Ponekad je veoma teško slediti svoje snove. Gotovo nemoguće. Zamislite prepreke na koje ćete naići, kritike, "glasove razuma"... Naravno, našla bi se i pokoja reč podrške, verovatno od roditelja ili životnog saputnika. Ali, ako se osvrnemo oko sebe možemo da vidimo mnoge koji su sve prevazišli i postali ono što su oduvek želeli. Glumci, automehaničari, sportisti, filozofi, lekari, pekari... Zašto onda ne bismo bar pokušali?
Beki Hemon jeste. Verovatno ste čuli za nju. Ona je pomoćni trener u San Antonio Spursima i o njoj se prethodnih godina puno pričalo. Iako je privukla pažnju tako što je postala drugi ženski asistent u istoriji NBA lige i prvi ženski asistent sa punim radnim vremenom, ona je mnogo više od toga. Radi se o ženi koja je, uprkos lošoj startnoj poziciji, u svom životu ostvarila sve što je želela.
Rebeka Lin Hemon je rođena 11. marta 1977. godine u malom gradu pod nazivom Repid Siti, u Južnoj Dakoti. Odrasla je u hrišćanskoj porodici, a zaljubljenost u košarku je potekla od oca Martina. Već sa tri godine je naučila da dribla loptu namenjenu profesionalcima. Teren na kome je napravila prve korake joj se nalazio u dvorištu imanja njenih roditelja, maltene u divljini. Nije imala komšije, pa je uglavnom sama igrala.
"Bili smo okruženi prirodom, pa ako promašiš koš lopta bi otišla i otkotrljala se 30 metara daleko", rekla je jednom ona.
O kakvoj divljini pričamo govori i činjenica da za nju i njenu porodicu nije bilo neobično da na svom imanju vide jelena, pa čak i planinskog lava. Hemoni su zbog svog okruženja imali hobije kao što su lov, ribolov i vožnja trotočkaša kroz šumu, a Beki se i u svemu tome pronašla. Često je pored košarkaške lopte u rukama držala i pušku, a prvu je dobila sa 14 godina. Uglavnom je lovila male ptice, a jednom je čak ulovila i jelena. To je bio i poslednji put.
"Grizla ju je savest. Rekla je: "Ovde leži ovaj prelepi jelen, a ja sam ga upucala." Čak se i rasplakala", objasnio je njen brat Met.
Ipak, njena najveća ljubav je bila košarka, iako se povremeno bavila i odbojkom i softbolom. U Repid Sitiju nije bilo mnogo devojčica sa kojim bi mogla da igra, pa je morala sa dečacima. Beki je bila toliko dobra da su je oni stalno zvali, pa joj čak i dozvolili da ponese svoju loptu. Čini se da je to za njih bila svojevrsna čast. Vremenom su joj glavni takmaci bili upravo brat i njegova dva druga.
Uprkos tome što je kao mlada pokazala veliki talenat, fizičke predispozicije joj nisu išle na ruku. Govorili su joj da je preniska i prespora i da nikada neće uspeti. Čak ju je i otac obeshrabrio kada joj je rekao da nikada neće zakucati. Naravno, ništa nije slagao, ali objasnite to maloj devojčici sa snovima koji sežu daleko. Mnogi su je potcenjivali. I svi su se prevarili.
Mala Beki je maltene neprestano trenirala, čak i kada je vreme za odmor. Klasična priča o vrednom radniku koji u salu dolazi prvi, a odlazi poslednji. Svoju tehniku je dovela do savršenstva, tačnije koršićenje slabijom rukom, kao i dribling. Bila je i opasan šuter i bila je ubedljivo najbolji igrač svoje srednje škole. Uprkos tome, bilo je teško naći koledž koji bi joj pružio mogućnost da se razvija. Što zbog fizičkih nedostataka, što zbog sredine u koju skauti retko zalaze. Gotovo u poslednjem momentu, na srednjoškolskom Ol staru ju je primetio pomoćni trener Kolorado Stejt Remsa, kome se ona vrlo brzo obavezala.
"Ona je imala nešto posebno, nešto što se ne viđa svakog dana - beli bek koji igra na taj način", rekla je o njoj Keri Geligos-Dering.
Beki je svoj univerzitet momentalno stavila na mapu, jer ga je vodila do skora 33-3 u sezoni 1998/99 i do "Sweet 16" faze NCAA turnira. Takođe je postavila brojne rekorde: najviše poena (2.740), poena po utakmici (21.9), koševa iz igre (918), pogođenih slobodnih bacanja (539), trojki (365) i asistencija (538). Uručena joj je nagrada "Frensis Pomiroj Nejsmit" za najboljeg igrača ispod 170 centimetara. Čak je postala i najbolji strelac cele Zapadne konferencije, uključujući i muškarce i žene, prestigavši Kita Van Horna. Sve to nije bilo dovoljno da bude izabrana na WNBA Draftu.
Na njenu sreću, uspela je da se dokaže na trening kampovima, nakon čega je Njujork odlučio da je angažuje. Tri puta je nastupila na Ol staru, ali je menadžment tima odlučio da je trejduje za drugog pika na Draftu 2007. godine, odakle su birali Džesiku Devenport.
Može se reći da je ovakav sled događaja bio sudbonosan, jer je završila u San Antonio Silver Starsima i gradu koji ju je na mnogo načina odredio. Sa svojim novim timom je uspela da stigne do finala Šampionata i uspela je da zaradi nadimak "Big shot Becky", po uzoru na Roberta Orija, zbog sposobnosti da pogađa važne šuteve.
Uprkos svemu, njen san je bio nedosanjan. S obzirom da WNBA liga nije postojala dok je odrastala, a idoli su joj bili Medžik Džonson i Majkl Džordan, Bekina velika želja je bila da, kao i oni, nastupi na Olimpijskim igrama. Po svemu prikazanom smatrala je da je zaslužila poziv u reprezentaciju Sjedinjenih Američkih Država. Kako i ne bi. Te 2007. godine je bila druga na MVP listi, iza australijanke Loren Džekson. Dakle, bila je najbolja Amerikanka u Ligi. To nije bilo dovoljno ni da je pozovu na širi spisak od 23 imena. Njeni roditelji i prijatelji su sumnjali u zakulisne radnje. Tačnije, u trenere iz nacionalnog tima koji su izabrali bekove iz svojih klubova.
"Oni nikada nisu odgovorili na poziv njenih agenata ili bilo šta drugo. Beki je bila neutešna", rekla je jednom prilikom njena majka Bev.
Nakon završetka sezone u WNBA ligi Beki Hemon je potražila angažman u Evropi, što je uobičajena pojava. Izbor je pao na moskovski CSKA u kome je provela dve sezone. Tako joj se pružila prilika da "okolnim putem" dođe do Olimpijskih igara. Bilo joj je ponuđeno rusko državljanstvo i poziv u nacionalni tim, što je ona prihvatila naišavši na oštre komentare svojih sunarodnika iz SAD-a. Mnogi su je nazivali izdajnikom. Najglasnija je bila selektor, En Donovan.
"Ako igraš u ovoj zemlji, živiš u ovoj zemlji, odrasteš u njoj i obučeš ruski dres ti za mene nisi patriota."
Zanimljivo je da za Nastju Ljukin, gimnastičarku koja je nastupala za Sjedinjene Američke Države, niko nije govorio ono što je bilo upućeno Beki Hemon. Iako je Nastja imala više osnova za državljanstvo, njeno poreklo je po imenu i mestu rođenja sasvim jasno.
Sve što se izdešavalo je Beki mnogo pogodilo, ali nije odustala od svog sna. Tako je za Rusiju odigrala dva olimpijska turnira - 2008. u Pekingu i 2012. u Londonu. U prvom je stigla do bronzane medalje, a u polufinalu se suprotstavila svojim sunarodnicima. Da li zbog nervoze ili zbog nečeg drugog, Hemon je protiv njih ubacila samo jedan šut iz igre iz šest pokušaja, izgubivši rezultatom 67:52. Ipak, kada se sve sabere i oduzme to su bili najponosniji momenti za junaka naše priče.
"Sve je na kraju ispalo sjajno. Nikada ništa ne bih menjala", rekla je ona svom ocu.
Kao što obično biva, vreme je izbrisalo loše stvari i "otrovne" reči. Beki je igračku karijeru završila 2012. godine u moskovskom Spartaku, gde je nastupala sa Sonjom Petrović. Usledio je drugi deo sna i nova životna etapa - trenersko zvanje. Poziv je usledio od najboljeg trenera današnjice, Grega Popoviča, sa kojim je tokom povratka sa Olimpijskih igara u Londonu razvila poseban odnos. Mnogi su mislili da je Hemon angažovana kao neka svojevrsna šala.
"Razmišljali smo o tome i nije nas bilo briga. Neću da uradim nešto što bi naškodilo mojoj franšizi samo da bih napravio sprdnju. Mislim da smo stekli određeni kredibilitet da ljudi shvate da je ovo stvarno i da ona poseduje ozbiljnost i znanje za ovu poziciju", rekao je Popovič.
Dolazak Beki Hemon je otvorio mnogo pitanja. Kako će se uklopiti, da li poseduje potreban autoritet za svoju novu ulogu... I to sve u pretežno muškom okruženju.
"Takve stvari uopšte nisu problem. Zaista ne mogu da kažem kako bi bilo na drugim mestima u Ligi, ali ovde ne", otklonio je sve sumnje Manu Đinobili.
Od 2014. godine do danas Beki je postala prva žena glavni trener na jednom meču Letnje lige, prva žena u stručnom štabu jednog Ol star tima, postavljena je u Kuću slavnih države Kolorado, bila je proglašena za ženu godine od strane ESPNW-a... Takođe je bila intervjuisana za poziciju generalnog menadžera u Milvoki Baksima.
Pored svih profesionalnih dostignuća, ona u slobodno vreme vodi i avanturistički život. Primera radi, pliva sa ajkulama, a velika joj je želja i da iskoči iz aviona, pa nemojte da se začudite ako je vidite kako izvodi neke vratolomije.
"Moja priča, generalno, jeste priča o nekome koga su prevideli, o nekome kome su rekli da ne može, da je suviše spor ili suviše nizak. Čula sam svaki razlog koji mi je govorio da neću biti uspešna. Ipak, na kraju sve to upijete. Uvek govorim da morate da budete oprezni sa glasovima koje slušate. Moji najbliži su uvek govorili: "Ti možeš"."
(foto: Becky Hammon - Facebook; Getty Images; Kristina Barker)
