Evropsko prvenstvo - Slovenija 2013

Drex napisao/la: a ja ti opet kažem to je bila Španija bez Gasola (kao i ova)... i to što smo ubacili trojku sa 9m nije baš nešto što se može opisati sa "roknuli". "Roknuli" smo ih i na otvaranju EP 2009. pa su nas u finalu odučili od košarke.

To što ti pričaš je baš ono o čemu sam govorio, pokušavamo im naći manu i osporiti uspeh. A ja ti kažem da je ta reprezentacija sa mediokritetima (kako ti nazivaš generaciju 2010) za klasu bolja od te fiktivne koju zazivaš (Peđa, Pavlović, Radman) u 2010. godini.

Ne valja podcenjivati tuđe uspehe, i drugi tako mogu reći za nas tokom 90-ih, jer za Hrvatsku nisu igrali Kukoč i Rađa, Sabonis se oprostio posle 96-e od reprezentacije iako je gazio u NBA, Menegin ja samo jedno leto igrao za Italiju...

Poštuj druge da bi sutra tebe poštovali...

Ma to se najbolje pokazalo 2005. Taj tim jednostavno nije mogao da funkcioniše. Čak ni takav autoritet kao sto je Zeljko nije uspeo da ih smiri i ukomponuje.

Tom timu falio je jedino Peđa, od tih igraca koji su spomenuti. Pavlovic cak nije uspeo ni pripreme da preživi. I ostali su se ponašali kao raspuštena banda, izuzevšu Bodirogu i Tomaševića.

Svako potezanje priče o tim igračima je besmisleno.

Drex napisao/la:

lazarminator napisao/la:

Drex napisao/la: Duško Trifunović onomad napisa "šta bi dao da si na mom mjestu, da te mrze, a da ti se dive".

Dusko Trifunovic je ovo napisao misleci na zatvorenika i njegovog zatvorskog cuvara.

ja sam čuo drugačiju priču. Branko Prašić (gitarista koji je dugo nastupao sa Duškom na njegovim pesničkim večerima) je pričao da je Duško ovo napisao nakon što je jednom otišao u kafanu sa Bebekom i primetio kako ga svi ogovaraju. Kako god, kontekst vezan za košarku je isti

Ja sam za ovu verziju cuo na jednoj pesnickoj veceri na Petrovaradinu pre oko godinu dana. Dusko Trifunovic je bio tema citave veceri i otvorili su program monologom o znacenju tih stihova.

Ja mrzim Spaniju. Ne postoji argument koji bi mi promenio misljenje. U svakom sportu ih mrzim. Navaro, Rejes, Fernandez kao predvodnici tog simuliranja i prenemaganja su mi najogavniji.

A mrzim ih jos vise posle utakmice sa Italijom. Jer cim su Hrvati dobili Grke, uplatio sam 2000 na Italijane, i ovi gurbeti, umesto da ih puste u regularnom, odu u produzetke! Umesto 11k, samo sam se iznervirao, jer sam gledao.


Malo sam ti editovao post. Ako želiš da pišeš ovakve postove, postoji tema Ventil.

Finale EP-a ljudi, ima li ko ziv?

Heroj ulice napisao/la: Finale EP-a ljudi, ima li ko ziv?

ja uzivam i navijam za Francusku. nesto su mi bas mili. nekako su kulturni, nisu umisljeni i vole Srbiju (Lovernj, Batum...). inace ne mogu da vjerujem da Francuzi nikada nisu bili prvaci Evrope. svasta! ja mislio oni imaju vec dvije, tri titule...

Imali su snage dok je Kleiza tovario.

Jel bila neka stotka na turniru?

Kakva kosarka,kakva je milina gledati veceras Batuma!

Jeste sa Letoinijom su Francuzi primili 91 poen , a zabili 102...

Resetaju ko blesavi, steta sto Batumu ne udje ona treca. Ne navijam veceras za tim, mada bih sada voleo da ih Litvanci stignu, da bude zanimljivo do kraja.

баш ми је драго што су ови добили, прави су спортсмени, људи. милини их гледати како играју а вала и како певају

Sedmo Prvenstvo za Dijaoa i Pjetrusa i konačno zlato, zaslužili su da dignu trofej zajedno. Francuzi su rekorderi po broju učešća na Evrobasketu, a tek sada osvajaju prvo zlato i to potpuno zasluženo. Kazlauskas je, čini mi se, malo precenjen stručnjak. Kleiza nezasluženo u petorci Prvenstva, bar po mom mišljenju, ali to je još jedan pokazatelj koliko je loš Šampionat. Nije bilo nijedne prave četvorke, da izdominira. Interesantno je da su u idealnoj petorci tri košarkaša iz NBA i dva iz Fenera Na kraju čestitke Francuzima za apsolutno zasluženu titulu.

ljudi, morao sam ovo da postavim






Hrvatska košarkaška kletva i kako je razbiti



Verujete li u kletve? Baksuze, malere, urokljive oči, crvene končiće, vudu lutke? Nebitno kakav bio vaš stav o tome, mnogi ljudi veruju u to. Neki čak tvrde da baš iz tog razloga nemaju sreće u životu. Pribegavaju odlaženju kod nekih baba da im prebaju, nošenju raznih kristala, izgovaranju mantri. Mada, koliko god bile bolne individualna prokletstva, koja sprečavaju određenu individuu da se, lupam, oženi, rodi decu… Naročito su nezgodne one sportske kletve. Koji jedan tim lišavaju uspeha, čineći tako armiju fanova nesrećnom.

Svi znamo za kletvu Bele Gutmana. Jevrej jebiga, tražio povišicu od Benfike, oni ga odbili, on dao otkaz, i cibanisao neku cionističku-zid plača zajebanu kletvu da Benfika neće osvojiti neki evropski trojfej 100 godina. I ovi izgubili 7 finala. Onda kletva Derbi kauntija, koji je hteo da gradi stadion na mestu gde su Cigani imali neko naselje. I Cigan k’o Cigan, neće da vodi normalne pregovore, nego baci kletvu da Derbi Kaunti nikad ne osvoji FA-kup. Reći ćete ”smešno, pa Derbi Kaunti je sranje, kad će on bilo šta da osvoji?!”. Da, ali uzmite u obzir da je ovo kletva stara 100 godina, i da je Derbi Kaunti bio ozbiljan predratni kurac. Ima milion takvih primera… Ali nama je zapao za oči jedan lokalni.

Godina je 1995, SFRJ se raspala, Jovanka Broz i dalje nema ličnu kartu, dinar se stabiliziuje, Grci rešili da organizuju Eurobasket, možda i najjači do tada. Za razliku od ovog prvenstva Evrope, gde su glavne zvezde otkazale i tako dozvolili veličinama poput Mantasa Kalnietis da bude jedan od najboljih igrača, na prvenstvu Evrope 1995 pojavili su se svi štihovi. Sabonis, Karnišovas, Marčulionis, Rađa, Kukoč, Vranković, Paspalj, Sale, Divac (i tada prokleti papučar), Danilović (koji tada još uvek nije potezao pištolj i mrkao koks), Fasulas, Janakis… Sistem takmičenja nije bio takav da smeš izgubiti od Turkmenistana da bi izbegao Litvaniju, kakvo kurčevo prenošenje bodova, nije ovo rukomet, igraš 6 u grupi i eliminaciona faza. Hrvati pukli u polufinalu od Litvanije, uzeli bronzu u meču protiv Grka, Grci u finalu navijali protiv Srbije (znam, čitaoci index.hr-a ne priznaju naše medalje jer smo tad bili sa Crnom Gorom i Kosovom!?, iako je za 20 godina u repki od đetića igrao samo Šćepanović, kolektivno mi se iznapasete omudine), Srbija, tačnije Sale Nacionale nakantali Litvance, i uzeli prvo zlato posle embarga. I sad slikanje, postolje, simpatične grčke bičarke dele cveće, socially awkward Saša Obradović crveni, Zoran Savić postojan kao jonski stub, čekaju himnu, ček bre… ‘De ćete? Alo, Aca Trica, Dino, Toni, Joke, ‘de ode brate, pa čekaj! Pa dobro, bio rat, al’ ono, drugari smo valjda neki iz SFRJ reprezentacija… Šta, definitivno silazite sa postolja? Direktiva iz Zagreba? Ok, nema ljutiš, biće za vas još medalja.

Oh, wait.

Nije bilo još medalja. Nema medalje već 18 godina. Kad budete čitali ovaj tekst, Španija će se monstruozno ukenjavati u hrvatska usta u meču za treće meste. I to nas dovodi do najpoznatije sportske kletve na ovim prostorima. Kletva ”napuštenog podijuma”. E ona je zajebana iz jednog razloga. Benfiku je džinksovao Bela Gutman, Derbi kaunti Cigani… Ne zna se ko je sjebao hrvatsku košarkašku reprezentaciju. Tačnije, nije se znalo. Dok Tim za istraživanja Tarzanije (TIT) nije otkrio ko je iza svega.

Naime, te tople julske večeri kada je Paspalj podizao jedan od mnogih pehara za Srbiju koji će uslediti, a Aca Trica trčao u svlačionicu da ne bi slušao himnu koju je pevao do pre 2 godine… Prenos te farse gledala je baba Zuzana, Slovakinja iz Budisave, koja je veći deo svog života provela očijukajući sa crnom magijom. Sećate se onih končića s početka teksta? Ništa od toga ne bi pomoglo kada bi ona odradila svoj posao. Pričalo se da je išla na post-diplomske u Nju Orleans da izuči i vudu mađiju. E sad, ona, rezignirana ovim potezom hrvatskog tima baca sledeću kletvu:

” Ko jednom sa postolja siđe,
na postolje se više ne pope,
iako sa košarkom nemam veze niđe,
nek se niti magije sada sklope”

Ili tako neki kurac.

Pitate se sigurno dva pitanja? Kako mi to znamo? I zašto slovačku babu boli kurac za košarku? Pa kao prvo, to smo saznali od njenog praunuka koji radi u jednoj kafani u kojoj često obitavamo. A drugo, pa znate da sve babe, pa čak i one koje se bave crnom magijom imaju istančan osećaj za nepravdu… A možda je samo bila nadrkana, i izgovorila nešto tipa ”To nimalo nije lepo, Dino, NIMALO!”.

Nas čitaju i u Hrvatskoj. I sigurno se pitaju, upravo u momentu kad Serhio Rodrigez baca alley-oop (neka neko objasni Petru Dendi da nije EL EJ UP, nema to veze sa Los Anđelesom) za Rudija i vođstvo od 26 razlike, dok Repeša kadar neverica, kako tu kletvu razbiti? Kontakt telefon od baba Zuzane? Problem je samo što je baba Zuzana umrla od šoka kad je LeBron prešao u Majami. Međutim, IMA NADE. Svom praunuku Mareku, kelneru koji nam prečesto na računu piše APP (ako prođe, prošlo) ostavila je uputstvo kako da se braća Hrvati oslobode ove kletve. Sadržaj uputstva je sledeći:

”Ukoliko Hrvatski košarkaški savez želi da uzme medalju na velikom takmičenju i da prestane da gubi utakmice trojkama u poslednjoj sekundi mora da uradi sledeću stvar. Da okupi generaciju iz 1995, da se pojave u prajm-tajmu na HRT1, da se javno izvine što su napustili podijum i da smradine sa Index.hr-a prestanu kao argument koristiti da je Srbija osvajala medalje sa Crnom Gorom, jer je evidentno da je Šćepanović bio nebitan točak u toj mašineriji za pravljenje medalja. I još jedno, generacija iz 1995 mora horski da otpeva ”Hej Sloveni”, sa sve klapom Kampanel i Džibonijem.”

Ili tako neki kurac. Ok, ovo prvo ima smisla, ali ovo pevanje… Baba Zuzana je volela ponekad da napravi overkill.

E jesi Tarzan

Heroj ulice napisao/la: E jesi Tarzan

nisam mogao da izdrzim

Lep uspeh Francuske.Istorija se napisala,drago mi je zbog ovih "naših" Francuza ali i lepe košarke u finalu.