Ovo je naša svakodnevica, priča o propasti klubova u provinciji. Svi oni koji prate košarku upoznati su sa terminom "srpska Bolonja". Međutim, kako je u italijanskom 'košarkaškom gradu', po kome je dobila ime, u međuvremenu basketara odskakutala u drugi ili treći plan isto se desilo i u ovoj našoj. Pogodili ste, reč je o Kraljevu.
Pamtim da sam kao klinac, pre odlaska na studije u Beograd, redovno posećivao utakmice u "Hali sportova". Na svakoj je bilo dupke puno, a bilo je perioda kada kraljevački klubovi nisu igrali u najvišem rangu takmičenja. Šta se promenilo u međuvremenu?
Povod za pisanje ovog bloga je utakmica koju sam odgledao nedavno. Naime, kada sam otišao u Beograd hvalio sam se da postoji derbi veći od "večitog". Utakmica Sloge i Borca je bila više od igre za sve one koji su upoznati sa rivalstvom ova dva grada, udaljena samo 30 kilometara. U sećanju mi je ostalo da je u prepunoj Hali uvek bilo navijača Borca, dolazilo ih je i po par stotina. Bilo je čarki i reagovanja policije na samoj utakmici, bilo je 'dešavanja' i nakon meča.
Da pokušam da približim nekadašnje duele onima koji nisu imali priliku da im prisustvuju... Sloga je za svoje navijače štampala ulaznice sa plavo ispisanim slovima, dok su ulaznice sa kojima su navijači Borca ulazili u kraljevačku dvoranu bile istovetne, osim jednog malog detalja, a to je da su slova na ulaznici bila crvena. Sa tako 'crvenom' ulaznicom ušao sam na jedan meč. Iako navijač Sloge, uspeo sam da se bez obeležja uvučem među navijače Borca i da im 'pokupim' jednu kartu. Po ulasku u Halu odvojio sam se odmah na stranu. Sa suprotne tribine u odnosu na navijače Borca (tada popularne Čete, naslednike Vojvoda, koji su inače u staroj Jugi posećivali samo košarkaške utakmice), uspeo sam da vidim neku gužvu, a nedugo zatim i policiju koja pravi obruč oko navijača Borca. Organi reda su vrlo brzo uspeli da ih savladaju i sve izbace iz Hale (njih stotinak). Pošto su ovi odmah napravili incident policija je bila primorana na to. Kasnije sam čuo da su napali jednog od Kasapa (tako navijači Sloge sebe nazivaju i za razliku od navijača Borca do danas nisu menjali ime) koji je navodno išao da uzme lek za grlo vođi navijača "Arkanu", a pošto je morao da prođe pored navijača Borca došlo je do sukoba. Navijali su tada Kasapi, koji su se, kao i uvek, nalazili iza koša, ali navijala je i cela Hala, bilo je nemoguće čuti svoj glas. Taj dan je bio poseban za svakog košarkaškog zaljubljenika iz Kraljeva. Mogli smo da vidimo popularnog Robija (nešto kao Miša Tumbas za Partizan) kako trči kroz grad i viče: "Evo idu Čačani". Robija zna ili je za Robija čuo svaki stanovnik Kraljeva. On je redovan posetilac košarkaških utakmica i prava maskota kluba. Sve može da se menja, ali njegova prisutnost na utakmicama se ne dovodi u pitanje.
A sada šok nakon 10 godina. Stigao sam sat i po pred utakmicu, upravo kada se autobus "Jugoprevoz Čačak" parkirao. Izašli su samo igrači i stručni štab. Ja sam ušao u lokal "Koš" u okviru dvorane i tamo popio nešto pred utakmicu. U "kutiju šibica" sam ušao 20 minuta pre početka meča. Nekada bi u to vreme bila dupke puna. Sada me je na tribinama sačekalo oko 500 ljudi. Nedugo zatim pojavila se i grupa sa oko 30 Kasapa i zauzela svoje mesto u dvorani. Video sam i Robija, on još uvek živi za ovaj dan. To je bilo to. Nikakva euforija, utakmica je mogla da počne. Ne da nije bilo navijača iz Čačka, nego ni Kraljevčani nisu popunili polovinu tribina. To nije ni nalik onome što pamtim...
Sloga je igrala iznenađujuće dobro i vrlo lako pobedila protivnika. U jednom trenutku je u Hali nestalo struje i to je trajalo desetak minuta. Odmah su se čule prozivke sa tribina: "Nisu platili struju". Da nije žalosno, bilo bi smešno. Situacija u klubu nije ni malo dobra sa finansijske strane i to je gotovo svakome na tribinama poznato. Međutim, ono naroda što je pratilo utakmicu radilo je to sa žarom, na njima se videlo da je to za njih praznik, da poštuju jednu tradiciju, da nisu zaboravili šta znači susret ova dva kluba. Neki su vodili i decu, pa je jedan klinac na poluvremenu izašao na teren i sa svojih devet godina (kako sam uspeo da saznam) izvodio košarkaške vragolije, tako da mu je ono ljudi što je bilo na tribinama aplaudiralo.
Kraljevački prvoligaš je u izuzetno teškoj situaciji i takmičarski i finansijski. Nalazi se na poslednjem mestu Prve lige Srbije. Tokom leta je došao novi predsednik i nove snage koje se bore sa nedaćama koje nadolaze. Drugi po popularnosti kraljevački klub, Mašinac, je istupio iz Prve regionalne lige. On je doživeo još veći pad, iako je do pre neku godinu pravio društvo Slogi i ostalim prvoligašima. Ugasio je seniorsku ekipu, ali tu su još uvek mlađe kategorije. Kapiten reprezentacije Srbije, Nenad Krstić, je dete Mašinca, odakle je stigao u Partizan, pa u NBA... Mlađi kraljevački klub je izbacio i igrače poput Nemanje Jelesijevića, Saše Mijajlovića, Jugoslava Dašića... Sada je doživeo da nema seniorsku ekipu.
Da li se gasi košarka u gradu kraj Ibra? Na ovo, kao i na mnoga druga pitanja, bi mogli da nam odgovore čelnici dva kraljevačka košarkaška kluba. Pokušaću u narednom periodu da dođem do njih i da u prijateljskom razgovoru popričam o situaciji u kojoj se nalaze, kao i o situaciju u srpskoj košarci. Do tada nam ostaje nada da je onaj dečak na poluvremenu derbija svetlo koje gori u ovoj tami koja je zadesila "srpsku Bolonju".
(foto: KK Sloga, MVP)
