San Antonio Spursi su jedinstvena franšiza u današnjoj NBA ligi. Grad na jugu Teksasa odudara od prosečnih NBA standarda jer tamo i dalje glavnu reč vodi trener, ne igrači. Disciplina i interes tima su ispred individualnih planova, a kao rezultat toga ekipa je već godinama u vrhu, bez obzira na sve okolnosti. Proizvod te filozofije su i četiri šampionske titule u poslednjih 15 godina. Međutim, Spurse lagano stižu problemi. Jezgro koje je iznelo veći deo tereta u šampionskim pohodima polako stari, a sve je teže naći novu svežu krv.
Tim Dankan ima 37 godina, Manu Đinobili 36, a Toni Parker 31. Ipak, San Antonio je ovog leta ušao u veliko finale i ostao je na pola koraka kratak za novu titulu. Greg Popovič je uspeo da nadogradi svoje iskusno jezgro kvalitetnim pomoćnicima na terenu, a među njima se izdvojilo jedno ime - Kavai Lenard. Mladi krilni igrač je za samo dve godine postao relevantan faktor u NBA ligi, a zahvaljujući specifičnom igračkom i psihološkom profilu uspešno se uklopio u Spurse, svakako netipičnu NBA ekipu.
"Kako vreme prolazi Lenard ima sve veća ovlašćenja i odgovornosti u igri", rekao je trener Greg Popovič. "Naši veterani stare i svakim danom im treba sve više pomoći, a Kavai je momak koji je spreman na tu ulogu", dodao je on.
Teško da se danas u NBA ligi može dobiti veći kompliment. Dečko od samo 22 godine postao je dovoljno zreo da jedna od najuspešnijih franšiza u Ligi u njemu vidi svoju budućnost. Lenard je sve ono što u San Antoniju traže - miran i nenametljiv momak koji ne priča puno, a na terenu ima široku paletu veština na koju cela ekipa može da se osloni.
Psihološli profil Lenarda u velikoj meri je građen spletom nesrećnih okolnosti. Dok je još bio talentovani srednjoškolac Kavai je ostao bez oca. Mark Lenard je držao auto-perionicu u Komptonu, ozloglašenom delu Los Anđelesa poznatom po kriminalu. Tragično je nastradao 2008. od vatrenog oružja u obračunu dve bande i od tada je Kavai postao povučen i ugalvnom izolovan od većine vršnjaka. Utehu je našao u košarci, družeći se sa ujakom koji mu je bio velika podrška. Iako je imao dobru srednjoškolsku karijeru, njegova gimnazija nije bila toliko poznata i nije imao ponude preterano poznatih univerziteta. Ipak, uspeo je da se poveže sa pomoćnim trenerom San Dijego Stejta, koji mu je ponudio košarkašku stipendiju i Lenard je konačno dobio priliku da svoj talenat pokaže široj javnosti.
Na San Dijego Stejtu je dobio priliku da sarađuje sa iskusnim trenerom Stivom Fišerom. To je bila vrlo bitna stavka u njegovoj karijeri, jer je za dve godine na SDSU dodatno unapredio svoju igru. Fišer je prepoznao talenat Lenarda da igra na više pozicija i koristio ga je kao beka, nisko krilo, a čak i kao krilnog centra. Za razliku od većine drugih koledža, Asteksi su insistirali na odgovornoj igri i čvrstoj odbrani, a taj stil je posebno odgovarao Lenardu.
Iako je igrao sa odličnim statistikama, Lenarda je mimoišla veća pažnja javnosti i NBA analitičara. Mediji su se uglavnom koncentrisali na momke koji su bili "galamdžije", zvezde svojih ekipa i puleni poznatih menadžera. Lenard se prijavio za NBA Draft 2011. godine i uprkos odličnom CV-u i pre-draft treninzima skauti su i dalje sumnjali u njegov šut i doživljavali ga samo kao dobrog defanzivca. Kao i uvek, najbolji pogled na situaciju imao je Popovič.
"Njegova građa, rad nogu, snaga, sve je upućivalo na to da može da bude vrhunski defanzivac, ali mi smo verovali da tu ima i nešto više."
Spursi su napravili dogovor sa Indijanom. Pejsersi su izabrali Lenarda kao 15. pika i poslali su ga u San Antonio zajedno sa pravima na Davisa Bertansa (izabran u drugoj rundi istog Drafta) u zamenu za dokazanog plejmejkera Džordža Hila. Popovič je tako dobio željenog igrača od koga je već u prvoj sezoni napravio korisnog člana rotacije Spursa. Na polovini prve sezone već se izborio za poziciju startera, a pravu eksploziju talenta pokazao je u drugoj godini.
Uprkos lakšoj povredi, Lenard je prošle sezone imao 12 poena i šest skokova u proseku za pola sata provedenih na terenu. Posebno je impresivan bio njegov nastup u prošlosezonskom plej ofu. U utakmicama doigravanja značajno je povećao svoju produkciju i postao je jedan od najbitnijih igrača Spursa, u serijama protiv Golden Stejta i Memfisa, a naročito u velikom finalu protiv Majamija. Kakvu odbranu je igrao u finalnoj seriji protiv ekipe Vrućine dovoljno govori i reakcija Lebrona Džejmsa kada je u igru ulazio Lenard.
"Odjednom smo dobili kompletnog igrača koji je u stanju da radi sve na terenu", istakao je popularni Pop. "Pogađao je trojke iz kornera u visokom procentu, šuteve sa poludistance, trčao je kontre... Uz sve to, radio je odličan posao na drugoj strani terena čuvajući Lebrona Džejmsa, najboljeg igrača današnjice."
Tokom plej ofa sve brojke Lenarda su uvećane. Ubacivao je 13.9 poena po meču, uz procenat uspešnosti od 54 odsto, a pritom je hvatao prosečno devet skokova, uz skoro dve ukradene lopte po meču.
Finalna serija protiv Majamija ostavila je i jedan veliki ožiljak na Lenardu. U epskoj završinici šeste utakmice na Floridi njegov tim je bio na korak od pobede koja bi mu donela novi pehar. Na dva poena prednosti za svoju ekipu Lenard je u poslednjem minutu promašio slobodno bacanje koje bi Spursima garantovalo pobedu. Nakon toga je usledila sada već legendarna završnica sa trojkom Reja Alena koja je vratila Hit u život. Kavai, po sopstvenom priznanju, nije spavao te noći i bio je rešen da popravi utisak u majstorici. Njegovih 19 poena i 16 skokova u sedmoj utakmici govori da je u tome uspeo, ali Majami više nije dozvoljavao iznenađenja i ipak je pred svojim navijačima slavio titulu. Lenardu, ali i ostalim igračima Spursa, će se i dalje u snove često vraćati završnica iz šeste utakmice, ali povratka više nema.
"Ne želim više da pričam o tom slobodnom bacanju. Trudim se da to ostavim iza sebe i da krenem dalje."
U međuvremenu, Lenard nastavlja da napreduje iz meča u meč. Njegova igra je danas na izuzetno visokom nivou i nema sumnje da se radi o momku koji će narednih godina biti glavni oslonac nove generacije Spursa. Na njegovih 201 centimetara visine dolazi i neverovatan raspon ruku od 213 centimetara, koji mu u kombinaciji sa brzim nogama daje veliku prednost u odbrani i mogućnost čuvanja više pozicija. Takođe, uvek potcenjena igra u napadu danas je dobila nekoliko segmenata više, počeviši od upucanog šuta sa distance preko mogućnosti da pokriva i poziciju krilnog centra kada Spursi igraju sa nižom petorkom. Kavai danas uživa veliko poverenje Dankana, Manua i Parkera, koji u njemu vide svog legitimnog naslednika.
Lenard ne nosi kilogram zlata oko vrata, ne snima hip-hop spotove, niti se odnosi potcenjivački prema rivalima preko kojih zakuca. Hladan izraz lica i vojnička disciplina u igri savršeno se uklapaju u imidž košarke San Antonija.
"On je veoma tih momak", kaže Toni Snel, Lenardov saigrač iz srednje škole, danas član Čikago Bulsa. "Bez obzira na uspeh na terenu, ne želi da se ističe van njega, niti da gura sebe u prvi plan."
Lenard je svestan svojih mogućnosti i ne krije da ima visoke ciljeve.
"Želim da postanem jedan od najboljih igrača u NBA ligi. Nemam nameru da se poredim sa bilo kim, samo želim da napredujem i da iz sebe izvučem ono najbolje na terenu."
Za njega nema bolje sredine od San Antonija. Timski duh i radna atmosfera koji vladaju u ovoj franšizi najbolji su lek za njegove ožiljke, svejedno da li se radi o ubistvu oca ili promašenom slobodnjaku za titulu.
(foto: Getty Images)
