"Ciljevi Košarkaškog saveza Srbije su unapređenje, razvoj i podrška košarkaškom sportu u Republici Srbiji!"
Umesto uvoda, Član 12. statuta KSS-a.
Dobri rezultati seniorske reprezentacije Srbije će i ovoga leta sakriti glib u kome se nalazi srpska klupska košarka. Međutim, ako je suditi po jednoj odluci sa poslednje Skupštine KSS-a ne moramo da brinemo, jer ni njih u nekoj malo daljoj budućnosti više neće biti. Rezultati seniora će pratiti stanje košarke u državi.
Na trećoj redovnoj sednici Skupštine Košarkaškog saveza Srbije, održanoj 22. septembra, usvojena je dopuna Registracionog pravilnika KSS po kojoj će naredne sezone u Jedinstvenoj juniorskoj ligi Srbije moći da igraju po četiri strana igrača u svakom timu. Na Skupštini su prisustvovala 24 od 32 delegata, a za ovu odluku ruku je podigao 21, dok su tri bila uzdržana!
Skoro jednoglasno, izgleda da celoj Srbiji odgovara ova situacija. Realno, stranca u domaćim takmičenjima sebi trenutno mogu da priušte dva do tri kluba. A, ta "dva do tri" u svojim redovima već imaju najtalentovanije srpske igrače, jer su i ovog leta bili veoma vredni i doveli najbolje mlade igrače iz ostalih klubova po Srbiji. Sada će svim tim talentima moći da dodaju još četiri mladića sa stranim pasošem. Logika, a i istorija, kažu da nagomilavanje kvaliteta ne donosi ništa dobro srpskoj košarci, pa se postavlja pitanje u čijem interesu su delegati glasali?
Nije sporno zašto najbogatijim klubovima odgovara dovođenje stranaca. Oni žele da budu još bogatiji i bore se za lične interese. Savez, sa druge strane, ima obavezu da se bori za domaću košarku, a prioritet u redosledu mora da ima reprezentacija. Oni su ti kojima je upućeno pitanje - "zašto"? Šta će dobro Srbiji doneti ovakva odluka?
Teoretski, dovođenje stranaca bi pomoglo Čačku, Užicu, Kragujevcu, Leskovcu, Nišu... Naravno, i brojnim beogradskim klubovima da naprave konkurentnije timove u mlađim kategorijama jer su bili prinuđeni da svoje najtalentovanije igrače prodaju najbogatijima u Srbiji, a sve češće i inostranim timovima. Ti stranci bi u manjim sredinama dali i novu dimenziju na treninzima, jer bi preostali domaći igrači treningom sa kvalitetnijim igračima (pod uslovom da se dovode kvalitetna i talentovana deca) brže napredovali.
Ali, u praksi najveći procenat klubova iz Srbije muku muči i sa igračkim kadrom koji mu je preostao. To su uglavnom lokalna deca kojima ne treba plaćati nikakve troškove osim putovanja na utakmice. Nezamislivo je dovesti dete sa strane i obezbediti mu sve uslove potrebne za normalan život. Sa takvom situacijom su više nego dobro upoznati i ljudi koji vode košarku u Srbiji. Da li bi trebalo pomenuti koliko je samo obesmišljena borba za titulu prvaka Srbije ovakvom odlukom? Postoji li neko ko veruje da do titule može doći neko drugi osim najbogatijih? Zašto je Savez odlučio da i u mlađim kategorijama favorizuje bogate?
Skupština je najviši organ KSS. Čine je predsednici i delegati Regionalnih košarkaških saveza, kao i delegati predstavnici Udruženja klubova Prve muške i ženske lige, sudija, trenera, košarkaša i košarkašica. Ponavljamo, za odluku je glasao 21 delegat, tri su bila uzdržana. Gotovo apsolutna većina prisutnih. Zato možda i nemamo prava da se bunimo, jer su stručni i upućeni košarkaški poznavaoci iz čitave države učestvovali u njenom donošenju. Nejasno je samo zašto odmah nisu dozvolili neograničen broj stranaca, nego će za par godina morati da glasaju ponovo. Dolazi vreme kada najbogatiji srpski klubovi više neće imati odakle da dovedu domaćeg igrača. Biće prinuđeni da dovode strance!
(foto: KSS)
