Sigurno svako od vas ima jednog ortaka, ili više njih, koji često vole da bace na sto svoje beogradsko poreklo i "činjenicu" da im je najezda ljudi iz unutrašnjosti uništila "njihov" grad, duh stare prestonice i sve što uz to ide. Ako bi razgovor malo potrajao većina takvih ne bi znala da vam objasni šta je to što Beograd čini Beogradom... No, to je neka druga priča, a istina je vazda bila negde na sredini.
Kada je košarka došla u Jugoslaviju prvo su osnovani Crvena zvezda i Partizan, a kasnije se priča pod obručima širila zahvaljujući nekolicini entuzijasta. U periodu kada je ovaj sport dobijao obrise ozbiljnog i onakvog kakvog ga danas znamo i polako se selio sa Malog Kalemegdana u dvorane najbolji srpski tim je bio OKK Beograd. Ekipa je osnovana 1945. kao Metalac, a pet godina kasnije je promenila ime u BSK, da bi naziv koji danas nosi dobila 1958. godine.
Klonferi su četiri puta bili prvaci Jugoslavije i prvi su srpski tim koji je nastupio u Kupu šampiona. U ovom takmičenju su tri puta stigli do polufinala, što je ravno današnjem odlasku na Fajnal for Evrolige. Tvorci moćnog OKK Beograda su bili niko drugi do Bora Stanković i Radomir Šaper, dok je glavnu reč na terenu vodio Radivoj Korać. Kroz ovaj klub su, između ostalih, prošli i Aleksandar Nikolić, Trajko Rajković, Slobodan Gordić...
Tako je bilo pre 50 godina. Danas utakmice OKK Beograda malo ko gleda, Beograđani, stari ili novi svejedno, sigurno ne. Klonferi su proteklog vikenda u "Šumicama" igrali meč petog kola Prve muške lige Srbije protiv Metalca. Dobili su, posle uzbudljive završnice, ali bi moglo da se kaže da su Valjevci iz hale izašli kao pobednici. Zašto?
Sredinom treće četvrtine Brano Đukanović je istrčao kontru i zakucao za 64:70, što je dobar deo prisutnih u dvorani podiglo na noge. Utisak je bio da se meč igra u Valjevu. Međutim, usledila je serija domaćih od 15:2 kojom je susret odlučen. Negde tokom nje moglo je da se vidi koliko je igračima OKK Beograda bilo neprijatno da igraju na domaćem terenu. Posle jedne dobre akcije svoga tima temperamentni Mladen Simeunović je pokušao da probudi publiku. Okrenuo se ka tribinama i tražio pomoć... Možda bi i uspeo u svojoj nameri da mlaku reakciju Beograđana nisu ugušile salve zvižduka simpatizera gostiju.
Možda je domaće takmičenje loše, ali je loše za sve njene učesnike. Stiče se utisak da su ljudi u unutrašnjosti privrženiji svojim klubovima, u kom god rangu takmičenja oni nastupali, dok je prestonica rezervisana samo za "večite". Manji, lokalni timovi su zaboravljeni.
No, da se vratimo košarci, jer je ekipa "MVP"-a u "Šumicama" bila zbog utakmice. Biće da tražimo dlaku u jajetu, može da bude da sa naše pozicije na tribinama nismo mogli dobro da vidimo, ali stekli smo utisak da je jedan obruč bio kriv. Evo vam slika pa sami procenite.
Dvorana je bila fino popunjena, dosta poznatih košarkaških faca i nijedan fotoreporter osim naše Dragane, koja je morala da sedne na parket. Na osnovu toga smo zaključili da je pojava novinarskih ekipa na utakmicama Klonfera ređa od Halejeve komete. Prihvatamo deo odgovornosti zbog toga.
Lično, na meč sam otišao da bih gledao nekoliko igrača. Zaintrigirale su me partije Brane Đukanovića na startu sezone, želeo sam da vidim dominaciju Kimanija Frenda i igru Branislava Đekića, nekada velike nade srpske košarke. Naravno, jedan od razloga je bio i Miljan Drekalović, momak koga sam redovno drao u šutiranju trojki, iako nikada to neće priznati.
O kvalitetu igre Brane Đukanovića dovoljno govori podatak da je u prvom poluvremenu ubacio 16 poena. Igrao je 38 minuta, a tokom vremena koje je proveo na klupi osetio se pad u igri gostiju. Mladi bek pravi razliku na ovom nivou. Leto je dobro iskoristio, fizički izgleda mnogo bolje nego prošle godine i ostaje nam da mu poželimo da bude zdrav. U nekoliko navrata je oduševio sve prisutne u dvorani, najviše pomenutim zakucavanjem sredinom četvrte četvrtine, ali i šutom posle zadnje promene takođe u drugom poluvremenu. Bio je to potez koji je podsetio na ono što radi Stefan Kari.
Međutim, Simeunović je odradio sjajan posao u drugih 20 minuta. Uvukao se pod dres Đukanoviću, odigrao neverovatnu denial odbranu i iscrpeo beka gostiju, koji je bio vidno umoran u završnici meča. Zaključak je da je Đukanović spreman za viši nivo, kako bi mogao da nastavi da napreduje.
Jamajkanac Frend gazi 40. godinu, još uvek može dobro da zakuca i pravi razliku na KLS nivou. Lako je izdominirao centre Metalca. Što se tiče Đekića, za njega kao da je vreme stalo 2010. godine. Ni fizički izgled, a ni igra se nisu promenili.
Ono što nisam očekivao je prijatno iznenađenje u vidu Luke Mitrovića (19, 191). Plejmejker koji je igrao za mlađe kategorije Crvene zvezde ima već tri sezone seniorskog staža. Igrao je dve godine u Smederevu, a 2015. je stigao među Klonfere. U duelu sa Valjevcima je odigrao kao mator. Prvo poluvreme je obeležio njegov let iznad obruča i zakucavanje u stilu Rasela Vestbruka, a u završnih 10 minuta je odlučio pobednika. Pozivao je centralni pikenrol sa Frendom i vrlo lako je rešavao odbranu rivala šutom sa poludistance ili dodavanjem Frendu, koji je nakon toga atraktivno zakucavao. Mitrović, u tih dvadesetak minuta koliko je igrao, nije pokazao neku veliku manu i deluje da ima sve predispozicije da svoju igru prenese na viši nivo.
Na kraju, što se tiče igrača, još jednom ćemo da pomenemo Mladena Simeunovića. Krilni košarkaš Klonfera oduševio nas je svojom borbenošću i pravi je, kako to Amerikanci kažu, glue guy. Igra vrhunsku odbranu, prilično je siguran na šutu kada ostane sam i verovatno bi dobro došao i mnogo jačim timovima.
Izuzev same igre, moramo da pomenemo i sudije ovog susreta, odnosno jednog od njih - Radoša Arsenijevića. On je tokom meča udaljio iz hale jednog navijača. To sigurno nije uradio bez razloga, ali bi bilo lepo videti da arbitri jednaku hrabrost pokazuju onda kada sude "večitima", a ne da prazne i onako prazne dvorane.
U "Šumice" je vredelo otići, ako ni zbog čega drugog, zbog zakucavanja Mitrovića i Đukanovića. Viđeno je mnogo, mnogo više od toga. Sledeća prilika, za Beograđane i one koji žive u prestonici, je vikend koji je ispred nas. Dinamik, Beovuk i Mladost svoje mečeve igraju kod kuće.
(foto: MVP / Dragana Stjepanović)
