Svaštara

ај сад сви лајк

И тако изградња аутопута дође до осам векова старог храста у селу Савинац, те добисмо парадигму целокупне ситуације у којој се наша (а многи је за моје уши иритантно називају ''ова'') држава налази.

Промена правца аутопута кажу би изискивала много времена а негативно би се одраузила и на финансије. Недостатак скрупула и поштовања које многи називају и прагматичност, налаже да ми то дрво исечемо, затремо и заборавимо, а онда туда протерамо пут. Искрено, нисам сигуран да је то неко питање од националног значаја каквим су га наши хистеррични медији представили, али верујем да је за људе из Савинца питање свих питања. Јер није ли тај храст једина ствар која даје идентитет селу? Неће ли сечом тог храста оно престати да се на било који начин издваја од милион сличних вукојебина на кугли земаљској?

Супротан правац тог аутопута води ка Бриселу. И на том путу смо такође налетели на заоставштину стару осам векова, и ту се опет нашао неко довољно бескрупулозан да може да носи епитет прагматичан да каже како је то најбољи правац, сви други су спорији и финансијски мање исплативи, те да све што се нађе на том путу мора да се сруши, затре, уништи и обезвреди (ово последње није обавезно, али доста олакшава обављање претходно набројаног).

При том, у обе ситуације онај ко је планирао пут знао је да ће се до ових препрека пре или касније доћи, али је ћутао, градио знајући да када пут до поменутих препрека буде готов, промена правца након свих уложених средстава и времена и неће имати никакву логику.

Случајно ових дана читам књигу нашег познатог археолога Марка Поповића - Смедерревски град. Иако је кроз многе ратове знатно оштећена, тврђава је успела да очува неку физиономију и буде један од најважнијих остатака наше средњовековне архитектуре. Ипак, кад је железница требала да дође у град, чинило се да би најзгодније било да прође преко места гдесе налази зид тврђаве. Одмах је тврђава проглашена за симбол ропства нашег народа, реликт прошлости и слично, да би на крају био срушен њен спољни бедем. Нова идеја водиља је била модернизација! Ево данас, та некада модерна пруга стоји тамо зарђала и ван функције на месту некадашњег бедема. Тврђава је једина ствар коју неко жели да види када дође у Смедерево, а тај пети колосек на железничкој станици одавно ничему не служи.

Немам ја ништа против модерних ствари, свако друштво које се не модернизује пропада. Али увек мора да постоји свест да све оно што је данас модерно сутра ће бити застарело, а оно ванвременско траје и изнова добија на други начин вредност у свакој епохи. Ко има дилему између модерног и ванвременског је сумњиве интелигенције, а ко да предност овом првом је несумњиво глуп.

ПС: ако буде било проблема са онима што дежурају и не дају да се храст сече, предлажем да се прогласе за испоставу криминалаца и шверцера, да имају финансијску користи од одржавања овог стања, да су они препрека на путу Србије ка Чачку, рећи да у модерном свету се дрва (границе) све чешће уклањају. Мислим да ћемо на тај начин протестанте довољно медијски огадити народу, да касније свака акција против њих буде прихватљива.

Meni je tu najsmešnije bilo kada su rekli da sada zbog tog hrasta moraju da potroše milione i menjaju planove. Samo me interesuje kako to da neko nije ranije primetio to drvo, nije baš da je tamo od juče.

zoro napisao/la: U pravu si, ali i na (n)ovom putu preko Žabljaka i Nikšića ima štošta videti i doživeti.

Ja prošle godine video samo maglu.

ZuLuofVozdovac napisao/la: И тако изградња аутопута дође до осам векова старог храста у селу Савинац, те добисмо парадигму целокупне ситуације у којој се наша (а многи је за моје уши иритантно називају ''ова'') држава налази.

Промена правца аутопута кажу би изискивала много времена а негативно би се одраузила и на финансије. Недостатак скрупула и поштовања које многи називају и прагматичност, налаже да ми то дрво исечемо, затремо и заборавимо, а онда туда протерамо пут. Искрено, нисам сигуран да је то неко питање од националног значаја каквим су га наши хистеррични медији представили, али верујем да је за људе из Савинца питање свих питања. Јер није ли тај храст једина ствар која даје идентитет селу? Неће ли сечом тог храста оно престати да се на било који начин издваја од милион сличних вукојебина на кугли земаљској?

Супротан правац тог аутопута води ка Бриселу. И на том путу смо такође налетели на заоставштину стару осам векова, и ту се опет нашао неко довољно бескрупулозан да може да носи епитет прагматичан да каже како је то најбољи правац, сви други су спорији и финансијски мање исплативи, те да све што се нађе на том путу мора да се сруши, затре, уништи и обезвреди (ово последње није обавезно, али доста олакшава обављање претходно набројаног).

При том, у обе ситуације онај ко је планирао пут знао је да ће се до ових препрека пре или касније доћи, али је ћутао, градио знајући да када пут до поменутих препрека буде готов, промена правца након свих уложених средстава и времена и неће имати никакву логику.

Случајно ових дана читам књигу нашег познатог археолога Марка Поповића - Смедерревски град. Иако је кроз многе ратове знатно оштећена, тврђава је успела да очува неку физиономију и буде један од најважнијих остатака наше средњовековне архитектуре. Ипак, кад је железница требала да дође у град, чинило се да би најзгодније било да прође преко места гдесе налази зид тврђаве. Одмах је тврђава проглашена за симбол ропства нашег народа, реликт прошлости и слично, да би на крају био срушен њен спољни бедем. Нова идеја водиља је била модернизација! Ево данас, та некада модерна пруга стоји тамо зарђала и ван функције на месту некадашњег бедема. Тврђава је једина ствар коју неко жели да види када дође у Смедерево, а тај пети колосек на железничкој станици одавно ничему не служи.

Немам ја ништа против модерних ствари, свако друштво које се не модернизује пропада. Али увек мора да постоји свест да све оно што је данас модерно сутра ће бити застарело, а оно ванвременско траје и изнова добија на други начин вредност у свакој епохи. Ко има дилему између модерног и ванвременског је сумњиве интелигенције, а ко да предност овом првом је несумњиво глуп.

ПС: ако буде било проблема са онима што дежурају и не дају да се храст сече, предлажем да се прогласе за испоставу криминалаца и шверцера, да имају финансијску користи од одржавања овог стања, да су они препрека на путу Србије ка Чачку, рећи да у модерном свету се дрва (границе) све чешће уклањају. Мислим да ћемо на тај начин протестанте довољно медијски огадити народу, да касније свака акција против њих буде прихватљива.

Divno receno.
Za mene jedan od najboljih postova ove godine.

Pa imamo mi magistra Ilića koji će da presadi hrast. Taman da pozovu devojku od ovog drugog, takođe ministra, da poje malo, možda se bolje primi.

hahaaha

Zemljoradnik napisao/la:

zoro napisao/la: U pravu si, ali i na (n)ovom putu preko Žabljaka i Nikšića ima štošta videti i doživeti.

Ja prošle godine video samo maglu.

Možda si zaboravio da obrišeš stakla!?

zoro napisao/la:

Zemljoradnik napisao/la:

zoro napisao/la: U pravu si, ali i na (n)ovom putu preko Žabljaka i Nikšića ima štošta videti i doživeti.

Ja prošle godine video samo maglu.

Možda si zaboravio da obrišeš stakla!?

Ma neka ugasi ponekad pljuge i dzoint, i otvori prozore da se razidje dim

Dotako sam dno zivota od Rajka i Ranka .

Nekoliko postova iznad

е, мој Михајло, ништа не пазиш