Svaštara

Pex26 napisao/la: Najviše mi se svidio Foxcatcher jer sam i ranije znao za priču o braći Šulc.

Čudi me kako još uvek nisu snimili film o još jednom rvaču Dzefu Blatniku. Takođe u Los Anđelesu je osvojio zlatnu olimpijsku medalju iako je bio bolestan (rak u remisiji). Rak mu se ponovo vratio i opet ga je pobedio. Naželost preminuo je pre tri godine.

Ray Allen napisao/la:

Pex26 napisao/la: Najviše mi se svidio Foxcatcher jer sam i ranije znao za priču o braći Šulc.

Čudi me kako još uvek nisu snimili film o još jednom rvaču Dzefu Blatniku. Takođe u Los Anđelesu je osvojio zlatnu olimpijsku medalju iako je bio bolestan (rak u remisiji). Rak mu se ponovo vratio i opet ga je pobedio. Naželost preminuo je pre tri godine.

Da, slažem se. Čovjeku kojem je dijagnostikovan rak i uklonjena slezina, a on poslije samo dvije godine ne da se oporavi nego postane olimpijski šampion svakako zaslužuje film. Stvarno dobar materijal da se napravi odličan sportski, motivacioni film.

Maci napisao/la: Mala digresija ne temu, RASMC aerija sa tvog avatara je vrhunska. Baš mi se svidela i jedva čekam novu sezonu..

Ja sam gledao i "Boardwalk Empire" koja je slične tematike, ali su Blinders-i mnogo bolji. Samo mi je krivo što sam obe sezone odgledao za dva dana, pa sada moram da čekam još par meseci na novu sezonu.

Povela se priča za Oskara pre par dana. Danas čuh da je Birdman osvojio nagradu. Pa samo da dam svoje viđenje istog.

Pre par nedelja sam počeo da ga gledam, izsilovao gledanje pola sata filma, ugasio ga i izbrisao GOVNO sa hard diska!

2bad4u napisao/la: Povela se priča za Oskara pre par dana. Danas čuh da je Birdman osvojio nagradu. Pa samo da dam svoje viđenje istog.

Pre par nedelja sam počeo da ga gledam, izsilovao gledanje pola sata filma, ugasio ga i izbrisao GOVNO sa hard diska!

.

Mislio sam da sam jedini kojem se ne svidja birdman.
Ali zato Whiplash kida

2bad4u napisao/la: Povela se priča za Oskara pre par dana. Danas čuh da je Birdman osvojio nagradu. Pa samo da dam svoje viđenje istog.

Pre par nedelja sam počeo da ga gledam, izsilovao gledanje pola sata filma, ugasio ga i izbrisao GOVNO sa hard diska!

Ja pretezno sacekma "nestrucne" komentare poput ovog, pa tek onda razmislim da li da gledam ili ne.
Hvala 2bad-u na podljenom iskustvu

Kakvi su po vasem misljenju ostali filmovi koji su se pominjali na ovogodisnjem oskaru?

Meni je The grand Budapest hotel isto tesko njesra...

Selma, Whiplash i Boyhood još nisam odgledao.

The Grand Budapest Hotel, je i po mom mišljenju "njesra", kao što Pex reče, ali bar ima dinamiku, pa se može odgledati do kraja, na kraju jbg, ne gine lupanje glavom o zid, u šta sprcasmo dva sata...

American Sniper, je gledljiv, ali ništa naročito, osim ako neko nema poseban fetiš za te "American hero" priče...

The Theory of Everything, odličan. Priča o jednom od najvećih umova ikada, zasigurno najveće ime današnjice... Vredi.

The Imitation Game, pobednik od onoga što sam gledao sa ove liste. Što zbog tematike, ali više zbog Benedicta Cumberbatcha, kojeg obožavam...

2bad4u napisao/la: Selma, Whiplash i Boyhood još nisam odgledao.

The Grand Budapest Hotel, je i po mom mišljenju "njesra", kao što Pex reče, ali bar ima dinamiku, pa se može odgledati do kraja, na kraju jbg, ne gine lupanje glavom o zid, u šta sprcasmo dva sata...

American Sniper, je gledljiv, ali ništa naročito, osim ako neko nema poseban fetiš za te "American hero" priče...

The Theory of Everything, odličan. Priča o jednom od najvećih umova ikada, zasigurno najveće ime današnjice... Vredi.

The Imitation Game, pobednik od onoga što sam gledao sa ove liste. Što zbog tematike, ali više zbog Benedicta Cumberbatcha, kojeg obožavam...

Nisam ni ja gledao Selmu, ali su mi Whiplash i Boyhood odlični filmovi preporučujem da pogledaš.

2bad, moram da ti kažem, da se ne naljutiš, ali nemaš pojma
Birdman nije govno, već je film koji nije za svaku publiku. To me podseti na nesto sto procitah pre neki dan:



Ovakav film je dugo čekan, pogotovu medju glumcima, umetnicima koji su čitav život posvetili davanju sebe, onoga što jesu i svega što imaju. Teško je objasniti, ikome, zašto se baviš umetnošću, glumom, koji su tvoji motivi i ovaj film daje neke od odgovora. Recimo, pomenuo sam poslednju scenu kada se Majkl Kiton upuca na bini i koliko je taj čin značajan za film, odnosno za poimanje svega onoga šta gluma znači ljudima koji se njome bave.

Glumac brani svoju profesiju, njemu ne treba kritika neke babe da mu kaze da je on glumac ili da nije, da je, kako ona kaze, samo celebrity. Glumcu, zarad savršene uloge, nije problem ni da se ubije na sceni. Pogotovu kada pokažu sumnju.
On je doneo tu odluku i njemu žena pre nego izadje na binu kaze da ga nikad nije videla mirnijeg. On zna da ce ulogu izneti do kraja i kako treba, da je smrt samo jedna stanica ka savrsenoj ulozi. I ne treba njemu da ga drugi priznaju, jer priznanje je u toj bransi sve, on je napokon SEBI dokazao da je Glumac. Odmah kada je postalo jasno, kada je repetirao pistolj pre izlaska na binu, odmah sam pomislio na pesmu "Dan kada je Richard III..."
Hoću da kažem, nije sad ovaj film nešto najoriginalnije što se pojavilo na ovu temu, ljudi su i ranije pevali ili pisali, ali je izuzetno značajan za svet kojem glumci pripadaju, za Glumište u celini i da je to ovom nagradom prepoznato.

Kada se govori o filmu Theory of everything, treba znati da je film radjen na osnovu svedočenja Hokingove žene, ne na osnovu Hokingovih kakvih autobiografskih zabeleški. Ovde ću sada biti potpuno subjektivan u oceni:
Mislim da je njegova bivša žena ovim filmom želela negde sebi da da opravdanje za sve. Njoj opravdanje, ako mene pitate nikad nije trebalo, to što mu je ona dala niko na svetu ne bi, ali savest je čudna boljka. Savest traži OPRAVDANJE i nekada bez opravdanja nije moguće nastaviti život. Sve vreme gledajući ovaj film imao sam utisak da ta zaista divna žena, iznosi svoje najintimnije objašnjenje nečega što nikome nikada nije morala da pravda.
Kao što rekoh, to je samo moje mišljenje, ali evo, otvorio sam se.
U suštini, ono što htedoh da kažem, nije ovo film o velikom naučniku, več nešto drugo.

Imitation game je najbolje opisan na Tarzaniji na onom linku koji sam ostavio i sve što bih napisao bilo bi samo prepričavanje istog.

Lazo, priznajem da nemam pojma, bar ne u tom umetničko glumačkom smislu... Vidi, film smatram drugačijim od knjga. Film je po meni "umetnička" forma, gde nema vremena da se palamudi o tome šta glumac želi, zašto je postao glumac ili ne...
Film, postoji zbog publike, a ona želi da tih sat ipo-dva provede manje više probuđenih emocija ovakvih ili onakvih, da im probudi maštu, na ovaj ili onaj način, a ne da "drka" na umetnički dojam Edwarda Nortona, u kome ništa edukativno nije rekao, nikakvu posebnu emociju nije pružio, ali je sebe istakao kao glumca...
Slično kao i u košarci, kada Miljenović pokaže sav talenat, ali Mega izgubi 20 razlike (plastificiram) Ili još bolje, Fantastičan sportski klub, sa svom mogućom i nemogućom infrastrukturom, prelepim tribinama, ali bez valjanih trenera i igrača, pa samim tim i bez rezultata i publike?!...

Rađe ću pročitati dobru knjigu (za šta u poslednje vreme, ne pronalazim dovoljno vremena), nego odgledati film, koji se svideo samo filmskoj kritici. I uveren sam da će se kroz čitanje knjige više produhoviti, nego što se neću nervirati gledajući film monotono siucidnog sadržaja...

Video sam pre par dana Lazinu najavu za Oskara, ujedno da kažem da je odlična, i drago mi je što se povela tema o filmu. Nisam stigao da nešto više ispišem pre dodele ali evo prilike pošto se razvila polemika oko sada već dodeljenih nagrada.

Kapiram kao osnovnu stvar da nismo svi isti i da tako odabir filmova koje gledamo i sam doživljaj istih, impresije o njima ne mogu da nam se podudaraju. Ne želeći bilo koga da uvredim ali ipak reći za The Grand Budapest Hotel da je sranje a pre svega za Birdman-a da je govno su duboko neumesni komentari. Ako ni zbog čega drugog a onda zbog same originalnosti filma treba poštovati delo i ujedno rad autora.

U današnjem moru filmova punih klišea, nemaštovitosti, industrije koja ih izbacuje kao na traci, gde se reditelji opredeljuju pre svega na brzu zaradu , gde jedan Majkl Bej sa Transformers-ima beleži dobit od skoro četiri milijarde dolara, prava je retkost da se neki od reditelja odluči za kvalitet ispred kvantiteta. Baš Ves Anderson i Alehandro Injaritu spadaju u ovu grupu retkih gde bacaju akcenat na umetnički pojam.

I sasvim zasluženo je otišla nagrada u ruke Injaritua, jer od početka svoje rediteljske karijere pravi fantastične filmove i gotovo svaki je imao nominacije za Oskara. Bili su mu na dohvat ruke i možda ih nezasluženo nije ranije dobio ali je konačno sa Birdman-om trijumfovao. Svi raniji radovi su mu istog tonaliteta sa tamnijom tematikom, sada je Birdman-u pokušao da ubaci zabavniji ton da u neku ruku napravi komediju, mada je ovo ostvarenje daleko od nje, ali suštinu nije dirao u odnosu na njegove prethodnike.

Birdman je za mene u najmanju ruku remek delo. Treba ga pogledati i otvoriti široko oči jer on obiluje porukama i simbolikom. Imate ih na pregršt od toga, Laza je već pomenuo, šta je poimanje glumca i glumišta pa do toga šta predstavlja vrednost današnjeg društva. Eto jedna od najupečatljivijih poruka je baš ovo što sam gore ispisao i oko čega sada diskutujemo, šta danas donosi slavu na filmskom platnu, velika kritika upućena blokbasterima.

Nadovezaću se na Lazino izlaganje ali ću neke stvari drugačije formulisati, ovo je jedan od najoriginalnijih projekata rađen u ovoj formi, i da pored scene koju je naveo na pozornici jedna od svakako najupečatljivijih je poslednji čin u bolnici akcenat stavljam na scenu u kupatilu i posle nje. Velika preporuka za ovaj film mada kažem verovatno nije za svačiji ukus. Takodje obavezno pogledajte ako već niste prethodne filmove ovog sjajnog reditelja Trilogije smrti za mene biser medju njima prvi deo Amores Perros i naravno neprikosnoveni Biutiful.

2bad4u po tvom viđenju samog filma mislim da je greška što ga nisi ispratio do kraja siguran sam da bi imao drugačiji utisak, a opet kažem nemamo svi isti osećaj nakon istog odgledanog.

Da ukratko prokomentarišem i pobednike u ostalim važnijim kategorijama.

Dobitnik za najbolju glavnu glumicu definitivno je trebala biti Rosamund Pajk jer je u Gone Girl u potpunosti dominirala filmom i doprinela da on bude bar 50 posto kvalitetniji.

Pa za glavnog glumca je bila jaka konkurencija i svi bi imali opravdanje zašto su odneli epitet najboljeg ajde da kažem nisam nešto voleo da to bude Kuper, ali su najjači utisak na mene ostavili Benedikt Kamberbač i baš odlikovan Edi Redmejn jer je imao zahtevnu ulogu.

Da pomenem sasvim zaslužena nagrada za maestralnog Dz. K. Simonsa koji je najupečatljivija figura Whiplash-a.
I kad sam već kod Whiplash-a takođe topla preporuka da uz odličan film uživate i u zvucima džeza.

Samo bih vašim argumentima u korist ovih filmova, dodao još par stvari. Birdman se u samoj osnovi bavi egom i svi likovi imaju problem sa njim, osim Keaton-ove bivše žene.

Wes Anderson je jako specifičan reditelj. Pored interesantnih zapleta u svojim filmovima, koji su uglavnom priče o odrastanju ili sazrevanju svojih likova, on ogromnu pažnju posvećuje i samom izgledu filma.

Što se tiče dodele Oskara, očekivao sam da će doći do ravnomernije podele nagrada između Birdman-a i Boyhood-a, ali i ovako je bilo u redu. Moja pretpostavka je da je Injaritu dobio ovoliko Oskara zbog želje Akademije da se iskupi za toliko malo nominacija Selme. Graham Moore, koji je dobio Oskara za najbolji scenario (baziran na prethodno objavljenom materijalu) je održao govor koji je objasnio zašto je baš on dobio tu nagradu. Glavni lik filma (The Imitation Game) je i pored toga što je razbio najveću šifru Nemaca u II svetskom ratu, bio izopšten iz društva zbog svoje seksualne orjentacije, a Moore je ispričao kako je on zbog istog razloga pokušao sebi da oduzme život.

Ako vam se ovi filmovi nisu dopali, takođe vam preporučujem Whiplash koji je dosta dinamičan i napet.

U Birdmanu vjerovatno mogu da uzivaju samo filmski kriticari, ili umjetnici u cjelini, siroka masa pretpostavljam ne razumije toliko, pa bi dala losiju ocjenu. A, sto se Oskara tice, mislim da ga je vise zasluzio glumac nego sam film. Slobodnim rijecima film je "smoran" i nikad u zivotu ga vise ne bih gledao.

Potpuno suprotno je Grand Budapest. Brz, dinamican, ali sa malo umjetnosti. Gledas kao kad tvoj tim vodi 20 razlike, i samo je pitanje kako ce da se zavrsi, jer unaprijed znas ishod.

Drugari,
planiram da upišem fakultet bezbednosti u BG-u, pa ako ima neko da je
završio/upisao neka napiše par rečenica o faxu, da li se teško upisuje,
je l' težak itd.