U16, U17, U18, U19, U20

На Дрекслов предлог копирам и овде усис који је на ЦЗ теми...

Uzdržaću se od izjašnjavanja o potenicajalu ove generacije, ali kao roditelj deteta koje je dugo bilo u sistemu Zvezdinih mlađih kategorija (kako pre, tako i nakon fuzije sa FMP-om), reći ću samo da većina vas ima vrlo nerealnu sliku o tome kako se radi sa mlađim kategorijama, u Zvezdi konkretno, a i inače kod nas. Dominacija koju je Čović postigao je, naime, u mnogo većoj meri plod sistematskog selektiranja klinaca koji su napredniji u razvoju od svojih vršnjaka, nego nekog osmišljenog i kvalitetnog rada sa njima. Otuda i taj famozni problem prelaska na seniorsku košarku - prosto, razvoj nekih drugih klinaca ide svojim tokom, tako da ih sa vremenom sustignu, a pošto se sa ovima prvima ne radi kvalitetno i dovoljno, plus im još ova tamičarska dominacija ne može a da ne udari u glavu, onda jako malo njih na kraju postanu košarkaši. Primera za ovo su već prethodni komentatori naveli dosta, verovatno najbolji su Musli i njegova generacija.

Generalno, problem koji Čović već uveliko ima jeste što su i neki drugi klubovi po Evropi počeli sa skautiranjem u veoma ranom uzrastu, pa tako uslovi koje on nudi (u vidu prilagođenog školovanja, internatskog smeštaja, stipendija itd.) više nisu jedina takva moguća opcija, tako da već imamo klince koji odlaze iz naše zemlje, a da ni u mlađim kategorijama nisu imali potrebu da uđu u sistem nekog od naših većih klubova: tako imamo npr. Stefana Penoa 1997. godište koji je prošlog leta direktno iz OKK Beograda otišao u Barselonu, ili pak Bojana Nešića, koji je jedan od najtalentovanijih klinaca 1998. godište, a koji će verovatno direktno iz jednog maog kluba iz Pančeva da završi isto u Španiji (inače, nije nešto da smo mi posebno interesantni pa samo da od nas odvlače decu, tako npr. ekstra-talentovani Slovenac Luka Dončić 1999. godište je već u Realu). Drugi, po meni čak i veći problem, je što su ostali naši veći klubovi preuzeli ovaj model, tako da u ovom trenutku imamo već od generacije 1997. da je maltene sav kvalitet u zemlji skoncentisan u Zvezdi i Partizanu, eventualno u Zemunu ili Vizuri. Takve ekipe ubijaju u pojam ostalu decu, odigraju po 40-50 utakmica godišnje u kojima dobijaju druge ekipe sa 40-50 razlike, i pored toga imaju možda 3-4 kvalitetne utakmice, između sebe. Sa druge strane, i u takvim ekipama naravno ne mogu svi da dođu do izražaja, treneri prave neku svoju hijerarhiju itd., što dovodi do toga da većina klinaca stagnira, u najboljem slučaju, ili biva prosto ubijena u pojam, zato što ne može da igra, mesta na terenu u datom trenutku ipak ima samo za petoricu...

Vrlo često se od strane kluba vuku i neki potpuno nelogični i štetni potezi, kao primer bih naveo to što su ova dvojica klinaca Nikola Rakićević i Stefan Nikolić koji su 1997. godište prebačeni u juniorsku (1994. i 1995. godište) ekipu, i igraju na kašičicu umesto da u kadetskoj ekipi (1996. i 1997. godište) budu nosioci i maksimalno se razvijaju, dok su sa druge strane neki klinci, kao npr. ovaj mali Stefan Lazarević koji je 1996. godište (inače, taj mali, kao i Vojislav Stojanović 1997. godište, najviše zaslužuju da stisnete palčeve za njih, jer su jedini zaista Zvezdina deca, tj. jedino su njih dvojica počela u Zvezdi, odn. proveli većinu vremena u Zvezdinim mlađim kategorijama - svi ovi ostali su ili iz FMP-ovih selekcija, ili dovedeni sa strane), ostavljeni da igraju sa svojom generacijom koju su potpuno prerasli. Znači, daleko je to sve od nekog sistema i planiranja, a i struka nije na nekom nivou - šta mislite koliko zarađuju treneri mlađih kategorija (odgovor je: par stotina evra mesečno, a i to se vrlo neredovno, čak i u Zvezdi, isplaćuje), i kakvi među njima ostaju da rade umesto da batale sve i nađu neki pravi posao? Tako da - tu smo gde smo, ako ovakvi rezultati nekom mogu da zamažu oči onda super, ali ja lično se bojim da nam je košarka nepovratno propala.

Meni samo nije jasno, kako ljudi bre procene da je neko sa 13 godina npr ovaj Slovenac '99 godište extra talenat?

Zakljucujuci iz izjava trenera i strucnjaka vjerovatno ovako:

1. Visina - mislim da je to prvi faktor koji gledaju. Ako po gradji ocijene da od djeteta moze izrasti jablan bale na ustima im se pojave. Govorim malo pezorativno. Inace, medicina je ovdje veoma korisna, analizom sake i grudnog kosa, za stopalo nisma siguran dolazi sedo procjene visine odraslog covjeka sa velikim stepenom pouzdanosti.

2. Okretnost i brzina - ako visinu prati okretnost i brzina dijete je talentovano da ne zna loptu da uhvati. Ubijedjen sam da ovi fizicki aspekti imaju dominantan uticaj kod primarne selekcije. Naravno, u naprednim pogramima dodatno su popraceni analizom misicne strukture, fizicke konstitucije, raznim mjerenjima skocnosti, startnosti i slicno. Ti podaci se onda porede sa vec pohranjenim rezultatima u bazama podataka vec formiranih igraca. Znam na prijemru Milicica da je Lukajic govorio da su za njega znali sa 14 godina da ce biti vrhunski jer su to MJERENJA pokazivala.

3. Koordinacija - isto fizicki parametar, ne mogu reci da je urodjen ali kazu da postoje samo dva perioda u razvoju djeteta kada se ona unapredjuje radom tj. treningom: oko seste godine i negdje valjda izmedju 14-16 godine. Ovo mozda nisam dobro formulisao, jednom sam cuo tu pricu pa kako zapamtio tako i prenio. Sigurno ne najbolje. Sustina price i ovde je da od sam predispozicije zavisi dosta.

4. Osjecaj i dar - kad ovo kazem mislim na onaj utisak kar gledas dijete i vidis da nesto usvaja bolje od drugih. Mozda zvuci cudno, ali mislim da mu je kod nasih trenera mjesto koje mu na ovoj skali pripada. Prati se sigurno, ali ga ne stavljaju u prvi plan prije ovih pokazatelja, siguran sam.
Od ostalih se moz nabrojati njih dosta: upornost, radna etika, karakter i ko zna sta sve ne, ali mislim da je to dosta individualno i zavisi i od djeteta i trenera.

Toliko su kompetentni da procene ko je talenat da na njihovim trenaznim kampovima deca zarade skakacko koleno.

1. Visina - mislim da je to prvi faktor koji gledaju. Ako po gradji ocijene da od djeteta moze izrasti jablan bale na ustima im se pojave. Govorim malo pezorativno. Inace, medicina je ovdje veoma korisna, analizom sake i grudnog kosa, za stopalo nisma siguran dolazi sedo procjene visine odraslog covjeka sa velikim stepenom pouzdanosti.

Moram samo jedno zapažanje da dam, po ovom komentaru; Ja znam jedno dvadesetoro dece, koja su išla na merenja tog tipa, kod "veoma kompetentnih stručnjaka", i NI JEDNOM od njih nije rečeno da će imati ispod 2,02 m. A istina je sasvim drugačija...
Toliko o pouzdanosti te metode.
Mislim da je stvar veoma jednostavna: Ili si za ovo, ili nisi. Koliki god da si i kakav god da si!

Andriji Marjanoviću iz Niša (1999) su procenili rast od 199cm u Barseloni, a tvrde da u proceni mogu pogrešiti najviše 2cm.

superhik napisao/la: Andriji Marjanoviću iz Niša (1999) su procenili rast od 199cm u Barseloni, a tvrde da u proceni mogu pogrešiti najviše 2cm.

Ne znam kako je u Barseloni, ali ovde itekako mogu da pogreše. Meni su procenili da ću biti 190cm, ali sam dogurao do samo 178. Ovde su baš umeli da greše, pa nemam poverenja u te testove.

Znaš li možda na koji način su oni došli do tog zaključka? Da li nekim lekarskim pregledima ili običnom računicom?

Ne razumem se mnogo u tu metodu sake, ali recicu samo da sam visok 192cm i imam raspon ruku u proporciji sa visinom, a saka mi je malo veca od moje devojke koja je visoka 165cm. Svakako da su mi snazniji prsti itd, ali poenta je u tome da ne mogu loptu da drzim jednom rukom (sem ako nije molten pa je stisnem za ureze, ali to je opet ''varanje''). Gomila mojih ortaka koji su nizi od mene za po 10cm imaju mnogo vecu i snazniju saku od mene. Zapravo ne znam ni jednog jedinog momka koji ima manju ili bar jednaku saku kao ja, a da nije moj brat koji ima istu saku kao ja identicnu i nizi je 2cm od mene te izvodim zakljucak da nam je to neka genetska predodredjenost. Osim naravno ukoliko se tu gleda jos nesto osim razvijenosti sake, mada sumnjam, ja prosto ne vidim kako ta metoda moze da bude pouzdana.

Inace ja sam klasican primer pogresne procene rasta, mada sam bio u mnogo manjem klubu pa ta procena i ne cudi, ali od 165cm sa 9 godina dogurao sam tek do 192cm. Mnogi ortaci sa kojima sam trenirao od kojih sam kao klinac za glavu bio visi su me posle prestigli visinom, a ja nastavio da igram centra, dok su oni igrali bekove....

Sigurno da ima gresaka u procjene visine metodom sake. Vjeruje da je jednodimenzionalna i mozda je treba uzeti u sirem kontekstu. Slicno kao statistiku. Ali fakat je da se koristi.

S druge strane volio bih da i vi date misljenje o aspektima koji se uzimaju u obzir kada se ocjenjuje talenat.

Sta znaci talenat u mladjim kategorijama? Koje sve aspekte ima talenat?
Da li je talenat telo koje moze vise da skace, koje je vise, snaznije, brze, ima vise fast twiched (ne znam prevod) misicnih vlakana, manji procenat masti u telu? Ili je talenat dobra koordinacija pokreta, sposobnost anticipacije, pregled igre.

Da li je talenat neki X faktor koji primete ljudi ciji je to posao?

Talenat recimo nije precizan sut i kontrola lopte, igranje odbrane

Pa talentovan za sta? Svakako da je sve nabrojano spada na neki nacin u talenat. Mislim da je najbolja podela na tehniku, taktiku, fizikalije i psihologiju kada pricamo o tome sta bismo trebali da posmatramo kod mladih momaka. Svakako da svaka od ova 4 aspekta mogu da se poprave vremenom ukoliko je neki definitivno problem, ali treba voditi racuna o svakom od ova 4 da ne bude ipak preveliki problem, te ukoliko nije preveliki, a ostali faktori su dobri sa tim momkom vredi raditi ozbiljno.

Ako vec pricamo o najmladjim kategorijama i prepoznavanje talenta kod bas male dece, rekao bih da su fizicki parametri u tom momentu najmanje bitni jer su varljivi i da bi se trebalo u toj prvoj selekciji voditi racuna o tome koliko brzo klinac usvaja stvari koje mu se pokazuju. Nakon toga, gledati da li dete pokazuje bilo koju vrstu inicijative ili dodatne zainteresovanosti (znam da mnogi treneri to ne vole, ali ja volim kad klinac pita ''zasto to tako''. Naravno pod uslovom da ga zaista zanima, a ne da tera inat). Posle te dve stvari ide koliko mu pokreti deluju prirodno i to se moze podvesti pod koordinaciju. Poslednje ukoliko sve poseduje treba obratiti na karakter, odnosno posvecenost igri i kako je shvata.

To su po meni osnovne stvari koje u prvoj selekciji treba gledati, jer se tu vec moze videti da li klinac ima smisao za ovaj sport ili ne, kasnije kako odrastaju treba pratiti njihov napredak na polju tehnike i taktike (koji ne bi trebao da bude sporan ukoliko su prethodni uslovi ispunjeni) i naravno na polju fizikalija koje treba da predstavaljaju po mom misljenju tek poslednji filter prilikom otpadanja.


Ovo naravno uzimam kao neki idealan filter, naravno da ukoliko naidjes na klinca od 14 godina od lupam 205cm i 100kg misica koji okrece traktorsku gumu negde u nekoj zabiti i loptu pre toga nikad video nije da ces pokusati nesto da ga naucis jer je fenomen i da ces mu progledati kroz prste ukoliko neke stvari slabije kapira u pocetku. Ipak to su izuzeci i mislim da je pogresno praviti ceo sistem odabira kosarkasa tako sto ce se odmah u startu voditi racuna iskljucivo o fizickim mogucnostima.

Deo ove poruke je sakriven od gostiju. Prijavite se ili se registrujte da biste videli celu poruku.


Ovako na primer izgleda jedan report. Moje mišljenje da određivanje talenta do neke 15 godine nije dobro. Mnogo je tu promenljivh faktora.

Koordinacija i sam dar za igru su jednu od najbitnijih, pored atlecizma i građe.

Hajde da dodam nesto.

Ne postoji validni test za procenu takvih stvari. Bar u medicinskom smislu. Sve to je vrlo individualno.

Drugo, gresilo se u proceni uvek, ali je talenat bio mnogo bitniji. Recimo, u vreme kad smo mi bili klinci, sa ozbiljnom takmicarskom kosarkom se pocinjalo tek u 7. ili 8. razredu osnovne skole, tj sa 14-15 godina. To je i pravo vreme za istu, psoto je ovo sport koji zahteva odredjene kako fizicke, tako i psihicke sposobnosi.

Karaburac napisao/la: Nakon toga, gledati da li dete pokazuje bilo koju vrstu inicijative ili dodatne zainteresovanosti (znam da mnogi treneri to ne vole, ali ja volim kad klinac pita ''zasto to tako''.

Treneri koji ne vole neka podpitanja i traženje dodatnih objašnjenja, listom su, NEZNALICE.
Strah od NE ZNANJA je najveći strah!

Želim da kažem nešto na temu TALENTA.
Naravno, govorimo o talentu za košarku.
Talenat bi trebalo da je grupa osobina, stečenih ili dobijenih rođenjem, kao i afinitet prema određenoj aktivnosti. Za košarku bi to trebale da budu sledeće osobine:
25% - TELO - ne mislim samo na visinu i težinu (naravno, uvek je bolje što veće i vretenasto), već prvenstveno na sposobnost tela da izdrži sve napore i zahteve ovog sporta.
25% - KOORDINACIJA - jako bitna zbog velikog broja različitih operacija, sa loptom ili bez nje. Često se dešava da u nekoliko sekundi igrač bude glavom na parketu, a zatim na visini obruča, zatim, iako se poeni postižu rukom, koja je svakako preciznija od noge, razmislite samo koliko je mali obruč kroz koji lopta mora da prođe.
50% - USVAJANJE - najbitniji segment, shvatanje igre i usvajanje tehničkih i taktičkih karakteristika igre, ono što inače zovemo "košarkaška inteligencija".
Kada se ove tri stvari sklope, imamo talentovanog košarkaša.
E, ali mnogo bitnije je, ko i kako radi sa njim, tehnološki, metodološki i psihološki. Ovde nam se mnogi talenti gube.