Kris Hirou je bio talentovan srednjoškolac i sanjao je o tome da igra na nekom od koledža iz prve divizije, ali mu je kidanje prednjeg ukrštenog ligamenta kolena uništilo planove o košarkaškoj karijeri. To je u velikoj meri uticalo na njegovog najstarijeg sina. Kada se Tajler zainteresovao za igru pod obručima Kris je bio taj koji ga je stalno gurao preko granica mogućnosti. Odnos oca i sina je plesao po granici ljubavi i mržnje, a majka Džen se često protivila takvom, spartanskom, načinu vaspitavanja. Krisova ideja je bila da Tajlera psihički spremi za život, da bi mladi košarkaš mogao da podnese sve ono što bi moglo da mu se dogodi.
Lična karta Ime i prezime: Tajler Kristofer Hirou Datum i mesto rođenja: 20. januar 2000. (Milvoki, Viskonsin) Visina: 196 centimetara Pozicija: Bek Koledž: Kentaki (208/19) Draft: 13. pik 2019. (Majami)
Tajler je preživeo mnogo toga pre nego što je stigao do najveće košarkaške pozornice. U srednjoj školi je morao da se dokazuje, a to što je pružao briljantne partije nije bilo dovoljno da njegov talenat bude ocenjen sa pet zvezdica. Kako ponude najboljih programa u zemlji nije dobio, Hirou se u septembru 2016. obavezao Viskonsinu. Odlučio je da prati put Sema Dekera i ostavi trag u državi u kojoj je rođen. Međutim, samo godinu dana kasnije je promenio svoju odluku. Džon Kalipari ga je iznenadio na jednom od treninga. Pre toga se nisu poznavali. Ponudio mu je stipendiju i već nakon prve posete kampusu Hirou je potpisao pristupnicu.
"Isuse Hriste, moj sin ide na Kentaki", prisetio se Kris Hirou svojih misli iz tog perioda.
Uprkos tome što su rodbina i prijatelji bili srećni zbog Tajlera, porodici Hirou život u Viskonsinu nije bio lak u tom periodu. Navijači u ovoj državi su poznati kao izuzetno verni, a izdaju shvataju lično. Roditelji mladog košarkaša su imali velike neprijatnosti, gađali su im automobile sitnim predmetima, jajima, paradajzom... Sam igrač je imao bliske susrete sa razočaranim fanovima, ali oni nikada nisu prerasli u nasilje. O užasnim porukama koje je dobijao preko društvenih mreža iluzorno je i govoriti. Do koje mere su navijači Bedžersa bili razočarani možda najbolje govori bilbord na kome se našlo telo zmije i glava Hiroua.
"Mogu da misle i da mi kažu šta god žele, da me nazovu zmijom, da kažu da sam okrenuo leđa državi u kojoj sam rođen, ali oni nemaju pojma koliki rad ja ulažem na treninzima. Idem u salu tri puta dnevno i kada sam tamo nije me briga šta ljudi govore. Košarkaš je ono što dišem i jedem", rekao je Hirou ovim povodom.
Međutim, njegova majka ističe da Tajler prati šta se piše po društvenim mrežama i da ga je to ranije pogađalo, ali da je navikao da živi sa tim.
"Kada sam bila trudna sa njegovom braćom molio me je da ga vodim u dvoranu da trenira. Kako je vreme prolazilo tako sam ja počela njega da molim da napravi pauzu", opisala je Džen radnu etiku svoga sina.
Tokom svoje jedine godine na koledžu Hirou je beležio 14 poena, 4.5 skokova, 2.5 asistencija i 1.1 ukradenih lopti. Startovao je na svih 37 utakmica, u proseku je igrao 32.6 minuta, pogađao je 46.2 odsto šuteva iz igre i 35.5 odsto šuteva za tri poena.
"U vreme kada sam razbesneo čitav Viskonsin u školi sam mogao da čujem komentare kako sam izabrao da sedim na klupi na Kentakiju umesto da budem zvezda Viskonsina. To je ono što me hrani. To je moje gorivo."
"Hirou nije samo šuter. Radi se o košarkašu koji ima dobru, ali ne sjajnu, kontrolu lopte, igraču koji je brz, ali ne i eksplozivan, igraču koji na različite načine može da ugrozi koš rivala. Problem u svemu tome može da mu predstavlja mali raspon ruku od samo 194 centimetra. Ono što sigurno mora da unapredi kako bi uspeo u NBA ligi je telo, jer se i na nivou koledža mučio da iznese loptu na obruč prilikom kontakta, što će u najboljoj ligi na svetu biti 10 puta izraženije. Takođe, odbrana je nešto što mu ne služi na čast. Može da je igra korektno, ali je to pokazivao sporadično.
Domete ovog momka je jako teško proceniti, ali je ohrabrujuća vest za sve njegove fanove ta što se u periodu od kraja sezone do Drafta značajno popeo na listama koje predviđaju izbore timova. Pouzdani izvori su preneli da su u Bostonu ostali zatečeni onim što su videli na treningu, pa ne bi trebalo da čudi ukoliko ga baš Seltiksi podignu sa 14. pozicije. Poređenja sa Devinom Bukerom su preterana, ali ukoliko bude nastavio da unapređuje svoju igru ne bi bilo iznenađenje da dosegne nivo pouzdanog startera ili važnog igrača sa klupe", ovim rečima smo najavili ulazak Hiroua u NBA ligu.
Majami je bio brži od Bostona. Hit ga je podigao sa 13. pozicije, dok su Seltiksi nakon toga sa 14. mesta uzeli Romea Lengforda. I upravo je Hirou "X faktor" koji gura tim sa Floride u veliko finale u svojoj ruki sezoni, upravo protiv Bostona u finalu Istoka. Mladi bek je zbog sitnih povreda odigrao "samo" 55 mečeva u regularnom delu sezone, od čega osam kao starter. Na terenu je provodio 27.4 minuta i prosečno je beležio 13.5 poena, 4.1 skokova i 2.2 asistencija, uz 39 odsto realizacije šuta za tri poena. Međutim, njegove brojke su u plej ofu značajno skočile. Svih 13 do sada odigranih utakmica je počeo sa klupe, a za 33.5 minuta igre njegov učinak je bio 16.5 poena, 5.7 skokova i 3.9 asistencija, uz 38 odsto realizacije šuta za tri poena. Utakmica kojom je najavio zvezdanu karijeru je poslednja odigrana, u kojoj je Bostonu ubacio 37 poena i tako doveo svoj tim na korak od velikog finala.
Hirou se nije zadovoljio pukim ulaskom u NBA ligu. Nastavio je vredno da radi u sredini u kojoj je dobio šansu da na najbolji način pokaže svoje kvalitete, a uz to je napredovao u svim segmentima svoje igre. Tokom čitavog plej ofa ne može da se primeti da je ruki. Na terenu deluje kao igrač koji iza sebe ima veliko iskustvo. Otac ga je naučio da pobedi sebe, a on je svojim radom "naterao" Peta Rajlija da ga stavi u poziciju da pobeđuje za Majami.
Iako mu je tek 20 godina Hirou je mnogo puta na svojoj koži osetio šta znači potcenjivanje. Upravo to ga tera da bude bolji, a ako je suditi po prvoj sezoni u najboljoj ligi na svetu pred njim je blistava karijera. Daleko iznad "pouzdanog startera ili važnog igrača sa klupe".
(foto: Getty Images)
