Nažalost, u poslednje vreme, zbog nekih svojih obaveza, nisam uspeo da ispratim utakmice u Evroligi, pa ni utakmice Zvezde kako sam želeo. Inače slabo gledam TV. Zato kasno uveče sednem za komp, pogledam neki izveštaj ili pregled kola, detalje sa utakmice, pročitam par komentara... E sad, to nekada (nikada) nije dobro. Znate i sami kako to ide kod nas. Posle pobede euforija, sve je savršeno, dižu se svi u nebesa, računa se koliko je pobeda potrebno za plej of, spremaj balone… A, posle poraza spašavaj se ko može, ništa ne valja, ni trener, ni igrači, kad će pojačanje... Onda se pojavljuju i neizbežne proverene informacije od drugarevog druga koji zna nekoga iz kluba itd. Kod nas nema sredine, uvek iz krajnosti u krajnost.
Pročitao sam da je trener Uvalin u svojoj poslednjoj analizi rekao da neće praviti veliki uvod, jer to nikoga ne zanima nego odmah prelazi na analizu. Lako je njemu, on je profi, lepo i detaljno sve analizira na tri kucane strane. A, šta mi rukiji da radimo? Pa da se raspišemo u uvodu, naravno.
Igrači ionako slabo čitaju te "scouting reports", često i dremnu kad se gleda video analiza, jer je malo dosadno kad gledaš da protivnik ima šut preko 90 odsto.
Red za analizu je opet došao na mene, a pošto sam pre ovog kola imao pozitivan skor 2-1 pomislio sam da donosim sreću. Taj jedan poraz vučem iz prvog kola baš iz "Pionira" gde, do sada u Evroligi, Zvezda nije pobeđivala.
Juče mi je stigla poruka: "Zvezda - Makabi analiza, može?" Malo sam se iznenadio jer pošto mi je šef uzeo poduži odmor pomislio sam da to važi i za mene. Znate ono, trener dovede "svog" igrača ili pomoćnika u klub pa kad on ode ide i taj igrač / pomoćnik. Ali, pošto sam ja izgleda preživeo seču onda nisam mogao da odbijem. Odgovorio sam: "A što ne bi moglo". Eto i povoda da konačno sednem i pogledam utakmicu kao čovek. Moram da priznam, kada smo u septembru "potpisivali ugovor" za ove analize mislio sam da će mi mnogo teže pasti. Iako nisam očekivao, postaje mi zanimljivo ovo piskaranje. Nadam se donekle i vama. Konačno i ja da budem neka sila. Sedma sila. Uticajni bloger. Možda se uskoro vidimo na sajmu knjiga, hahaha.
Ne zanosim se i znam da ima onih koji bolje analiziraju, a posebno onih koji bolje pišu. Ipak, ovo nije nešto u čemu sam preterano dobar. Malo je reći da nisam voleo pisanje sastava iz srpskog u školi. Ali, ovo je neki moj način da vam približim ono šta ja vidim i kako vidim stvari na terenu, ali i oko njega. Uvek sam se trudio da u izjavama izađem iz šablona "ispoštovali smo dogovor iz svlačionice", "očekujem tešku utakmicu", "ući ćemo koncentrisano i daćemo maksimum"... Nekada sam i uspevao u tome. Trudim se da sa vama podelim neku zanimljivost ili anegdotu za koju mislim da bi vam bila interesantna. Pošto mi trenutno na pamet ne pada ni jedna koja bi dobro legla za ovu analizu, ovaj put nastavljamo bez toga i polako prelazimo na stvar. Polako, nisam rekao odmah.
Oduvek mi je bilo fascinantno koliko američkih košarkaša igra u Makabiju svake godine. Donekle mi je bilo jasnije kada sam prilikom prvog gostovanja u Tel Avivu i "Nokia areni" kao igrač video "Mekdonalnds" u hali. Možda se zato Sofo nije najbolje snašao u Zvezdi i "Pioniru".
Od moje poslednje analize Zvezdi baš i nije išlo sjajno u Evroligi (od Bamberga skor 1-3), za razliku od ABA lige gde i dalje gura dobro, da ne kažem gazi sve redom. Ali, ne cveta cveće ni u njihovo preduzeće. Posle osvojenog Fajnal fora u Milanu 2014. rekao bih da su, za njih, u krizi rezultata. Ovo sad je za mene samo bleda kopija Ponosa Izraela kakvog želim da ga pamtim, a verujem i mnogi košarkaški zaljubljenici kod nas, sa Šarasom, Parkerom, Vujčićem, Šarpom, Hafmanom... Oni malo mlađi ne mogu da po'vataju sve igrače koji su prodefilovali kroz klub proteklih godina, a trenutno lutaju i u izboru trenera. Ranije je bila vest ako neki od Hapoela slučajno dobije Makabi, danas već nije. I nije slučajno. Poslednjih godina možete čak da pročitate i da Makabi nije osvajač Kupa ili šampion Izraela.
Bilo kako bilo, kada vam u goste dolaze Vims, Gaudlok, Smit i uvek svima "simpatični" Pnini i kada ne znate od koga preti veća opasnost jasno je da morate da budete koncentrisani i da date svoj maksimum (kako ste uostalom prethodnog dana i izjavili, zar ne?).
Ovo je bila idealna prilika za Zvezdu da izađe iz male rezultatske krize u Evroligi. Protivnik dovoljno atraktivan, ali ne i nepobediv, pogotovo u "Pioniru". Dolaze kao na tacni, posle serije poraza i sigurno poljuljanog samopouzdanja. Zvezda je iskoristila ukazanu priliku.
Makabi je malo atipična ekipa u tekućoj sezoni, često sa četiri beka u petorci. Tako su počeli i ovu utakmicu, a sa druge strane Dženkins na pleju.
Posle par uvodnih minuta Makabi je dobrim trčanjem i tranzicijom došaodo prednosti. Koristili su igrači Makabija Zvezdine greške u odbrani i primorali Radonjića na tajmaut. Ispostaviće se da je to bio jedini dobar period u igri Makabija za celu utakmicu. Zvezda je u tim momentima teško dolazila do šuta i da nije bilo par kontri i lakih poena razlika bi bila i veća u korist protivnika. U tom periodu utakmica je imala visok ritam, ali slaba realizacija obe ekipe i dosta grešaka. Volters je uneo svežinu sa klupe, dobro pritiskao loptu na prenosu i terao plejeve Makabija na greške. Siguran u napadu. Pridružili su mu se Kuzmić i Dangubić sa svojim minijaturama. U sedmom, osmom minutu utakmice videli smo seriju promašaja i izgubljenih lopti na obe strane i verujem da su treneri poželeli da urade ono što imaju običaj da urade na treningu kad se tako igra, da prekinu igru i pošalju celu ekipu na čeonu liniji na par sprinteva ili "kamikazu" da igrači malo dođu sebi.
Početkom druge četvrtine publika je šrepoznala želju igrača i pružila još veću podršku momcima na parketu. Tada se i Zvezda malo rastrčala. Dobrim trčanjem u oba smera nije dozvolila Makabiju da koristi svoje najjače oružje, igru u tranziciji, a u napadu je preko Simonovića, Jovića i Kuzmića napravila osetniju prednost. A onda, posle 16 minuta igre i 11:0 serija ako se ne varam i konačno prva trojka na utakmici. Srećom za Zvezdu. Simonović je pogodio za erupciju u hali i dvocifrenu prednost. Odbrana Makabija u tim momentima nije postojala. Zvezda je imala puno opcija u napadu što igrači Makabija nisu mogli da isprate. U par navrata crveno-beli su sjajno igrali pik preko Jovića i Bjelice. Trebalo bi pomenuti i Lazića, koji je u ovom periodu, pored standardno dobre odbrane, igrao odlično i u napadu. Sa druge strane, igrači Makabija su bili zbunjeni u napadu, pravili početničke greške i bacali "er bolove". Zvezda je po ko zna koji put bila odlična u odbrani u drugoj četvrtini, terala je igrače Makabija na greške, lošu selekciju i teške šuteve, a neki igrači, kao Rad na primer, nisu smeli ni da šutnu. I kada su šutirali igrači Makabija obično su promašivali, a Zvezda spremno čekala i pokupila sve lopte pod svojim obručem. Cirbes je svojim pogocima pokušavao da pokrene ekipu, ali ostao je usamljen u tome Posle, rekao bih, savršene četvrtine Zvezda je otišla na odmor sa velikih 18 poena prednosti.
U ovakvoj utakmici i kod ovakvog rezultata najvažniji je početak treće četvrtine i Zvezda ju je odigrala odlično. Iz dobre odbrane odmah je usledila kontra za plus 20. Očekivao sam da Makabi krene na sve ili ništa, ali se posle par uvodnih minuta u trećoj četvrtini videlo da od toga nema ništa. Igrači Makabija su ostali u svlačionici. Situacija u kojoj im lopta ostaje u ruci pet sekundi najbolje oslikava u kakvom stanju su se nalazili. Delovali su kao da već imaju kupljene avio karte za Božićnu pauzu ili da se čuvaju za beogradske noćne klubove. Sebični, bez energije i poštovanja prema sebi, saigračima i dresu koji nose. Na njihovim licima je moglo da se vidi da ih to ne potresa mnogo. Jedini koji je nešto pokušavao bio je Cirbes (on je te klubove verovatno već izgustirao), ali je to bilo dovoljno samo da se spusti sa 30 na 25 poena razlike. Sa gruge strane, Zvezdin napad - poezija. Jović je sjajno predvodio ekipu i asistirao saigračima, odlično sarađivao sa Kuzmićem i uopšte svi igrači koji su u tim momentima bili na parketu su dali svoj doprinos. Gaudlok definitivno nije bio u ovoj utakmici. Šta drugo reći kad ni najbolji šuter ekipe više nema samopouzdanja da uzme šuteve koje obično uzima, nego fintira vazduh. Sa druge strane, Lazić mu je držao napadačku kliniku, ali nije popuštao ni "ugriz" u odbrani. Inače su po pravilu najbolji šuteri i strelci najlošiji odbrambeni igrači u timu i zato ih treba napasti u napadu i naterati da rade, a ne da se odmaraju u odbrani i čuvaju za napad. To je Lazić na ovom meču odlično radio. Krajem četvrtine dogodio se možda i očekivani mali pad u Zvezdinoj igri, što je Makabi koristio da se trojkama približi na minus 20, ali za "glavu" važna trojka Bjelice uz zvuk sirene unela je mir pred poslednju deonicu.
Hteo sam da napišem reč, dve i o četvrtoj četvrtini, ali mislim da nema potrebe kada je pobednik već uveliko bio poznat. Igra u poslednjih 10 minuta je izgledala kao klasično otaljavanje posla i jednih i drugih. Svi koji su bili na terenu su hteli da se što pre završi. Svi osim Dobrića, za koga mi je izuzetno drago da polako dobija i koristi šansu.
Za kraj, više nego zaslužena pobeda Zvezde. Odlično raspoređeni poeni igrača domaćih na ovoj utakmici. Čak šest ih je postiglo između osam i 14 poena. Ali, Lazić je za mene bio "X faktor". Nadigrao je Gaudloka i u odbrani i u napadu. Uz standardno dobre Jovića, Simonovića, Kuzmića, Bjelicu, dobru rolu imao je i Volters. Iako je za Zvezdu svaka pobeda u Evroligi važna, ova mi se čini posebno, jer dolazi posle serije poraza, a pred teško gostovanje u Pireju i možda još teže utakmice kod kuće protiv Reala i CSKA, sve u 10 dana. Lepo bi bilo zabeležiti još neku pobedu do kraja godine.
Mislim da se naslov za ovu analizu nametnuo sam po sebi. Sigurno da je odmah posle utakmice mnogima u glavi bio transparent sa jednog od poslednjih Zvezdinih gostovanja u Tel Avivu. Karma je čudo, da ne kažem nešto drugo.
Ja sam sad u debelom plusu, imam skor 3-1. Ako bismo računali kao Aco Petrović, pa izuzmemo prvu utakmicu protiv Darušafake (prvi mačići se u vodu bacaju), imam stoprocentni učinak, tri od tri. Nadam se da vas nisam udavio kao Lazić lažnu Mambu. Do sledećeg pisanja, pozdrav.
(foto: ABA League; MVP / Dragana Stjepanović)
