Ventil

Drex, jbo ga ti, pa nismo bukvalno mislili tako.
Ali, racionalizovati lige, smanjiti troškove. Bolje rasporediti ulaganja. Itd...

Kad vidim da se na taj nesretni fudbal stresu tolke pare, i nekoliko miliona se izgubi dok trepneš , duša me zaboli.
Pa jbm mu lebac, evo ovaj nesretni vaterpolo, sa 500.000 možeš bit prvak evrope.
I sami vidimo kolko je košarkaškim klubovima taj milion misaona imenica. Da ne pominjem rukomet, odbojku...
A da ne pominjem da se najviše šklepa u privatne džepove baš u tom, jadnom nam fudbalu.

Naravno, znamo da bi taj nesretni nam fudbal, trebao biti jedini profitabilni sport.
Ali, dali je profitabilan, osim za pojedince?

Kolike su nam prosečne posete, kolika su sponzorstva, kolko se može dobit od TV prava, reklama, itd...
Meni se čini da su to sve male cifre.

Znam da sam krenuo sa pogrešnog kraja priče, al jbg.

Zašto mislite da se u ostalim sportovima pare ne slivaju u privatne džepove. Dokle god su klubovi društvena svojina, u ovakvoj državi, oni koji ih vode gledaće kako mogu da maznu neki dinar. Gde su veće pare mažnjava se više, gde ja menj para manje se i stavlja u privatne džepove...

Treba da se uvede seleri kep na bogaćenje.

Majke mi ne postoji losiji komentator od ovog Koraca. Covek ne zna sta prica. Godinama vec lupeta gluposti.

Jedan od njegovih u nizu bisera danas: "Oslobodio je negativnu energiju iz trbusnih misica".

Joj!

Hahhahah, obozavam ovog lika, nekad sam mislio da mu drugi pune glavu glupostima, al kasnije sam shvatio da mu je glava puna istih

Jebale ih reklame po parketu, ceo turnir svi klizaju kao da je led !!!

Evo, i nakon prospavane noci ne mogu da se otrgnem utisku koliko su ljudi iz Arene nespremni da je prilagode sportskom dogadjaju. OK, nemam nista protiv ako je postala koncertna dvorana, to je svuda normalno, ali ti ljudi tamo moraju da imaju duboko postovanje kada se u njoj igra KOSARKA.
KOSARKA je svima njima stvorila radna mesta, KOSARKA je od mnogo njih napravila imucne ljude tureci im takvu igracku u ruke, KOSARKA je zasluzna sto je pola Srbije imalo prilike da vidi Bijonse, Ramstajne, Bocelije i razne druge sto djipaju po toj bini. Kada bi ti belosvetski likovi dosli u Srbiju, djoci bi ih boleli, da nemaju dvoranu od 20 000?

Barem je, nadam se, svima jasno da Beograd i Srbija ne bi videli tu dvoranu da nije bilo KOSARKE. Izgradjena je u najgrdjim vremenima, samo i iskljucivo, jer su imali POVOD, svetsko prvenstvo kraljice igara.

I umesto kada jednom godisnje tamo neko organizuje utakmicu da se svi spuste kolenima na patos i kazu: Ave KOSARKA, da kazu: Dobar dan najlepsa igro, ti si domacin ovog doma, oni sabani najobicniji, nemaju ni semafor da im radi, ljudi lome noge po parketu.

To je takodje posledica degradacije svega u nasem drustvu, odsustvo svake etike... "pa dooooobro, sta sad? Jel viko onaj u mikrofon kolko ima do kraja, sta je problem?"

Videcete ovih dana... nikom nece pasti na pamet da se izvine. Barem to nista ne kosta, sabani sabanski!

Treba da zamenim česmu ispod onih starih kuhinjskih bojlera i nešto mi ne ide i rekoh da uzmem da nađem koji tutorijal

Kad ono nađoh ovo

Ako ako....i treba.
Znao sam da će ih ona Klara Četkin, Roza iz Luxemburga..... kad tad koštati.

Eto dokle dovede borba za ravnopravnost.
Nalakiraš nokte, skockaš se, i onda pravac kuhinja, kudelju i motorcanglice u ruke, i zaroni....

Citam sada saopstenje Tomislava Karadzica.
Ta saopstenja mene ne interesuju i uvek ih citam sa podsmehom, ili gnusanjem kao juce kada je to uradio bivsi muz Goce Trzan.

Tako sam sada poceo da citam i ovo Karadzicevo, sa unapred pripremljenim osmehom na licu i pretpostavkom da cu ga citati maksimalno do kraja prvog pasusa.
Medjutim, od recenice do recenice sve sam vise bio zainteresovan. Na kraju kada sam zavrsio pozeleo sam da ima jos.

Da me ne shvatite pogresno, sve ovo sto je napisao za Zvezdu, sve do poslednje reci vazi i za Partizan. Za mene je tu znak jednakosti.

Ovo saopstenje se razlikuje od prethodnih po izuzetnoj pismenosti. Stil pisanja, nacin izrazavanja je za primer... ne gajim iluziju da ga je Karadzic sam pisao, ali se i izvinjavam unapred ako jeste.

Saopstenje je, naravno, puno ogavstina koje su preplavile nase drustvo i koje su iskreirale pad morala decenijama unazad.
Medjutim postoji razlika, a ovde razliku vidim u osecanju iskrenosti koje ovo pismo izaziva barem kod mene.

Ako se za trenutak odaljimo od poente prepiske Karadzica i FKCZ, i posmatramo predmetno saopstenje sa literarne strane, onda slobodno mogu da ga ocenim peticom.

Ovo je jedno jako lepo pismo ogorcenog coveka, dovedenog do ivice. Vrlo je interesantno za procitati jer moze jasno da ukaze na stanje svesti potpisnika i da docara emociju koja ga je ophrlila.

Edit:
Dodao bih da se potpuno odsustvo ulaganja u kulturu jasno vidi na preseku duhovnog i socijalnog bica ovog naroda. Citirao bih Kusturicu sa kojim se apsolutno slazem: Bez kulture nema ni drzave.

Pismo Milana Novakovića, diplomiranog pravnika na temu "Zašto volim Partizan"...Svaka čast i vidimo se u četvrtak u Hramu.

ZAŠTO VOLIM PARTIZAN

Pre mesec dana jedna superkul Beograđanka htela je da za neku godišnjicu iznenadi svog momka tako što će mu pokloniti časopis. I to ne bilo kakav, pokloniće mu imaginarni broj CKMa njemu posvećen, štampan u jednom primerku, u kojem je ona CKM cica, a drugari njenog momka kolumnisti koji će napisati tekstove o stvarima koje njen momak najviše voli.
I tako je mom bratu, objektivno najšarmantnijem beogradskom hejteru i novinaru po profesiji, ‘zapalo’ da napiše najbolji do sada tekst na temu “Zašto navijam za Partizan”, a mene motivisalo da napišem ovaj.

Dakle, ne znam kada i kako je sve počelo?
Da li me je za Partizan opredelila tatina ljubav prema Partizanu ili činjenica da sva moja familija navija za isti klub?
Da li je ustvari gen presudan i činjenica da je u momentu mog rođenja predsednik FK Partizan bio moj ujak Novak Rodić?

Pamtim dobro, 8 sekundi do kraja utakmice onaj nesrećni Španac pogađa, a ja, uplakani desetogodišnjak, istog momenta izlazim iz dnevne sobe i trčim stepenicama na sprat kuće… A onda čujem tatu kako viče, dotrčavam nazad i pitam ga šta se desilo, jesmo li izjednačili, a on mi kaže: “Đorđević je pogodio trojku, pobedili smo”!

Nikada sebi neću oprostiti što nisam verovao do kraja i uživo video tu legendarnu trojku omiljenog ograča! I nikada posle toga nisam ‘bežao’ pre kraja neke košarkaške utakmice, kakav god bio rezultat, nikada nisam prestao da verujem!

Ni kad 16 tisuća uja u Zagrebu slavi Kecmanovu trojku, ni kada nas grčki cigani samo malo posle Kecmana pobeđuju u Parizu, nikada!

I imam svoju teoriju zašto nismo pobedili u Parizu! Prosto, nismo pobedili jer ja nisam bio u hali Bersi da ‘okajem svoje grehe’ iz 1992.godine.
I gde god budemo igrali sledeći F4, dajem reč – biću tamo!

Reč “partisan” na francuskom jeziku znači “privrženik, legionar – borac za čast i pravdu”, i nije u našem duhu da se predajemo!

Volim Partizan zbog Duška Vujoševića koji svakom igraču po dolasku u KK Partizan pokloni knjigu (eeej, promoviše književnost) i akcija poput one sa Narodnom bibliotekom “Ko čita – pobeđuje”. Zbog svih njegovih izjava koje vremenom postaju grobarska, a i životna filozofija jer REALNOST NIJE KATEGORIJA NA KOJU SE OSVRĆEMO.
Volim Partizan zbog Pionira u koji, iako agnostik po veri, odlazim kao na neko hodoćašće.
Volim ga i zbog Pionira u koji sam kao klinac odvodio devojke na prvi randes.

Volim Partizan i zbog JNA koji, iskreno, pamtim više po porazima, ali porazima koji su proizvodili neku drugu vrednost!
Taj osećaj, kada se posle poraza čuješ sa Ćirom, Nikolom, Draškom, Bokijem i ostalim ortacima, promoviše solidarnost, drugarstvo, jedinstvo, upravo vrednosti po kojima je i armija JNA bila poznata.

Volim Partizan i zbog mojih drugara muslimanske veroispovesti koji navijaju upravo za nas jer smo jugoslovenski klub koji ne igra na razlike.

Volim Partizan i kad cigani zbog Uskrsa bojkotuju derbi na JNA, a nama je Partizan i državljanstvo i veroispovest.

Volim Partizan jer smo u manjini, ali sa stilom - avangarda!

I toliko ga volim da mi kao klincu nikada nije bilo teško da stopom idem na utakmice, a prošle godine sam samcijat avionom zapucam na gostovanje Interu u Milanu.

Naravno, pratim sve ekipe sportskog društva, od kojih vaterpoliste posebno!

Pamtim svoj prvi derbi, jubilarni 100ti! Pamtim ga po suzavcu i suzama.
Pamtim i prvu pobedu 8.marta 1997.godine, 3:0, i veliki transparent na Jugu SREĆAN VAM 8.MART PIČKE CIGANSKE!!!

Pamtim i ovaj poslednji derbi i Jojićevu bombu iz slobodnjaka, u poslednjem minutu, za titulu!

A pamtim i poslednju parolu, protiv Libereca: IGRAJTE TAJ TANGO SMRTI, KAO NEKADA PRE

Ta neraskidiva veza između Partizana i mene možda se najbolje vidi kroz ovu “slučajnost”…
Naime, kada sam upisivao fakultet moji roditelji imali su samo dve želje, da upadnem na budžet i da ne polažem prijemni ispit u Beogradu.
Smatrali su “da će me Partizan odvratiti od učenja”, i tako sam ja Kikinđanin završio u Kragujevcu – 275km udaljenom od svog rodnog grada - da učim pravo kod onih korumpiranih profesora.

Elem, posle završenog faksa i nekoliko poslova u Kikindi, dobio sam ponudu da se konačno preselim i počnem da radim u struci u Beogradu. Otežavajuća okolnost bila je ta što sam samo dan posle intervjua morao da se preselim, nađem stan u Beogradu, a već narednog dana počnem da radim… I tako se potrefilo da se u Beograd preselim dana 4.oktobra, na Partizanov rođenda.

Možda će neki reći slučajnost, za mene je to karma?

lazarminator napisao/la: Citam sada saopstenje Tomislava Karadzica.
Ta saopstenja mene ne interesuju i uvek ih citam sa podsmehom, ili gnusanjem kao juce kada je to uradio bivsi muz Goce Trzan.

Tako sam sada poceo da citam i ovo Karadzicevo, sa unapred pripremljenim osmehom na licu i pretpostavkom da cu ga citati maksimalno do kraja prvog pasusa.
Medjutim, od recenice do recenice sve sam vise bio zainteresovan. Na kraju kada sam zavrsio pozeleo sam da ima jos.

Da me ne shvatite pogresno, sve ovo sto je napisao za Zvezdu, sve do poslednje reci vazi i za Partizan. Za mene je tu znak jednakosti.

Ovo saopstenje se razlikuje od prethodnih po izuzetnoj pismenosti. Stil pisanja, nacin izrazavanja je za primer... ne gajim iluziju da ga je Karadzic sam pisao, ali se i izvinjavam unapred ako jeste.

Saopstenje je, naravno, puno ogavstina koje su preplavile nase drustvo i koje su iskreirale pad morala decenijama unazad.
Medjutim postoji razlika, a ovde razliku vidim u osecanju iskrenosti koje ovo pismo izaziva barem kod mene.

Ako se za trenutak odaljimo od poente prepiske Karadzica i FKCZ, i posmatramo predmetno saopstenje sa literarne strane, onda slobodno mogu da ga ocenim peticom.

Ovo je jedno jako lepo pismo ogorcenog coveka, dovedenog do ivice. Vrlo je interesantno za procitati jer moze jasno da ukaze na stanje svesti potpisnika i da docara emociju koja ga je ophrlila.

Edit:
Dodao bih da se potpuno odsustvo ulaganja u kulturu jasno vidi na preseku duhovnog i socijalnog bica ovog naroda. Citirao bih Kusturicu sa kojim se apsolutno slazem: Bez kulture nema ni drzave.

Složio bih se sa svim. Ali ne mogu da se otmem utisku - Rugala se šerpa loncu. Sve ono što je on rekao (ili pisac) je istina. Međutim, dolazimo do situacije da Zvezda govori - Tole lopove, a krade. A Tole govori - Grobari Zvezde, a zakopava srpski fudbal. Najnerealnije, ali i najpraktičnije rešenje, oterati i jedne i druge da fudbal više ne vide nikada. A kako od toga neće biti ništa, ostaje nam da čitamo saopštenja i čekamo obaranje novog rekorda po dužini istog.
Ako Tole može 14.000 karaktera, Zvezda može 14.001

3.bp.blogspot.com/-OdGYVVwtD-4/Ug8fnQbO8.../s320/31u%5B1%5D.gif