Igram fantazi Jadranske lige od 2007. godine, od godine kada je šampion postao Mickey. Pobednik sam ove igrice iz sezone 2011/2012, a godinu dana ranije sam završio na trećem mestu. U pobedničkoj sezoni ću zauvek pamtiti neizvesnu završnicu i pobedu u poslednjem kolu nad velikim rivalom kaLudZ-om. Sa ponosom mogu da kažem da sam "navukao" veliki broj ljudi na ovu igricu. Pravio sam privatnu ligu za jedan forum i do detalja objašnjavao pravila ove igre. Sa tim ljudima i danas igram sa istim žarom i svaka nova sezona se očekuje sa nestrpljenjem. Fantaziranje u kojem se mi predstavljamo kao košarkaški menadžeri je postalo neodvojivi deo praćenja košarke u mom životu, a strastveni sam zaljubljenik u "kraljicu igara".
Da ne dužim previše, pokušaću da vam prenesem neka svoja iskustva...
Ovo je prvi blog koji pišem i koji je došao kao kruna mog petogodišnjeg igranja košarkaškog virtuelnog menadžera. Probaću da dočaram sliku sa strane pobednika, jer to je ono što je mene najviše zanimalo dok nisam bio na ovoj strani. Kako to oni rade, čime pobeđuju, da li je to sreća u pitanju?
E pa, sve je suprotno od onoga što ste mislili. Ako se pitate odakle znam šta mislite, apsolutno nije važno, jer šta god da mislite ono je uvek suprotno. To vam je u principu osnovno pravilo fantaziranja. Što pre se naviknete na njega pre ćete doći do uspeha i što je najvažnije skinućete svaki eventualni pritisak.
Imao sam pobedničku sezonu u kojoj sam od 26 kola 23 proveo na prvom mestu. Na prvom mestu nisam bio prva dva kola i jedno od poslednjih pet. Odmah posle trećeg kola sam preuzeo lidersku poziciju, osvojivši loptu u tom kolu. Vrlo brzo sam dobrim potezima pravio visoku prednost, tako da je već posle petog kola ona iznosila preko 100 poena. Onda je usledio period čuvanja te prednosti – najteži period u ovoj igrici za nekoga ko je na prvom mestu. Nisam siguran, ali mislim da sam 20 kola zaredom bio prvi. U početku je to bilo lako. A onda, kako je vreme odmicalo postajao sam nesigurniji i nisam se držao svog unapred propisanog koncepta. Kako se bližio kraj postajao sam svesniji da mogu doći do pobede, a to me je dodatno opteretilo. U jednom trenutku sam pod tim pritiskom popustio i činio loše poteze. Moje zlatno pravilo, koje mi je uvek donosilo uspeha kada sam ga primenjivao, da niko ne utiče na moje mišljenje sve sam manje primenjivao. Naime, forum je mesto gde se stvara slika kolektivnog mišljenja, kome se teško može čovek otrgnuti, tako da sam, kako se kraj primicao, sve češće "usvajao" tuđe savete. Sa druge strane, moj veliki rival, kaLudZ, je, to je moje mišljenje, pravio poteze koji nisu svojstveni mišljenju mase, verovao je u svoj izbor, što je najbitnije, pa je sve više "topio" moju prednost. Tada se sve obrnulo, sve je išlo na ruku moga protivnika, čak sam i ja poverovao da ću izgubiti. Par kola pred kraj (mislim da je bilo tri kola do kraja), moj rival preuzima prvo mesto.
Šta je bilo sa 100 poena prednosti? Kako sam mogao da ih tako prokockam? Svaki fantazer je bio ubeđen da ću ja pobediti, a ja sam sve to pustio niz vodu. Tada sam lepo razmislio i rekao sebi: "Možeš da kukaš za onim što je bilo ili da probaš da učiniš nešto od ovoga što sada imaš". Odmah sam se udaljio od mišljenja okoline, dobro izanalizirao igrače, doneo svoje odluke i rešio da malo reskiram. Već nakon sledećeg kola sam se vratio na prvo mesto. Nisam stao, podigao sam veru u uspeh, nisam se uplašio, što je jako važno i u poslednje kolo sam ušao mirniji nego u ranijem periodu. Sreća ili ne, to nikada nećemo saznati, ali to poslednje kolo će zauvek ostati urezano u mome sećanju. Pobedio sam, iako je moglo da se desi suprotno. kaLudZ je pokazao da je i u porazu veliki. Naravno da sam razmišljao kako bih se ja osećao da sam izgubio u poslednjem kolu. Mislim da mi je to tada značilo sve, da sam izgubio - teško bih se oporavio.
Vratio bih se nakratko na gore spomenuti "koncept". To je ono što sam imao da bih uopšte i došao u poziciju da se borim za pobedu. Naravno da neke svoje tajne neću otkrivati, ali vam mogu reći da je najbitnija posvećenost igrici (odnosno koliko vremena utrošite), pa se iz priloženog da zaključiti da je i porodica zaboravila na mene dok sam igrao fantazi :). Takođe, jedna od bitnijih stavki je dobra analiza. Analizirati svakog igrača, svaki tim, svaku situaciju... analizirati, analizirati i analizirati...
Nadam se da ste shvatili da su i pobednici ljudi od krvi i mesa i da njih muče iste muke kao i vas. Stoga, ako ste posvećeni, analitični i ako čvrsto verujete u svoj cilj, sutra ćete se vi naći na mom mestu. Međutim, ako vas ima više sa ovim osobinama ipak će malo sreće odlučivati pobednika :).
Pozdravljam vas do sledećeg druženja.
