Rođen je 26. novembra 1969. godine u gradiću Elkhart, u amerčkoj saveznoj državi Indijani. U najranijem detinjstvu roditelji su mu se rastali. Mali Šon ostao je da živi sa mamom Barbarom. Odrastanje u Elkhartu za većinu tamnoputih porodica nije bilo lako, pošto je Indijana konzervativna država u kojoj je velika većina stanovnika bele puti.
Već u osnovnoj školi videlo se da poseduje nesvakidašnji košarkaški talenat. Imao je samo 12 godina kada je prvi put zakucao. U srednjoj školi je doživljavao brojne neprijatnosti. Za vreme užine obično je sedeo sam za stolom. Protivnički navijači često su ga tokom utakmica "čašćavali" majmunskim kricima i gađali ga bananama. Šon se pravio da mu to ne smeta. Pojeo bi pred svima bananu, a zatim bi se negde sakrio i zaplakao. Nije mogao da razume zašto ga pojedinci mrze kada im ništa loše nije učinio.
I pored svih problema, kao senior je doveo svoju školu do državnog finala. Snažan, brz i skočan, kakav je bio, zadivio je mnogobrojne skaute koji su dolazili da ga uživo posmatraju. Kemp je odbio ponude Univerziteta Notr Dejma i Purdjua. Nije mu se ostajalo u Indijani, pa se odlučio za Kentaki. Na Kentakiju se nije dugo zadržao. Zbog akademskih problema nije mogao da igra u svojoj frešmen sezoni. Nije mu padalo na pamet da uči. Noći je, umesto pripremajući se za sutrašnji test, provodio u "Mekdonaldsu" ili "KFC"-u. U novembru 1988. godine osumnjičen je da je ukrao nakit Šonu Satonu, saigraču i sinu glavnog trenera Kentakija, Edija Satona. Protiv Kempa nije bila podneta krivična prijava, ali je morao da napusti koledž. Ubrzo je pristupio malenom Triniti Voli Komjunitiju iz Teksasa, gde takođe nije igrao utakmice.
Na kraju školske godine odlučio je da se prijavi na NBA Draft. Želja mu je bila da ga u prvoj rundi izaberu Los Anđeles Lejkersi, njegov omiljeni tim iz detinjstva. Don Nelson, tadašnji trener Golden Stejta, gledajući Šona na jednom od kampova pre Drafta izjavio je da on nema šta da traži u NBA ligi, jer nije dovoljno kvalitetan. Ipak Bob Vitsit, generalni menadžer Sijetla, nije tako mislio. Izazvao je podsmeh košarkaške javnosti opisavši Kempa kao kombinaciju Čarlsa Barklija i Dominika Vilkinsa. Supersoniksi su na Draftu 1989. godine imali pravo da biraju 16. i 17. pika. Neophodan im je bio plejmejker, tako da je Vitsit sa 16. pozicije izabrao omalenog Danu Barosa. Sa 17. pozicije pokupio je Šona Kempa. Čim je Dejvid Štern pročitao njegovo ime navijači Sijetla u "Medison Skver Gardenu" počeli su da negoduju. Šon je tada imao samo 19 godina, pa je po tadašnjim pravilima mama Barbara morala umesto njega da potpiše ugovor sa Soniksima. Kemp je tako postao tek peti igrač u istoriji koji je dobio priliku da zaigra u najjačoj ligi sveta a da pre toga nije odigarao nijedan meč u koledž košarci.
Iskusniji igrači Sijetla sjajno su prihvatili mladog Kempa. Posebno se to odnosi na Ksavijera Mekdanijela, koji mu je postao mentor. "Dobrodošlicu" u NBA poželeo mu je i Leri Bird. Šon je na meču u Bostonu imao zadatak da čuva legendarno krilo Seltiksa. Posle svakog postignutog koša Bird je prilazio Kempu i ponavljao: "Zapamti da sam ja najbolji košarkaš iz Indijane". Bird je završio utakmicu sa 40 poena.
Šon nije mnogo igrao u ruki sezoni. I ono malo vremena što je provodio na terenu nije koristio na najbolji način. Ipak, imao je ogromnu želju da napreduje i uči uz najbolje. Na Draftu 1990. godine Supersoniksi su birali kao drugi. Odlučili su se za plejmejkera Oregon Stejta, Gerija Pejtona. U narednih nekoliko godina Geri i Šon su postali jedan od najspektakularnijih tandema u istoriji Lige, poznat kao "Sonik Bum".
Kemp je svoju drugu NBA sezunu počeo kao rezervista. U decembru 1990. Mekdanijel je trejdovan u Boston. Šonu je teško pao odlazak iz kluba bliskog prijatelja, ali mu se otvorilo mesto u prvoj petorci Soniksa. Već na drugoj utakmici kao startni krilni centar Milvokiju je ubacio 31 poen. Početkom naredne godine oborio je rekord franšize ostvarivši 10 blokada na meču sa Lejkersima u Los Anđelesu. Kemp sezonu završava kao najbolji skakač svoga tima, a poznati spiker Kevin Kalabro nadeo mu je dobro poznati nadimak "Vladajući čovek" (Reign Man).
Lična karta Ime i prezime: Šon Kemp Datum i mesto rođenja: 26. novembar 1969. (Elkhart, Indijana) Visina: 208 santimetara Pozicija: krilni centar Koledž: Kentaki, Triniti Voli Komjuniti Draft: 17. pik 1988. (Sijetl Supersoniks) Klubovi: Sijetl Supersoniks (1989-1997), Klivlend Kavalirs (1997-2000), Portland Trejlblejzers (2000-2002), Orlando Medžik (2002/03) Priznanja: šest puta Ol Star (1993-1998), tri puta u drugoj petorci NBA lige (1994-1996)
Početak sezone 1991/92 Šon je propustio zbog povrede. Sijetl je igrao promenljivo, ali je njegovim povratkom na parket i dolaskom Džordža Karla na mesto trenera sve krenulo na bolje. U prvom kolu plej ofa Soniksi su izbacili Golden Stejt. Kemp je u ovoj seriji prosečno beležio 22 poena i 16 skokova po utakmici. Don Nelson je konačno morao da prizna da je silno pogrešio kada je Šona proglasio netalentovanim. U narednoj rundi Juta je eliminisala Sijetl, a Kemp nije uspeo ozbiljnije da se suprotstavi Karlu Melounu.
Da će sezona 1992/93 biti njegova Šon je pokazao već na prvoj utakmici protiv Hjustona. Ostvario je neverovatan učinak od 29 poena i 20 skokova. U februaru 1993. godine prvi put je izabran za Ol Star utakmicu. Sijetl je regularni deo sezone završio sa sjajnim skorom od 55 pobeda i 27 poraza. Kemp je imao dabl-dabl prosek. U doigravanju Soniksi su nadigrali izuzetno jake ekipe. Prvo Jutu, a zatim i Hjuston. U finalu Zapada čekao ih je Finiks predvođen Čarlsom Barklijem. Bila je to veoma neizvesna serija. U sedmoj utakmici tim iz Arizone je slavio i plasirao se u veliko NBA finale. Finiks je u tom meču imao i veliku naklonost sudija. Izveli su čak 64 slobodna bacanja, a Šon Kemp, Nejt Mekmilan i Edi Džonson morali su pre vremena da napuste teren zbog šest ličnih grešaka. Po NBA kuloarima kružile su priče da je Liga na sve načine želela da dođe do finala između Majkla Džordana i Čarlsa Barklija.
U sezoni 1993/94 Sijetl Supersoniksi ostvarili su najbolji učinak u Ligi. Upisali su neverovatne 63 pobede i igrali su najlepšu košarku. Los Anđeles Klipersima su ubacili 150 poena. Za istoriju je podatak da je na tom susretu čak 10 igrača Soniksa bilo dvocifreno u poenima. Popularni "Rejn Men" je leteo i oduševljavao navijače. Te sezone je imao 264 zakucavanja ili 3.3 u proseku. Dešavalo se da mu i protivnički igrači čestitaju nakon akrobatskog zakucavanja. Izabran je od strane NBA fanova u prvu Ol Star petorku na Zapadu. Protiv Šarlot Hornetsa zabeležio je prvi i jedini tripl-dabl u karijeri. Uvršten je u drugi NBA tim sezone. A onda šok. Sijetl u prvom kolu plej ofa senzacionalno gubi od mlade ekipe Denvera iako su vodili 2-0 u pobedama. Nakon preranog ispadanja pojavile su se spekulacije kako bi Kemp mogao da bude prosleđen Čikagu u zamenu za Skotija Pipena, koji je bio u lošim odnosima sa vlasnikom Bulsa. Navijači Sijetla oštro su se suprotstavili tome. Javno su protestvovali. Do trejda nije došlo.
Šon je u leta 1994. godine izabran da reprezentuje Sjedinjene Američke Države na Svetskom prvenstvu u Torontu. Selektor drugog "drim tima" bio je bas Don Nelson. Amerikanci su lagano došli do zlata. Protivnike su pobeđivali sa 40 poena razlike u proseku. Mladi Šekil O'Nil je dominirao, Redži Miler nije promašivao, Mark Prajs je pogađao trojke sa osam i po metara... Ipak, ono po čemu će se najviše pamtiti Kempovo učešće na Mundobasketu je monstruozno zakucavanje u polufinalu protiv Grčke. Odrazio se gotovo sa slobodnih bacanja, a uplašeni Fanis Hristodulu mu se samo sklonio sa puta. U finalu su Amerikanci pogodili 16 od prvih 17 upućenih šuteva iz igre i pobedili Ruse 137:91. Šon je utakmicu završio sa 14 poena i devet skokova. Uvršten je u najbolju petorku Šampionata.
Najbolji je Detlef Šremf"Bio sam blagosloven da igram sa dosta vrhunskih košarkaša u mojoj karijeri u Sijetlu. Kada bih morao da biram nekoga pored, Gerija Pejtona, to bi sigurno bio Detlef Šremf. Mnogo sam ga poštovao i dosta stvari sam naučio od njega", rekao je svojevremeno Kemp.
I sezona 1994/95 bila je dobra za Kempa. Klipersima je ubacio lični rekord od 42 poena. U februaru 1995. prestigao je Džeka Sikmu i postao igrač sa najviše blokada u istoriji Soniksa. Sijetl je regularni deo sezone završio sa 57 pobeda. Iako su imali prednost domaćeg parketa, ponovo su ispali već u prvoj rundi plej ofa od Lejkersa. Šon je u seriji prosečno beležio 24 poena i 12 skokova, ali to nije bilo dovoljno za raspoloženog Vladu Divca i drugove.
U sezoni 1995/96 Sijetl Supersoniksi su stigli do velikog NBA finala. Redom su u doigravanju pobeđivani Sakramento, Hjuston ("metla") i Juta. Konačno ih je u finalu čekao Čikago predvođen Džordanom. U regularnom delu Bulsi su ostvarili učinak od 72 pobede i 10 poraza (najbolji skor u istoriji Lige), ali su 26. novembra, na Šonov 26. rođendan, izgubili u Sijetlu. Inspirisani Kemp ostvario je učinak od 25 poena i 14 skokova. U prvom finalnom meču Čikago je slavio sa 17 poena razlike zahvaljujući fenomenalnoj poslednjoj četvrtini. Drugu utakmicu Bulsi su dobili u neizvesnoj završnici. Na tom meču Denis Rodman je ostvario 11 ofanzivnih skokova, što je rekord svih NBA finala. Serija se zatim preselila u "kišni grad". Treći okršaj pripao je ponovo Bulsima. Ostvarena je laka i ubedljiva pobeda. Kako više nisu imali šta da izgube, Soniksi su u četvrtu utakmicu ušli rasterećeno i nošeni publikom ponizili su Bulse. Pamtiće se i Šonovo zakucavanje iza leđa posle kojeg je "zajahao" Rodmana.
Sijetl je bio bolji i u petom meču. Zaustavili su moćnog protivnika na svega 78 poena. Kemp je susret završio sa 22 poena i 10 skokova. Po mnogima, to je bila njegova najbolja partija u dresu Soniksa. Šesti meč je, nažalost po navijače Sijetla, bio i poslednji. Džordan, Pipen i ostatak družine nisu dozvolili novo iznenađenje i zasluženo su se radovali novoj tituli. Neverovatni Rodman je izjednačio svoj rekord od 11 uhvaćenih lopti u napadu. Za najkorisnijeg igrača finala proglašen je, naravno, Džordan.
Brojke Utakmica: 1.051 (727 kao starter) Poena: 15.347 (14.6 prosečno) Skokova: 8.834 (8.4) Blokada: 1.279 (1.2)
Šon Kemp je u tom trenutku igrao košarku svog života. U finalnoj seriji je ostvario prosečno 23.3 poena, 10 skokova i dve blokade, uz šut iz igre iznad 55 odsto.
Sezona 1996/97 je bila njegova poslednja u Sijetlu. Igrao je standardno dobro, ali Soniksi nisu uspeli da ponove uspeh iz prethodne godine. Ispali su u drugoj rundi plej ofa u sedam utakmica od Hjustona. Nedugo posle eliminacije došlo je do nesuglasica između Kempa i uprave Sijetla. Ni odnosi sa trenerom Karlom nisu bili ništa bolji. Šon je bio ljut jer je uprava potpisala prosečnog centra Džima Mekilvajna za 35 miliona dolara. Od Mekilvajna, koji je prosečno beležio dva poena po utakmici, manje su zarađivali Pipen, Meloun, Ričmond i naravno Kemp (oko tri miliona godišnje). Čak je i sam Džim govorio da ne zaslužuje toliki novac. Šon je zahtevao povišicu koju nije dobio. Pretio je da će odbiti da igra za Sonikse naredne sezone ako mu se ne ispune svi zahtevi. Rastanak je bio neminovan. U trejdu tri tima Kemp je završio u Klivlendu. Dobio je sedmogodišnji ugovor vredan 98 miliona dolara. Napustio je "kišni grad".
Kavalirsi su imali mladu ekipu i bio im je potreban lider. Kemp je postao prvi igrač u istoriji Klivlenda koji je izabran za startera na Ol Star utakmici. U prvom meču protiv svog bivšeg tima bio je jako loš. Šutirao je iz igre 2/11, postigavši ukupno samo devet poena. Klivlend se plasirao u plej of, ali su stali već na prvoj prepreci. Indijana je bila bolja.
Sin košarkašKemp ima sedmoro dece, zvanično, sa šest različitih žena. Njegov najstariji sin, Šon Kemp Junior, se bavi košarkom. On je 2009. godine upisao Univerzitet Oburn, a sezonu 2010/11 je propustio zbog problema sa ocenama. Potom se prebacio na Univerzitet Vašington, gde je prethodne sezone beležio 6.3 poena i tri skoka za 18.8 minuta.
Sezona 1998/99 kasnila je zbog lokauta. Postoji anegdota da lokalni novinari na prvom treningu Kavalirsa nisu prepoznali Kempa. Razlog je bio taj što se Šon ugojio preko 20 kilograma i u tom trenutku ih je imao oko 150. Kada ga je trener Majk Fratelo upitao šta se dogodilo odgovorio je da je mislio da će čitava sezona biti otkazana, pa se malo opustio. Ipak, apsolutni rekorder je bio centar Vankuvera Brajan Rivs. On se za vreme lokauta ugojio 30 kilograma.
U Klivlendu su angažovali nutricionistu koji je Šonu propisao odgovarajuću dijetu. Bez uspeha. Kemp je čak dodatno dobio na kilaži. To više nije bio isti igrač. Izgubio je brzinu i skočnost, tako da NBA fanovi više nisu mogli da uživaju u njegovim atraktivnim potezima. Gotovo da više nije zakucavao. Lična statistika je i dalje bila dobra, ali Kavalirsi nisu uspeli da se domognu doigravanja. Izgubili su 10 od poslednjih 11 utakmica i završili skraćenu sezonu sa skorom 22-28. Navijači su bili besni.
Naredna takmičarska godina je bila još lošija. Klivlend je ostvario svega 30 pobeda. Kemp je te sezone napravio 371 faul ili neverovatnih 4.5 po utakmici. Probleme na terenu pratili su i veliki problemi van njega. Kasnio je na treninge, timske sastanke, a na meč sa Lejkersima stigao je u poslednji čas.
Kavalirsi nisu više želeli da tolerišu Šonove ispade. Trejdovan je u Portland. U to vreme generalni menadžer Blejzersa bio je Bob Vitsit. Pre Kempa u ekipu je doveo Rašida Valasa, Ajzeu Rajdera, Dejmona Stodemajera, Bonzija Velsa, a zatim Zeka Rendolfa i Rubena Patersona. Svi su imali velike probleme sa zakonom. Šonu nije bilo spasa. Na treningu je bivao sporiji od 36-ogodišnjeg Arvidasa Sabonisa, a nekada je bio brži od dobrog broja bekova u Ligi. Čule su se glasine da je tokom poluvremena utakmica u svlačionici uzimao kokain. Prvu sezonu u Blejzersima nije ni završio, jer se u aprilu 2000. prijavio na kliniku za odvikavanje od droge. U drugoj sezoni jedini njegov meč vredan pomena je bio onaj protiv Sijetla, kada je ostvario 13 poena i 16 skokova.
Pas je kriv za kašnjenjeDok je nastupao za Klivlend, Kemp je zakasnio na avion kojim je ekipa putovala na utakmicu. Pošto mu je već ponestalo izgovora za kašnjenje, iz rukava je izvukao novi izgovor: "Moj pas je zaspao ispred auta, pa sam morao da sačekam dok se ne probudi", izjavio je tada.
Posle dve godine u Portlandu dobio je otkaz. Sezona 2002/03 u dresu Orlanda bila je poslednja u NBA karijeri Šona Kempa. Pokušavao je u narednim godinama da pronađe novi angažman, ali bez uspeha. U leto 2008. dobio je ponudu iz Italije. Za njegove usluge zainteresovan je bio Montegranaro. Čak je i potpisao jednogodišnji ugovor. Odigrao je i nekoliko pripremnih utakmica, ali se ubrzo vratio u Ameriku.
Pre dve godine pozvali su ga iz Oklahoma Siti Tandera da bude njihov gost na plej of mečevima protiv Memfisa. Šon je to odbio. I dalje je ostao veran svojim Soniksima. Nije mogao da ne prokomentariše zakucavanje Blejka Grifina na Ol Staru 2011:
"Nisam oduševljen. Ja sam u najboljim godinama mogao da preskočim dva automobila", istakao je Kemp, koji je na takmičenjima u zakucavanju učestvovao četiri puta i nijednom nije pobedio.
Danas živi u Sijetlu, gde drži restoran nedaleko od "Ki Arene". Kako sam kaže, konačno vodi miran, porodični život sa ženom Marvanom i decom, a za loše stvari koje su mu se desile nikada nije krivio druge.
"Nikada nisam krivio druge za sve loše stvari koje su mi se desile u karijeri. Sam sam sebe bacio u blato".
(foto: seattlepi.com; smokingsection.uproxx.com; sportsillustrated.cnn.com; sbnation.com; bleacherreport.com)
