Bajson Deli rođen je kao Brajan Vilijams 6. aprila 1969. godine u kalifornijskom gradu Fresno. Njegov otac Judžin bio je pevač u grupi "Platers". Pošto je bio viši i snažniji od svojih vršnjaka, Brajan je rano počeo da trenira košarku. U srednjoj školi "Santa Monika" bio je velika zvezda. Posebno se isticao atraktivnim zakucavanjima. Nakon uspešne srednjoškolske karijere, 1987. godine usledio je poziv čuvenog Univerziteta Merilend.
Tog leta Vilijams je bio član reprezentacije Sjedinjenih Američkih Država na Svetskom prvenstvu za igrače do 20 godina u Bormiju. Amerikanci su u velikom fiinalu izgubili od moćne Jugoslavije. Posle vrlo dobre frešmen sezone na Merilendu, korpulentni centar odlučio je da promeni koledž. Pauzirao je godinu dana da bi potom pristupio Univerzitetu Arizona. Svoj najbolji meč u studentskoj košarci odigrao je protiv UCLA. Postigao je 32 poena, pogodivši neverovatnih 14 od 15 šuteva iz igre. 1991. godine izabran je na NBA Draftu kao 10. pik od strane Orlanda.
Vilijams je u dresu Medžika nastupao dve sezone. Zbog povrede i depresije propustio je čak 69 utakmica. Kasnije je priznao da je u tom periodu razmišljao i da izvrši samoubistvo. Uspeo je da prebrodi psihičke probleme, ali Orlando je odlučio da ga 1993. godine trejduje u Denver. Vilijams je u ekipi iz Kolorada dobio ulogu rezerviste. Menjao je na centarskim pozicijama Dikembea Mutomboa i Lafonsa Elisa. Nagetsi su u plej ofu 1994. godine senzacionalno izbacili prvoplasirani sastav Zapadne konferencije, Sijetl, iako su Soniksi vodili 2-0 u seriji. Brajan je u odlučujućoj, petoj utakmici zabeležio 17 poena i 19 skokova. Naredni protivnik bila im je Juta.
Mogao je tada Denver da ispiše NBA istoriju. Juta je vodila 3-0 u pobedama. Nagetsi su izjednačili, ali su u sedmoj utakmici i pored dabl-dabl učinka Brajana Vilijamsa izgubili. Vilijams 1995. godine prelazi u Los Anđeles Kliperse. Postao je starter i te sezone beleži prosečno preko 15 poena po utakmici. Na meču protiv Bostona ostvario je lični rekord od 35 poena. U aprilu 1997. godine, kao slobodan agent, potpisao je za Čikago. Pomogao je Bulsima da dođu do pete titule NBA šampiona. U trećoj utakmici finalne serije protiv Jute postigao je 16 poena.
Poslednji Brajanov tim u karijeri bili su Detroit Pistonsi. Upravo u ekipi iz Mičigena pružao je najbolje partije, tako da je mnoge iznenadila njegova odluka da se penzioniše u 30. godini i odrekne se velikog novca iz petogodišnjeg ugovora.
1998. godine Brajan Vilijams menja ime u Bajson Deli u čast indijanskim precima sa majčine strane. Pročitavši biografiju legendarnog džeziste Majelsa Dejvisa izjavio je da bi voleo da ima strast za košarkom kao što je Dejvis imao za muzikom. Njegov nekadašnji saigrač sa Univerziteta Arizona, Met Mahlebak, jednom prilikom je ispričao da je Brajan znao da bi mogao da postane jedan od najboljih igrača u Ligi, ali nije želeo da se potrudi. Cilj mu je bio da u karijeri zaradi 10 miliona dolara i da nakon toga može da uživa u životu radeći ono što voli daleko od glamura i života NBA zvezde.
Putovao je svetom. Jedno vreme je čak živeo u Bejrutu. Trkao se sa bikovima u Pamploni. Vozio je bicikl od Finiksa do Solt Lejk Sitija. Pilotirao. Surfovao. Bavio se paraglajdingom.
Bajsonov stariji brat, Kevin, promenio je ime u Majels Debord. Oduvek je bio u senci uspešnog brata. Sportom nije mogao da se bavi jer je bolovao od astme. Menajo je poslove i često je ostajao bez novca, tako da ga je Bajson, uglavnom, izdržavao. Odnos između braće nije bio najbolji. Često su se svađali.
Početom jula 2002. godine činilo se da su Bajson i Majels izgladili odnose. Odlučili su da zajedno sa Bajsonovom devojkom Serenom uživaju ploveci Pacifikom. Na brodu "Hakuna Matata" nalazio se još i francuski kapetan Bertran Saldo. 7. jula Serena je nazvala Bajsonovog menadžera Kevina Portera. To je bio poslednji put da joj je neko čuo glas. Vreme je prolazilo, a porodica i prijatelji bivali su sve zabrinutiji, jer im se sa broda niko nije javljao. Napokon, 5. septembra u Finiksu policiji je priveden Majels. Pod identitetom svoga brata pokušao je iz banke da podigne 150.000 dolara u zlatu.
Policija je nekoliko sati ispitivala Majelsa. Na pitanje šta se dogoodilo sa njegovim bratom Debord nije odgovarao. Istog dana je pušten iz pritvora zbog nedostatka dokaza. Avionom se uputio za San Hoze, a zatim u Meksiko. U kontaktu je jedino ostao sa Bajsonovim najboljim prijateljem Patrikom i sa majkom Patrišom. 13. septembra ostavio je majci poruku na telefonskoj sekretarici. Saopštio joj je da mu je žao zbog svega. Narednog dana, u meksičkom gradu Tihuana, pronađen je bez svesti. Predozirao se insulinom. Preminuo je 27. septembra.
Brod "Hakuna Matata" pronađen je na Tahitiju, prefarban i promenjenog naziva. Šta se zaista dogodilo sa Bajson Delijem, Serenom Karlen i Bertranom Saldoom nije otkriveno. Majka Patriša nikada nije mogla da se pomiri sa činjenicom da je Majels ubio rođenog brata.
Brajan Vilijams aka Bajson Deli umro je kao što je i živeo - misteriozno.
(foto: blogspot.com; washtenawvoice.com)
