(MVP BLOG) Basket pored Berlinskog zida

"O2 World arena", u kojoj igra berlinska Alba, je fantastično zdanje. Ima 17.000 mesta, slično kao beogradska "Kombank arena", ali osećaj u njoj je sasvim drugačiji - publika je znatno bliže terenu, čak bliže nego u "Pioniru", a tribine nisu onako suludo strme. Nema ni glupog drugog prstena kao u beogradskoj areni (odnosno ima, ali to su neka specijalna mesta i ima ih malo). Dvorana odaje utisak da nije veća od "Pionira" (mada je jako udobna), začudio sam se kada sam pročitao koliko ljudi može da primi.

Koliko su Nemci generalno precizni i organizovani, toliko su Berlinci opušteni i nezainteresovani, ali kad baš treba nešto organizovati proradi im nemačka crta. U "O2 areni" radi, po mojoj slobodnoj proceni, duplo manje ljudi nego u beogradskoj (mislim na obezbeđenje događaja, hostese i sl), ali sve funkcioniše duplo bolje. I ne deluje mi kao da je u enterijer utrošeno više novca nego kod nas, ali je novac ovde utrošen na pravi način.

Dobro, dosta lamentiranja nad balkanskim karakterom, sad malo o košarci. Pre utakmice je "penzionisan" dres Vendela Aleksisa, Amerikanca koji je igrao za Albu 6 godina, od '96. Ne sećam ga se kao igrača, ali sam zaključio da ga je u Albu doveo Pešić, da je igrao sa Sašom Obradovićem i Markom Pešićem... Cela porodica Pešić je bila tu, tata Svetislav kao počasni gost, sin Marko kao sportski direktor gostujućeg tima i zet Jan Jagla kao igrač gostujućeg tima. Interesantno mi je da je Aleksis poimence pomenuo samo Pešića i Obradovića i obojica su dobili ovacije. Ovacije su dobili i neki gostujući košarkaši, Aleksandar Nađfeji (koga je zvanični spiker prestavio kao Sašu), koji je ranije igrao za Albu, i reprezentativci Nemačke Demond Grin i Jan Jagla.

Za one koji ne znaju, Albu od ove sezone vodi Saša Obradović, a igraju Avdalović, Đedović, Sven Šulce, Hajko Šafarcik, Jasin Idbihi, Dion Tompson, Dešon Vud i Albert Morales. Bajern vodi Bauerman, a igraju Nađfeji, Grin, Jagla, Jotam Halperin, Lorens Roberts, Štefan Haman, Robin Benzing, Džered Homen i mlada nada nemačke košarke, 213 centimetara visoki devetnaestogodišnji centar Bogdan Radosavljević.

Utakmica je bila prava pripremna, sa mnogo grešaka, gubljenja u napadu i lošim procentima šuta. Sve to je rezultiralo konačnim rezultatom 65-57 za domaće. Alba će ove sezone ponovo igrati u Evroligi, ali plašim se da se neće proslaviti. Njihova šansa leži pre svega u tome što će imati slabu grupu sa Prokomom, Šalonom, Unikahom, Sijenom i Makabijem. Bekovska linija im se sastoji od 4 igrača - Avdalović, Đedović, Vud i Šafarcik. Na ovoj utakmici Šafarcik nije igrao, pretpostavljam zbog neke povrede, a preostala trojica su odigrala po 30 minuta (jer su povremeno i sva trojica bila na terenu, kad je Đedović igrao trojku). Dva minuta na dvojci je dobio i Sebastian File, neki njihov klinac, ali pitanje je koliko će dobijati priliku u "pravim" utakmicama. Pod košem imaju veterana Šulcea i povremenog reprezentativca Idbihija, koji su se potpuno raspali na ovoj utakmici, kao i mešovitu američko-špansko-portorikansku ekipu Tompson-Zek Morli-Mirales-Nejtan Pivi. Prvi je izuzetan napadač, i fizički i tehnički dominira, a ni u odbrani nije loš (igra sve od 3 do 5), drugi je 3/4, vrlo snalažljiv, igra pomalo basketaški, poslednja dvojica su 4/5, vrlo borbeni, ali ne posebno kvalitetni.

Bajern je ekipa pravljena da već ove sezone napadne titulu i mesto u Evroligi. Ko ne zna priču, fudbalski klub je odlučio da imitira Real i Barsu i da stvori jaku košarkašku sekciju. Doveli su bivšeg selektora Nemačke i dali mu suludo veliki budžet za nemačku drugu ligu kroz koju se on prošetao sa vrlo iskusnim timom. Ove sezone su se dodatno pojačali. Ekipa je dobro spremljena i verujem da će napraviti dobar rezultat u Nemačkoj, imam utisak da na ovoj utakmici nisu igrali punom snagom. Nažalost, ne mogu baš mnogo da kažem o pojedincima jer sam pažnju skoncentrisao pre svega na Albu, ali ono što većinu najviše zanima mogu - Nađfeji nije igrao (mada se zagrevao), Radosavljević je igrao poslednjih 8 sekundi, Roberts je i dalje mašina za skakanje i pogađa trojke kad ostane sam, ali što se svega ostalog tiče, deluje mi užasno sporo. Koristan je, ali ne donosi prevagu, ni blizu. Benzing (da ne počinjemo ponovo raspravu, pravilno se čita "Bencinh", ali ko bi me tako razumeo o kome govorim), veliki nemački talenat, sada ima 23 godine i igra isto kao pre 3 godine, praktično da nije napredovao. Odlične fizičke predispozicije, solidna tehnika za tu visinu i ništa... Jagla pogubljen, Homen će se vrlo brzo potući s nekim i ponovo dobiti šut-kartu, a Halperin mi deluje kao jedini igrač koji koliko-toliko odskače znanjem i mogućnostima.

Do pred sam kraj utakmice ni jedan tim nije napravio razliku veću od 8 poena i to pre svega, čini mi se, pravovremenim reakcijama trenera. Ni jedan ni drugi nisu dozvoljavali serije. Bauerman je svoj posao radio gospodski, kada ima nešto da kaže pozove igrača sebi ili traži tajm-aut, dok je Obradović non-stop urlao na svoje igrače. Ok, možda sam malo preterao, nije baš urlao, ali često je vikao, ispravljajući kretnje i postavku igre, a to je radio sa ne baš prijatnim izrazom lica.

Prvih 12-13 minuta utakmice je obeležio Avdalović sa tri ukradene lopte i dve asistencije, ali i time što je jednu od te tri ukradene uspeo da odbije od svoje noge u aut dok je trčao u kontru. Do kraja utakmice je igrao dosta dobru odbranu, imao nekoliko jako lepih asistencija (posle kojih se radovao kao dete, čini mi se da je njemu bilo najviše stalo da pobedi), dva lepa ulaza do koša... Kao i 4 promašena otvorena šuta i jedan lagani flouter, gomilu loše organizovanih napada i rekao bih, antipatije publike. Posle njegovih promašaja su se čuli najglasniji uzdasi razočaranja, pošto je mahom pogađao spoljnu stranu obruča. Da li je loša organizacija napada do njega ili do neuigranosti ekipe, tek igrač koji bez pika ne može da uradi ništa, a posle pika obično ne zna šta će, teško da bi pomogao reprezentaciji koja je i bez njega igrala tako (apropo Dudine izjave da su ga kontaktirali, ali da se povredio pa nije mogao da igra). Možda je upravo ta povreda razlog loše forme, videćemo...

Jedini preostali igrač o kome vredi pisati je Đedović i to zaslužuje ceo tekst samo za sebe. Čovek je klasa, u svakom segmentu odskače od saigrača i protivnika - svaki njegov pokret ima smisla, svaka kretnja je na pravu stranu, protiv svakoga može da odigra 1-na-1, pogađa, brani, skače, asistira... Dok bi bilo koji bek ili krilo na njegovom mestu mislio šta će dalje kad dobije loptu, on bi već bio s loptom ispod koša. Uopšte ne razumem zašto je završio u košarkaškoj rupi kakva je Alba, dečko bi mogao da bude nosilac u Barsi. Da frizure odlučuju ne bi igrao ni u Crnokosi, ali kad su košarkaško znanje i talenat u pitanju, mislim da je već sada među 5 najboljih bekova/krila u Evropi. I on je jedini na koga se Obradović izdrao kada ga je slao na klupu, ali moram da priznam nisam video zašto, tako da ne znam da li je opravdano...

Sve u svemu, na tri nedelje do početka nemačkog prvenstva, nije se ni mogla očekivati bolja predstava. Ako Alba želi da iskoristi činjenicu da imaju slabu grupu u Evroligi, bolje bi im bilo da zasuču rukave, a posebno ako žele da izbegnu tešku blamažu protiv Dalasa koji im gostuje 6. oktobra (mada mislim da im blamaža ne gine, kako god okrenu imaju samo dvojicu igrača - Đedovića i Tompsona - koji mogu da igraju ozbiljnu košarku). Nažalost, tada više neću biti u Berlinu, a i da hoću, karte su odavno rasprodate.

Što se publike tiče, to je nešto između američkog i evropskog navijanja. Imaju organizovanu navijačku grupu koja započinje pesme (a dvorana prati), imaju zastave i transparente (na jednom je pisalo "mi smo oduvek u prvoj ligi"), ali većina sedi, jede kobaje i pije pivo, što ne znači da ne prate utakmicu, vrlo su aktivni. Ali svi su opušteni, nema namrštenih faca (kao uostalom i u celom gradu). Pored mene su sedela dva Bavarca i glasno navijala za Bajern, niko ih nije ni pogledao. Iza mene su sedela dva Amera koji su pitali momke do sebe jel Bajern nemački klub i dobili su kulturan odgovor da jeste, sa juga Nemačke. A najbolja scena je bila kada je jedna mršava devojka ljutito prišla dvojici ogromnih Bavaraca koji su sa pivom u rukama stajali naslonjeni na ogradu i zaklanjali joj pogled i "lepo" im objasnila da ne treba tu da stoje. Oni su onako pripiti počeli nešto da joj odgovaraju, ali odlazeći na svoja mesta.

Utisak mi je da Nemci ulažu para koliko mogu, za to publici daju maksimalnu zabavu (po ceni od 8-15 evra za najjeftinije i 55-65 evra za najskuplje karte, u zavisnosti od zanimljivosti meča) uz savršenu organizaciju, tako da imaju siguran poslovni model. Ne jure rezultate po svaku cenu, ali mislim lako je njima, nemaju propalu ekonomiju pa da moraju ljudima da mažu oči uspesima u sportu...