NBA ligu čini 30 timova i u svakome od njih se nalazi po jedna ili dve superzvezde. Oko 500 igrača, ili nešto više, konstantno cirkuliše u društvu najboljih, a neuporedivo manje ih se može pohvaliti time da godinama opstaju u tom surovom sistemu. Prostora je malo, kandidata na desetine svake godine. Ako dobiješ šansu moraš da je iskoristiš. U soprotnom zaboravi na svetla najveće pozornice.
Ne tako davno, do 2005. godine, bili smo svedoci dolazaka u NBA ligu direktno iz srednje škole. Ionako neverovatno ludilo tada je imalo širu dimenziju. Mnogo je onih koji su se u svemu tome izgubili, lista je predugačka, ali možda i najveći pad doživeo je junak naše priče.
Kada pomenete imena LeBrona Džejmsa i Karmela Entonija teško je za očekivati da ne dobijete pažnju ljubitelja narandžaste lopte, a potpuno nezamislivo deluje priča u kojoj bi oni bili sporedna tema na nekom košarkaškom događaju na kome su prisutni. Ali, ako se vratimo na početak 21. veka to ne bi izgledalo tako.
Leni Kuk je bio srednjoškolska atrakcija. Bek od 198 centimetara, sa 25 poena, 10 skokova i dve blokade u proseku u juniorskoj godini srednje škole. Već je bio iskovan u NBA zvezde. U prvih osam mečeva poslednje godine beležio je 31.5 poena, a kada je napunio 19 godina 2001. zbog loših ocena nije mogao da dobije akedmsku stipendiju iako su ponude najboljih košarkaških programa bile na stolu.
Bio je najbolje rangirani srednjoškolac. Ispred LeBrona Džejmsa i Karmela Entonija, od kojih je bio dve godine stariji, ali i ispred Amarija Stodemajera, koji je njegovo godište. Ali, kada odrastate na ulicama Bruklina, gde je uvek pitanje da li ćete tog dana imati da jedete ili da li ćete uspeti da ostanete živi, stvari lako mogu da krenu u lošem smeru.
Kukovi roditelji su se odselili u Virdžinuju kada je on još bio tinejdžer, ali ga je žena po imenu Debi Bortner uzela pod svoje i uspevala je da ga zaštiti sve dok nije napunio 19 godina.
Prelomni trenutak u košarkaškom životu Lenija Kuka bio je 27. jun 2001. godine. Tog dana održan je NBA Draft. Kvami Braun je postao prvi srednjoškolac koji je izabran sa prve pozicije, a među prvih pet pikova bila su trojica srednjškoloca (Tajson Čendler drugi pik i Edi Kari četvrti pik). Prvi komentar mladog beka bio je: "Ima samo 18 godina i već sada je milioner".
Umesto da se skoncentriše na završavanje srednje škole i da se posveti ozbiljnim treninzima, Kuk je sa "drugarima" šetao ulicama Bruklina i razmišljao o tome gde će šta da izgradi kada zgrene milione. Igrao je basket na ulici, menadžeri su ga zasipali novcem. Nije odoleo... Uzaludni su bili odlasci na kampove. Poslednji je dolazio i prvi odlazio sa treninga. Na jednom od njih predavanje je držao Majk Fratelo. Mladim momcima je objašnjavao fenomen Drafta 2001. i činjenicu da je Braun kao prvi pik osigurao 12 miliona dolara za tri godine. Nije pomoglo to što je rekao da novac lako nestaje, da gotovo polovinu "pojedu" porezi, a drugu polovinu roditelji, "drugari" i drugačiji način života.
"Kada ćeš da igraš protiv mene", pitao je Kobija Brajanta nakon jednog predavanja koje je trebalo da mu pomogne da odluči škola ili Draft.
Šamar od kojeg se nikada nije oporavio bio je poraz na "ABCD" kampu u Njujorku. Došao je na njega kao MVP iz 2000. godine, bio je kod kuće, sva pažnja je bila usmerena na njega... Majk Šaševski, Rik Pitino... Samo su neka od imena koja su došla da ga vide. A, onda mu je LeBron Džejms ubacio koš u lice za pobedu svoje ekipe. To ga je "ubilo", osećao se osramoćeno, uzeo je 350.000 dolara od menadžera, napustio je Debi i otišao u Mičigen kako bi uspeo da dođe do srednjoškolske diplome. Čak 18 meseci nije igrao organizovanu košarku, da bi u maju 2002. godine objavio da izlazi na Draft.
"Molila sam ga da ne ide. Plakali smo oboje. Rekla sam mu da se prodaje po najnižoj mogućoj ceni. Nije vredelo. Odgovorio mi je da smatra da je to najbolje za njega", govori Debi o tom periodu.
Nije izabran na Draftu!
Igrao je u nižim ligama do leta 2003, kada su ga Seltiksi pozvali u tim. Igrao je sve mečeve Letnje lige osim onog protiv Kavsa, u čijem je sastavu bio tek draftovani LeBron Džejms. To je bilo najbliže što je prišao NBA ligi.
"Kada me nisu izabrali u prvoj rundi nisam se mnogo potresao, jer sam verovao da će to biti slučaj u drugoj. Ali, kada se ni to nije dogodilo bio sam slomljen, mentalno, fizički... Znate, agent mi je obećavao mnogo toga, a od svega nije bilo ništa", rekao je mnogo godina kasnije Kuk.
Leni je profesionalno igrao u Americi, Kini i na Filipinima. Doživeo je nekoliko povreda Ahilove tetive i karijeru je okončao 2007. u 25. godini života! Od tada pa do 2013. je živeo od stare slave, ćesto dovodeći sebe u situaciju da razmišlja o onome što nije a mogao je da bude. Sa suzama u očima priča da mu je sin veliki fan LeBrona Džejmsa. Možda je mogao da se ugleda na oca?
Veliki Kukov prijatelj je Žoakim Noa, kome je bio idol. Centar Čikaga je 2013. pomogao pravljenje dokumentarca o Kuku pod nazivom "Lenny Cooke". Jedini je koji ga posetio u Virdžiniji nakon svega što mu se izdešavalo, a nakon objavljivanja filma Kuk je počeo da putuje po Americi i da mladim sportistima priča svoju priču, odnosno ono što ne bi trebalo da rade ako misle da uspeju.
"Kada su za mene svi znali Džejms i Entoni su bili u školi. Ubacivao sam 30 poena, nisam mario za treninge, išao sam po klubovima, družio se sa ljudima za koje ne znam ni gde su sada... A šta su LeBron i Melo radili? Radili su na terenu! Kako misliš da nastaviš da ubacuješ 30 poena ako ne ustaneš u šest da trčiš? Moraš da napreduješ i da radiš na sebi. Ali, za mene je kasno", samo su delovi životne priče ovog nekada talentovanog igrača.
Računajući čitavu američku populaciju, bez ostatka sveta, NBA košarkaš postaje jedan u skoro milion. Potrebno je mnogo rada, pored talenta, da bi se stiglo na vrh, jer: "Hard work beats talent when talent fails to work hard".
(foto: nydailynews.com; venice-days.com; tribecafilm.com; thecynicalowl.com)
