Mnogima je poznata ona priča po kojoj je, na ne baš lepom rastanku sa Benfikom, mađarski trener Bela Gutman bacio kletvu na taj klub. Prošlo je mnogo godina od tada, kletva i dalje traje, a Benfika ne može da osvoji trofej u Evropi. U sezoni 95/96, Efes je osvojio tadašnji Kup Koraća. Bio je to prvi evropski trofej za Pivare i uopšte za neku tursku ekipu. E sad, da li je tadašnji trener, Ajdin Ors takođe bacio nekakvu kletvu na rastanku sa klubom, ne znam. Nije nemoguće, pošto od tada taj klub nije bio ni blizu trofeja u Evropi. Jeste bio na Fajnal foru 2000. i 2001. godine u onom starom formatu Evrolige, ali dovoljno samo za dva treća mesta. Prođe skoro jedno punoletstvo od tada, ali i dalje ništa. Bar neki Fajnal for, o trofeju da i ne govorim. Kažem bar, jer se za to vreme trošilo i trošilo, najavljivao napad na završni turnir, ali “yok baba”. Ništa.
Nešto tu ne štima, očigledno je da se negde greši i da taj njihov sistem ne funkcioniše najbolje. Efesu nikad nije manjkalo novca, to svi odavno znaju. Mogli su da potpišu koga god su igrača hteli. Ali često potpisivanje igrača po sistemu “igrao dobro prošle godine protiv nas, hajde da ga uzmemo” nikada nije davalo rezultata. Lutaju u izboru trenera i nemaju strpljenja za njega, posebno za trenera stranca. Svakim dolaskom novog šefa struke, dolaze i novi igrači i tako u krug.
Mislio sam da će dolaskom Dude Ivkovića za trenera pre par godina i njih krenuti, čak sam i navijao za to, ali kada ni on nije mogao da napravi rezultat sa njima, onda stvarno ne znam ko će. I dalje mislim da previše opuštena atmosfera u klubu itekako utiče na to da ne postižu rezultate srazmerne novčanim sredstvima koje ulažu, rezultate koje oni sigurno potajno priželjkuju. Takva atmosfera utiče na to da igrači budu ušuškani, znaju da su zaštićeni, a u taj “sistem” uđu i vrlo brzo ga prihvate i mnogobrojni stranci koji dolaze. Rate iz “jakih” ugovora ležu na račun u dan i to je tamo najvažnije. Nema pritiska u vidu rezultata, nema nikakvih briga posle poraza. Da se razumemo, treba da dobiješ ono što si potpisao i novac jeste bitan, ali ne i najbitniji u košarci. Svedoci smo toga poslednjih mesec-dva. Efes je najbolji klub u koji igrač može da dođe, da bez nekog preteranog nerviranja zaradi veliki novac, a onda produži dalje u neki drugi klub koji će se boriti za trofeje.
U razgovoru sa jednim trenerom mlađih selekcija kluba saznao sam da oni ne smeju da kazne ili izbace igrača sa treninga kad se ne zalaže, kasni, čak ni kad je nedispicplinovan. Nisam siguran da li sme da se napiše da titraju igračima. Brzo se čovek opusti i navikne na sve to, a navika je čudo. Navikao sam se i ja lako na povremeno sedenje u biznis klasi ili na to da ti je u hotelu sve plaćeno, od interneta i pay tv-a do mini bara. Jedno vreme su plaćali čak i račune koji su igrači pravili pozivima sa fiksnih telefona iz hotelskih soba. Sve dok, po priči, Mirsad Jahović nije malo preterao i u jednom hotelu u inostranstvu i napravio četvorocifreni račun izražen u zelenim novčanicama. Ipak, nikako nisam mogao da se naviknem na tu ležernost i opuštenost u svakoj situaciji. Ali dobro, ja ipak malo više naginjem onoj staroj školi. Efes ima dobre uslove za rad. Svoju veliku salu za trening u kompleksu pivare sa svim pratećim sadržajima. Nije to Bog zna kako ultra moderno, ali ipak nemaju to svi. Pošto je proizvodni pogon u komšiluku, često se u svlačionicu donese pivo, friško, tek sišlo sa fabričke trake, pa ko voli. Efes ima Ada, čoveka koji je tamo “devojka za sve”, neverovatno radan i vredan, koji između ostalog nosi bukvalno sve stvari igrača na gostovanja. Ništa mu nije teško. Imam utisak da kad se on ne bi pojavio na poslu nedelju dana, pojedini ne bi znali šta da rade. Voleo bih da znam da li ovakve stvari prolaze kod trenera sa Balkana.
Ko je čitao i seća se, u prošloj analizi sam pomenuo predsednika Baskonije, bivšeg košarkaša koji svoj posao radi sa strašću prema košarci. Ovde imamo predsednika Efesa, milijardera koji verovatno i ne zna koliko je “težak” (zna sigurno), kome je košarkaški klub hobi, malo skuplja igračka, koji posle razočaravajuće sezone, iz ljutnje, skreše budžet sa 20 na 19 miliona. Ako je Dudi Ivkoviću “čestitao” što je izgubio od ekipe koja ima manji budžet od njih onda se tokom prethodnih godina mnogo “načestitao” svojim trenerima. Uporan je u tome da turski trener vodi ekipu, što je logično i meni skroz u redu, ali ni to ne daje rezultata. Ovog puta Perasoviću je dao drugu šansu. Verovatno sve ovo što sam napisao nije toliko bitno za analizu utakmice, ali da ispoštujem i Efes, da još jednog Zvezdinog rivala predstavim iz malo drugačijeg ugla, a ne samo kroz podatke koje možete naći na internetu.
Ipak, hajde mi da gledamo u svoje dvorište. Zvezda je do ove utakmice bila u neverovatnoj seriji. Još jedna dobra stvar je što se igrači tako navikavaju na pobede i protiv jakih ekipa. Vraćamo se na priču o navici sa početka. Sa pobedama raste i samopouzdanje igrača, videlo se to u proteklom periodu. U njihovim očima obruč je tada mnogo širi i lopta lakše prolazi kroz koš. Međutim, protiv Efesa ga, iz nekog razloga, mnogi igrači nisu imali. Efes je jedna od retkih ekipa, koja je nadigrala Zvezdu ove sezone. Niko je nije pobedio tako ubedljivo. Ali u međuvremenu se situacija mnogo promenila i Zvezda više nije ista ekipa koja je bila u novembru. Siguran sam da niko nije očekivao laganu pobedu, bez obzira na formu i rezultate. Svojim igrama su nas sve malo razmazili. Zvezda je u utakmicu ušla željna da naplati još jedan dug iz prvog dela. Malo oslabljena povredama, ali ranjeni lav je najopasniji, pogotovo u svom domu.
Na ovoj utakmici, ipak, nešto se pitala i gostujuća ekipa. Efes se pokazao kao izrazito spreman, pre svega fizički, ali i taktički. Veoma mi se svidela igra u prvoj četvrtini. Efes je počeo sa par dobrih napada u kojima je imao odličan protok lopte, pravovremene kretnje i izlaske iz blokada, gde je svaka od njih imala svoju svrhu i nije rađena tek tako. U nekoliko napada zaredom lopta je strpljivo kružila, četiri-pet igrača je stiglo da oseti loptu, što je veoma važno na početku utakmice. U odbrani su takođe radili dobar posao, pritiskali spoljnu liniju crveno-belih, a kada bi se lopta spustila pod koš ni tada Zvezda nije mogla da računa na lake poene.
Crveno-beli su krenuli kako najbolje znaju. Takođe dobri u odbrani i skoku iz kojih su išli tranzicija i pik. Videlo se da ovog puta to ide malo sporije. Da li zbog umora ili dekoncetracije igrači Zvezde već u prvoj četvrtini svojim promašenim slobodnim bacanjima propuštaju priliku za nešto veću razliku. U napadu nije išlo glatko, ali su sa par ofanzivnih skokova to ispravljali. Kad se sve sabere, bolja Zvezda, i pored svih nedaća neverovatna energija na terenu, ali nažalost pokazaće se kao najbolji period Zvezdine igre na ovoj utakmici, možda i jedini.
Početak drugog perioda je bio dosta lošiji, sa greškama na obe strane. Zvezda je ušla u problem u organizaciji napada, a njeni bekovi direktno u ruke poklanjaju nekoliko lopti protivniku. Tome je doprinela “zvezdaška” odbrana Efesa koji je u par navrata odigrao i zonski presing koji je iznenadio domaće igrače. Plejmejkeri Zvezde su bili dobro čuvani i često odsečeni u startu. Pokušavao je Dženkins svojom energijom i šutevima iz daljine, kao i Simonović, ali je to bilo premalo za raspoloženi Efes. Na drugoj strani terena Zvezdina prepoznatljiva odbrana polako je pucala. To je bio znak da Efes krene u napad. Odlična organizacija, protok lopte i čitanje Zvezdine odbrane. Previše puta su domaći igrači ispadali ili kasnili sa strane pomoći, a protivnički ostajali sami na šutu. Prvo Ertel šutevima spolja i sa par asistencija načinje Zvezdu. Danston mu se priključio, a Braun poenima iz igre "jedan na jedan" protiv protiv Simonovića zaokružuje drugih 10 minuta. Efes je zasluženo otišao na odmor sa dvocifrenom prednošću.
Već tada je svima bilo jasno da se Zvezdini glavni motori neće upaliti. Da Jović i Kuzmić neće moći da iznesu ovu utakmicu kako su to radili mnogo puta do tada. Nije uspela Zvezda da se u potpunosti oporavi u pauzi. Početkom treće četvrtine izgledala je kao njihov protivnik u prethodnom periodu. Zbunjeno i bez ideje u napadu. Istina, i Efes je igrao dobru odbranu, jer je skoro svaki pokušaj saradnje iz pika unapred bio pročitan i sprečen. Pomenuta trojka Efesa iz prvog poluvremena nastavila je da teroriše odbranu domaćina i u nastavku. Loša ili bolje rečeno spora pomoć i rotacija u Zvezdinoj odbrani. Sa druge strane, Beograđani su spali samo na Dzenkinsa koji je pokušao da vuče ekipu. Crpeo je energiju sa tribina i vukao ekipu koliko je mogao. Koristila Zvezda prazan hod Efesa, koji je oko sedam minuta bez poena, i poenima Dženkinsa je prišla na samo minus šest. Ipak, previše se istrošio do tada i verovatno usled toga promašuje dodatno slobodno bacanje. Zvezda je bila i dalje u igri, ali je propustila dva napada posle kojih Dženkins pomalo nepotrebno napravio svoj četvrti faul. Na klupi nije bilo igrača na bekovskoj poziciji koji je mogao da ga odmeni. Taj momenat je označio početak kraja. U poslednjoj deonici se opustila ruka igračima Efesa, pre svih Tomasu, koji su dalekometnom paljbom zatrpali koš protivnika i na kraju zasluženo slavili. Zvezdin odbrambeni zid je bio potpuno razbijen. Možda je trener Radonjić, u nedostatku spremnih i raspoloženih igrača, mogao ranije da vrati Dženkinsa u igru u poslednjoj deonici bez obzira na problem sa penalima. Sve što su Simonović i Bjelica uspeli bilo je da malo ublaže poraz na kraju. Drugi od Efesa ove sezone.
Posle svakog poraza uvek ostaje žal, ovoga puta jer je ovo mogla da bude kvalifikaciona pobeda za plejof, protiv verovatno jednog od direktnih konkurenata za plasman. Sad sam se i ja malo razmazio, a svestan sam da je morao jednom da se desi poraz i kraj pobedničke serije. Verujem da igrači dok ja ovo pišem leže u krevetu i pokušavajući da nateraju san na očim vraćaju film šta su mogli bolje da urade. Nemaju puno vremena za to. Nove, podjednako važne utakmice brzo dolaze.
Zvezda se probudila iz svog sna. A posle lepog sna često se probudite sa osmehom na licu. Igrači treba da budu srećni i nasmejani i dalje, bez obzira na ovaj poraz. Uradili su nešto posebno. Dali su nadu svojim navijačima da će se Evrliga gledati u Beogradu i tokom aprila. Citiraću repliku iz jednog od mojih omiljenih filmova: “Nada je opasna stvar, može da izludi čoveka”. Zvezdina nada je u proteklom periodu izluđivala protivnike. Siguran sam da će ih izluđivati i dalje. A do tada ostaje rekord, sedam vezanih pobeda. Borba za plejof se nastavlja.
P.S. “Nada je dobra stvar, možda najbolja od svih. A dobre stvari nikada ne umiru.” Endi Dufrein – "Bekstvo iz Šošenka".
(foto: ABA League)
