Kao i svake godine kada se igra Evropsko prvenstvo, FIBA priprema izmene Pravila igre. Koliko se ozbiljno radi na ovome svedoče svi pokušaji FIBA da segmente košarkaške igre "uposli" razmišljanjem o promenama Pravila igre. U ovom Blogu pokušaću čitaocima da približim mehanizme koje je FIBA usvojila, a tiču se ove teme, ali i da prezentujem predloge promena koji nas čekaju u narednom periodu.
FIBA je odavno prihvatila da preveliko stajanje u mestu, kada su Pravila igre u pitanju, ne dovodi do prosperiteta košarke. Svesni činjenice da je u poslednjih dvadesetak godina košarka postala više sport "fizički dominantnih", radi se na promenama Pravila u cilju omogućavanja igračima da pokažu sve svoje sposobnosti a trenerima da novim taktičkim varijantama omoguće sklapanje kockica u savršenu sliku. Svedoci smo da su poslednje promene Pravila igre dovele do ubrzavanja košarke, povećanja atraktivnosti, ali i broja poena, te omogućile igračima da se pokažu u najboljem svetlu. Jednom rečju, pre svih ostalih, kao najdominantnija, evropska košarka polako ali sigurno ide ka NBA.
Nažalost (o tome neću preterano polemisati), polako nije uvek i dobro. Jer, koliko se sporo evropska košarka približava američkoj, toliko brzo nam NBA servira nove i nove promene koje ne možemo da stignemo. Ne pričam ovde o suštoj suprotnosti u sistemu finansiranja, takmičenja i organizaciji, već isključivo o Pravilima igre. Mada, prva tri segmenta imaju jak uticaj na promene u Pravilima, o čemu će više reči biti kasnije.
Kako FIBA odlučuje kada će šta da promeni kod Pravila igre, a da ne "prepisuje" sve od NBA? Rekao bih da se ideja formira od tri dela. Prvi deo kreiraju navijači. Na oficijalnom sajtu FIBA postoji kutak za navijače, u kome svi oni koji prate košarku na kugli zemaljskoj ostavljaju razne komentare i postavljaju pitanja. Veliki deo tih pitanja vezan je za Praila igre i ono što običan navijač u Pravilima ne razume. Ono što je realno se filtrira i priprema, kao deo potencijalnih promena u Pravilima. Drugi deo se dobija od trenera. Naravno, ne svih, već onih vrhunskih, koji svojim savetima na posebnim seminarima daju sugestije šta bi i kako trebalo da se promeni. Treći deo daje struka. Sudije na svom internom sajtu, o kome sam ranije pisao, a koji nije dostupan javnosti, imaju poseban forum na kome se postavljaju situacije sa terena koje Pravila igre ne rešavaju. Ove tri grupe saveta se prezentuju tehničkoj komisiji FIBA, koja sve valjano "pročešlja" i sumira u ono što je realno promeniti. Dakako da se uzima i ono dobro od "preko bare", ne baš sve, naravno, što može biti primenjivo u svetskoj košarci.
Takve preporuke, koje su stručno obrađene, se dalje šalju na Centralni bord FIBA, koji uglavnom bez izmena usvaja predloge Tehničke komisije i na taj način odobrava nova Pravila igre. Kao što ste verovatno primetili, sve vreme spominjem FIBA kao svetsku organizaciju, regionalne FIBA učestvuju u radu FIBA svet putem svojih delegata u svim radnim telima, pa i u Tehničkoj komisiji i samom Bordu.
Naravno da NBA, kao potpuno privatna profesionalna organizacija, ima pravo da na svom takmičenju, koje sude sudije profesionalci pod ugovorima (mislim ovde i na pomoćne sudije), ta Pravila menja kako se njoj hoće. Sve ostale lige sveta nemaju tu privilegiju, jer su sudije koje sude, čak iako su pod ugovorima (što je relativno retko), su licencirane od strane FIBA, te su u obavezi da poštuju Pravila igre koja su u FIBA važeća. Postoje određene preporuke vezane isključivo za stvari koje nisu dobro definisane Pravilima, a koje određene lige (npr. Evroliga) savetuje svojim sudijama, a uglavnom na predlog vodećih trenera. Kada kažem preporuke, one se odnose uglavnom na mehaniku suđenja, koja nije sastavni deo Pravila igre već je "uputstvo za rad" sudijama i za kriterijume određenih vrsta dodira, koji su "promenljiva" u toj jednačini.
I nove promene koje će uslediti nas približuju za korak NBA pravilima. Možda bismo dobili još pola koraka više da su finansijski uslovi u svetskoj košarci za nijansu bolji, jer je preporuka već ove godine bila da se linija za tri poena odalji na NBA distancu od 7.24 metara. Međutim, taj zahvat podrazumeva povećanje terena na "ćoškaste" dimenzije NBA terena (jer su iste 28.65m x 15.24m). Sa drugačijim, malo širim, neutralnim zonama oko terena to nas dovodi do zaključka da sve sale u kojima se trenutno igra košarka u svetu ne bi mogle da podnesu taj zahvat povećanja terena. Kolike troškove bi izazvala preuređenja hala možete samo da zamislite, pa je ova ideja odložena do daljnjega.
Prva promena se odnosi na polukrug u kome nema probijanja. U toj zoni, koja se nalazi ispod obruča ekipe, do sada je ipak bilo situacija kada je faul u napadu mogao da bude dosuđen. U pitanju su bili kontakti laktovima ili kolenima od strane igrača napada ili guranja u skok situacijama. Sada je ta zona postala "univerzalna" po pitanju faula u napadu - u toj zoni se greška igraču napada više ne sudi. Znači, radujte se jaki i robusni centri i udrite iz svih oružja kada ste u napadu, a vi koji ste u odbrani šlemove na glave ili begajte odatle!
Druga promena se odnosi na tajmaut situacije u drugom poluvremenu, kada je jednoj ekipi dozvoljeno da iskoristi najviše tri ista. Najviše dva, od ta tri, ekipa može da iskoristi u poslednja dva minuta utakmice, dok treći, ukoliko žele da imaju pravo na njega, treneri moraju da traže ranije. Znači, treneri pamet u glavu i vodite računa o taktici.
Treća promena je vezana za vreme napada, koje je sada ograničeno na 24 ili 14 sekundi. Ranije je nakon šuta na koš ekipe napada, po odbijanju od obruča, sat za merenje napada resetovan na 24 sekunde, pa ako bi se igrač napada dokopao lopte njegova ekipa imala bi ceo napad na raspolaganju. Nova Pravila kažu da će u ovoj situaciji ekipa u napadu imati samo 14 sekundi da takav napad realizuje. Korak ka ubrzavanju košarke svakako.
Četvrta i peta promena vezane su za tehničku grešku. Kazna za tehničku grešku koja je do sada bila univerzalna (i igraču i treneru) - dva slobodna bacanja i posed lopte, preinačuje se u jedno slobodno bacanje i posed lopte. Procena je da je trenutna kazna previsoka, iako je procenat tehničkih grešaka u Evropi neuporedivo veći nego u NBA (možda zbog rigoroznih kazni koje Ameri plaćaju za neljubaznost prema sudijama). Takođe, igrač je, po trenutno važećim pravilima, u mogućnosti da na jednoj utakmici dobije pet tehničkih grešaka, za različite tehničke povrede Pravila igre, ali to sada više neće moći. Druga tehnička greška istom igraču značiće i automatsku diskvalifikaciju na toj utakmici.
Predlog da se ukine strelica (naizmeničnog poseda) koja određuje koja ekipa će imati posed na početku koje četvrtine (osim prve), koja je pre nekoliko godina zamenila "nesigurno" sudijsko podbacivanje, nije prošao. Međutim, ovde će biti ostavljena sloboda da se podbacivanje vrati kao mogućnost u ligama koje to odluče (pre svega ovde mislim na Evroligu, koja je i potencirala na ukidanju ovoga pravila). Kod nas verovatno neće, jer po oceni mnogih "stručnjaka", naše sudije ne mogu objektivno da izvedu mnogo jednostavnije radnje od podbacivanja lopte na početku perioda.
Ne želim da komentarišem promene koje su predložene, jer su o njima odlučivali mnogo veći mozgovi od mene. Ostavljam vama da procenite sami. Svakako da je veći deo promena usvojen od NBA, gde se ista primenjuju već duže vreme uspešno, pa se nadam da će se lako implementirati u našu košarku.
Naglasiću još par razlika, rekao bih krucijalnih između NBA i svih ostalih Pravila igre - FIBA Pravila. Pre svega je tu defanzivnih tri sekunde u reketu, koje krucijalno menjaju poimanje košarke i, rekao bih, kompletnu taktiku odbrane i napada. To dovodi da zonske odbrane, koje su često viđane na našim terenima, ne mogu da se primene. Zamislite košarku u Evropi bez čuvene "tarabe" 2-3! Naravno, i kombinovane odbrane sa korektorom na mestu centra u toj situaciji nisu moguće, ali nisam trener da bih preduboko ulazio u ovu tematiku.
Podsetiću i na udaljeniju, već pomenutu liniju, iza koje uspešni šutevi vrede tri poena, veći broj različitih tajmauta i mogućnosti da ih igrači traže, korak više prilikom kretanja u dribling, što strahovito ubrzava igru, rigorozne novčane kazne, posebno za situacije flopy ("foliranja" faula u napadu), pa čak i kada to sudije ne dosude (na osnovu video snimka) i niz drugih sitnica. FIBA svakako ima na čemu da radi i narednih godina kako bi implementirala sve to u svetsku košarku.
Ono što će se mnogo teže rešiti je sa početka pominjani način finansiranja klubova. Naime, svesni smo činjenice da "preko bare" veći deo sredstava ide od TV prava, prodatih ulaznica, parking mesta, hamburgera i piva, majica i kačketa... U uslovima evropske košarke, koja je u svetu najdominantnija svakako, to je sada čista naučna fantastika. Svesni smo činjenice da se evropski košarkaški giganti uglavnom finansiraju od strane sportskih društava (ili fudbalskih klubova za koje su finansijski "prikačeni"), države i veoma retko velikih privatnih kompanija (koje opet dobijaju zauzvrat od države određene povlastice - svuda osim kod nas). Jednocifrenim procentima udeo u budžetima tih klubova zauzimaju sve nabrojane stavke koje su u Americi dominantne. Baš te činjenice dovode do osnovne razlike - tamo se košarka igra zgog "gospodina navijača" koji finansira klub i njemu je sve podređeno. Show time nije samo u trenucima tajmauta i između poluvremena, već i za vreme igre. To podrazumeva usvajanje potpuno drugačijih kriterijuma dosuđivanja ličnih grešaka, neuporedivo drugačijeg ponašanja igrača, trenera i sudija (pogotovo košarkaških funkcionera), koji rade isključivo na podizanju imidža lige (jer im je to zajednički cilj u poslu koji rade), što dodatno produbljuje jaz izmedju NBA i evropske košarke.
Ako sve bude kako je FIBA najavila, pomenute promene će startovati 1. oktobra 2014 godine. Ostaje bojazan da se promene u svetskoj košarci presporo odvijaju, te da će taj jedan korak približavanja ka NBA dati Amerima vremena da naprave najmanje dva. Ako je uopšte ideja da jednog dana ceo svet igra po NBA pravilima.
Na kraju, iako ste vi koji moje blogove redovno čitate svedoci da veoma retko pominjem imena u svojim zapažanjima, želim u ovom blogu da još jednom iskoristim taj "bonus". Ipak, ovo je nekako moj blog, pa mi se može. Krivac je čovek koga sam već par puta citirao u pojedinim segmentima, a koji je debelo odgovoran za određene (uglavnom) pozitivne pomake u mojoj dosadašnjoj karijeri. Želim da se zahvalim gospodinu Tihomiru Bubalu što mi i dalje dozvoljava da iz razgovora sa njim crpim inspiraciju, ali i mnoge novotarije u mom poslu, koje pokušavam što pre da prihvatim i primenim na terenu. Jer, pravi sudija počinje svoju edukaciju prvim izlaskom na teren, radi na tome čitav svoj život i nikada je ne završi. Tiho je pravi primer za to!
(foto: FIBA)
