Aleksej Pokuševski (17, 213) se sprema za početak sezone sa crveno-belima iz Pireja, a stručnjak poput Dejvida Blata u njoj vidi mladog srpskog reprezentativca u seniorskoj ekipi koja uvek teži najvišim ciljevima. I pored brojnih obaveza kakve prate sportiste na vrhunskom nivou, Pokuševski je sa zadovoljstvom prihvatio razgovor za naš portal.
Danas sa porodicom živi na relaciji Novi Sad-Atina. Najviše vremena provodi sa dve godine starijim bratom Onjeginom, koji je takđe bio veliki talenat, ali je zbog neugodne povrede morao rano da se oprosti od košarke. Upravo je Novi Sad mesto gde je Pokuševski zavoleo igru pod obručima.
"Za novosadske klubove me vežu najlepša sećanja. Najduže sam igrao za ekipu NS Stars, punih pet godina. Karijeru sam počeo u Kadetu, a pred odlazak u Olimpijakos igrao sam u Vojvodini. U NS Starsu i Vojvodini trener mi je bio Boris Pete. On je imao veliki uticaj na moj košarkaški razvoj i sa njim sam i danas u svakodnevnom kontaktu", počeo je priču za "MVP portal" mladi košarkaš.
Njegov talenat i košarkaški razvoj je brzo zapažen u širim krugovima, a Olimpijakos je bio vrlo konkretan.
"Moj drug Lazar Šćekić je bio u Olimpijakosu na probi i iz kluba su me preko njega kontaktirali. Gledali su moje snimke i zainteresovali su se za mene. Odluka o dolasku nije bila laka. Naravno, doneli su je moji roditelji, jer ja u tom trenutku nisam imao ni 14 godina."
Nije samo Olimpijakos bio zainteresovan za usluge mladog igrača.
"Bilo je ponuda i od stranih klubova, pre svega iz Španije, a bilo je i od par naših klubova iz Beograda. U donošenju odluke primarni su bili uslovi za moj dalji košarkaški napredak, a Olimpijakos se tu pokazao kao najbolja opcija. Od početka su bili najkorektniji i najkonkretniji, pokazali su veliku želju da me odmah dovedu. Tu je najviše uticaja imao tadašnji direktor Olimpijakos akademije Nikos Kerameas, kao i čitavo rukovodstvo Pirejaca."
Pokuševski ističe da je i u našoj zemlji imao dobre uslove za razvoj, ali da je u Grčkoj rasterećen svih briga oko terena i skoncentrisan samo na košarku.
"Uslovi za rad su slični kao u Srbiji, ali je klub organizovan na mnogo višem nivou u smislu dostupnosti svih potrebnih elemenata za nesmetan rad na terenu. Posebno mi znači stalna dostupnost fizioterapeuta i doktora, s obzirom na moj nagli rast baš u to vreme kad sam dolazio u Olimpijakos."
Visina od 213 centimetara nije kuriozitet u košarci, ali se vezuje za pozicije pod košem. Pokuševski je neretko u svojoj karijeri igrao i plejmejkera, a uvek na spoljnim pozicijama.
"U budućnosti vidim sebe na poziciji niskog krila. To je ono što i sada pokrivam u ekipi."
Svojim dosadašnjim radom zaslužio je privilegiju da ga trenira sturčnjak velikog renomea.
"Raditi sa trenerom Dejvidom Blatom je, pre svega, veoma lako. On sve vidi i razume, veoma je iskusan, a to meni mnogo olakšava treninge, samim tim i kompletan razvoj."
Na oko je primetan fizički napredak mladog košarkaša, a i za to najveći deo zasluga pripada klubu.
"Da, postoji individualni program za fizički napredak. On se pravi na početku svake sezone posle obimnih lekarskih pregleda, a uključeni su i nutricionisti. To sve organizuje klub."
Tek krajem kalendarske godine postaće punoletan, a ravnopravno se bori za mesto u timu sa igračima koji su obeležili prethodnu deceniju evropsku košarke, poput Vasilisa Spanulisa, Jorgosa Printezisa...
"Saigrači i svi u klubu su me od prvog dana primili fenomenalno, a sa igračima poput Spanulisa i Printezisa imam odličan odnos. Kostas Papanikolau me odlično prihvatio i sa njim imam slobodu da pričam i o stvarima van košarke. Sa navijačima za sada nemam velike kontakte, ali me podržavaju u svakoj prilici i kada me sretnu na ulici i preko društvenih mreža. Grci su veoma otvoreni i neposredni."
Olimpijakos ove godine neće nastupati u najjačoj grčkoj ligi, a drugi rang takmičenja će, prema pisanju medija, igrati sa mladim igračima.
"Svi igrači na tu situaciju gledaju sasvim normalno i, pre svega, profesionlano, jer je klub to tako i postavio. Prioritet B tima Olimpijakosa biće razvoj mladih igrača."
Pokuševski leto nije iskoristio za odmor, već se stavio na raspolaganje U18 reprezentaciji koja se nije proslavila na Evropskom prvenstvu za juniore u Volosu. Izabranici Slobodana Klipe su završili na 10. mestu, Pokuševski je bio jedan od zapaženijih igrača u timu, ali rezultat je izostao.
"Ne volim mnogo da se vraćam u prošlost, ali mislim da smo izvukli dobre pouke sa tog takmičenja. Ja sam lično dobio veliko iskustvo koji će mi značiti u budućnosti. Nadam se da ću imati još poziva za reprezentaciju i da ćemo, poučeni greškama od ovog leta, ostvarivati bolje plasmane, jer mislim da to po kvalitetu i zaslužujemo."
Interesovalo nas je koliko često se čuje sa ljudima iz Košarkaškog saveza Srbije.
"Prošle sezone me nije niko zvao do nekih mesec dana pred pripreme, a onda su pozvali da me obaveste kada je okupljanje za početak priprema."
Atina je lepo mesto za život mladog sportiste.
"Sada je slobodnog vremena sve manje, a treninga i obaveza oko košarke sve više. Život u Atini je prelep u svakom pogledu. Ovde su ljudi opušteniji i cela atmosfera je takva. Družim se najviše sa bratom kada je ovde, a imam dosta drugara i među Grcima. Tu je i nekoliko Srba, među njima i Nikola Milutinov, koji mi pomaže i na terenu i van njega."
Razumljivo, o košarkaškoj budućnosti nije želeo mnogo da govori.
"Naravno da imam planove, ali ih držim za sebe. Apsolutno sam skoncentrisan na Olimpijakos i to kako da napredujem i što pre počnem da doprinosim timu svojim igrama."
Pokuševski pokazuje da, iako veoma mlad, čvrsto stoji na zemlji, svestan prilike koju je dobio i sa željom da pokaže da ju je zaslužio. Za nas, ljubitelje košarke, prava je šteta što takvog talenta u ovim godinama ne gledamo na domaćim parketima, ali smo svesni da je u ovakvim košarkaškim okolnostima mnogo bolje za njega da bude deo jedne ozbijne organizacije poput Olimpijakosa. Nadamo se da ćemo ga zato dugo gledati u reprezentaciji i da će opravdati epitet supertalenta, a po svemu viđenom do sada na pravom je putu.
(foto: FIBA)
