Jun mesec je poslednjih godina vreme utehe za CSKA iz Moskve. U tom periodu ruski gigant obično čisti parket sa svojim protivnicima u završnici VTB lige, uz i dalje žive rane sa Fajnal fora Evrolige. Ova godina nije donela ništa novo. Dok se u sećanjima igrača i dalje vrte traumatične scene poraza od Olimpijakosa i Spanulisove vanzemaljske minijature, košarkaši Himkija nisu dorastao protivnik i samo se čeka kraj serije i uručenje novog domaćeg trofeja. On, naravno, ne može da nadomesti neispunjena očekivanja iz Evrolige.
Dok Teo, Nando i ekipa rutinski završavaju posao protiv tima iz Podmoskovlja, košarkašku scenu Rusije je zatekla vest u kojoj Andrej Kiriljenko najavljuje kraj svoje profesionalne karijere. Iako legendarni ruski superstar već nekoliko godina beleži konstantan igrački pad, svi su očekivali da će odigrati još nekoliko sezona, pogotovo nakon što je konačno digao ruke od NBA lige. Ipak, sjajni univerzalac sa najboljim nadimkom u istoriji košarke (AK-47) verovatno oseća da više nema šta da ponudi i polako se sprema u zasluženu penziju.
Vrunska košarkaška karijera je počela davne 1998, kada je vižljasti talenat iz Sankt Peterburga sa svojih 17 godina pojačao najveću instituciju ruske košarke, CSKA iz Moskve. Visoki tinejdžer (206cm) ogromnog raspona ruku i fantastičnih fizikalija odmah je upao u startnu petorku potvrdivši svoj talenat. Ljubitelji košarke u Srbiji verovatno pamte nekadašnji "Delta trofej Beograda", elitni klupski turnir koji se održavao neposrdno pred početak sezone. U avgustu 1998. godine CSKA se u dvorani "Pionir" pojavio u standardno jakom sastavu koji je predstavljao osnovu ruske reprezentacije (koja je neposredno pre toga izgubila finale Svetskog prvenstva od Jugoslavije u Atini), ali je za koplje iznad svih bio mladi, mršavi plavušan, koji je nakon samo jedne utakmice osvojio sve koji su ga tada gledali.
Kiriljenko je već sa 19 godina bio MVP ruske lige i predvodio je CSKA u Evroligi, a sve to su ispratili i NBA skauti pa je leta 1999. godine izabran kao 24. pik prve runde od strane Jute i tako je postao najmlađi Evropljanin koji je ikada Draftovan. Andrej je prvo sačekao da izgradi status evropskog superstara i u NBA se otisnuo dve godine kasnije. Tada se i ostatak sveta upoznao sa kvalitetima ovog specifičnog krilnog igrača.
Lična karta Ime i prezime: Andrej Genadjevič Kiriljenko Datum i mesto rođenja: 18. februar 1981. (Iževsk, Sovjetski Savez) Visina: 206 santimetara Pozicija: Krilo Draft: 24. pik 1999. (Juta) Klubovi: Spartak Sankt Peterburg (1997/98), CSKA (1998-2001, 2011/12, 2015-), Juta (2001-2011), Minesota (2012/13), Bruklin (2013/14) Dostignuća: NBA Ol star (2004), Prva defanzivna petorka u NBA (2006), Prva ruki petorka u NBA (2002), Najbolji bloker u NBA (2005), MVP Evropskog prvenstva (2007), Zlato na Evrobasketu (2007), 2 x FIBA igrač godine (2007, 2012), MVP Evrolige (2012), defanzivac godine u Evroligi (2012), MVP ruske lige (2000), MVP VTB lige (2012), MVO Fajnal fora VTB lige (2012)
Američki ljubitelji košarke, naviknuti na besprekoran izgled košarkaša, u početku su bili skeptični. Kiriljenko je bio atipično mršav, tada i još kulturološki nenaviknut na SAD i malo ko je očekivao uspeh. Međutim, mladi as je od početka pokazao klasu. U timu sa budućim hall of fame igračima Karlom Melounom i Džonom Stoktonom pokazao se kao izuzetan dodatak i ultimativni timski igrač. Kiriljenko je svojim dugim rukama ekspresno postao jedan od boljih defanzivaca Lige, kao vrhunski igrač za stranu pomoći, sa sjajnim osećajem za udvajanja i velikim brojem blokada i ukradenih lopti. U napadu je čekao svoju šansu i strpljivom i disciplinovanom igrom vremenom je sticao kredit kod trenera i saigrača.
Iako je njegov napredak bio meteorski, veterani Stokton i Meloun su bili pred krajem svojih karijera i Juta je bila prilično lak plen u plej ofu jakog Zapada. Kada se legendarni tandem leta 2003. pokuvao iz Solt Lejk Sitija, svi su očekivali veliki pad Džezera, ali onda je Kiriljenko dočekao svojih pet minuta. Sa samo 23 godine postao je lider svog tima. Odigrao je fantastičnu sezonu sa 16.5 poena u proseku, uz osam skokova, tri asistencije, tri blokade i dve ukradene lopte po meču. Kiriljenko je postao definicija ol raund igrača, neka vrsta univerzalnog napadača za novo doba Lige, preteča tipa NBA igrača kakvi se danas najviše traže. Kruna sezone je bio poziv na Ol star meč, što je predstavljalo potvrdu elitnog statusa u NBA. Naravno, sport u Americi glavnu potvrdu kvaliteta prikazuje kroz ugovore, a sjajni Rus je tog leta dobio od Džezera neverovatnih 86 miliona dolara za šest godina.
Nažalost, ispostavilo se da je u NBA okvirima ovo bila i najbolje Andrejeva sezona. Već 2005. počeli su problemi sa povredama, a kod njega su bili zaista izraženi. Kolena, leđa, zglob na ruci, uz još gomilu sitnih problema i oboljenja uzeli su danak i sprečili Kiriljenka da do kraja razvije sve svoje talente. Iako je u narednom periodu imao sasvim dobru karijeru, verujemo da ponekad zastane i pomisli koliko je još mogao da je bio boljeg zdravlja. U periodu 2007. i 2008. Juta je formirala odličnu ekipu koju su vodili Kiriljenko, Deron Vilijams i Karlos Buzer. Uprkos dobrim rezultatima, tim je pokazao određene limite. Tu se pre svega misli na odnos igrača sa terenerom. Legendarni Džeri Sloun je vodio svoje poslednje sezone i imao je dosta problema u odnosu sa svojim pulenima.
Tokom plej ofa 2007. godine Kiriljenko i Sloun su ušli u otvoreni javni sukob, pre svega po pitanju minutaže. Problemi su verovatno bili i dublji. I danas je aktuelna priča da je u toj raspravi Kiriljenko čak i plakao. Juta je izgubila ono što ju je decenijama krasilo - disciplinu i harmoničan odnos u ekipi. Sve se polako raspadalo. Nakon Kiriljenka u sukob sa trenerom je ušao i Vilijams, prva zvezda tima, i ubrzo je trejdovan u Netse.
AK-47 je bio u očiglednom igračkom padu, ali i dalje je bio na ceni kao jedan od najboljih ol raund igrača Lige. Tokom zenita svoje karijere u Juti postao je izuzetno cenjen, a ostvario je i mnogobrojne individualne rekorede, pre svega na polju širine u svojoj igri. Postao je jedini igrač lige uz Hakima Olajdžuvona sa više "5x5" utakmica, odnoso partija sa više od pet ostvarenih poena, skokova, asistencija, blokada i ukradenih lopti. Takođe, postao je jedini igrač sa "5x6" utakmicom u regularnom delu sezone, jer je Olajdžuvon imao isto ostvarenje u meču sa dva produžetka. Iako su ovi podaci možda prozaični, na naki način statistički oslikavanju način Andrejeve igre i njegov doprinos ekipama u kojima je nastupao.
Kraj staža u Juti poklopio se sa lokautom 2011. godine i Kiriljenko se vratio u Evropu, u svoj CSKA. Iste sezone je dokazao kvalitet osvojivši nagradu za MVP-a Evrolige, ali utisak je pokvarila finalna utakmica gde je talični Jorgos Printezis svojim čuvenim šutom u poslednjoj sekundi krunisao veliki preokret Olimpijakosa za titulu evropskog prvaka. Kiriljenko se vratio u NBA, odigrao je još jednu odličnu sezonu u Minesoti (12.4p, 5.7sk), da bi potom prešao u Bruklin Netse gde je kompletirao veteranski "drim tim" sa Polom Pirsom, Kevinom Garnetom, Džoom Džonsonom i Deronom Vilijamsom. Nažalost, povrede su ga ponovo nagrizle i gotovo da nije imao nikakav doprinos u dve sezone igranja za tim čiji je vlasnik njegov sunarodnik, oligarh Mihail Prohorov.
Tokom tekuće sezone Kiriljenko se odlučio na još jedan povratak u CSKA u želji da konačno uzme i Evroligu. Ali, na nedavno održanom Fajnal foru ponovo mu se ukazla stara "crna mačka" u vidu košarkaša Olimpijakosa i kao uteha će mu ponovo ostati, verovatno, samo trofej VTB lige.
Poseban pečat na Kiriljenkovu karijeru daju nastupi za reprezentaciju Rusije. AK-47 je prvi ruski igrač koji je imao značajnu ulogu u NBA ligi i uz sadašnjeg centra Kavsa Timofeja Mozgova je jedini koji je tamo ostavio dublji trag. Kao apsolutni lider "zbornaje komande" dugi niz godina je nastupao na velikim takmičenjima, a kruna tog dela karijere je Evropsko prvenstvo 2007. godine, kada je Kiriljenko uz pomoć Džej Ar Holdena šokirao favorizovanu reprezentaciju Španije u srcu Madrida. Ta zlatna medalja predstavlja i najsvetliji momenat u legatu njegove košarkaške karijere. Pored toga, Kiriljeko je vodio Ruse i do bronzane medalje na Evrobasketu 2011, a potom i godinu dana kasnije na Olimpijskim igrama u Londonu. Na svakom od tih turnira bio je jedan od najboljih individualaca, a 2007. je uzeo i MVP titulu na Evropskom prvenstvu, da bi kasnije bio proglašen za najboljeg košarkaša Evrope.
Sa igračke strane, ruska košarka neće puno izgubiti odlaskom Kiriljenka jer on već neko vreme nije onaj tip igrača koji pravi razliku na terenu. Ipak, njegov odlazak će ostaviti neku drugu prazninu, a to je već veliki problem za ovaj sport u najvećoj zemlji na svetu. U eri u kojoj su najveće zvezde ruskog sporta hokejaši, atletičari i sportisti borilačkih veština, Kiriljenko je bio poslednji pravi superstar i podsećanje da je ova zemlja nekada bila sila u košarci. Danas prosečan ljubitelj sporta u Evropi teško da može da zna ime nekog ruskog košarkaša. Do pojave nekog novog vanserijskog talenta, Kiriljenko će ostati u sećanju kao poslednja velika stvar koja je izašla iz ruske škole.
(foto1: FIBA Europe; foto2: NBA; foto3: PBC CSKA Moscow)
