. Ovih drugih je mnogo vise. To su oni, koji za sebe vole da kazu da su "uticajni".
Tada vec pocinju i procene. U 14 godina!!! Ko ima materijala, ko nema. Ko je talenat, ko nije. Sve to rade, sa "gomilom iskustva" iza sebe, sa izbacenih preko 100 igraca koji su evropske i svetske zvezde. Da... Vazi...
Ne obazires se puno na to, ono sto te ne ubije, to te ojaca. Guras dalje. Radis ono sto mnogi ne bi hteli. Da rade iz drugog plana. Da igraju odbranu. Da dodaju pre nego da sami zavrse i daju kos. Onda, krecu procene, od istih onih "strucnjaka" na temu visine, gradje, karaktera, talenta... Kada biste videli sta su sve te "interesne grupe" procenjivale i promovisale kao talente, okrenuo bi vam se stomak, sve i da ste maksimum u kosarkaskoj karijeri imali ispred zgrade, u kraju, na basketu...
idemo dalje... Nova selekcija. Kadeti. Drama. Koga li ce tek sada da dovedu? Pa u Partizan bi htelo pola Srbije da dodje. Ipak ostajes, jedan od retkih. Naravno, i dovode "pola Srbije". Desetoro dece. U Beogradu uopste nema talentovane dece. Ovi iz unutrasnjosti, znas kakvi su oni?! Oni ce bre, da grizu, samo da se ne vrate tamo. Ovi, beogradjani, svi su ko "sline" neke, sve imaju, nemaju zasta da se bore...
BTW, takva ekipa je imala budzet kao dve ekipe u KLS, sigurno. Stanovi (svaki igrac poseban stan), hrana, stipendija, oprema...
Pa, jbg, dali su tolike pare za njih, sigurno ce da ih guraju, morace da igraju. Poruka je poslata, vrlo jasno.
Bez obzira sto si prosao selekciju, najmudrija odluka je, da odes.
Gde otici? Neki beogradski klub, koji ima kvalitetan rad, koji pretenduje da igra JKL.
Flash! Prihvataju te. Ali, moras da radis 30% vise od ostalih, da se dokazes, da si dobar, da vredis, da zasluzujes... I to prolazi.
I onda, kako je sudbina nekad odvratna... bas taj Flash, u direktnoj utakmici za plasman, izbcuje, bas taj Partizan, sa svim tim igracima, i sa tim budzetom, iz JKL.
I, igras JKL, boris se, napredujes... i zapitas se, sta je cilj? Sustina? Sta dalje?
KLS za 250 eur mesecno, veoma neredovno? Partizan za 3000 evra mesecno, gotovo nikada? Mega za 250 evra i sa jos 50 igraca iz celog regiona koji su njegovi puleni? A kad se zavrsi ta karijera takva kakva je, sta onda? Pivo ispred zadruge?!
I resis. Inostranstvo!
USA. Prvo High School, pa Univerzitet, pa svoj si covek, i nakon zavrsene skole, sa diplomom u dzepu, igras iz zadovoljstva. Mozes i za dzabe, samo za stan i hranu. Znas da si u neku ruku obezbedjen tim parcetom papira. Naravno, moras da nastavis da se boris, ceo zivot je borba. Ali, imas perspektivu.
Sa ovakvom STRUKOM u srpskoj kosarci, i sa ovakvim, generalnim srtanjem, i u kosarci i u drustvu, nema neke bog zna kakve perspektive.

Mozda ovo nekome pomogne. Mozda se neko i nadje u svemu ovome. Svakako, ovo je napisano i za jedne i za druge. Posebno za one druge, i to ne da se pljujemo, vec da izvuku pouke iz ovoga, i nesto nauce, dok jos nije kasno...

@Shelf Warrior

Prvo, dobrodošao na forum.

Roditeljima sigurno nije lako da 10-15 godina u kontinuitetu donose samo dobre odluke za svoje dete kako bi, uz predispozicije, dobro zdravlje i još štošta, ono postalo vrhunski košarkaš. Koliko to košta ne znam, mogu samo da zamislim, a garancija za uspeh ne postoji. Na ovoj temi se često osuđuju baš ta deca, a definitivno odluke ne donose klinci, nego njihovi roditelji. Potpuno se slažem da sa ovakvim stanjem u društvu nema perspektive ni u košarci. Sigurno je da postoji i ogroman problem zbog preambicioznih roditelja, ali ih je mnogo više na drugoj strani. Da je sve ostalo sređeno ne bi postojala mogućnost da roditelji budu problem.

@Shelf Warrior, a i da se nadovežem na superhika

Iako još nisam roditelj, zahvaljujem se na iskustvu. Čini mi se da je danas, u odgojnom smislu, zbilja jako teško biti roditelj. Ponuda životnih sadržaja je enormna. Tko zna za čim će dijete posegnuti… Nije moguće konstantno ga kontrolirati. Možeš ga malo usmjeriti. Želiš djetetu zdravlje i sreću. I onda, odvedeš ga u okolinu u kojoj bi trebao naučiti nešto o zdravlju, sreći, radnim navikama, timskom radu... Na kraju ispadne da ga dovedeš u još jednu trulež gdje je ljestvica vrijednosti potpuno krivo posložena.

Kako ukloniti ova zaražena tkiva i je li uopće moguće očistiti sport, makar u mlađim kategorijama, od svih opisanih loših stvari, kada apsolutno sve funkcionira na sličnim ili gorim principima?! Sigurno jako teško. Naravno, nisam radio nikakvu detaljnu analizu (detaljnu analizu, a kamoli neke simulacijske modele ne rade ni naša/vaša ministarstva gospodarstva/privrede kada odlučuju koju će granu razvijati, a da ne spominjem da slučajno paralelno vrše simulaciju npr. upisnih kvota na određene fakultete i razvoja struka koje će podržavati granu gospodarstva u koju ulažu…), ali pretpostavljam, da bi možda najbolje bilo krenuti od struke. Pokušaj zadržavanja/razvoja trenera i ulaganja u njih, u vidu većih plaća, mogao bi napraviti dosta toga (na uštrb nešto boljih uvjeta za rad, eventualnih stipendija za klince - makar bili i iznimno telentirani, čak i putovanja…) Ne mislim da su treneri nepošteni ljudi, ali puno je lakše biti pošten kada si nešto bolje situiran i puno je lakše ne podleći određenim iskušenjima. Također, puno je lakše pošteno i predano raditi kada si pošteno plaćen. Pretpostavljam da je netko već iskušao ovu metodu, a možda se i varam… Ako je zdrava osoba koja te treba nešto naučiti i ima te čemu naučiti, logično mi je da će neko dijete, na koncu, i naučiti nešto neophodno za zdrav i sretan život.

Već sam nešto, ali davno, pisao o amaterskoj ligi čiji sam aktivan član. Ove sezone smo prvi puta imali nekoliko igrača iz A1 hrvatske lige. Iz A2 i nižih liga imamo odavno. Rijetko tko od njih odustaje. Liga je jača svake sezone. Igra se vikendom i ponekad ljudi odluče da ne odu na utakmicu „profesionalne“ lige, jer im se poklapa s amaterskom ligom. U ligi je atmosfera stvarno odlična – prijateljska. Utakmice su muške, ali se na prljave stvari reagira jako burno, tako da je zbilja očuvana jedna zdrava i pozitivna atmosfera. Druženja van utakmica su uobičajna stvar, humanitarne akcije itd. Postoji sve ono zbog čega je košarka najljepši sport na svijetu. Dolazak sve većeg broja kvalitetnih igrača u ovakvu ligu samo pokazuje da ljudi osjećaju potrebu za određenim promjenama u košarci.

Iako se upadne u nemilost sistema, trenera, menadzera i ostalih karakondzula, treba nastaviti raditi/trenirati ako klinac (il roditelj) misli da nesto ipak vredi, da u njemu ima talenta i materijala za igraca, makar taj rad/trening bio i solo (ne znam koliko je neophodno da se kosarka trenira sa timom, ja sam je trenirao samo par meseci) ili u nekom klubu/skoli "Š" kategorije. Nikad se ne zna kad neka prilika moze da izleti, da te primeti neki klub, da pronadjes neku vezu do kluba...
Tatini sinovi jesu u prednosti u mladjim kategorijama, ali kad se dodje do seniora tad kvalitet vise dolazi do izrazaja

EDIT: I jos nesto, ne znam kolika je to praksa za mladje kategorije pa mozda pominjem bezveze, ali teretana je neophodna. Cim se udje u neku zavrsnu fazu puberteta (kad telo vise pocinje da lici na telo odraslog muskarca a ne na dete) poceti sa teretanom ( i sportski nacin zivota - dosta odmora i dobra ishrana), bez strahova tipa "od tegova cu prestat rast" i ostalih gluposti.

@Shelf Warrior

Pozdrav i dobrodosao i od mene.

Vec ovim postom si mnogo doprinio forumu, evo i maxisb se nakon 100 godina javio.

Meni je drago sto se javio neko ko ima i mnogo blizi ugao gledanja od nas navijaca, pa makar bio i roditelj

Salu na stranu, nisam fan velikog prisustva roditelja dok navijaju za svoju djecu. Jeste da ste ti i hik dobro racionalizovali pricu, ali ipak mislim da je vecina tu da bi lijecila svoje frustracije. Prosto, ono deranje sa tribina, cascenje majke treneru i sudijama nece rijesiti problem narusenog sistwma vrijednosti.

Ali, da se vratim na forum, ukoliko zelis slobodno dijeli informacije i zapazanja, evo npr. o ncaa, postaje sve primamljivija opcija kod djece, a vidim i da je dobro prihvacena u javnosti. Ja nemam sta puno da pisem o tome, ali rado cu da citam

Sramota.

Odlukom Skupštine KSS, srpski klubovi imaće pravo da registruju do četiri strana košarkaša i za svoje mlađe selekcije.

Pa, stvarno, da l' je moguće ovo ?! Ko je dozvolio i ko je glasao za ovo ?! I ovo provukoše ispod žita, dok je Duda bio, o ovome se nije smelo ni razmišljati, a kamo li ovako destruktivno delati...

Sad razmišljam i ne uspeva mi da dokučim u čemu je fora !? Ako ima neko upućeniji ?
Kontam.. možda da se olakša registracija ovih iz regiona ( Bosna, CG ), koji se verovatno smatraju strancima, al' zašto i to raditi !?!?

Sad slušam na SOS-u, za ovakvu odluku najviše se i to vrlo žustro zalagao Čović, a kao opravdanje, ako sam dobro razumeo, naveo je ( a Djilas se složio ) ekonomske razloge ( ?! ).

Tobože.. Niko nema prava da uskraćuje klubovima mogućnost zarade ( ??? ), odnosno dovodjenja mladih stranaca i kasniju trgovinu istima tj. kupovinu, prodaju i zaradu na mladom stranom igraču, a sve, navodno, zarad boljitka za klubove, jer oni bez te i takve trgovine ne mogu ili vrlo teško mogu opstati ?!

Kao.. naši nisu dovoljno dobri igrači, samim tim nisu ni tržišno interesantni, pa 'ajmo da ne uskraćujemo klubovima pravo na dovodjenje mladih stranaca, kako bi, eto, lakše živeli...

Ako sam sve dobro razumeo, nek' nam je Bog u pomoć...

Dajte mi neki link gde je ozvaničena ta odluka o strancima?

Inače, verujem da su se toj odluci baš obradovali u Užicu, Čačku, Nišu, Leskovcu... Sad će moći da angažuju četiri stranca i budu konkurentni Zvezdi, MEgi i Partizanu u mlađim kategorijama. Ili neće, jer nemaju pare ni da izguraju sezonu samo sa domaćim igračima. Da bi je nekako izgurali već su poslali svoje najbolje igrače Zvezdi, Megi i Partizanu. Ipak, njima je to malo, pa sad daj još i strance, od viška glava ne boli.

Interesantno je da je u prelaznom roku već ranije dozvoljeno trojici igrača da potpišu za Crvenu zvezdu Telekom, iako nisu državljani Srbije, a odluka još nije bila donešena? Kao da su u CZ znali da će to proću na Skupštini, dal je moguće?

Ne želim da krivim Čovića za situaciju, on u svom klubu radi šta želi, na taj način vidi mogućnost da zaradi u budućnosti, nije u obavezi da misli na budućnost srspke košarke. Ali, nek je sramota one kojima je obaveza da misle o budućnosti košarke u Srbiji, a rade isključivo u interesu najmoćnijih srpskih timova, nikako se ne usuđujući da im stanu na put i ne daj bože zamere, pa obezbede minimum istih uslova za takmičenje svima.

Pokušaj na sajtu SOS-a, ja sinoć gledah, maltene celu sednicu, bilo na TV-u.

Gledam sinoć.. Strašne stvari !!! Čović se maltene izdire na sve prisutne ( bi rek'o čovek kredibilne ljude - Djilasa, Tomaševića... ), "argumentovano" braneći svoj stav koji dodirnih tačaka nema sa košarkom u Srbiji i njenom dobrobiti, u koju se kune, već samo sa njim i njegovim džepom, a ovi nesretnici ćute i klimaju glavom ?!?! I on ih, kao, na kraju ubedi !? Scena iz filma !!!

Nisam gledao celu sednicu, ali mislim da je tražio da to pravilo ne važi za škole (verovatno misli na njegovu srednju), jer želi da upiše što više dece iz inostranstva. Predlog za četiri stranca u mlađim kategorijama potiče od upravnog odbora, a skupština je samo glasala za taj predlog.

Ovo za strance je kao stvoreno za Miška.

Zna neko za koga ce igrati Dino Radoncic iz Reala?
Koliko znam on je iz Zajecara,igrao u Barsi bio najmladji stranac i presao u Real.Otac mu je Crnogorac,a on je igrao za kadetsku selekciju Crne Gore? Vidim da je decko igrao za prvi tim i dao neke poene,jel se zna za koga ce igrati?
Isto ako neko zna za Doncica sad kakva je situacija,99% je za Sloveniju?