Svaštara

Komunalac sa Petlovog Brda: Staljinova osveta

Pročitah sada jednu kolumnu koja me je podsetila na neke tekstove koje pisasmo prethodnih godina na ovom našem sajtu. Vratim se ponekad tim tekstovima, pročitam ih, pa mi bude krivo što sam u nekim od njih bio kivan više nego što treba. Opet, iz ljubavi, prema našoj košarci, prema sportu koji toliko volim, a koji nam je klizio iz ruku. Sva sreća, pa ovog leta vratismo stvari nekako na svoje mesto.

Ipak, neki drugi sportovi nisu te sreće. Naše, pa ajd da kažem kolege, izuzetno nadareni momci, pišu o sportu koji vole sa istom strašću i istom nostalgijom za lepšim vremenima, identično kao mi onomad. To su bukvalno iste rečenice, u kojima čovek prepozna i bes i suze i krv. I pre svega ljubav. Ovoga puta prema rukometu

Kolumna: Zaustavite zemlju, silazim…

Katar igra finale Svetskog prvenstva. Dugo sam razmišljao da li ovo da bude prva, poslednja, jedina rečenica moje poslednje kolumne pisane u Dohi. Da ostane tako, na procenu vama, čitaocima, da lebdi u vazduhu kao konstatacija, zaključak, pitanje. Da mi budete koautori, da nastavite niz svojih misli dole u komentarima. Odustao sam, objasniću i zašto.

Posle 27 dana života koji nema veze sa realnošću, daleko od zime Balkana, dobili smo i ono što svakako nije realnost, a opet, sve nas, koji imamo rukomet u krvi – bode u meso, kopa nam oči.

Čitav svet nam se smeje. Kome? Nama, rukometašima. Spojili smo reprezentativni i klupski rukomet, obesmislili ga, otišli u krajnost u bezuspešnoj misiji da od rukometa napravimo sport globalnih razmera.. Pokazali smo, koliko smo u stvari, mali sport malih ljudi. „Seljački“, dodao bi neko, tu magičnu reč koja objašnjava sve, a koja me strašno nervira. Valjda, zato što u tom ne želim da verujem.

Neko je sastavio tim od ljudi kojima su njihove nacionalne zastave malo značile u životu, a egzistencija mnogo više, za dve godine preskočivši ono što neki rade i prave decenijama.

U svemu tome, pojedinci igraju najmanju ulogu. Manje-više su nebitni. Nisu krivi ni Marković, ni Šarić, ni Stojanović, što su otišli da igraju za lovu, zarade još malo ili malo više u karijeri koja kratko traje. Možete ih nazivati „prodanim dušama“, smejati se tome što drže ruku na srcu i ko zna šta izgovaraju dok otvaraju usta tokom intoniranja himne, zemlje za koju nisu znali ni gde je na mapi do pre par godina. Vaše je pravo, jer prezir prema pohlepi je nešto što je potrebno, kako ne bismo otišli u …. u globalu rečeno.

Međutim, na kraju balade to su samo ljudi koji trče, skaču, šutiraju, daju golove ili ih brane. Kratko je ljudsko pamćenje, nekada kraće i od vremena potrebnog da se potroši ono što je zarađeno. Taj neki prezir njihovih balkanskih okolina, prijatelja i neprijatelja, zaboraviće se brzo. Na legijama stranaca, nastala je i održava se civilizacija. Ovakva, skaradna.

Ljudi će nastaviti više da cene one koji za 25 eura dnevnice igraju za svoje reprezentacije, a više će ih i pljuvati kada ne ide. Tako je to u nas kada vam je neko bliži srcu. Svako se na kraju zajapuri u licu. Neko od toga što mu kažete da je izdajnik, a neko zbog toga što su ga ispljuvali i oni kojima je rukomet instant sveto trojstvo uz rusku salatu i četiri skakaonice u januaru.

Iznad svega je to omogućio, neki sistem – valjda se nećete puno smejati ako tu skalameriju tako nazovem?

U tom sistemu, u kome se može kupiti sve, ni sudijska lica nisu bitna. Oni mu dođu kao kolateralna šteta. Izgleda da će se kola svih kola slomiti na leđima dva momka iz Niša i Leskovca koji su dobili “aplauz” pred milionskim auditorijumom juče nakon meča Katara i Poljske. Istog jutra sam uradio selfi sa jednim peračem prozora ovde na 46. spratu Interkontinentala. Videvši da ga slikam, gledao me je sa prezirom dok je neobezbeđen stajao na ogradi terase ispod koje je virio put u večnost čekajući da ga povežu sajlama. Siguran sam da me je psovao na nekom svom nepalo-filipinskom.

Šta je mogao da uradi? Da pusti sajle, skoči dole i kaže „pun mi je ovog evropskog ološa kome moram da pričam „yes, sir“, idem da kopam krompir golim rukama ispred svog šatora“? U nekom drugom svetu, na nekom drugom nivou, to su mogli da urade i njihove hrvatske kolege protiv Austrije, i svako onaj, koji bi želeo da bude heroj, a u stvari žrtva. Ti heroji nisu na ceni. Za ideale ginu budale, pa sad, možemo se lagati, mogu i ja ovde pričati bajke o vrednostima, život je nešto drugo. Rukometni život je kada se tri puta veća halabuka digne u mesecima kada se bira prvi „sudija“ u Srbiji, nego predsednik saveza.

To je ropstvo našeg sporta. U sistemu gde je omogućeno da svako igra za koga hoće, da svako pobedi koga hoće, pojedinci su nebitni.

Dajte da vidimo tog, koji će reći – „zaustavite zemlju, silazim!“?

Nije ovo ni kraj, ni početak. Ponoviće se, ne brinite. Rukomet, svako malo, umre u svojoj sramoti, a onda se ponovo rodi, jer postoje ljudi koji ga vole. Tako je to…

PS: Za kraj sam vam ostavio malo „slatkog novinarskog života“ u komentaru koji me je jutros sačekao u administraciji sajta.
Ziko jebem li ti mamu coravu sto ne pises o ovim lopinama sto su pokrali mec nego se krijes iza novina, jebem li ti sve coravo u picku olosu jedan smrdljivi ja cu te jebati samo da te navatam. To ti se kunem svojom decom. Srpskigorostas…(IP adresa poznata redakciji)

Jesi li siguran da nisi ti ovo pisao?

Da li neko zna kako se mogu vratiti podaci na formatiran USB? Pokusao sam sa nekoliko programa, ali ćorak.

Grba4 napisao/la: Da li neko zna kako se mogu vratiti podaci na formatiran USB? Pokusao sam sa nekoliko programa, ali ćorak.

Probaj sa recuva programom. Mada ako je USB, pa još formatiran, teško da će da ide.

У Моторолы 02.02. День Рождения! Поздравляем!

2bad4u napisao/la:

Grba4 napisao/la: Da li neko zna kako se mogu vratiti podaci na formatiran USB? Pokusao sam sa nekoliko programa, ali ćorak.

Probaj sa recuva programom. Mada ako je USB, pa još formatiran, teško da će da ide.

Pokušao sam prvo sa njim, ali nije išlo. Probao sam sa još neka 3 koja sam pronašao na netu, ali džaba. Izgleda da ne može, premda ću upitati još nekog ko zna, možda ima neka caka u programu, a ja je ne znam.

Uglavnom, hvala.

Da ne gusimo vise onu temu

Pex26 napisao/la:

Bleki napisao/la:

Pex26 napisao/la: Pored toliko sportista ti nađe igračinu Koromana

Odgovara li kvalitetom Savo Milošević?

Ko je sad pa taj?

E jbg sad. Covek odigrao preko 100 meceva za reprezentaciju, bio najbolji strelac na EP 2000. (Klajvert se ne računa jer je od tih 5 golova 4 dao nama, ebem li mu familiju), a ti pitas ko je sad pa taj
Po meni nas najbolji centarfor u reprezentaciji od Mijatovica pa na ovamo

Šalim se Bleki naravno da znam ko je Savo. I ono sa Koromanom je bila šala

ukapirao sam odmah, al sam hteo da napisem radi ovih sto ozbiljno tako misle (sigurno ima i takvih)

Drugari,

vidim da dosta forumaša ovde "otvara dušu" i traži savete, pa daj i ja da priupitam za savet.

U poslednje vreme imam probleme sa zadnjim telom svoga tela, ili ti zadnjicom.
Boli me u pojedinim situacijama: Posle dužeg sedenja, zatim nakon velike nužde, tada čak i osećam neki svrab i neprijatnost na dotičnom mestu, ako sam jeo nešto ljuto, imam još većih problema...
Ne znam da li neko ima sličnih problema ili je imao, meni je nekako bedak da idem kod doktora, al ako moram, šta ću.
Ako neko zna šta je u pitanju, bar da me navede na problem, bio bih zahvalan, a još ako bi dobio neku korisnu informaciju da me prođe ova muka, bio bih mu još zahvalniji

Torre, vrlo je moguće da su u pitanju hemoroidi. Ja sam imao sličnih problema, a rešio sam ih kremom DELMEZON, koja se jedno odredjeno vreme nanosi na "dotično" mesto. Do takvih problema i iritacije tog dela zadnjice može doći usled dugotrajnog konzumiranja tvrde - suve hrane, ljute - začinjene hrane, kontinuiranog konzumiranja alkohola... Svakako da uredno vodjenje računa o higijeni tog dela tela izuzetno pomaže, al' to se već i podrazumeva ... Sve to možes pronaći i na netu.

Nadam se da sam bio od pomoći, koliko - toliko

Djofa maestro napisao/la: Torre, vrlo je moguce da su u pitanju hemoroidi. Ja sam imao slicnih problema, a resio sam ih kremom DELMEZON, koja se jedno odredjeno vreme nanosi na "doticno" mesto. Do takvih problema i iritacije tog dela zadnjice moze doci usled dugotrajnog konzumiranja tvrde - suve hrane, ljute - zacinjene hrane, kontinuiranog konzumiranja alkohola... Svakako da uredno vodjenje racuna o higijeni tog dela tela izuzetno pomaze, al' to se vec i podrazumeva ... Sve to mozes pronaci i na netu.

Nadam se da sam bio od pomoci, koliko - toliko

Uf, hvala brate.
Sad moram malo da pročešljam o tome po netu, pa ću da vidim šta kažu.
Suva hrana manje-više, alkohol više , al dobro, videćemo.
Higijena zadnjice i vršnjaka mi je najbitnija, to ne bi trebalo da je problem
Interesuje me, korišćenjem ove kreme, za koje vreme mogu očekivati bar poboljšanje situacije?
Užasno me iritira sve ovo

Poboljšanje ide postepeno, kao i kod većine lekova, u mom slučaju 10-ak dana je bilo potrebno za povlačenje tih "problema". Pogledaj na netu, a možeš potražiti savet i u apoteci od nekog nadležnog, kompetentnijeg, ipak oni znaju više o tome ...

Nemoj da se frkaš, mnogi imaju tih problema, ništa neuobičajeno, pogotovo kod muškaraca ...

Valjalo bi inspektore da vidiš to dok je "friško" Moj stari je muku mučio sa hemoroidima jer nije na vrijeme to liječio a poslije kad je buknulo nije mogao ni da sjedne ko čo'ek jedva se izvukao iz tih muka.