Evroliga se potrudila i ove sezone da završnica takmičenja bude organizovana na nivou. Sve akcije organizatora ispraćene su i medijski na pravi način, pa javnost nakon svega nije ostala uskraćena ni za jedan jedini podatak. Novinarski izveštaji dočarali su brojkama ono što izvanredna statistika neuobičajenog formata kroz TV prenose nije uspela. Šta još onda pisati o svemu?
Odlučio sam da ovaj Blog i pored svega bude posvećen završnici Evrolige, posebno onom delu koji je kod nas zanimljiv, a u Evropi nije ni pomenut, kao i uvek. Pa evo nekih zapažanja iz sudijskog ugla.
U najavi finalnog turnira (s obzirom da se neuobičajeno za F4 igra i utakmica za III mesto, može se nazvati turnirom) videlo se da možemo da očekujemo dve potpuno različite utakmice. Prvi duel između prvog favorita CSKA i aktuelnog prvaka Olimpijakosa bio je praktično finale pre finala. U postavci same utakmice očekivala se oštra utakmica, sa mnogo kontakata i delimično "prljavijom" igrom. Susret dve španske ekipe je očekivan kao lakši, ne samo zbog igre koju su ove dve ekipe prikazale kroz takmičenje. Naime, u ACB ligi su jasno postavljeni kriterijumi igre rukama (pogotovo), ali i drugih segmenata, pa je ova utakmica prognozirana kao čistija i lakša za suđenje.
Sastav arbitara nije doneo preterana iznenađenja, ali neka sigurno jeste. Italijanski dvojac, Lamonika koji je imao odličnu sezonu i Čerebuh kome je ovo "izlazna" godina, nije čudio. Belošević je imao najozbiljniju sezonu od kada sudi ovo takmičenje sa preko 25 utakmica, što je impozantna cifra, te je njegovo učešće bilo očekivano. Neutralci: Rižik koji apsolutno iskustvom zaslužuje prisustvo, Latiševs, iako visinom ne pokazuje, nosilac je mlade struje kvalitetnih sudija u Evropi i Lotermoser koji je postao standardni na ovakvim manifestacijama. Kažem "neutralci" jer ekipe iz zemalja iz kojih dolaze uglavnom nemaju ozbiljnijih učesnika u takmičenju, što svoj trojici stvara ogroman prostor za suđenje. Pomalo čudi prisustvo jednog Grka, s obzirom da je grčka ekipa učesnik. Ali, Rigas ne bi bio to što jeste da ne forsira "svoje", posebno mladog Koromilasa, koji je naslednik slavnih sudijskih imena (Kukulikaidisa, Picilkasa, Kostasa Koromilasa, Zavlanosa, Voreadisa...) mada, iako po mojoj slobodnoj proceni, nije ni blizu po kvalitetu sa njima. Na kraju, Boltauzer koji je odličnom sezonom zaslužio da bude tu, jer za klasu boji Pukl ne bi mogao dva puta zaredom da bude učesnik završnice. Sve u svemu, očekivano bez španskih arbitara, uglavnom ozbiljna sudijska imena, koja je "big bos" dobro poslagao iskusnim delegiranjem.
Neočekivano, prvo polufinale, u kojem je stari-novi prvak potvrdio da je najozbiljniji kandidat za odbranu trofeja, prošlo je rezultatski mnogo izvesnije nego što je bilo ko očekivao. Rusi se nisu snašli tokom svih 40 minuta, pa jaka sudijska trojka Čerebuh-Rižik-Latiševs i nije imala mnogo posla. Nasuprot tome, drugo polufinale je bilo neuporedivo rezultatski neizvesnije, pa samim tim i teže za suđenje. Ipak, Lamonika, Belošević i Koromilas odradili su odličan posao i uprkos nekoliko promena vođstva omogućili zasluženo boljoj ekipi te večeri prolazak u finale.
Za oba polufinala je karakteristična bila velika razlika koja se na terenu mogla videti između prve dvojice sa jedne strane i trećeg arbitra sa druge. Iako poredeći Latiševsa i Koromilasa prednost dajem ovom prvom, daleko su obojica od klase sudija sa kojima su delili pravdu u polufinalima. Bili su ćutljivi i sudili samo "zicer" varijante, očekujući od starijih kolega da pokriju sve nedoumice. Tako je i bilo. Iako je Latiševs bio za nijasnu aktivniji, videlo se da obojica moraju još mnogo da rade kako bi postigli vrhunski nivo.
Italijanska škola sudija pokazuje da je među dominantnijima u Evropi. Po meni, Lamonika za nijansu stabilniji na terenu od Čerebuha, sa ogromnim brojem vrhunskih odluka, praktično bez greške. Obojica vole da dominiraju na terenu, pa i odlukama koje su van njihove zone odgovornosti, ali se uredno vidi da su ispravne pregledanjem usoporenog snimka. Ukratko - veoma dobro suđenje. Opet, da ne komentarišem preterano Beloševića jer sam pristrasan - veoma stabilno suđenje. S obzirom da je bio drugi sudija na utakmici, nije ni trebalo da reaguje van zona svojih odgovornosti, na šta je uobičajeno kao crew-chief tokom sezone primoran. Rižik stabilan ali povučen, bez izletanja i u sigurnoj varijanti. Rekao bih da je lako ovako suditi kada za prvog sudiju imaš Čerebuha koji sve ostalo "pokupi".
Po mom mišljenu, suđenje na drugoj utakmici stabilnije i bolje, mada su samo sitnice u pitanju koje običan gledalac verovatno i ne primeti.
Utakmicu za treće mesto ne bih mnogo komentarisao, jer je to praktično bespotrebna manifestacija. Teško je suditi meč u kojem igraju dve ekipe koje su još pod utiskom propuštenog finala, a koji uz to ništa ne donosi. Ipak, za sudije je to prilika da se pokažu, pa je i Rigas iskoristio prilku da tu stavi Lotermosera, Boltauzera i Koromilasa. Mlada trojka je dobro odradila posao u nimalo laganoj utakmici, koju je dobila, po meni, srećnija ekipa te večeri. Ponavljam, utakmica bez tenzije osvajanja trofeja ne nosi pritisak koji nose polufinala i finale.
U finalu očekivana trojka. Čerebuh kao crew-chief, iako je, kao što rekoh, za nijansu lošije sudio polufinale od Lamonike. To je nagrada za zasluge, s obzirom na poslednju sezonu, svakako. Belošević, po meni očekivano, nakon izvanrednog i bez greške odsuđenog polufinala i Rižik, sa kojim na mestu trećeg sudije nema promašaja.
Finale je bilo suret dve različite škole košarke, pa je najveći problem bilo postaviti kriterijum kontakata, posebno od lopte. Naime, Grci igraju dosta "prljavije" na strani od lopte inače, što je odlika "južnjačke" škole košarke (u koju pored njih, Turaka, Izraelaca, ubrajam i nas). Sa druge strane, Španci koji su školski naučeni da se Pravila igre striktno primenjuju. Međutim, tok utakmice je pokazao da se Real dobro pripremio na sve što ih očekuje, pa je prilagodio način igre Olimpijakosu.
Suđenje u finalu je bilo jedno od najboljih suđenja koje sam gledao, ne samo ove sezone, već proteklih par godina. Suvereno su Čerebuh i Belošević vodili meč, sa pregršt situacija koje nije bilo nimalo lako proceniti i presuditi. Rižik se uklopio svojim sigurnim odlukama, kojih ni sinoć nije bilo mnogo, ali su sve bile ispravne. Sitničari bi mogli da pronađu dlaku u jajetu. Ali, grešaka jednostavno nije bilo. Sudije su pustile da se igra odvija neometano, ne pokušavajući da istu seckaju nepotrebnim zaustavljanjem. Ispostavilo se da je izabrani kriterijum, koji je tokom 40 minuta bio više nego dosledan, apsolutno odgovarao najefikasnijoj utakmici u istoriji finala Evrolige.
Izdvojiću samo dve odluke - tehničke greške za flopy, obe dosuđene od strane Beloševića. Prva sa ne tako dobre pozicije, ali u zoni odgovornosti, a druga sa odličnog mesta, ali u zoni odgovornosti Rižika, koji je i sinoć bio ćutljiv. Obe su školski primer onoga što se od sudija u Evroligi traži, a što se u NBA primenjuje već par godina unazad. Naime, provociranje da se dosudi greška u napadu nije samo trenutno sticanje prednosti ako se sudije "upecaju", već i stravičan pritisak na njih ako se to ne dosudi.
Na kraju, spomenuću i odličan game management na kraju utakmice od strane sudija, odlično nedosuđenu nesportsku grešku od Slotera na Spanulisu, da bi se dosudila druga, mnogo "lakša" kako bi se sprečila eventualna tuča i utakmica privela kraju u mirnom tonu. Jednostavno, sudije su sinoć svima jasno stavile do znanja šta je dozvoljeno, a šta ne i to su primenjivali do poslednjeg momenta.
Završio se još jedan Fajnal for najkvalitetnijeg takmičenja u Evropi. Danima će se u košarkaškim krugovima pričati o tome kako je Olimpiajkos odbranio titulu prvaka, kako je Spanulis bez poena u prvom poluvremenu vezao tri trojke za minut i po i četvrtu sa desetak metara. Kako je Pero Antić ključne skokove i poene imao kada je trebalo, kao onu trojku sa zvukom sirene. Kako je Lo, kako komentator reče "izuvao iz patika" svoje čuvare. A mi, sudije pričaćemo o besprekornom suđenju i odlukama koje ćemo pamtiti kao zvezde vodilje u našim karijerama.
(foto: FIBA)
