Mišljenja smo da ne postoji ozbiljniji ljubitelj magične igre pod obručima, a da ne gaji simpatije ka ovoj selekciji. Imaju najstarijeg košarkaša Svetkih prvenstava svih vremena. Za njih su vezane svakakve kontroverze, a ekscentričnost im je na najvišem mogućem nivou. I pored svega toga, košarkaškog umeća im nikako ne manjka. Naprotiv. Prva reprezentacija iz Grupe B koju ćemo vam predstaviti je Portoriko, vice-šampion Južne Amerike.
Nije ih bilo na prve dve smotre najboljih svetskih selekcija, a na velikoj sceni prvi put su se pojavili 1959. godine u Santjagu (Čile), kada su zauzeli peto mesto. U naredne tri decenije nisu imali značajnijih rezultata na Svetskim šampionatima, dok su na Olimpijskim igrama 1964. godine u Tokiju bili četvrti. A, onda smo ih zavoleli. Svetsko prvenstvo u Argentini 1990. godine pamtiće po najboljem plasmanu ikada. Završili su tada kao četvrti. Međutim, mnogo veći značaj je imala pobeda nad verovatno najjačom selekcijom Jugoslavije.
Istorijat Učešća: 12
Medalje: /
Najbolji plasman: 4. mesto 1990. u Argentini
Završili su kao prvoplasirani u A grupi sa sve tri pobede. Pored Jugoslavije, savladali su Venecuelu i Angolu. Usledila su još tri trijumfa u novoformiranoj grupi. Redom su padali Australija, Argentina i Sjedinjene Američke Države predvođene Kenijem Andersonom, Alonzom Morningom, Kristijanom Lejtnerom. U polufinalu su poraženi od Sovjetskog Saveza, a u borbi za treće mesto izgubili su sa 107:105 od Amerikanaca. Keni Anderson im je tada ubacio 34 poena, a Morning je dodao 20. Ipak, pažnju svetske javnosti zaokupirao je Hose Rafael Ortiz-Rijos, poznatiji kao Hoze Pikulin Ortiz. Jugoslaviji je tada ubacio 23 poena, u prvom susretu sa Amerikancima 22, a u borbi za treće mesto čak 25. Prosečno je na tom šampionatu beležio 18.4 poena.
Da kvalitet može dugo da traje pokazao nam je baš Ortiz. On je najstariji košarkaš koji je ikada nastupio na Svetskim prvenstvima. U Indijanapolisu 2002. godine je imao nepunih 39 godina. Da to nisu bili samo puki nastupi zarad statistike govori i sledeći podatak. U odlučujućem susretu za plasman na Olimpijske igre u Atini 2004. godine Portoriko je igrao protiv Kanade. Zahvaljujući fenomenalnom učinku tada četrdesetogodišnjeg Ortiza, koji je ostvario tripl-dabl, Portoriko je slavio i plasirao se na Olimpijske igre. Definitivno će ostati besmrtan u srcima mnogih zaljubljenika u košarku, čak iako Brazilac Marselinjo Mačado nastupi na Svetkom kupu u Španiji i tako potisne Ortiza na drugo mesto liste najstarijih igrača Mondobasketa.
Ortiza više nema u selekciji Portorika. Na Svetskom kupu neće biti ni Lerija Ajusa, još jednog u nizu veterana koji su ostavili dubok trag u reprezentativnoj košarci. Neće biti ni odličnog Džona Holanda, kojeg pamtimo po nastupima u španskom Kahasolu. Međutim, daleko od toga da će biti slabi. Spoljnu liniju će predvoditi Džej Džej Barea i Karlos Arojo, za koje možemo slobodno reći da su tipični portorikanski bekovi, koji znaju da šutnu, a Boga mi i pogode, iz svih pozicija. Pravi "revolveraši" koje morate da volite. Sponu između spoljne i unutrašnje linije predstavljaće kontraverzni Renaldo Balkman. Najpoznatije ime pod košem definitivno je Danijel Santijago. Ovaj veteran je zagazio u 39. godinu, ali je i pored toga uvek spreman da se odazove pozivu u nacionalni tim.
Žreb ih je svrstao u Grupu B. Grčka i Hrvatska su već viđeni u drugoj fazi takmičenja, a nadu za plasman među 16 najboljih gaje i Portorikanci. Direktni rivali u borbi za osminu finala biće im selekcije Filipina, Senegala i Argentine. Moraju da budu uspešniji od makar dve reprezentacije. Prvo kolo i meč sa Argentinom, koji se igra 30. avgusta u Sevilji, moglo bi da pruži odgovore na dosta pitanja. Svakako da je jedno od njih i mogu li Portorikanci da opravdaju zvanje iznenađenja prvenstva, koje im se od 1990. godine konstantno kači uz ime. Simpatije ljubitelja košarke sigurno imaju, a za ostalo će morati sami da se pobrinu.
(foto: FIBA Americas)
