BOŠKO ĐOKIĆ: Slobodan košarkaški pad

Pisati kritički o dve ABA lige nije danas ni unosno ni popularno, sva je prilika da će ti se na leđa navaliti armija primitivnih (ro)botova, namamljenih parizer-sendvičem i limenom kokiškom od strane ljudi koji vode košarku, a koji sa istom i nemaju baš mnogo dodirnih tačaka. To je kao kad pišeš naučni rad a ne znaš sva slova, pa se vazda pomažeš kompjuterom, jer on zna svih trideset. Stoga ću se držati činjenica i logike iz ugla ljubavi prema basketu, samim tim i deci koja ga igraju.

Ukratko: ABA 1 brojaće barem do 2024. godine 12 učesnika i biće (polu)zatvorenog tipa, jer samo poslednji ispada, a šampion ABA 2 ulazi. Ima i neka farsa oko baraža pretposlednjeg i drugog, ali ne bih o tome, da su hteli da ulaze i ispadaju po dva tima - basket genijalci bi to stavili i na papir. ABA 2 mora imati (valjda) po dva predstavnika iz svake od šest država, dok ABA 1 naredne sezone neće imati nijednog makedonskog takmaca, a moguće čak pet iz Srbije (sa Igokeom - šest), što donosi supremaciju na svakom polju, posebno glasanja i donošenja novih odluka. Sad ću ući u sveru elektronskog razmišljanja...

Prvo, osnovna greška u poređenju ABA i SFRJ lige je - ono je bilo nacionalno, prvenstvo jedne države, veoma kvalitetno i cenjeno u Evropi. Ovo danas je nemušto nadgornjavanje šest basket-državica, gde se negdašnji kvalitet rascepkao, razvodnio. Drugo, posledično, ovo danas je međunarodno prvenstvo, gde su sve zemlje svoje nacionalne lige unapred žrtvovale, osudile na osrednjost. Treće, nedostatkom ekstra nacionalnih takmičenja - manje je jakih centara, baze iz koje se crpu mladi igrači, rečju - uskoro neće biti ni kvantiteta, ni kvaliteta. Četvrto, negdašnju ligu je vodila država, uglavnom ljudi koji znaju, vole i imaju u krvi basket. Današnje dve ABA ljuljaške su privatna firma, samim tim ni interes nije opšti, nego nekoliko pojedinaca, da ne kažem džepova. U pravu je Dino Rađa - da FIBA ili ULEB, svejedno, vode računa o ovom takmičenjcu - sve bi bilo mnogo kvalitetnije. Peto, nekadašnja liga brojala je 40 jakih učesnika, 12 u Prvoj i po 14 u dve grupe Prve B divizije. Današnji ABA koncern ima 24 učesnika, pa je moje (zlo)namerno pitanje: gde se izgubi 16 potencijalno jakih klubova, basket centara? Posebno ako znamo da se prošle sezone ABA 2 pabirčila po sistemu ''ulaz slobodan'', ''majke mi biće odlično''...

Mogao bih ovako u nedogled da nabrajam "za i protiv", ali da kažem nešto i o sadašnjem trenutku. U Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Sloveniji vrlo verovatno nisu zadovoljni trenutnim stanjem, sigurno ni Hrvatska sa akcentom na Split, Šibenik i ostale centre. Pretpostavljam da Crna Gora sa četiri i (posebno) Srbija sa sedam učesnika nemaju većih primedaba... Ali, da se koncentrišem na domaću košarkicu. Ako nećemo da se lažemo (i zašto hoćemo) - prvak Srbije, pa i podela ostalih mesta dobija se možda sigurno iz ABA ligeštula, a trenutno je ovako: Crvena zvezda, Partizan, FMP, Mega, Borac, Vršac, pa sedmi Dinamik (pet beogradskih?). Ostala mestašca iz KLS (ne)nadmetanja nisu ni bitna, posebno ne ljudima iz Košarkaškog saveza Srbije, jer oni nemaju bitnih ingerencija ni nad ABA 1 i 2, a bogami ni nad KLS-om. Sad, hipotetički, čemu Superliga kad su ''nagrade'' već podeljene? Da negde piše, da neko misli da je važan? "Javlja mi se" da će Partizan opet dići formu i biti prvi u SL i? Da neće možda igrati Evroligu, da neće Dinamik ako bude četvrti preći u ABA 1? Predlog mog druga Njofre Paviljonskog: organizujmo zajedno da čačaski Borac u SL bude prvi, ovaj kolektiv je to zaslužio za proteklih 73 leta, čime bi pravda parcijalno bila zadovoljena...

Umesto zaključka: ABA košarka neće doneti ni kvalitet, ni bilo koji - pojedinačni ili opšti - pomak ka gore. Potreban je novi model, novi ljudi, da se balkanski prostor digne na negdašnje visine. Iznosio sam i svoje predloge kako bi takmičenja trebalo da izledaju, ali - "da budalaš zna da je budala, imao bi dve pameti". Ovako, moram pomenuti osnovni uzrok svemu ovome, a to je stavljanje na smetlište institucije zvane Trener. Geneza je ova: menadžeri, "gazde" sa brzogorećim štapinom, političari "opšte prakse" i ostali koji nisu mogli da se dokažu kao igrači ili kouči - uzeli su sve u svoje ruke, degradirali zvanje "trener", donekle modifikovali i zanimanje "igrač" u "estradni umetnik". Sada su treneri više transmisija, kao kuriri, poštari ("brza pošta"), ne pitaju se mnogo, posebno ne oko toga kakav sistem takmičenja treba da ima ABA, recimo. Postoje neke smešne ankete, post festum. Više su rekli Svetislav Pešić, Dejan Bodiroga ili Dino Rađa u jednom intervjuu, nego "aba-znalci" od 2001. godine. Možda sigurno bi pedesetak iskusnih trenera, sportskih radnika iz regiona zajedno znali bolji put sadašnjeg balkanskog basketića? Za "adio" evo i jedne prigodne izreke NJP - "najskuplji, ali i najprimamljiviji je sir iz mišolovke"...

Kolumna je objavljena u strukovnom časopisu "Trener". Prenosimo je uz dozvolu autora.

(foto: MVP)