U16, U17, U18, U19, U20

Pa zavrsi se i ovo prvenstvo, u finalu dve ekipe koje su jedine igrale seniorsku kosarku,to su ekipe kod kojih vecina igraca izgleda kao seniori a i takticki su daleko najobucenije.Kod vecine njihovih igraca se vidi da vec igraju za ili trenirju sa prvim timovima.Malo o igracima.
Turci imaju dva tri izuzetno perspektivna igraca ali ne ove koji su sve vreme bili eksponirani vec su im perspektiva centri Kosut,Guven i Ulubaj ako je stvarno 97godiste.
Hrvati pa neznam sta da kazem a da se ne shvati pogresno.Mogu samo da kazem da mi se ne svidja kako rade/ovako smo mi radili jedno vreme i pokazalo se jako neuspesno/.Zato cu obratiti paznju samo na dva igraca,Arapovic isti otac,jak,spore reakcije i smotan istina malo manje nego Franja Arapovic.Mazalin,dali se neko seca Srdjana Zivkovica kadet i junior partizana 86godiste,blizu dva metra pleja igra za 84,85 i svoje,dominira reprezentativno, onako levoruk nemoze mu niko nista.Bio i jedan trener genije za rad sa mladjim kategorijama KUBAT.Na nase odusevljenje samo je prokomentarisao sacekajmo od ovih je mladji dve godine ali je i od svoje generacije stariji dve godine.Ovo mi je za uvek ostalo u pamcenju kada je procena mladih igraca narocito sesnaestogodisnjaka u pitanju.Inace siguran sam da bi se njemu najvise svideli Spanski klinci kako igraju i izgledaju.
Letonci prva petorka neverovatan potencijal vecina u perspektivi NBA.
Litvance i Grke nisam gledao,ovi prvi vec duze vreme nemaju nekog igraca kao izrazitog talenta/kao i mi/zato izaberu jednoga pa ga forsiraju do iznemoglosti,ovaj put je to izgleda Sobonisov sin,videcemo.Grci rade slicno kao Turci ili obrnuto, ispasce tu sigurno neki dobar igrac.
Francuzi standardno docice tu fizikalije do izrazaja na vreme kada bude trebalo.Pored Inglisa bice tu jos igraca.
Srbija,svidja mi se kako se radilo na prvenstvu,svi igraci su imali prilike da se pokazu individualno, da im se vide trenutne mane kao i potencijalne vrline.Neki su zalutali na prvenstvo kao Babovic/neznam po kom osnovu je on usao u dvanaest a otpali neki drugi naprimer Milin ali to sada nije bitno/.Bursac je dobio malo sansi neznam iz kog razloga mozda nije jos kvalitet ali je sa 205 perspektivno krilo.Nasa tri najveca talenta u ovom timu su Vucetic,Zagorac i Djukanovic i sva troica sa ozbiljnim manama.Vuceticu nedostaje 5 santimetara da bi bio vrhunski jer decko sve drugo ima i zna,uteha je sto fizicki kasni za generacijom pa verovatno ima sanse da poraste inace nebi ga u Olimpiji forsirali.Neverovatno koliko nasa dva beka sutera lose barataju loptom,verovatno najgore od svih igraca na njihovoj poziciji na prvenstvu,pitam se kako oni misle da sami sebi iskreiraju poziciju za sut.
Treba obratiti paznju jos na Velkovica zbog visine i naglog napretka,Davidovca zbog gradje eksplozivnosti i skocnosti,naravno Jaramaza,koji uz Ljubenkovica jedini kada krene na ulaz zna da udje u protivnika i iznudi faul,obojica imaju dobre fizikalije.Ostali nemaju sanse za ozbiljniju karijeru.

Za početak da pozdravim sve forumaše. Ja sam iz Hrvatske i zanima me vidjeti kakav je pogled na košarku "s druge strane".

Molio bih prošllog forumaša da malo pojasni ovo o "nezadovoljstvu izgledom/igrom" hrvatske reprezentacije. To pitam, jer smo sa ovom U18 bili u specifičnoj poziciji: tu su došli kao prvaci Europe u kadetskom uzrastu, ali bez prvog igrača generaije (po mnogima i Europe u tom uzrastu) Hezonje. Fali još i stariji od braće Bender. Ne znam koliko ste upućeni, ali radi se o igraču na poziciji 4, vrlo atletičnom, koji je jako napredovao ove godine, igrao nešto i prvoligaških minuta za Split. Ozljedio križne ligamente na U19 prvenstvu.
Uglavnom, bez dvojice igrača iz petorke, a kako Hrvatska ipak nema toliku bazu kao npr. Srbija, a i "sustav" rada s mladima je nešto drugačiji (više se traže ekstra talenti, a zanemaruje se zlatna sredina, da se tako izrazim), ove godine je trener Nazor (inače vodi to godište treću godinu za redom)odlučio primjeniti svoja iskustva iz vodstva seniorske momčadi Zadra. Poznaot vam je da se Zadar ove godine jedva spassio od ispadanja iz ABA lige, ali je "skiuno2 neke od favorita prvenstva.
Vidite, mi smo godinama gledali kako vaše mlade kategorije igraju momčadski, taktički disciplinirano, agresivno, dok je za naše mlađe kategorije bio pojam da igraju staromodnu košarku sa forsiranjem individualne igre (1-na-5), ne bi li se pojedinci "profilirali" za seniorsku reprezentaciju. Dakako da je to pogrešan pristup.
E sad su se ovdje kod nas odlučili slijediti vaš primjer: dodijeliti mlađu kategoriju relativno dokazanom seniorskom treneru (mislim, jest da ih vodi već tri godine, ali ne bi bilo ništa čudno da su ih povjerili nekom drugom unatoč uspjesima) i uspostaviti principe seniorske košarke...po mogućnosti osvojiti medalju.
Medalja je osvojena, po mnogima je to bilo iznenađenje s obzirom na izostanke, pa je u vanjsku liniju priključen ekstra talentirani Mazalin (dečko je inače drugačiji tip od Šarića i Hezonje; igra više za momčad i taktički je obučeniji i discipliniraniji od njih u tom godištu (16), ali nije toliko dominantan fizikalijama). Bilo je i problema sa priključivanjem trojca iz U19 koji tamo baš i nisu igrali niti imali neki tretman. Bilo je jasno da se medalja može osvojiti samo sa "seniorskom" momčadskom igrom. Iako smo, što se turnir približavao kraju obranu igrali sve lošije. Pogotovo u finalu protiv turaka je bilo evidentno kako nam manja rotacija uzima danak. Naši su u obrani stajali predaleko od suparnika i bez problema primali trojke "kroz oči". S druge strane, turci su igrali sa 11 igrača i konstatno pritiskali na loptu. (Imatu još jedan problem ,a to je da zadnjih godina barem 2-3 igrača "moraju po defaultu" putovati i grijati klupu jer su nečiji...hrvatski model...)

E sad, pitanje je: koji je pravi put? Mi smo pokušali ići "vašim" putem (iako, da je tu bio Hezonja, vjerojatno bi to bila osjetno drugačija košarka), došli do rezultata, promovirali dvojicu igrača u petorku (čak i za nas pomalo iznenađujuće, ali valjda su treneri birali?!).
Problem je i taj - konkretno u odnosu na turke - što su oni imali nekoliko igrača iz 1996.-og godišta (kadetski prvaci iz 2012), dok su kod nas iz nekog razloga osim Arapovića (koji je od samog početka igrao s ovom generacijom) potpuno ignorirali to godište, iako ovo ljeto nije imalo nikakvu akciju?! Da nisu, mogli smo imati još jedan bekovski par o kojemu će se vjerojatno čuti iduće godine na U18 i barem još jednog unutarnjeg (ne znam tko je još na EP išao sa dva unutarnja ?!).

Neke su stvari u našem savezu takve kakve jesu, medalje su pokriće za druge loše stvari. Opet, kako odgajati igrače i promovirati ih, ako ne u okolnostima borbe za rezultat? Oprostite, nije mi namjera da provociram, ali mislite li da je osvajanje 6.-tog mjesta dobro za promoviranje Zagorca i ostalih?

Sjećam se da je Duda pred par godina, u odnosu na ono vaše ljeto 2007. kad ste osvojili doslovno sve u mlađim kategorijama, rekao da od toga nema velike koristi, jer se postavlja ptanje koliko je izbačeno seniorskih igrača.

Ima li trećeg puta? Sa ovih prostora su se desetljećima izbacivali ekstra talenti, osvajali kadetske i juniorske naslove (onaj u Bormiju 1987. i dalje svjetli jer je izbacio 4 ekstra igrača u orbitu).

Eto čitao sam nedavno intervju na ovoj stranici sa Aitom, pa se takodjer na neki način provlači pitanje: kako trebalu raditi s mladima oni, čiji je rad kopirala sada najsupješnija nacija u Europi?

Doista, kako?

Oprostite na duljini posta, ali prvi je, pa nek je muško

Oprostite, nije mi namjera da provociram, ali mislite li da je osvajanje 6.-tog mjesta dobro za promoviranje Zagorca i ostalih?

Povredjeni su bili Rebic, Tejic, Simovic, Guduric, Ristic, Jokic. Sa ovim igracima bi se prosetali do zlata. Tako da je sesto mesto sasvim korektno.

Interesuje me vas izbornik u U19. Ako mozes da mi objasnis ono vodjenje ekipe, forsiranje Sarica sa proteklog prvenstva sveta. Ono je na sve licilo samo ne na igru jedne evropske ekipe.

Earl, zaboravio si Šalića, koji još pripada ovoj generaciji.

Inače, mišljenja sam da je bolji put forsirati odabrane talente, i razvijati ih u svakom pogledu, pre svega da budu nosioci i glavni igrači, nego forsirati timsku igru, kako u napadu, tako i u odbrani. Već sam napominjao, timskom igrom se sakrivaju neki individualni nedostatci kod pojedinaca, a kada je vreme, nadomestiti nedostatke, nego u mlađim kategorijama. Uvek bih rađe prihvatio "neuspeh" u smislu neosvajanja nekog odličja, a izbaciti ili osposobiti, kroz jako takmičenje, nekog igrača, nego osvojiti sva zlata, a zauzvrat dobiti Markoviće, Tepiće, Pauniće, koji su skoro pa neupotrebljivi u ozbiljnoj košarci.
Pre bih i prihvatio bruku od igre, odakle će jedan Šarić profitirati, nego timsku igru, gde ne postoji odgovornost pojedinca, nego se svako iza svakog sakriva.

(moje mišljenje)

To sa izbornikom na U19 je jedna vrlo za.ebana priča. Dakle, radi se o čovjeku koji je iz istog grada iz kojeg je Dražen Petrović ali na žalost i predsjednik saveza Danko Radić. Ovo zadnje mu je praktički jedina kvalifikacija da bude izbornik...ičega.

Da stvar bude gora, Dario Šarić je iz istoga grada. Pred tri godine, par dana pred početka U16 prvenstva naprasno je smijenjen tadašnji izbornik (jest da su igrali pripremne bez Šarića i izgubili sve utakmice) i postavljen Dražen Brajković. Jedan (ako ćemo biti fini) anaflabeta od trenera, kojemu su vrhunac vođenja utakmice mrštenje, vrijeđanja igrača i floskule tipa "brže, brže" i tome slično. Nekako istodobno je reprezentaciji (nakon odigranog U18 prvenstva) priključen Šarić i osvojeno je zlato. Objektivno je Šarić to iznio na leđima svog talenta. Ali, ovaj je dobio priliku da se uzdigne u nekoj svojoj nazovi kvaliteti. Iduće godine "po defaultu" je dobio U19 (godišta 1992. i mlađi) u kojemu je također Šarić igrao kao dvije godine mlađi. Isti princip bjesomučnog forsiranja jednog igrača nam se obio o glavu. Iako smo na startu šokiraliu Litvu i kasnije dobili amere, ispušismo od vas, a u četvrtfinalu od Argentine i papa. Da stvar bude smješnija, tip nije znao dase u drugi krug prenose i pobjede nad onima koje ne prođu dalje; odmarao glavne igrače protiv Koreje, te smo do izgubili i u drugi krug bili kratki za te bodove.
Kasnije je na internetu osvanuo klip upravo sa e 1/4 finalne utakmice, gjde se prikazuje suprotnost između naše individualno forsirane igre i momčadske igre Argentine.
Nakon tog neuspjeha (8. mjesto), nije ga bilo čuti godinu dana, a onda je nažalost pred ovo ljeto, tadašnji trener Cedevite (privremeni) Jakša Vulić otkazao vođenje U19 zbog obveza prema klubu. Šteta, jer je on vodio generaciju 1994. do zlata na U18 2012., a uz to omogućio Šariću da u momčadskoj igri bude dominantan pa i u finalu protiv domaćina Litve. Nakon otkaza Vulića, odnekud je izronio Brajković, iako je napravio gaf na ranijem U19, a o "igri" bolje da i ne govorimo.
Ne znam što bi bilo da je Hezonja bio zdrav, da Karlo Žganec nije morao polagati ispite u školi, pa četvorka Cedevite Bundović koji je "mistriozno" ozlijeđen drugo ljeto zaredom upravo u vrijeme priprema. Možda bi čisto na račun individualne kvalitete Šarića, Hezonje i ispomoći ostalih došli do medalje, a možda i ne bi. Čisto me strah na što bi sličilo. "Lopta Dariju i Mariu a vi ostali u kuteve i gledajte". Tako to obično izgleda.
I tako dođosmo na U19 i više-manje (uz bjesomučno i sramotno) raubanje Šarića po 35 minuta, ostvarili smo pobjede protiv Koreje i Kanade, da bi (uz kumovanje ozljede Bendera starijeg) izgubili od španjolaca. Oni su imali taktiku 40-minutnog udvajanja Šarića, što je naravno, našu "struku" zateklo i nije bilo odgovarajuće reakcije. Na toj utakmici je bio drugi gaf: dok su igrači na poluvremenu bili u slvačionici, izbornik na klupi na terenu?! Netko je to i uslikao mobitelom i stavio na net. Da ne vjeruješ. Krenule su priče kako se igrači sami organiziraju, prije svega Šarić i Brzoja.
Na kraju, kad je sve okončano još jednim 8. mjestom, ali prije svega razočaravajućom igrom, kada je i Repeša morao nazvati ovoga da ga "zamoli" da mu ne rauba Šarića 40 minuta pred pripreme za Eurobasket, "izbornik" se oglasio jednim "Pilatovskim" intervjuom, gdje je onako pedagoški rekao da ionako bez Šarića ostali ne bi dali više od 30 koševa. Možda je to i istina, ali kakva je to osoba koja bi trebala voditi mladiće i pomoći im u stasavanju, prije svega karakternom.

Ukratko, to je čovjek koji nema ni stručne, a očito ni karkaterne osobine da bude trener. Sam osu ga "zavičajne" veze sa predsjednikom saveza, menadžerskom kućom kojia "harači" po Hrvatskoj, izvadile iz naftalina da mu revitaliziraju karijeru. Ovako je revoltiran izjavio da nastavlja "karijeru" izvan Hrvatske. Vjerujem, barem godinu dana "netalasanja", a onda možda iduće godine opet izorni kao prvak Azerbajdžana i dobije opet neku U momčad u ruke.

Sa Šarićem su imali posla u Ciboni da ga liše nekih loših navika koje je stekao upravo takvim igranjem košarke bez sustava, da bi ga onda vodstvo saveza opet dalo u ruke tom čovjeku. Da ne povjeruješ. Bilo je tu mišlenja da bi se U19 recimo moglo povjeriti Tabaku (mlad, perspektivan i moderan trener), ali se očito ne uklapa u menadžersko/kumovsko/uvlakačku križaljku.

Ako vas još nešto zanima, drage volje ću vas "prosvjetliti".

Dobro zapamtite ime Milos Glisic,ovaj decko sto igra za U16 selekciju,clan je takodje KK Partizan.Jedan od najvecih talenata u poslednjih 15 godina.

jotojoto, pre svega dobrodošao na forum .

Što se tiče ostalog, ja ti ne mogu pomoći jer sam odavno prestao da tražim logiku i neka pravila u nastupima mlađih selekcija na ovim turnirima, odnosno prelazu mladih igrača u seniore. To je proces koji ne mogu nikako da uhvatim niti za izvedem neke zakonitosti po kojima se dešava.

Pozdrav i od mene za Jojoto. Napisah danas post koji opet nije prosao jer je istekla sesija.
Elem, kada su tvoje dileme u pitanju, naravno da je bolje dobiti jednog ili dva igraca za seniorsku reprezentaciju nego juriti rezultat.

Pitanje je samo da li to jedno drugo iskljucuje. Odnosno da li je rezultat uvijek i nuzno pokazatelj individualnog napretka igraca. Da li su to i individualne statistike. Pitanje je suvise kompleksno da bi se dao jednostavan odgovor.

Evo mi imamo cudnu situaciju, bili smo drugi na U19 SP i uz to smo izbacili u prvi plan Micica, ali bi nam najveca korist bila da imamo Sarica. I to ne kakav bi mogao biti nego bas ovakvog, nimalo boljeg. Uz to vjerujem da bi on kod nas nakon prvenstva bio bolji igrac za 30%.

S druge strane, jos cudnija situacija jeste da nam je 92 uspjesnija od 91 generacije u mladjim kategorijama, a da u seniorima imamo trojicu starijih i samo Bogdanovica iz 92 godista.

Sto hocu reci, prvenstva mladjih kategorija imaju svoju ulogu i rezultati na njima su dobra prolazna vremena ali nikako primarna.

Definitivno, ako su nekad igraci najvise sazrijevali u reprezentaciji (a i to ko zna koliko stoji) taj napredak je danas mnogo vise individualna stvar, zavisi i od kluba, trenera, igre i naravno samog igraca.

Kod nas su se igraci manje vise nadogradjivali u stabilnim sredinama: Partizanu, HF i FMP dok su bili dobro organizovani. I naravno iskorak je napravljen sa Dudom u prve dvije godine, vise izuzetak danas, a ne pravilo.

Konacno, ako bih morao da cijenim rekao bih da je Srbija u kontinuitetu sigurno radila kvalitetnije. Hrvatska jeste imala izuzenih talenata, a nije znala da njihov talenat materijalizuje kroz seniorski uspjeh. Cak mogu reci da niste imali ni srece, jer ste par puta bili izuzetno spremni za nadigravanje. Ili mozda rukovodstvo kosarkasko nije bilo spremno da iznee uspjeh.

talicni tom napisao/la: Napisah danas post koji opet nije prosao jer je istekla sesija.

Off: kako ti se ovo ne bi događalo, ili nemoj da koristiš Quick reply jer je tu kraća sesija, ili uvek sačuvaj sav tekst u clipboard-u (ctrl+a, ctrl+c) pre nego što pošalješ post, kako bi mogao sa ctrl+v da ga iskopiraš u novi post i pošalješ.

Jotojoto napisao/la: E sad, pitanje je: koji je pravi put? Mi smo pokušali ići "vašim" putem (iako, da je tu bio Hezonja, vjerojatno bi to bila osjetno drugačija košarka), došli do rezultata, promovirali dvojicu igrača u petorku (čak i za nas pomalo iznenađujuće, ali valjda su treneri birali?!).

Ima li trećeg puta?

Поздрав за тебе пријатељу и добродошао. Искрено, мислим да се у нашој кошарци током последње деценије претерано форсирала та тематика да ли је боље освајати медаље у млађим категоријама уз тимску игру или форсирати појединце без обзира на резултат. То је све за мене потпуна димна завеса и замагљивање правог проблема, да сви ти играчи који наступају за млађе репрезентативне категорије, ма шта да су освојили и колико год да били успешни када стасају за сениорску кошарку не добијају никакав простор за игру. Тиме цела ова претходна прича да ли ћемо да муземо краву на овај или онај начим пада у воду, јер на крају млеко проспемо.

У југословенској лиги је играло више клубова него у овој која нам се данас продаје под именом Јадранска а треба наводно да почива на истим традицијама. Од ових данашњих 14 учесника буду по два ''увозна'' са купљеним местима, тако да се прича своди на 12 тимова који због међусобног ривалитета су претходних година били претрпани странцима. Хрватска и Србија имају по 3-4 тима, и сада када се још боре међусобно за места у Евролиги, доћи ћемо до просека од 6 странаца по екипи (а остало ће бити матори половњаци). Може ли цела кошаркашка Србија/Хрватска да стане у три тима у којима су пола играча странци?

Ми смо након распада Југославије имали (у поређењу са тадашњом италијанском или грчком лигом) не тако јако домаће првенство, али је оно бројало 14 тимова, играње странаца није било дозвољено и у њему је сваки талентовани играч без изузетка добијао шансу да покаже шта зна у периоду између 18-20 године, а то су кључне године за адекватну транзицију у сениорску кошарку. Сви наши играчи који су нам касније донели силна сениорска злата (Томашевић, Јарић, Ракочевић, Вујанић, Дробњак, Шћепановић) су у поменутим годинама (18-20) имали огромну минутажу у својим тимовима.

КЛС траје 5 месеци и одсуством медијски атрактивних клубова и новца је сведена на полуаматерски ниво, па млади играчи гледају на све начине да из ње побегну. Опредељују се за колеџе (где сви по правилу пропадају), да потпишу за ове клубове са јадрана и буду 12. опција у ротацији, и годинама труле на клупи (тако добијамо нову кованицу ''таленат у 23. години), или полете за првим парама на запад где попут Радичевића, Муслија, Радуљице и осталих изгубе пар сезона по позајмицама (па се врате у неком моменту да покушају да оживе каријеру, што некада и успеју али никада не достигну оно што су могли да нису у кључним годинама висили на трибинама у Шпанији).

Дакле, репрезентативна сезона траје два месеца а клупска десет месеци. Какве ћемо играче добити из млађих категорија стога много више зависи од тога колики ће простор за игру добити у домаћим клубовима у кључном периоду 18-20. године, а далеко мање од тога да ли ћемо у млађим репрезентативним селекцијама форсирати овакав или онакав систем, или смишљати неки 'трећи пут'.

Drago mi je da "tamo" ima normalnih ljudi s kojima se dade raspravljati o košarci. I, nekako mi se čini da ste kao poznavatelji više orijentirani na staru školu. Tu kod nas je malo previše NBA svima na pameti. to je postala univerzalno mjerilo nečije kvalitete.

Eto, apropo Šarića, čisto ne mogu vjerovati da bi ga netko želio "imati". Šalim se, ali ne biste vjerovali da kod nas ima likova koji su valjda jednostavno ljubomorni na njegov talent/uspjeh. Gleda mu se svaki loš potez; kada je u finalu kupa promašio četiri bacanja zaredom, bilo je onih koji su pričali da je bivši igrač (sa 19?!) i takve gluposti.


Pitanje je vremena kada će vaši iz 98. Glišić, Simanić, Aranitović otići put Pirinejskog poluotoka. U neku ruku to i nije loše, jer oni tamo izgleda imaju dobro razrađene sheme rada i promocije mladih. Samo problem postaje kada im ponude paspoš/putovnicu. E, to je onda harač.

Izgleda da su u bivšoj Jugi bolje znali s mladima. Ili je stvar bila u tome da ntko nije smio van prije 28-me, pa su htjeli-ne htjeli, morali igrati za klubove i reprezentaciju; ako je itko pomislio ne odazvati se reprezentaciji, taj se mogoa pozdraviti sa karijerom. Valjda ne bi mogao ni preko granice. Danas je protočnost velika i ovo što rade španjolski klubovi jest kopija oonoga što rade NBA klubovi na draftu 19-godišnjaka, samo što ovi to rade sa 15. Eto, nedavno je neki mali iz Dubrovnika, 98.-mo godište, sa obitelji otišao u Madrid. Da stvar bude najbolja, u U14 reprezentaciji nije bio među zapaženijima. Imaju li španjolci dobre skaute, ili čisto igraju na veliki broj (pa 'ko uspije-uspije).

Ne znam jesam li vam dosadan, pa me slobodno zatucite ako prevršim mjeru.

Uf , Voždovac, morati ću testirati svoje čitanje ćirilice. Inače mi je išlo dobro, ali nisam davno.

Pročitao!

Evo, uz sva s.anja koja nam priređuje naš savez, ima jedna dobra stvar. Nakon što je uočeno da su godinama polovni stranci na ime nekog rezultata uzimali minute mladim talentima, pred par godina doneseno je pravilo o tzv. zaštićenom godištu. Tako u A1 ligi svaki klub mora imati određeni broj takvih u rosteru (mislim da moraju biti mlađi od 20 ili tako nešto) a jedngo obavezno uvijek i stalno na pakretu inače im se sudi tehnička greška. U A2 ligi je dobna granica 18. Nisama baš siguran.

Uglavnom, neki od ovih koji su upravo osvojili srebro su upravo bili zahvaćeni tim pravilom. Kada trener zna da MORA na parketu imati mladog igrača, onda se potrudi i da osmisli taktiku u kojoj mu takav na parketu neće glumiti kip, nego će mu davati rezultat. Možda da razmislite o tome, hoću reći, oni koji o tome odlučuju.

Jotojoto napisao/la: ...ako je itko pomislio ne odazvati se reprezentaciji, taj se mogoa pozdraviti sa karijerom. Valjda ne bi mogao ni preko granice...

Grčki savez je suspendovao Mavrokefalidisa na par meseci zbog neodazivanja u reprezentaciju pred EP2011. Ove godine su Sofo-u zapretili i sa doživotnom zabranom, ako se na testovima posle prvog kruga ispostavi da je spreman i da je folirao da je povređen. Provukao se 2011 kada je izostao iz privatnih razloga, ali sada mu neće oprostiti.

Voleo bih da i naš savez ima hrabrosti da uradi tako nešto, ali se plašim da bi to povuklo gomilu stvari o kojima se ćuti među igračima koji odbijaju da igraju za nacionalni tim.

"Jotojoto"

Lepo ja rekoh da bi bilo najbolje da o Hrvatskoj reprezentaciji ne pisem nista da se pogresno ne shvati jer znam da i dosta mojih prijatelja iz nje prate Srpske forume.Ali posto si postavio neka pitanja ajde da ti odgovorim koliko mogu.Kao prvo ja nisam napisao da sam nezadovoljan vasom igrom, sta vise igra je bila na trenutke cak izuzetna ali je bila isuvise seniorska,sa puno taktike i spakovana u jedan lep kalup,gde je svaki igrac od onih gore navedenih u prethodnom postu znao sta je njegov zadatak i sta treba da odradi.Nekada smo mi tako radili pa su u 89 godistu svi radili za Macvana i sta smo dobili nista, on prosecan igrac a ostalih se niko i neseca,91 igralo je isuvise kolektivno , takticki vrlo jako i zato sada Muslija uce neke osnovne stvari koje se inace uce sa petnaestak godina da bi spasli sta se spasti moze,Djekic i dalje zna verovatno da sutne samo sa kapice reketa,Radosavljevic negde sutira i dalje trojke iz ugla ako dobije loptu a jedino se Nedovic izvukao.Zato sam napisao ucite na nasim greskama.Inace dosta dobro poznaje Hrvatske mladje kategorije i kako se radi sa njima i probleme koje imate.
Sto se tice da li smo zadovoljni 6 mestom ja licno jesam jer je na prvenstvu skoro svaki igrac dobio dovoljno prostora da individualno pokaze koliko moze koja mu je perspektiva , koje su mu mane i na cemu treba da radi da bi napredovao.Od ovog godista u savezu ocekuju da se od Ristica,Salica,Veljkovica,Jokica,Tejica,Kaplanovica i Simovice "naprave"bar dva vrhunska centra i dve vrhunske cetvorke.Naravno to zahteva puno rada i srece.

Drugi put o tome gde se najbolje radi sa mladima i o preblemima u radu sa mladima u zemljama bivse Jugoslavije.

pozdrav ekipa!

Sto se tice opredjeljenje HKS-a nema to veze s vezom. Sve zavisi od trenera. Nazor izistira na momcadskoj igri, Vlasic je lani forsirao 1 na 5, Brajkovic nezna ni sta pa njegove ekipe igraju same. Uglavnom dobro je da je Hrvatska igrala momcadski, svi ovi klinci manje vise imaju veliko iskustvo igranja sam protiv svih.

Istina izuzev Mazalina ova ekipa nema extra potencijala osim naravno Hezonje. Ali ima igraca koji bi mogli nesto napraviti, na kraju doci i do reprezentacije.. I da postoje akceleranti i retardanti. Ali nije svaki akcelerant osudjen na propast, svaki retardant na neuspjeh

Kad smo kod same 95. generacije, trenutno 3. po kvaliteti, drugi po potencijalu Ivan Bender je takodjer falio. Moderna cetvorka koja moze sutirati, atleta eksplozivnog odraza, odlicnog osjecaja za upadanje u prostor. Pokazuje i potencijal sutiranja iz driblinga, pravocrtnih prodora licem, par specijala ledjima i fini pregled igre. Ti segmenti moraju na poliranje, a najveci mu je hendikep ultra uska ramena pa je upitno koliko moze napredovati. No on spada u grupu kako to ameri kazu "late bloomera"

Od ovih sto su tu najveci potencijal ima Marinelli. On sigurno nije fizicki jaci od vrsnjaka, dapace izgleda kao djecarac. U najgoru ruku nije ni jedno ni drugo, vec "normalno dijete" Sto se tice njegove igre jedan na pet tuu nema brige. U maticnom klubu u Rijeci prije nego je zavrsio u Splitu igrajuci A2 ligu imao je ovlasti Jordana. Nerjetko zabijao 30 poena. Dapace igra 1 na 1 mu je glavno oruzije zbog iskustva igranja "bjelog Jordana", tehnike i brzine. Tek se uci igrati kao plej. Najveci upitnik mu je tijelo i defanzivni potencijal kao i vasem Miljnovicu.

Iza njega tu je Bosnjak. E on nema iskustva igranja 1 na 5 jer u Sirokom djecu to ne uce. On spada u ranije razvijene, ali isto tako njegova brzina i atleticizam kazu da ima sto traziti na seniorskom nivou. osobno smatram da je potencijal za elitnog radnog igraca. Prvenstveno jer ima takav mentalitet, a drugo tehnicki nije dovoljno dobar za nekog kreatora igre ili strijelca. 2 puta je ove sezone Igokei isao preko 10 pa moze se reci vec je ABA ligas

K. Zganec...e to je vec akcelerant. Nije milimetra izrastao zadnjih nekoliko godina, vec pravi muskarac. Sto se tice iskustva igranja 1 na 5. E tu je iskusniji od Kobea Brynta. Naime njegov otac Kreso Zganec je osnovao mali klub KK Fenix u kojem je on trener. Sad mozete misliti kakve ovlasti ima. Nerjetko 50 suteva po utakmici. Jedini susreti s momcadskom kosarkom mu je ljeto, te nesto lani u KK Zagrebu kod Jusupa. I sama cinjenica kako se svako ljeto prilagodi u trenu igranja za momcad unatoc tome sto kod tate igra 1 na 5 dovoljno govori o njegovoj igrackoj inteligenciji. To, tehnika i borbenost su mu glavne odlike. Nazalost nema visinu i atleticizam. Ipak potajno se nadam nekoj karijeri tipa Marko Banic

Gabric...to je igrac koji uvjek napravi najveci iskorak svako ljeto. limitiran, ali radnik dobrih predispozicija. Buduci da je danas kosarka postala sport specijalista on ima buducnost na nekom solidnom nivou. On kao radan i etican igrac uz perfektan sut ce sigurno biti neki igrac za ABA ligu

Andrija Coric...najatleticniji igrac u ekipi izuzev hezonje. Raspon ruku kazu 211. Snalazljiv pod kosem, limitirane tehnike i loseg suta. Dobro napreduje pa vjerujem da je radnik. Ukoliko popravi malo tehniku i sut moga bi postati klasicni 3D igrac poput Rozica i Joke Vrankovica.

Jelenek...jos jedan sa iskusvom igre 1 na 5. Nazalost u seniorskoj kosarci on to ne moze jer nema dovoljno dobru tehniku i prodornost uz prespor i neadekvatan sut. On se mora uciti radnoj igri i postat 3 and D specijalac. Mora istrenirat sut i pravocrtne prodore. Tijelo ima

od 95. postoji odredjen potencijal kod nepoznatih klinaca Lovre Basic, Nikola Roso, David Skara. to su kandidati koji bi se mogli za koju godinu pojavit niotkuda

Mogu reci kad bi 70% ovih napravilo sto se od njih ocekuje 95. generacija bi se pokazala vrhunskom. Nerealno bi bilo ocekivati da jedna generacija da 5 talenata poput Hezonje

sad mladji:

Marko Arapovic...Odlicna tehnika, sut i vanserijski pregled igre. Nazalost prenizak i premekan za 5, nedovoljno brz za 4. No jos ga nebi otpisivao kao godinu mladjeg. Potajno se nadam nekoj karijeri Lorbeka, ali sve sam manje uvjeren u to da on to moze

Lovro Mazalin....Istina jaci od vecine vrsnjaka, ali nije jaci od starijih bez obzira na dobru gradju. Uglavnom, svakako treba pricekati s projekijom i viditi koliko se jos moze razviti. Ali isto tako vec sad ima visinu (202 bosonog izmjeren prije koji mjesec na Jordan Brand Clasicu), tehniku, atleticizam, kontrolu tijela, gradju tjela, inteligenciju da moze biti dobar unatoc tome sto je vjerovatno jaci i veci od vrsnjaka. Uostalom nema puno bjelih igraca koji mogu izvest windmill, a on to moze. Najveca mana mu je za sad sut. Ali napredak koji je pokazao u sutu zadnje dve sezone je astronomski. Za sad je rezultat vidljiv u postotcima slobodnih, uskoro vjeerujem i u sutu za 3 i sa poludistance. Mehanika je popravljena u potpunosti

Sto se tice igre 1 na 5 ima iskustva na pretek. U malom klubu Petrinji je zabijao 40ak uz 10ak asista. Lani je pak u juniorima Cibone i A2 ligi Kaptolu kod Sesara igrao bez sustava 1 na 5, dok je za kadete kod trenera Kapova igrao totalni run and gun. Po rijecima Kapova kadeti su tako igrali da nauce brzo razmisljati.

Mene za sad neodoljivo podsjeca na Kukoca svojim asistima, prodorima i zakucavanjima. No svakako postoji bojazan da nema puno prostora za napredak. s time se u potpunosti slazem