(MVP BLOG) Usta moja, hvalite me!

Od 1. oktobra kreće takmičenje u elitnom rangu srpske košarke, Košarkaškoj ligi Srbije. I ove sezone ligu čini 16 klubova, a ligom rukovodi Udruženje klubova Košarkaške lige Srbije. Od 2011. godine to telo je ugovorom od Košarkaškog saveza Srbije dobilo pravo da rukovodi našim najprestižnijim takmičenjem.

I od te godine, u medijima koji prate domaću košarku, a nije ih mnogo, konstantno slušamo da je naše takmičenje na visokom nivou, da se konstantno unapređuje i da ima svetlu budućnost. Lako je proveriti za proteklih 11 godina koliko su te tvrdnje tačne, ali vreme ne možemo vratiti nazad, ono što možemo je, da se zapitamo kuda sve ovo vodi i mogu li se stvari promeniti na bolje.

U senci nedavno završenih reprezentativnih akcija i konstantno u senci večitih rivala Crvene zvezde i Partizana, odnosno njihove međusobne netrpeljivosti, kao i vesti o učešću u ABA ligi i evropskim takmičenjima, prolaze neopaženo mnoge nelogičnosti u domaćoj košarci. Mi trenutno imamo situaciju u kojoj se nova sezona započinje, a u upravo završenoj jedan klub nije želeo da učestvuje!!! Partizan je odbio da igra Superligu i za to je kažnjen novčano od strane KLS, a ista ta KLS ga je licencirala za novu sezonu, iako Partizan nije pokazao nikakvo interesovanje niti se pojavio na Skupštini lige na kojoj je eventualno mogao da iznese svoj stav o domaćem takmičenju!? Istovremeno, u takvim okolnostima KLS traži od organa KSS da se izjasne o statusu Partizana i prebace ga u niže rangove takmičenja!?

Crvena zvezda i Partizan su tek od maja aktuelni što se srpske lige tiče, a mnogo važniji je period od oktobra do tada. I ove sezone se ponavlja situacija iz prethodnih godina da na početku takmičenja nije utvrđen kalendar do njegovog kraja. Mi ne znamo kada će početi Superliga kroz koju ćemo dobiti prvaka države, ne znamo koliko će klubova igrati u Superligi i u kom formatu će se ona igrati?

Ono što se ponavlja iz godine u godinu je stav čelnika domaće lige da je vraćanje takmičenja krovnoj organizaciji, Košarkaškom savezu Srbije, nije opcija za UK KLS. Smatraju da je ovakvo stanje bolje za sve učesnike domaće lige. Istovremeno, KLS koristi sve resurse granskog saveza. KSS licencira igrače, radi prelazne rokove, školovao je sve sudije za takmičenje, iz KSS takmičenja dobijaju nove članove i u njih šalju ona koja ispadaju iz KLS. Košarkaška liga Srbije ne ulaže nikakva materijalna sredstva ni u mlađe kategorije svojih klubova učesnika, sve to radi KSS.

Predstavnici timova iz KLS su gotovo jednoglasno glasali za to da se ne vrate pod okrilje KSS, iako su svi u najvećem procentu finansirani od države i lokalnih samouprava. Svi klubovi su Udruženja građana i kao takvi imaju obavezu da se društveno odgovorno ponašaju, a njihova jednoglasna odluka je da se granski savez zaobiđe.

Mi u Evropi imamo slučajeve takmičenja koja su nezavisna od nacionalnih saveza, ali se tu uglavnom radi o privatnim timovima i velikom materijalnom interesu. Opravdanje za ovakav sistem takmičenja u Srbiji bi verovatno bila prohodnost timova u međunarodna takmičenja, materijalna satisfakcija klubova ili broj publike u dvoranama? Šta od toga ima Košarkaška liga Srbije?

Visok plasman u KLS donosi promociju u ABA 2 ligu, a ni titula u ABA 2 ligi kao što vidimo, ne garantuje promociju u ABA ligu. Isto tako, imali smo slučajeve da je za učešće u ABA 2 ligi umesto dobrog plasmana nekad bila potrebna samo trenutna finansijska stabilnost kluba. O zaradi ekipa igranjem u KLS bespredmetno je i govoriti, svi klubovi učesnici koji apliciraju za novac iz lokalnih samouprava ističu kako je igranje u ligi skupo, profit niko ne pominje. I na kraju, broj publike u dvoranama možete lako proveriti na dostupnim sajtovima i snimcima, ako već niste od onih koji idu na utakmice domaćeg takmičenja.

Neobjektivno bi bilo da ne kažemo da ima pozitivnih stvari u domaćem takmičenju od kada je UK KLS samostalan prilikom rukovođenja takmičenjem. Ligu već nekoliko godina čine finansijski stabilni klubovi, sa obezbeđenim budžetom, ne velikim, ali obezbeđenim. Tako da, za razliku od perioda pre desetak godina, nemamo više situaciju da nam tokom takmičenja neki klub odustane zbog nedostatka finansija ili da klub počne sezonu sa kvalitetnim igračima pa da prestane da ih plaća i završi sezonu sa juniorskim sastavom i maltene učini takmičenje neregularnim. Pozitivno je i što liga ima krovnog sponzora, vratile su se srpske utakmice i u televizijske prenose, još uvek su to kablovske televizije i internet, ali je situacija bolja nego što je bila...

Ipak, sve je to premalo ili ako govorimo o nekom unapređenju, ono ide presporo u odnosu na potencijal kojim raspolaže srpska košarka a koji je ukočen zbog institucionalnih sukoba. Ako neko čita samo medije i povremene čarke KSS i KLS, način njihove komunikacije, može pomisliti da je jedna institucija na jednom, a druga na suprotnom kraju sveta. Istina je da su obe u istoj zgradi u Beogradu i da o problemima i unapređenju položaja mogu govoriti svakog dana.

Nadamo se da će doći dan kada će prioriteti u košarci biti ispravni. Kada će se pre svega ostalog razmišljati o publici i košarkašima. Domaća liga ima potencijala, a zašto on nije maksimalno iskorišćen neka se zapitaju oni koji su u prilici da donose odluke. Nama ostaje da se nadamo da ćemo u novoj sezoni videti dosta kvalitetnih utakmica i da ćemo zapamtiti imena nekih novih mladih igrača.

(foto: MVP)
priredio: Dragan Panajotović