Četvrtak, 25. jun, je dan koji bi mogao u velikoj meri da izmeni trenutnu sliku u NBA ligi. Tada je na programu Draft, a ove godine bi trebalo da ga obeleže centri (deficitarna "roba" u najjačoj ligi na svetu) i veliki broj trejdova. Priijave za ovogodišnji Draft su mogli da pošalju igrači koji su rođeni pre 31. decembra 1996. godine, dok su oni rođeni 1993. bez prijavljivanja na raspolaganju timovima koji žele da ih uzmu.
Domaćin manifestacije biće "Berklajz Centar", dom Bruklin Netsa, a pravo da prva bira imaće Minesota. Slede je Los Anđeles Lejkersi, Filadelfija Seventisiksersi, Njujork Niksi, Orlando Medžik, Sakramento Kingsi, Denver Nagetsi, Detroit Pistonsi, Šarlot Hornetsi...
Prvi Draft održan je 1947. godine u Detroitu, a zanimljivo je da je u periodu od 1949. do 1966. godine na snazi bio teritorijalni način biranja. On je podrazumevao da svaki tim može da se odrekne pika prve runde u zamenu za prava na bilo kog igrača koji se školovao na koledžu udaljenom do 50 milja (80 kilometara) od sedišta ekipe ili igrača koji je rođen na identičnoj udaljenosti. Do 1984. godine bacao se novčić kako bi se ustanovilo da li će sa prve pozicije birati najgori tim sa Istoka ili fenjeraš sa Zapada. NBA lutrija je postala deo sistema 1985. godine, kada su Niksi kao prvog pika uzeli Patrika Juinga. Od 1989. Draft se sastoji iz dve runde.
Redosled: 1. Minesota Timbervulvs 2. Los Anđeles Lejkers 3. Filadelfija Seventisiksers 4. Njujork Niks 5. Orlando Medžik 6. Sakramento Kings 7. Denver Nagets 8. Detroit Pistons 9. Šarlot Hornets 10. Majami Hit 11. Indijana Pejsers 12. Juta Džez 13. Finiks Sans 14. Olahoma Siti Tander 15. Atlanta Hoks 16. Boston Seltiks 17. Milvoki Baks 18. Hjuston Rokets 19. Vašington Vizards 20. Toronto Reptors 21. Dalas Maveriks 22. Čikago Buls 23. Portland Trejlblejzers 24. Klivlend Kavalirs 25. Memfis Grizlis 26. San Antonio Spurs 27. Los Anđeles Lejkers 28. Boston Seltiks 29. Bruklin Nets 30. Golden Stejt Voriors
Veliku revoluciju u NBA ligi doneo je Draft iz 1950. godine, kada su Boston Seltiksi u drugoj rundi izabrali Čaka Kupera. On je bio prvi tamnoputi košarkaš koji je ikada izabran, što je šokiralo javnost. Ali, vlasnik Seltiksa nije mario za to. Na pitanje novinara da li zna da je Kuper crn, vlasnik ekipe Volter Braun je odgovorio:
"Ne zanima me koje je boje. Što se mene tiče može da bude kariran, na pruge ili na tufne".
Naredna godina je značajna za istoriju srpske košarke, jer je 1951. godine na Draftu izabran prvi igrač srpskog porekla. Zdravko "Bato" Govedarica, koji je rođen u Čikagu, bio je 24. izbor treće runde Sirakjuz Nešnalsa.
Prvi igrač koji je stigao u NBA ligu bez studiranja bio je Redži Harding. Ovog centra su birali Detroit Pistonsi sa 29. pozicije u četvrtoj rundi Drafta održanog 1962. godine. A, zanimljivo je bilo i šest godina kasnije kada su Čikago Bulsi draftovali 21 igrača!
Buru u američkoj košarkaškoj javnosti donela je 1969. godina, kada je Čikago kao četvrtog pika u 13. rundi izabrao Pi Vi Kirklenda. U to vreme student malog koledža iz druge NCAA divizije i jedan od najboljih uličnih igrača navodno je odbio ponudu Bulsa jer mu je unosniji posao bio prodaja droge. Dve godine kasnije je završio u zatvoru. Iza rešetaka je pružao neverovatne partije, a u periodu od 1981. do 1988. godine, kada je drugi put bio lišen slobode, na dva meča je zabeležio 100 i 135 poena. Kasnije je putovao Amerikom i govorio mladima o važnosti odluka koje donose. Učestvovao je u nekoliko filmova.
NBA Draft iz 1970. godine je veoma važan jer su na njemu prvi put izabrani igrači koji su igrali izvan Sjedinjenih Američkih Država. Bili su to košarkaši Varezea, Manuel Raga i Dino Menegin. Obojicu je birala Atlanta, Meksikanca sa 167, a Italijana sa 182. pozicije. Oni nikada nisu zaigrali u najjačoj ligi na svetu jer Hoksi nisu imali da plate 35.000 dolara za njihovo obeštećenje.
Prvi stranac koji je izabran na Draftu bio je Majkl Tompson. To se dogodilo 1978. godine, a centar sa Bahama, otac Kleja Tompsona, se u NBA ligi zadržao 13 godina i za to vreme osvojio dve titule. Prvi Evropljanin koji je izabran u prvoj rundi Drafta, a da pre toga nije igrao u Americi, bio je Arvidas Sabonis. Litvanac je bio 24. pik 1986. godine, a "pokupio" ga je Portland.
Kroz istoriju, NBA Draft je doneo i nekoliko upečatljivih momenata. Ekipa Nju Orleans Džeza je 137. pozicije 1977. godine izabrala devojku. Bila je to Lusi Heris, koja nikada nije zaigrala u najjačoj ligi na svetu. Osam godina ranije San Francisko Voriorsi su draftovali Deniz Long, ali je Liga vrlo brzo poništila tu odluku. Jednog pika su bacili i Bulsi. To se dogodilo 1984. godine, kada su sa 208. pozicije uzeli Karla Luisa, čuvenog atletičara. Iste godine su sa treće pozicije birali Majkla Džordana.
Verovatno najbizarniji debi prvog pika sa Drafta bio je onaj Kenta Bensona iz 1977. godine. Centra Milvoki Baksa je posle samo dva minuta igre u prvom nastupu na NBA terenima nokautirao Karim Abdul-Džabar i tom prilikom mu polomio vilicu.
Bek šuter je sa prve pozicije na Draftu poslednji put izabran pre 42 godine. To je bio Dag Kolins, sa kojim se usrećila Filadelfija. Najviše prvih mesta zabeležili su centri (25). Takav ishod se očekuje i ove godine, a mi smo za vas pripremili detaljno upoznavanje sa momcima za koje se očekuje da budu u samom vrhu.
KARL-ANTHONY TOWNS (Freshman, C, 212, '95, Kentucky)
Sin Afroamerikanca Karla-Entonija Taunsa Seniora i Žakline Kruz iz Dominikane. Tri puta je predvodio svoju srednju školu do titule prvaka države. Pohađao je prestižni Kentaki i nada se da će nakon košarkaške karijere biti doktor. Budućnost u NBA ligi mu je na poziciji "pet", uprkos tome što je tokom svog razvoja igrao i kao krilni centar.
Lična karta Ime i prezime: Karl-Entoni Tauns Datum i mesto rođenja: 15. novembar 1995. (Piskatavej, Nju Džersi) Visina: 212 centimetara Pozicija: Centar Koledž: Kentaki (2014/15)
Karl-Entoni Tauns je od ranog detinjstva projektovan u veliku zvezdu. O tome najbolje govori podatak da je za reprezentaciju Dominikanske Republike debitovao sa 16 godina na Prvenstvu Amerike. U selekciju je biran kako ga ovoj zemlji ne bi preoteli Amerikanci. A, ljubav sa Džonom Kaliparijem datira upravo iz ovog perioda. Trener Kentakija je tokom 2011. i 2012. godine vodio Dominikanu, a već krajem 2012. Tauns se obećao Vajldketsima.
Popularni Karlito je srednju školu Sent Džozef vodio do titule prvaka države 2012, 2013. i 2014. godine, a na dva meča u tom periodu je zabeležio kvadrapl-dabl! Oba su stigla u januaru, prvi 2013. (16p, 17sk, 11as, 11bl) i drugi godinu dana kasnije (20p, 14sk, 10as, 12bl). Na Kentakiju je proveo samo jednu sezonu u specifičnom sistemu sa mnogo rotacije. Prosečno je igrao nešto više od 21 minuta, uz učinak od 10.3 poena, 6.7 skokova i 2.3 blokade po meču.
Centar velikog potencijala pred Draft je odradio treninge samo sa Minesotom i ima obećanje Flipa Sandersa da će ga Timbervulvsi odabrati sa prve pozicije. Tauns je košarkaš visokog IQ-a, veoma mobilan za svoju visinu i, kako bi to Amerikanci rekli, veoma dobar zaštitnik obruča. Slobodna bacanja je u NCAA-u šutirao sa više od 80 odsto uspešnosti, na niskom postu je napadao preko oba ramena i veoma lepo rešavao udvajanja. Naravno, Tauns ima prostora za napredak u svim segmentima svoje igre, ali je košarkaš čiji je plafon najviši na predstojećem Draftu.
JAHLIL OKAFOR (Freshman, C, 211, '95, Duke)
Rano detinjstvo je proveo na relaciji između Oklahome, gde mu je živela majka, i Čikaga, koji je bio mesto stanovanja njegovog oca. Imao je samo devet godina kada mu majka, Dekreša Lenet Benton, umrla zbog problema sa plućima, dve nedelje nakon što joj dijagnostifikovan bronhitis. Njemu je to teško palo, pa i danas kao svoj najveći strah ističe bojazan da ne izgubi nekog bliskog. Preselio se kod oca Čukvudija u Čikago, gde je o njemu uglavnom brinula tetka. Daleki rođak mu je Emeka Okafor, drugi pik sa Drafta iz 2004. godine.
Džalil Okafor potiče iz košarkaške porodice. Roditelji su mu se upoznali zahvaljujući magičnoj igri pod obručima, dok je njegov otac igrao na junior koledžu u Arkanzasu. Kasnije su mu oba roditelja dobila košarkaške stipendije na Karl Albert Stejtu. Džalil poreklo vuče iz Nigerije, odakle je deda sa očeve strane otišao sa svojih 20 godina. Mlada nada američke košarke u ovoj afričkoj zemlji je boravila samo jednom i to u sedmom razredu osnovne škole. Svira saksofon i tubu, a u slobodno vreme voli da igra šah.
Lična karta Ime i prezime: Džalil Okafor Datum i mesto rođenja: 15. decembar 1995. (Fort Smit, Arkanzas) Visina: 211 centimetara Pozicija: Centar Koledž: Djuk (2014/15)
O kakvom talentu se radi dovoljno govori podatak da su koledži na njega bacili oko pre nego što je upisao srednju školu. Iz tog vremena datira i problem sa Univerzitetom Depol, koji je pokušao da ga regrutuje 2009. godine i tom prilikom pekršio nekoliko NCAA pravila. Iste godine je prvi i poslednji put dobio svoga oca, koji je igrao na poziciji krilnog centra, u basketu "jedan na jedan".
Već posle prve sezone u srednjoj školi označen je kao drugi najveći talenat u Čikagu, iza Džabarija Parkera. Ali, izveštaji skauta su bili takvi da su njegovu igru karaktirisali kao "fizička dominacija" u odnosu na konkurenciju. Imao je 206 centimetara i morao je mnogo da radi na velikom broju elemenata u svojoj igri. Drugu sezonu je završio sa prosekom od 24.8 poena i 12.8 skokova, a bio je lider svoje škole u poenima, skokovima, asistencijama i blokadama. U naredne dve godine dolazili su da ga gledaju Džon Kalipari (Kentaki), Majk Šaševski (Djuk), Tom Izo (Mičigen Stejt), Ted Mata (Ohajo Stejt), Rik Pitino (Lujvil) i mnogi drugi treneri sa elitnih košarkaških programa. A, nisu izostajale ni NBA zvezde poput Derika Rouza i Entonija Dejvisa.
Odabrao je Djuk, ubacio je 25 od 30 prvih šuteva na zvaničnim mečevima za ekipu Majka Šaševskog i na kraju sezone osvojio titulu. Bilo je jasno da će izaći na Draft. Ali, tokom NCAA turnira Okafor je pružao promenljive partije. Na nivou sezone imao je prosek od 17.3 poena i 8.5 skokova, uz 1.3 asistencija i 1.4 blokada. U prve dve runde je blistao sa 21 poenom protiv Roberta Morisa i 26 protiv San Diego Stejta. Na ova dva meča je imao učinak iz igre 21/27! A, onda je došla Juta u Svit 16 fazi (6p, 3/6), pa potom Gonzaga u regionalnom finalu (9p, 4/10). Vratio se protiv Mičigen Stejta u polufinalu Fajnal fora sa 18 poena (7/11 iz igre), da bi finalni okršaj sa Viskonsinom završio sa 10 poena, uz dva važna koša u završnici.
Prema većini eminentnih medija u Americi koji godinama unazad predviđaju ishod Drafta, Okafor će završiti u Los Anđeles Lejkersima koji biraju sa druge pozicije. Radi se o igraču koji ima neverovatno dobar rad nogu i veliki repertoar u igri na niskom postu. Ima snagu i čvrstinu da nosi rivale na leđima i u situacijama kada je okrenut leđima prema košu gotovo je nezaustavljiv. Problem predstavljaju slobodna bacanja (samo 51 odsto realizacije), koja je prethodne sezone izvodio malo bolje od Dvajta Hauarda. Ima dobar osećaj za igru i, poput Taunsa, lepo rešava udvajanja na niskom postu. Poseduje veliki raspon ruku (226cm) i ogromne šake, pa samim tim ima potencijal za dobru igru u odbrani. Ipak, tu je trenutno najslabiji. Direktne rivale pod samom tablom pušta ispred sebe i juri blokadu, izbegavajući kontakt. Za svoju visinu je brz, ali nije eksplozivan, što ga čini inferiornim u odbrani od pikenrola.
Od srednjoškolskih dana do sada prošao je put od igrača sličnog Džeredu Salindžeru do kombinacije Tima Dankana i Hakima Olajdžuvona, kako ga je opisao njegov otac. Uzori mladom centru su Dankan, Olajdžuvon i Šekil O'Nil. Sa U17 i U19 selekcijom Sjedinjenih Američkih Država osvajao je Svetska prvenstva 2012. (proglašen za MVP-a) i 2013. godine.
D'ANGELO RUSSELL (Freshman, PG/SG, 196, '96, Ohio State)
Jedan incident u sedmom razredu promenio mu je životni put, ali isto tako učinio da pronađe sebe. Nastavnica je zamolila njegovog druga i njega da ostanu nakon časova da pomognu prilikom spremanja škole za priredbu. Došli su, ostali tri sata i nakon toga otišli. Smatrali su da su obavili posao. Učiteljica je to shvatila kao čin nepoštovanja i prijavila ih direktoru, a otac mu nije verovao, Usledila je rasprava posle koje je, zajedno sa majkom, otišao od kuće. Imao je samo 13 godina. Sav luksuz u kome je uživao je nestao, majka je radila po čitav dan, a on je išao u školu, šetao psa, jeo i igrao basket u kraju. Rutina mu nije prijala.
Lična karta Ime i prezime: Di'Anđelo Rasel Datum i mesto rođenja: 23. februar 1996. (Lujvil, Kentaki) Visina: 196 centimetara Pozicija: Plejmejker / Bek Koledž: Ohajo Stejt (2014/15)
Di'Anđelo Rasel je spoznao koliko je život težak. Naravno, brzo se pomirio sa ocem, ali ga je ovaj događaj naučio da o svakoj odluci u životu mora dobro da razmisli. Jedna od takvih je bila i promena srednje škole. Rodni Kentaki je zamenio Floridom i malo je falilo da odustane. Teško se privikavao, ali čim je zaradio svoje mesto u timu sve je bilo lakše.
"Ništa ne pada sa neba. Za sve u životu sam mnogo radio. Dok su moji vršnjaci izlazili, išli na pića i u provod ja sam bio u teretani ili na košarkaškom terenu", ističe Rasel.
Sa Tedom Matom i njegovim stručnim štabom je 'kliknuo' posle prvog razgovora, pa ga ponude ostalih programa nisu zanimale. Izabrao je Ohajo Stejt i nije pogrešio. Dobio je odrešene ruke i bio prva violina Bakajsa. U svojoj jedinoj NCAA sezoni levoruki bek je beležio 19.3 poena, 5.7 skokova, pet asistencija i 1.6 ukradenih lopti. Postao je prvi novajlija u istoriji škole koji je ostvario tripl-dabl učinak.
"Njegovo regrutovanje je bila najlakša stvar na svetu. Nije želeo pažnju medija. Nije bilo Instagrama, Tvitera i Fejsbuka. Obavili smo samo jedan razgovor", objasnio je kasnije Mata.
Košarkaški uzor mladog Rasela je Manu Đinobili, a igrom malo i podseća na njega. Najbolji je sa loptom u rukama i pokriva obe bekovske pozicije, što bi moglo da mu napravi probleme prilikom adaptacije u NBA ligi. Poseduje dobar osećaj za igru i konstituciju za najjaču ligu na svetu, sjajan je u pikenrol situacijama, a prethodne sezone je šutirao sa 41 odsto uspešnosti iza linije za tri poena. Mane su mu brzina, eksplozivnost i nekonstantnost u odbrani, gde pokušava da igra instiktivno.
EMMANUEL MUDIAY (DR Congo, PG, 196, '96, Guangdong Southern Tigers)
Otac mu je, neočekivano, preminuo zbog problema sa srcem kada je imao manje od dve godine. Njega i dvojicu starije braće majka je ostavila sa babom i dedom kako bi pokušala da mi obezbedi azil u Americi. Imao je samo pet godina i nije je video godinu dana. Kongoom je besneo rat... Životna prekretnica bila je 2002. godina, kada je sa braćom stigao na tlo Sjedinjenih Američkih Država.
Emanuel Mudiej je najmlađi od tri sina Žan-Pola Mudieja i Tereze Kabeje. Porodica je živela u Kinšasi, a Žan-Pol je preminuo mesec dana pre početka Drugog rata u Kongou. Majka je uzgajala povrće i prodavala kafu kako bi ih prehranila, dok su dečaci često spavali pod krevetom kako ih ne bi pogodio neki zalutali metak.
"Bilo je zaista teško. Ponekad su ljudi ostavljali hranu prolazeći pored naše kuće. Nikada nismo bili gladni i nikada nam nije nedostajalo novca za školu. Zaista ne znam kako je majka uspevala to da nam obezbedi. Sećam se samo da smo se svakog dana molili da se dogodi neko čudo", prisetio se svog detinjstva Stefon Mudiej, najstariji brat.
Tereza je krenula put Amerike 2001. godine, kako bi uspela svojoj deci i sebi da obezbedi azil. Sinove Stefona (12), Žan-Majkla (10) i Emanuela (5) je ostavila kod babe i dede. U to vreme Stefon je mlađoj braći bio kao otac. Pazio je posebno na Emanuela, kome nije dozvoljavao da izlazi na ulicu jer su njegovi vršnjaci, često gladni, pokušavali da kradu. Želeo je da ga sačuva od polaska krivim putem.
Lična karta Ime i prezime: Emanuel Mudiej Datum i mesto rođenja: 5. mart 1996. (Kinšasa, Kongo) Visina: 196 centimetara Pozicija: Plejmejker Klubovi: Guangdong (2014/15)
Spas je konačno stigao 2002. kada su braća, koja su neko vreme zadržana u Zambiji, stigla u Sjedinjene Američke Države. Majku su videli posle godinu dana. Radila je kao pomoćnik medicinskim sestrama.
Braća su se brzo okrenula košarci. Iako im je maternji jezik bio francuski, engleski su brzo savladali kao veliki fanovi serije "Prijatelji". Stefon je preko košarke stigao do diplome u oblasti komunikacija 2013. godine na Univerzitetu Teksas Vesli. Žan-Majkl je obećavao kao košarkaš, ali su ga dve povrede prednjeg ukrštenog ligamenta kolena tokom srednje škole udaljile od ozbiljne karijere. Proveo je dve godine na Vestern Teksasu kao igrač u rotaciji bez značajnijeg učinka, ali je onda usledila ponuda SMU-a i legendarnog Lerija Brauna. To je bio deo plana da se u ovu školu dovede več uveliko srednjoškolska zvezda Emanuel i svi u porodici Mudiaj su to znali.
"Znao sam da žele da me iskoriste i preko mene dobiju Emanuela. To mi nije smetalo. Želeo sam samo da igram i želeo sam da dobijem priliku da igram zajedno sa bratom", evocirao je uspomene iz tog perioda Žan-Majkl.
I zaista, kada je došlo vreme za odluku Emanuel je izabrao SMU iako je na stolu imao ponude Kentakija, Kanzasa, Bejlora i Oklahoma Stejta. Kasnije se predomislio...
"On ima sve što želite: ličnost, inteligenciju i takmičarski duh. On igrače oko sebe čini boljima, ali mu je potrebno da ga neko trenira i zbog toga je dobro što će doći kod nas", rekao je Braun u trenutku kada se Mudiej obavezao školi koju je on trenirao.
Ali, kada je došlo vreme za studije mladi košarkaš se odlučio da ode u Kinu i tamo provede jednu sezonu kako bi stekao pravo da izađe na Draft. Guangdong mu je ponudio 1.200.000 dolara. Ali, zbog povrede skočnog zgloba odigrao je samo 12 mečeva za ovaj tim i na njima beležio 18 poena, 6.3 skokova, pet asistencija i 1.6 ukradenih lopti.
"Ne želim da odem u NBA i da kažem da sam bio tamo. Želim da budem najbolji koji je ikada kročio u Ligu. Želim da uspem zbog svoje porodice jer mi je ona sve na svetu. Majka nam često govori da je porodica sve što imamo i da će sve biti dobro dokle god smo na okupu", rekao je Emanuel Mudiej.
Mudiej je plejmejker sa odličnim telom za NBA ligu. Fizički je jak, ima brz prvi korak i dobar je u realizaciji na samom obruču. Voli brzu igru, izuzetno se snalazi u tranziciji... Voli pikenrol, gde ga odlikuje dobar tajming kod dodavanja. Dobar je defanzivac, ali i tu ima prostora za napredak. Kada su mane u pitanju, ono što odbija timove je činjenica da nije igrao "ozbiljnu" košarku. Uzorak od 12 mečeva u kineskoj ligi nije merodavan, a čak i tu je šutirao tek nešto više od 58 odsto sa linije slobodnih bacanja i sa 30 odsto uspešnosti iza linije za tri poena. Pored šuta, najveći problem u njegovoj igri predstavljaju izgubljene lopte. Ipak, testirali su ga svi timovi koji biraju sa prve četiri pozicije, pa nema sumnje da će biti visoko plasiran.
KRISTAPS PORZINGIS (Latvia, PF, 216, '95, Baloncesto Sevilla)
Majka Ingrida, otac Talis i dva starija brata su igrala košarku. Prvi koš je ubacio kada je imao 11 meseci, a sa šest godina je počeo da trenira. Pred Draft koji nam sledi u Americi ga zovu Mystery Man. Mnogo su zaintersovani, ali je pitanje ko će imati hrabrosti da zagrize i izabere ga.
Kristaps Porzingis je rođen u Liepaji i do 15. godine je igrao za lokalni klub, kada je jedan letonski agent poslao njegove snimke timovima iz Španije i Italije. Pozvali su na probu iz Sevilje 2010. godine. Došao je sa visinom od 203 centimetra i svega 71 kilogramom. Prema njegovim rečima, bilo je mnogo vruće, bio je iscrpljen i nije mogao da se pokaže u najboljem svetlu. Ipak, dobio je ponudu i potpisao je ugovor.
Lična karta Ime i prezime: Kristaps Porzingis Datum i mesto rođenja: 2. avgust 1995. (Liepaja, Letonija) Visina: 216 centimetara Pozicija: Krilni centar Klubovi: Sevilja (2011-2015)
Nutricionista Sevilje u to vreme je ustanovio da je Porzingis anemičan. Dodatne analize su pokazale manjak crvenih krvnih zrnaca, što je uzrokovalo osećaj iscrpljenosti i otežanog disanja prilikom većih napora. Na to su se nadovezali problemi sa jezikom, pa Porzingis gotovo da nije komunicirao sa saigračima i stručnim štabom u svojoj prvoj sezoni u Španiji.
Pet godina kasnije mladi Letonac je poneo priznanje za "Zvezdu u usponu" Evrokupa, tečno govori tri jezika (španski, engleski i maternji) i zaludeo je mnoge skaute iz NBA lige. U prilagođavanju na Španiju i prevazilaženju svih problema koje je imao veliki oslonac mu je bio brat Janis, koji je 2014. godine okončao svoju karijeru u Šibeniku. Od samog starta on je mentor mlađem bratu, koji zbog njega nosi broj 6 na dresu.
Kada su igračke karakteristike u pitanju, Porzingis još uvek nije spreman za NBA ligu. Visina od 216 centimetara, brze noge, visok odraz, dobar šut. Jan Veseli i Davis Bertans u jednom čoveku. Ipak, ima tek nešto više od 100 kilograma, pa se postavlja pitanje kako će njegova igra izgledati kada dođe do potrebne kilaže za uslove igranja krilnog centra u najjačoj ligi na svetu. Radi se o nebrušenom dijamantu i idealan je za ekipu koja je u procesu rebildinga, a u kojoj bi napravi način radili sa njim.
NBA analitičari se slažu da će Porzingis teško ostati niže od pete pozicije na Draftu, ali konstantan strah od toga kako će se evropski igrači koji nisu prošli kroz NCAA prilagoditi i dalje postoji kod generalnih menadžera. Porzingisa je možda najbolje opisao analitičar "ESPN"-a Čad Ford:
"Da je igrao za Kentaki, Djuk ili neki od koledža sada bismo ga stavljali u istu rečenicu za Taunsom i Okaforom".
U svojoj poslednjoj sezoni u Sevilji beležio je 10.7 poena (53% za dva, 31% za tri, 77% za jedan) i 4.8 skokova u Endesa ligi, a 11.6 poena (60% za dva, 46% za tri, 71% za jedan) i 4.1 skokova na 16 utakmica u Evrokupu.
JUSTISE WINSLOW (Freshman, SF, 198, '96, Duke)
Jedan od pretendenata za visok plasman na ovogodišnjem Draftu je i, sada već bivši, student Djuka Džastis Vinzlou. Talenat za košarku je nasledio od oca. Bolji poznavaoci igre pod obručima sigurno se sećaju Rikija Vinzloua. Čitavu profesionalnu karijeru (izuzev sedam mečeva za Milvoki Bakse) je sa uspehom proveo u Evropi, uglavnom u turskim klubovima.
Lična karta Ime i prezime: Džastis Vinzlou Datum i mesto rođenja: 26. mart 1996. (Hjuston, Teksas) Visina: 198 centimetara Pozicija: Nisko krilo Koledž: Djuk
Za razliku od oca, koji je 1984. godine igrajući za Univerzitet Hjuston koji je na terenu predvodio Hakim Olajdžuvon doživeo poraz u meču za NCAA titulu od Džordžtauna čiji je lider bio Patrik Juing, Džastis je kao jedan od najzaslužnijih doveo Djuk do trona. I to kao student prve godine. Košarku je počeo da trenira u trećem razredu osnovne škole. U srednjoškolskom timu iz rodnog Hjustona sve četiri godine bio je starter. Prosečno je beležio 27 poena, 13 skokova i tri asistencije po utakmici. Koliko je dobro igrao svedoči i podatak da je poziv za U19 reprezentaciju Sjedinjenih Američkih Država dobio sa samo 17 godina. Iako najmlađi, Vinzlou je bio jedan od najzaslužnijih u pohodu svog nacionalnog tima ka zlatnoj medalji na Svetskom prvenstvu za mlade u Pragu 2013. Jedini meč na šampionatu na kome nije uspeo da se upiše u listu strelaca bio je onaj u finalu protiv Srbije.
Takav talenat jednostavno nije mogao da promakne treneru kakav je Majk Šaševski. Džastis je bez mnogo razmišljanja odbio ponude UCLA-a, Teksasa, Arizone, Floride i Stenforda i već je u novembru 2013. saopštio da će pohađati Djuk. Za Blu Devilse je nastupao 39 puta sa prosekom od 12 poena i šest skokova po meču, uz 48 odsto realizacije šuteva iz igre. Trojke je gađao sa vrlo dobrih 41 odsto uspešnosti. Ono što raduje NBA skaute je to što Vinzlou igra najbolje kada je najpotrebnije. Ne boji se da preuzme odgovornost u odlučujućim trenucima, što je i pokazao na NCAA turniru. Nakon pobede u velikom finalu nad Viskonsinom bilo je jasno da je sledeći korak u Džastisovoj karijeri NBA.
Građom izuzetno podseća na Lensa Stivensona. Podjednako je dobar na oba kraja terena. Fizički je više nego spreman za najjaču ligu sveta. Snažan je (105 kilograma), ima samo 5.3 odsto masnoće u telu, eksplozivan, a raspon ruku mu je impresivnih 208 centimetara. Odličan je defanzivac na perimetru. Voli igru u tranziciji. Dobro se kreće bez lopte u napadu. Vinzlou sigurno nije najtalentovaniji igrač na Draftu, ali poseduje karakter pobednika. Pa, ako Šaševski izjavi da će Džastis postati NBA zvezda onda moramo da mu verujemo.
MARIO HEZONJA (Croatia, SG, 202, '95, Barcelona)
Osim po prirodnim lepotama, turizmu i po tome što je deo popularne serije "Game of Thrones", Dubrovnik je poznat kao rasadnik košarkaških talenata. Odatle potiču Nikša Prkačin, Ante Tomić, Lukša Andrić, kao i Mario Hezonja. U poslednjih nekoliko godina visoki pikovi koji su dolazili iz Evrope nisu uspeli da opravdaju poverenje (Jan Veseli, Jonas Valančiunas, Andrea Barnjani). Sa Hezonjom bi moglo da bude drugačije.
Njegovom ocu Ronaldu košarka je neostvarena ljubav, s obzirom da mu je otac branio da jurca za košarkaškom loptom. U Dubrovniku je sport broj jedan vaterpolo. Na Evropskom prvenstvu za mlade 1989. godine u Istanbulu Ronald je izabran za najboljeg golmana, ali košarka mu je i dalje bila u srcu. Zbog toga je Mario svoju prvu košarkašku loptu dobio po izlasku iz porodilišta. Hezonjin deda bio je vaterpolista, a pradeda profesor fizičkog vaspitanja. Otac mu je visok 202 centimetra, pa se može reći da Mario ima izuzetan sportski pedigre.
Lična karta Ime i prezime: Mario Hezonja Datum i mesto rođenja: 25. februar 1995. (Dubrovnik, Hrvatska) Visina: 202 centimetra Pozicija: Bek Klubovi: Barselona (2012-2015)
Karijeru je počeo u Dubrovniku, zatim je sa Darijom Šarićem bio član Zagreba, da bi poslednje tri sezone proveo u Barseloni. Ono što Hezonju odvaja od drugih, pored košarkaških veština, jeste ego i samopouzdanje. Njegov mentalni sklop je nešto što se retko viđa. Jednostavno ne priznaje nikome ništa.
"Svejedno mi je da li protiv mene igra kadet, junior, prvotimac ili NBA šampion. Ja ću ići da ga pregazim", reči su hrvatskog reprezentativca.
Jednom prilikom su ga novinari upitali da li gleda utakmice fudbalske sekcije i Lea Mesija, a kao odgovor su dobili:
"Nek dođe Mesi da gleda mene, pa ću možda otići na njegov meč".
Vrhunski igrači često nemaju košarkašku savest, pa tako i Hezonja. Ali, to samopouzdanje je potrebno kontrolisati jer je često imao ispade u mlađim selekcijama, kada je galamio na svoje saigrače. Upravo zbog takvih izjava iz kluba mu je bilo zabranjeno da daje bilo kakve izjave bez odobrenja.
Ne može se reći da se Hezonja naigrao u četi Ćavija Paskvala. Jeste konkurencija jaka, ali opšti utisak je da trener Hezonju drži na lancu. Ipak, napredna statistika kaže da iz izolacije i spot up situacija po posedu postiže 1.34 poena, što je odlična brojka. Radi se o momku koji sa nešto više od dva metra i dugim rukama pokriva spoljne pozicije. Krase ga izuzetne ateletske sposobnosti, dobar šut, kao i "ubilački" instinkt. Što se tiče ofanzivnog repertoara, Mario poseduje čitav paket, ali mu treba vremena i dobar trener koji će to sve fino da ispolira.
Još od malih nogu Mario je pokazivao izuzetne radne navike. Nije mu bilo jasno kako njegovi vršnjaci mogu da gube vreme na razonodu umesto da treniraju. Dok su svi išli na bazene i letovanja on je vredno trenirao. Kažu da 12 sati dnevno spava, a preostalih 12 treneira.
"Dajem svakodnevno krv, suze i znoj... Pa dokle me to odvede", često ističe Hezonja.
U retkim prilikama kada je od trenera Paskvala dobijao odrešene ruke Hezonja je naviače bacao u trans. Na meču protiv Manrese trojke je šutirao 8/8, u meču finalne serije sa Real Madridom pre nekoliko dana ubacio je 5/6 šuteva iza linije za tri poena. I dalje ima nepoznanica oko njegove odbrane, ali je bez ikakve sumnje Mario Hezonja igrač koji oduzima dah. Uz Di'Anđela Rasela je verovatno najbolji bek na Draftu i ne bi bilo iznenađenje ukoliko Super Mario bude jedan od top pet pikova.
WILLIE TRILL CAULEY-STAIN (Junior, PF/C, 213, '93, Kentucky)
"Ne zanima me šta pričaju ljudi. Svi će reći: "On je drugačiji, ima puno tetovaža, on je lud... Biti drugačiji je u redu. To je moć", rekao je Vili Koli-Stajn.
On i jeste drugačiji. Na utakmice svog univerziteta je dolazio tako što ga je drug vozio na biciklu sa svih Vilijevih 213 centimetara visine i kosom ofarbanom u plavo. Njegovi video klipovi u vožnji automobilom ili sa letovanja na Bahamima broje hiljade pregleda na društvenim mrežama. Ipak, on je i dalje centar koji je neprelazan u reketu, defanzivna mašina, o čemu najbolje svedoči podatak da je po broju blokada peti u istoriji prestižnog Kentakija.
Razloge za Vilijev temperament možemo potražiti još u ranom detinjstvu. Kada je bio jako mlad otac ga je napustio. Po rođenju njegovo ime je bilo Vili Darmond Koli Džunior, ali je razočaran u oca promenio ime. Otud i sufiks "Stajn" u njegovom prezimenu, koje je uzeo kao zahvalnost majci koja ga je sama podigla. Relativno skoro je ponovo promenio ime i to uz reči:
"Moj nadimak Tril više nije samo način na koji me drugovi zovu. To je sada deo mog imena".
Lična karta Ime i prezime: Vili Tril Koli-Stajn Datum i mesto rođenja: 18. avgust 1993. (Spirvil, Kanzas) Visina: 213 centimetara Pozicija: Krilni centar / Centar Koledž: Kentaki (2012-2015)
Košarkaški put Vilija Koli-Stajna je bio izuzetno čudan. U srednjoj školi Olate je bio član košarkaškog tima, ali je bio znatno posvećeniji i uspešniji u timu za američki fudbal. U srednjoškolskoj fudbalskoj karijeri je zabeležio 57 hvatanja za 1.140 jardi, uz to i 14 tačdauna, što ga je po izboru prestižnog portala "Rivals" dovelo na deveto mesto najuspešnijih hvatača Lige, a ukupno 40. ako se uzimaju u obzir svi srednjoškolski igrači američkog fudbala.
Trener košarkaške selekcije Kentakija, Džon Kalipari, uočio ga je na travnatoj podlozi i odmah je znao da sa takvom pokretljivošću želi čoveka od 213 centimetara u svojoj košarkaškoj ekipi. I svako će reći da je on bek u telu centra, neverovatno pokretljiv i neuhvatljiv.
Rekao je da mrzi knjige, časove matematike, svih pet časova nedeljno koji se posvećuju umetnosti i trener Kalipari je znao da nešto mora da uradi po tom pitanju. Dao mu je knjigu "Energetski autobus". Pročitao ju je i promenila mu je život. Došao je na sledeći trening sa ratničkim mentalitetom i željom da bude lider, a učinak u školi je postao znatno bolji.
Ipak, velika nesreća Koli-Stajna je bila to što je morao da se zadovolji malom minutažom u svojoj debitantskoj sezoni. Bio je zamena za budućeg četvrtog pika na NBA Draftu - Norlensa Noela. Svoje epizodne uloge je odlično odrađivao, a prava prilika se ukazala u smiraj njegove prve sezone kada je Noel doživeo tešku povredu kolena. U narednih šest mečeva Vili Koli-Stajn je kao starter prosečno beležio dabl-dabl učinak i jasno pokazao treneru Kalipariju da bi trebalo ozbiljno da računa na njega. Sledeća sezona je bila sjajna, postao je komandant odbrane i sa čak 106 blokada (2.9 po meču) ušao u istoriju Vajldketsa kao drugi na listi igrača koji su zabeležili najviše rampi u jednoj sezoni. Taj učinak bi verovatno bio i popravljen, ali je Vili zadobio nezgodnu povredu zgloba na NCAA turniru u meču protiv Lujvila. To je uticalo na njegovu odluku da odustane od prethodnog NBA Drafta, gde je bio projektovan za sredinu prve runde.
Ispostavilo se da je takva odluka bila veoma dobra. U juniorskoj sezoni doživeo je punu afirmaciju, nastavivši da komanduje odbranom Kentakija, pa je na kraju proglašen za najboljeg defanzivca u koledž košarci po izboru trenera, člana idealne petorke, najboljeg defanzivnog tima i po izboru časopisa ''USA Today'' u idealni tim.
Učinak u juniorskoj sezoni od 8.9 poena, 6.4 skoka i 1.7 blokada po utakmici nije prošao neopaženo u NBA krugovima. Generalni menadžer Indijana Pejsersa, legendarni Leri Bird, oduševljen je Koli-Stajnom. Navodno mu je rekao da je igrač od 100 miliona dolara i da će učiniti sve da se nakon NBA Drafta nađe u redovima njegove ekipe. To može da bude i realnost jer će Indijana birati sa 11. pozicije, a Koli-Stajn je jedan od igrača koji mogu da budu u prvih pet, ali i da skliznu ispod 10. mesta na Draftu.
Analitičari ga upoređuju sa Tajsonom Čendlerom. Defanzivne sposobnosti i snažna zakucavanja navode na to, ali je činjenica da je znatno pokretljivji, brži, ali i manje snažan. Ipak, godinama unazad smo svedoci velikih transformacija tela igrača koji dolaze sa koledža u NBA ligu, a kada je reč o visokim centrima kao što je Vili Tril Koli-Stajn to je još izraženije. Ukoliko se ostvari Birdova želja, Koli-Stajn će baš kao i na početku koledž karijere imati ozbiljnu konkurenciju na svojoj poziciji - Roja Hiberta. Međutim, njegova pokretljivost dozvoljava treneru da ga koristi i na poziciji krilnog centra, a pomisao da se u reketu nalaze Hibert sa 218 i Koli-Stajn sa 213 centimetara zvuči zastrašujuće.
CAMERON PAYNE (Sophomore, PG, 188, '94, Murray State)
Da li su slučajevi Dejmiana Lilarda, Stefana Karija i Elfrida Pejtona dali vetar u leđa košarkašima sa manje poznatih košarkaških programa mogli bismo da saznamo već na narednom Draftu. Momak čije je ime u velikom broju beležnica GM-ova pred 25. jun je Kameron Pejn sa Mari Stejta. Radi se o momku koga mnogi vide kao najboljeg čistog plejmejkera u ponudi ove godine.
Lična karta Ime i prezime: Kameron Pejn Datum i mesto rođenja: 8. avgust 1994. (Memfis, Tenesi) Visina: 188 centimetara Pozicija: Plejmejker Koledž: Mari Stejt (2013-2015)
Rođen je u Memfisu, jednom od najopasnijih gradova za život u Americi, ali je njegov izlaz bio košarka. U srednjoj školi nije bio startni plej uprkos tome što mu je otac, bivši plejmejker Toni Pejn Senior, bio asistent prvog trenera.
"Da li ste gledali Džejmsa Hardena kako ulazi sa klupe u Oklahomi Siti i ostaje do kraja na terenu. To je bila moja uloga", rado se priseća tog perioda mladi Pejn.
Izabrao je Mari Stejt jer je to škola koja ga je prva kontaktirala. Bio je projektovan za trećeg plejmejkera i to u prvoj sezoni po odlasku Ajzee Kanana u NBA ligu. Ali, sreća mu se osmehnula. Prvi plejmejker je mesec dana pred start takmičenja doživeo povredu prednjeg ukrštenog ligamenta kolena, dok je drugi morao da čeka pola sezone zbog transfera sa drugog koledža. Otvorila su mu se vrata i dve godine kasnije ga mnogi vide među prvih 10 pikova na Draftu.
U svojoj drugoj sezoni na koledžu beležio je 20.2 poena, šest asistencija, 3.7 skokova i 1.9 ukradenih lopti po meču. Pre Drafta je radio sa Lejkersima, Kingsima, Nagetsima, Pejrsima i Tanderima, dok je sa Seltiksima samo razgovarao.
"Ne voli da gubi. Kao mali je plakao posle poraza", ističe njegov otac.
I zaista, svaka Pejnova izjava odiše pozitivnim razmišljanjem. Granice ne postavlja jer smatra da uvek može bolje, ali se i sam začudio kada je video svoje ime u vrhu Mock-ova predstojećeg Drafta.
"Nisam zamišljao sebe u toj situaciji. Ali, uvek sam verovao da mogu da krenem putem kojim je išao Dejmian Lilard", reči su budućeg NBA košarkaša.
Kvaliteti Kamerona Pejna su dobar šut, sjajan pregled igre i košarkaška inteligencija. Dodatna prednost mu je to što je levoruk, ali ostaje pitanje kako će svoju igru uspeti da prenese na mnogo viši nivo. Loše fizikalije, za sada, mu ne dozvoljavaju napadanje obruča prodorom, manjak dicpline u odbrani je njegova karakteristika, ali nema sumnje da može da radi na sebi i da će svoju šanse, ukoliko je dobije, dočekati spreman.
STANLEY JOHNSON JUNIOR (Freshman, SG/SF, 198, '96, Arizona)
Ovo je jedna, naizgled, uobičajena priča za tamnopute momke u Americi. Otac i majka su se razveli, on se ponovo oženio, a ona je sama odgajala dete. U ovom slučaju ta žena nije bila obična, već profesionalna košarkašica Karen Tejlor. Igrala je u Evropi, dok ju je 2009. godine koledž na kome je studirala, Džekson Stejt, uvrstio u svoju Kuću slavnih.
Stenli Džonson Džunior je bio velika srednjoškolska zvezda i jedan od najtalentovanijih momaka u čitavoj Americi. To ga je preporučilo Arizoni i treneru Šonu Mileru, koji je tokom njegovog jednogodišnjeg boravka u ovoj školi u velikoj meri uticao na mladog košarkaša da promeni pristup u određenim situacijama, na terenu i van njega.
Lična karta Ime i prezime: Stenli Džonson Džunior Datum i mesto rođenja: 29. maj 1996. (Anahajm, Kalifornija) Visina: 198 centimetara Pozicija: Bek / Nisko krilo Koledž: Arizona (2014/15)
Slično kao i Hezonja, Džonson smatra da je najbolji igrač na planeti. Ima neverovatnu konstituciju za momka od 19 godina. Sa 110 kilograma mišića jedan je od najspremnijih košarkaša koji će se pojaviti na narednom Draftu. Na Arizoni je pokrivao poziciju niskog krila, ali veruje da može dobro da se snađe i na "dvojci" ukoliko treneri u NBA ligi to od njega budu zahtevali.
Pored sjajnih fizičkih predispozicija, Džonsonu ne manjka košarkaško znanje. Može da šutira, može da izdrži kontakt sa protivnikom i da iznese loptu na obruč, a na drugoj strani terena ima dobru osnovu za sjajnu igru u odbrani. A, mane... Jedan je od onih igrača koji sve dobro urade, ali ne završe akciju kako bi trebalo. Protiv timova koji su igrali na NCAA turniru ima realizaciju od samo 38 odsto na obruču. Osećaj u rukama i konstantnost u igri mu nisu jača strana, kao ni donošenje odluka, odnosno košarkaška inteligencija.
Tokom sezone na Arizoni beležio je 13.8 poena, 6.5 skokova, 1.7 asistencija i 1.5 ukradenih lopti. Realizacija mu je bila ispod 45 odsto, dok je šut za tri poena bio na pristojnih 37.1 odsto. Treninge pred Draft je odradio za Nikse, Nagetse i Pistonse, koji su pokazali najveće interesovanje za njegove usluge. Zanimljivo je to da mu je cimer na prvoj, i poslednjoj, godini studija bio Dušan Ristić.
FRANCIS STANLEY "FRANK" KAMINSKY III (Senior, PF/C, 216, '93, Wisconsin)
Potiče iz sportske porodice. Otac Frenk Senior je na Univerzitetu Luis igrao košarku, a majka Meri odbojku na Univerzitetu Nortvestern. Ujak i tetka su se takođe bavili košarkom.
Frenk Kaminski je 2011. godine pristupio Univerzitetu Viskonsin. Iako se o Frenku govorilo kao o nasledniku Džona Luera, njegova minutaža u prve dve sezone je bila mala. Šansu je konačno dočekao kao junior. Prihvatio ju je raširenih ruku i 13. novembra 2013. je Nort Dakoti ubacio čak 43 poena. Nikada nijedan student Viskonsina nije postigao više poena na jednom zvaničnom meču. Za pola koša je oborio rekord koji je prethodno držao Majkl Finli. Kaminski je 2014. fantastičnim igrama doveo Bedžerse do Fajnal fora. U polufinalu su poraženi od Kentakija, a osvetili su im se godinu dana kasnije u istoj fazi takmičenja.
Lična karta Ime i prezime: Frensis Stenli Kaminski III Datum i mesto rođenja: 4. april 1993. (Lajl, Ilinoj) Visina: 216 centimetara Pozicija: Krilni centar / Centar Koledž: Viskonsin (2011-2015)
Iako su Vajldketsi važili za velike favorite i na Fajnal for stigli bez poraza, Viskonsin je zasluženo slavio. Nažalost, Frenk svoju neverovatnu seniorsku sezonu nije krunisao NCAA titulom. Bolji u velikom finalu bio je Djuk. I pored toga, Kaminski je u gotovo svim važnijim izborima proglašen za najboljeg koledž igrača. Prosečno je beležio 18 poena, 10 skokova i dve asistencije po utakmici, uz izuzetan procenat šuta iz igre od 54 odsto. Trojke je pogađao sa, za momka od 216 centimetara, odličnih 41 odsto uspešnosti. Trebalo bi istaći da se Frenk fantastično u snašao u sistemu igre koji primenjuje trener Bo Rajan (tzv. swing napad).
Kaminski je izuzetno raznovrstan napadač. Poene postiže na različite načine. U stanju je da napadne protivničkog defanzivca driblingom, vrlo dobro igra na niskom postu, a šut bi u NBA ligi mogao da mu bude glavno oružje. Uz sve to poseduje zavidnu košarkašku inteligenciju i izuzetno brze noge za svoju visinu. Kao najveću manu stručnjaci mu navode nedostatak atleticizma. Nije ni dovoljno snažan da bi izdržao duele sa NBA centrima. Jedan je od najstarijih igrača na Draftu, što takođe može da predstavlja otežavajuću okolnost. Za Frenka je veoma bitno koja će ga ekipa izabrati. Nedavno su se pojavile glasine da bi Njujork Niksi možda mogli da ga draftuju sa četvrte pozicije jer se idealno uklapa u njihov sistem igre. Ipak realnija opcija je da će biti izabran između 10. i 15. pozicije.
Ono što je interesantno pomenuti, Kaminski po babi sa majčine strane ima srpske krvi, pa je kao mlad bio veoma aktivan u srpskoj zajednici u Čikagu.
RAČUNAJTE NA NJIH
Pored pomenutih, pažnju bi trebalo obratiti i na igrače koji će biti birani kasnije na Draftu jer nije redak slučaj da neki od njih naprave bolje karijere od pikova sa samog vrha.
Najteži posao očekuje ekipe čiji će cilj biti da pronađu dobrog plejmejkera. Posle Mudiaja i Pejna, prvi u ponudi je Tajas Džons. Frešmen sa Djuka, prijatelj Džalila Okafora od osme godine i najkorisniji igrač poslednjeg NCAA Fajnl fora. Ipak, visina od 185 centimetara mu postavlja limite. Tokom prethodne sezone je beležio 11.8 poena, 5.6 asistencija i 3.5 skokova. Iza njega su kombo Džerijan Grent (22, 196) sa Notr Dejma i Teri Rozir (21, 188), sofmor sa Lujvila. Pojedini timovi su zainteresovani za usluge Delona Rajta (23, 196), mlađeg brata NBA košarkaša Dorela Rajta. Radi se o visokom plejmejkeru diskutabilnog šuta. Dolazi sa Jute, gde je u prethodnoj sezoni beležio 15.5 poena, 6.8 skokova, 5.3 asistencija i 2.5 ukradenih lopti.
U samom vrhu liste želja, kada su bekovi u pitanju, biće ime Devina Bukera (18, 198) sa Kentakija. On poseduje izuzetnu visinu za poziciju koju igru, ima visok izbačaj, sjajan šut i dobar osecaj za igru, ali i mali raspon ruku, igra lošu odbranu i pitanje je koliko u nekim stvarima može da napreduje. A, pažnju bi uvek trebalo obratiti na igrače koji su interesantni Spursima. Među njima je Rašad Von (18, 196) sa UNLV-a. Dobar napadač, sa problemom u donošenju odluka i nekonstantnom odbranom. Ima telo za NBA. Igrač koji bi sigurno trebalo da uspe u najjačoj ligi na svetu je Džastin Anderson (21, 198) sa Virdžinije. On se uklapa u idealan profil timskog igrača. Visina, dugačke ruke, odbrana, spremnost za rad i napredak. Mane su mu nedostatak napadačke produkcije, loša kontrola lopte i promene pravca kretanja, kao i manjak kreativnosti. Od ostalih bekova bi trebalo pomenuti verovatno najboljeg čistog šutera koji će izaći na Draft Ar Džej Hantera (21, 198) sa Džordžija Stejta, kao i Čedija Osmana (20, 23), igrača Anadolu Efesa, odnosno Normana Pauela (22, 193), koji dolazi sa prestižnog UCLA-a. Posebnu pažnju tokom leta izazvao je Pet Konaton (22, 196), kome je na Draft kombajnu izmeren vertikalni odraz od 111 centimetara. Beli momak sa Notr Dejma tako je zasenio Nejta Robinsona, koji je 2004. godine skočio 110 centimetara.
Niska krila koja će biti interesantna u prvoj rundi su Sem Deker (21, 206), junior sa Viskonsina, Ronde Holis-Džeferson (20, 201), sofmor sa Arizone, i Keli Ubre Džunior (19, 21), frešmen sa Kanzasa. Krilni igrač Bedžersa iza sebe ima sjajan NCAA turnir, na kome je pokazao mentalitet pobednika. Za svoju poziciju je sjajno građen. Može da igra na obe strane terena. Poseduje dobar šut, ali je on nekonstantan. Kod njega postoji malo prostora za nadogradnju, ali ukoliko ekipi treba dobar timski igrač na toj poziciji onda je Deker pravi izbor. A, što se tiče igrača koji dolazi sa Arizone, reč je o velikom defanzivnom potencijalu, ali i igraču koji gotovo da nema razvijenu igru u napadu. Možda i največi domet u ovom trouglu ima Ubre. On je sa ocem 2005. godine, pred uraganom Katrin, pobegao iz Nju Orleansa u Hjuston. To je ostavilo velikog traga na njemu, ali mu i pružilo mogućnost da igra košarku na mnogo višem nivou. Ima sve što je potrebno za uspeh u NBA ligi, pa mu predstoji veliki rad kako bi stigao do cilja.
Kao i svake godine, najveća ponuda novajlija je na poziciji krilnog centra. A, lepeza njihovih mogućnosti je široka, od defanzivnih specijalaca do prefinjenih šutera. Najbliži onome što bismo nazvali ceo paket je Trej Lajls (19, 208), frešmen sa Kentakija. Mladi Kanađanin ima dobro razvijenu napadačku igru, dugačke ruke i velike šake. Mane su mu eksplozivnost i igra uz kontakt, gde se ne snalazi najbolje. Jedan od igrača koji bi u NBA mogao da uđe na mala vrata i napravi velike stvari je Bobi Portis (20, 211), sofmor sa Arkanzasa. Ima potrebne fizikalije, razume igru, a uz to poseduje energiju kojom pokreće sve oko sebe. Mane su mu igra na niskom postu i eksplozivnost. Montrez Herel (21, 201) je jedan od fizički najjačih igrača koji će se pojaviti na Draftu. Junior sa Lujvila poseduje izuzetan defanzivni potencijal i sposobnosti da svojim požrtvovanjem zarazi sve oko sebe. Razumevanje igre i napadanje koša mu nisu jača strana.
Posle Taunsa i Okafora, pažnju među centrima izaziva Majls Tarner (19, 211). Novajlija sa Teksasa ima izuzetan raspon ruku (224cm), jedan je od najboljih blokera koji će se pojaviti na narednom Draftu. Uz to, šutira trojke i slobodna bacanja izvodi sa uspešnošću od preko 80 odsto. Ipak, muči se sa osnovama u odbrani, igra na niskom postu mu je loša i ima problem u napadanju snažnih centara. Ogromna stopala mu često predstavljaju problem, nije među najeksplozivnijim igračima i loš je u odbrani od pikenrola. Nakon njega jedna od boljih opcija mogao bi da bude Nikola Milutinov (20, 212), centar Partizana NIS.
Izuzev Milutinova, za koga se procenjuje da bi mogao da bude izabran sredinom druge runde, prijavu za Draft od srpskih igrača je podneo još samo Nikola Radičević (21, 196), plejmejker Sevilje. Pored njih, izabrani bi mogli da budu još Stefan Nastić (22, 211), senior sa Stenforda, kao i Luka Mitrović (22, 206), kapiten Crvene zvezde Telekom koji je izlazno godište za predstojeći Draft.
Onima koji ne budu izabrani ostaje nada da će NBA sreću pronaći tokom Letnje lige i trening kampova, baš kao što su svoj put do zvezda gradili: Džon Starks, Klif Robinson, Ejveri Džonson, Derel Armstrong, Brus Boven, Ben Valas ili Bred Miler.
(foto1: NBA; foto2: NCAA; foto3: NCAA; foto4: NCAA; foto5: dongtw.com; foto6: CD Baloncesto Sevilla SAD / Facebook; foto7: NCAA; foto8: ACB Photo; foto9: NCAA; foto10: NCAA; foto11: NCAA; foto12: NCAA; foto13: NCAA)
