Malo je gradova na svetu koji nude više od Rio de Žaneira. Prebogati sadržaj drugog po veličini brazilskog grada (najveći je Sao Paulo) od 5. do 21. avgusta će biti oplemenjen i najznačajnijom sportskom smotrom na svetu. Posetioci su uzbuđeni jer Rio nudi mnogo, ali isto tako i sa pravom uplašeni jer će posetiti grad kriminala.
Ukoliko ste ljubitelj dobre zabave sigurno će se na vašoj listi putovanja iz snova Rio de Žaneiro naći na visokoj poziciji. Malo je onih koji nisu maštali da dan započnu na jednoj od najčuvenijih plaža na svetu - Kopakabani, tu se zadrže do zalaska sunca i onda na kratko predahnu i nastave dan uz najbolje žurke i lepe žene. Ako ste ljubitelj sporta činiće vam se još privlačnijim, jer Rio nudi čak 26 profesionalnih fudbalskih klubova, od kojih se izdvajaju Botafogo, Flamengo, Fluminense i Vasko de Gama. Volite istoriju? Božji grad ima svetsko čudo za vas - statuu Hrista Spasitelja. Ona stoji na uzvišenju iznad grada i čuva sve posetioce, a Rio je grad kome je čuvar potreban.
Zbog čega Rio nije savršeno mesto za život? Odgovor je jednostavan - kriminal u svim svojim oblicima. Daleko od toga da država nije svim silama pokušavala da mu se odupre. Koliko smo samo puta bili svedoci toga da su rođaci svetskih zvezda poreklom iz Brazila bivali oteti. Kada ni oni, pored jakog obezbeđenja, nisu bezbedni pitanje je u kakvoj su situaciji "obični smrtnici". Očajne vlasti su mnogo puta donosile zakone koji su, iz perspektive zemalja koje se ne susreću sa takvim problemima, potpuno suludi. Tako, na primer, počinioce čeka veća kazna u slučaju da ukradu predmet ili novčanice u vrednosti od stotinu i više dolara nego za ubistvo. Ne tako racionalno objašnjenje stoji u tome da je stepen krađa na višestruko višem nivou nego stepen ubistava, uprkos ovom iracionalnom zakonu. S toga, ne čudi što je u dopisu organizatora Olimpijskih igara svim Olimpijskim komitetima učesnika jasno stajalo: "Ukoliko krenete u šetnju po Rio de Žaneiru nemojte da nosite više od 10 do 20 dolara u džepu. Time biste ugrozili svoj život".
Zbog ovakvih stvari dugo je osporavana odluka da se ovom brazilskom gradu dodeli domaćinstvo najveće sportske smotre. Protivnici ni danas nisu ubeđeni da je odluka bila prava, a u prilog im svakako ide činjenica da je mesec dana pred početak Olimpijskih igara brazilska policija stupila u štrajk. Mora se priznati, odličan tajming da se izbore koliko-toliko bolji uslovi za rad na mestu gde je možda najteže biti policajac.
Rio, koji ima 6.5 miliona stanovnika, je sve do 1960. godine bio prestonica Brazila, ali se zemlja fudbala i kafe suočavala sa ogromnom centralizacijom. U borbi za boljim životom stanovništvo Brazila je hrlilo u Rio, gde su još od vremena kada je Portugal premestio prestonicu iz Lisabona u svoju koloniju Rio de Žaneiro bili najbolji uslovi za život i gde su sve institucije bile smeštene. U takvim okolnostima je bilo teško da svako nađe svoje mesto, pa bi u tome trebalo tražiti razlog za nastanak favela, koje su i danas negativni simbol Rio de Žaneira.
Najveći deo velikih fudbalera koje je dao Brazil potekli su odatle. Igrali su na ulicama sa "krpenjačama" i sa golovima čije su granice bila dva kamena, a potom bili glavna atrakcija višemilionskom auditorijumu, prvo na prepunim stadionima u Brazilu, a zatim i na najvećim evropskim borilištima. Prava priča "milionera iz blata", ali su svi oni proživljavali i velike traume jer su ostajali bez roditelja, braće, sestara, rođaka, najboljih prijatelja i na mnogima je to ostavilo neizbrisiv trag. Svedoci smo da su mnogi igrači željni svega protraćili svoj talenat u noćnom životu evropskih metropola, družeći se sa sumnjivim ljudima uz litre alkohola i kilograme droge, ponekad i mašući zlatnim kalašnjikovom. A, nije svaki klinac iz favele završio na TV ekranima u direktnim prenosima "El Klasika". Mnogi su svojih pet minuta na televiziji dočekali u rubrici crne hronike.
Nažalost, ni danas nije mnogo drugačije. Nemamo dovoljno redova da bismo uspeli potpuno da vam dočaramo sliku siromašnog Rija, ali možemo da predložimo fenomenalan film, baziran na istinitoj priči, "City of God", koji će vam najbolje objasniti priču dva klinca iz favele - jednog koji će pokušati da izađe iz tog mulja, a drugog koji će se potruditi da u tom mulju najbolje opstane. Takođe, tu su i filmovi "Tropa de Elite" i "Tropa de Elite 2", koji će vam adekvatno dočarati probleme u Riju kada su u pitanju najviše gradske i državne institucije. Prvi deo je tokom vikenda kada je pušten u bioskope u Riju i Sao Paolu videlo 180.000 ljudi. Za dva meseca ga je gledalo 2.5 miliona. Reklama su bili samo bilbordi u dva pomenuta grada. "Tropa de Elite" je nagrađen "Zlatnim medvedom" na Filmskom festivalu u Berlinu 2008. godine.
U čitavoj priči oko Zika virusa i terorističkih napada koji su potpuno sludeli Evropu, svakodnevni problemi u Riju su nekako skrenuti u drugi plan. Baš to je istakao i šef organizacije Olimpijskih igara, Sidni Levi:
"Bezbednost je apsolutno na vrhu lestvice mojih prioriteta, za razliku od Zika virusa. U ovim danima ne smemo da zaboravimo u kako opasnom okruženju mi svakodnevno živimo".
Zbog svega navedenog, ne bi trebalo očekivati da najbolji svetski sportisti provode previše vremena van Olimpijskog sela ili već nekog svog smeštaja koji su privilegija onih najvećih zvezda koje ne žele da dele prostor sa ostalima.
Za nas će u centru pažnje biti košarka. Brazilci obožavaju sport, ali igra pod obručima nije na vrhu liste popularnosti. Naravno, prvi je fudbal, a na drugom mestu je odbojka, koja se zaista strastveno prati u ovoj zemlji. Potom se tu nalaze plivanje, atletika, pa onda opet varijacija na fudbal - futsal i fudbal na pesku. Ispred košarke nalaze se još i džudo, kao i sportovi koji ne ulaze u krug olimpijskih: surfovanje (biće od 2020. godine), skejtbord i lokalni izum kapoera. Reklo bi se da Olimpijske igre zaslužuju Brazil, pa i košarka, koja se nalazi na 10. mestu po popularnosti, ali će se i kao takva igrati u novoizgrađenoj hali "Karioka arena 1", kapaciteta od čak 16.000 mesta.
Imajući u vidu sve probleme sa kojima se susreću ljudi u Božjem gradu, Rio nije bio često domaćin najvećih sportskih smotri. Prihavtljivi uslovi su se stekli tek u deceniji u kojoj trenutno živimo, pa smo tako 2014. gledali Svetsko prvenstvo u fudbalu, a već dve godine kasnije ćemo pratiti iz Brazila ono za šta sportisti i ljubitelji sporta žive i nestrpljivo čekaju svaku prestupnu godinu.
Brazil će biti na velikom ispitu, sve oči će biti uperene u njega. Iako su 2014, kao i sada, bili u tesnacu sa vremenom da se obezbedi sva infrastruktura, strast prema sportu Karioka je ponovo odnela pobedu. Brazil i Brazilci zaslužuju Olimpijske igre. Držimo im palčeve da i ovoga puta polože ispit, uprkos svim prognozama, i premoste sve probleme. Mi ne sumnjamo da će Drim tim i evropske zvezde uspeti da podignu košarku na listi omiljenih sportova kod Brazilaca, pa makar iznad skejtborda.
(foto: Rio 2016)
