Najprijatnije iznenađenje ovogodišnjeg izdanja regionalnog takmičenja je, definitivno, ekipa Metalca Farmakoma iz Valjeva. Puleni Vladimira Đokića skinuli su već nekolicinu velikih skalpova, poput Cedevite, Budućnosti, Union Olimpije, a pred gostovanje u Laktašima i susretu sa Igokeom, za naš portal govorio je Đorđe Majstorović, jedan od najistaknutijih pojedinaca Valjevaca.
Odlične atletske predispozicije, dugačke ruke, atraktivna zakucavanja, fenomenalne blokade, solidan šut za tri poena, samo su neke od karakteristika našeg sagovornika, koje su primetili ljubitelji košarke širom regiona i koje su ih naterale da ga zamisle u dresu njihovog vljenog kluba. Centar Valjevaca pričao nam je o svojim počecima, neslavnim danima, priznao nam je da je razmišljao i o prestanku aktivnog bavljenja košarkom, o odnosu i treninzima sa Zmagom Sagadinom, o famoznom četvrtfinalu protiv Hrvatske, zatim i o lepim trenucima, aktuelnom stanju u Metalcu, a dotakli smo se i planova u budućnosti.
Lična karta Ime i prezime: Đorđe Majstorović Datum rođenja: 13. mart 1990. Visina: 211cm Pozicija: centar/krilni centar Klubovi: Mladost Čačak, Partizan, Crvena zvezda, Mahadodonda, Gisen, Smederevo, Helios Domžale, Metalac Trofeji: Srebrna medalja na Mediteranskim igrama i bronza na Univerzijadi 2013. godine
"Košarku sam počeo da treniram u Čačku, jednom od najkošarkaškijih gradova na ovom podneblju. Ali, ne za Borac, već kao većina u gradu za KK Mladost Čačak. Trener Dejan Kolarević je imao veliki uticaj na mene i moju igru. Punih šest godina sam proveo u možda i najboljoj školi košarke u Srbiji i svima u tom klubu sam veoma zahvalan za ovo što sam postigao" - rekao je Majstorović, a zatim dodao nešto što ne zna baš puno zaljubljenika u magičnu igru:
"Nakon Čačka, moja sledeća destinacija bila je Partizan. Na leto 2006. sam potpisao višegodišnji ugovor sa njima. Međutim, posle godinu dana, klub je raskinuo ugovor sa mnom, jer, po njihovim rečima, nisam ispunio očekivanja".
Usledio je odlazak u redove najljućeg rivala?!
"Taćno tako. Usledio je prelazak u Crvenu zvezdu, a tu je stigao i prvi trofej. Sa juniorskom ekipom, koju je trenirao Saša Nikitović, osvojio sam Prvenstvo Srbije, a nastupali smo i u Evroligi, na finalnom turniru. Slobodno mogu da kažem da sam u toj sezoni možda i najviše napredovao, baš zahvaljujući Nikitoviću, ali i mojim saigračima. Još više me je obradovao podatak da će ta ekipa naredne sezone igrati u Prvoj B ligi, a da će i par igrača biti priključeno radu sa prvim timom".
Ipak, nije sve išlo po planu?
"Neposredno pred početak sezone, situacija se promenila za 180 stepeni. Stigla je nova uprava, koja je imala drugačije planove i posle turbulentne sezone još jedan velikan raskida višegodišnji ugovor sa mnom".
U takvoj situaciji izabrali ste odlazak u inostranstvo?!
"Otišao sam u Španiju, u predgrađe Madrida, u ekipu Mahadodonda, koja se takmičila u rangu tadašnje Prve B lige Srbije. Trener ekipe bio je Nikola Lončar, proslavljeni srpski internacionalac. Njemu, takođe, dugujem velike zasluge, jer je dosta unapredio moju igru, a i imali smo odličnu saradnju. Igre u Španiji su mi pomogle da dobijem poziv u mladu reprezentaciju Srbije, a usledio je i povratak u Srbiju."
I opet, Crvena zvezda?!
"Da. Prihvatio sam ponudu Crvene zvezde, ovoga puta da budem član seniorskog tima i potpisao još jedan višegodišnji ugovor. Međutim, usledili su baš teški trenuci. U nizu prijateljskih utakmica nisam dobio niti sekunde prilike da se dokažem, a ubrzo sam otpušten uz obrazloženje da nisam pokazao dovoljno. Prihvatio sam to stoički, iako zaista nisam imao prilike da pokažem šta znam. Ono što je bilo još zabrinjavajuće je činjenica da je sezona bila pred početkom i da nisam imao dovoljno vremena da pronađem novi klub pa je usledila godina pauze".
I onda opet "trbuhom za kruhom"?
"Nemačka, ekipa Gisen, proba od mesec dana. Ali, za razliku od Španije gde sam odigrao odličnu sezonu, ovde je trener odlučio da me ne zadrži. Da ne bih izgubio još jednu godinu, vratio sam se u Srbiju i nastupao sam za ekipu Smedereva. Trener Zoran Todorović mi je dao odrešene ruke, a ja sam priliku iskoristio. Vratio sam se na košarkašku mapu, a pored moje odlične igre i rezultati su bili izuzetno dobri" - istakao je Majstorović, a zatim dodao:
"Počele su da stižu ponude, a ja sam se odlučio da karijeru nastavim u inostranstvu, ovoga puta u Sloveniji. Izabrao sam ekipu Heliosa. Potpisali smo saradnju na dve sezone. Nakon što sam solidno odigrao prvu, usledile su ponude jačih ABA klubova. Međutim, tu su naišli i problemi. Tadašnji trener, Zmago Sagadin, tvrdio je da nisam spreman za taj nivo takmičenja, a i klub nije želeo da me pusti bez obeštećenja. Bio sam primoran da ostanem u Domžalama i bukvalno odrobijam još jednu sezonu".
Odrobijate?
"Pa da. Sigurno je da zvuči grubo, ali zaista ne preterujem. Svi igrači koji su imali prilike da rade sa Sagadinom, dobro znaju o čemu govorim".
Druga sezona je bila još uspešnija?!
"Bez obzira na fantastičnu sezonu i činjenicu da sam bio jedan od najboljih igrača lige, ozbiljno sam razmišljao da batalim košarku i posvetim se nečemu drugom. Te dve godine provedene u Heliosu bile su najteže u mojoj karijeri. I tada sam razmišljao o odustajanju. Ali, nisam smeo. Porodica je zavisila od mene i morao sam da nastavim. Jedino što me je moglo sprečiti da ne okončam karijeru po završetku sezone bila je ponuda nekog dobrog, ozbiljnog kluba i igranje na višem nivou".
I onda Metalac?!
"Srećom po mene i moju karijeru, usledila je ponuda iz Valjeva, koju sam prihvatio, pre svega jer sam želeo da igram ABA Ligu, a i imao sam veru da će mi trener Vladimir Đokić pružiti šansu. Ništa sem toga mi, u tim trenucima, nije bilo važno".
Za sada u Valjevu sve lepo funkcioniše?
"Imamo jako prostu filozofiju, treniraj jako, na utakmici daj sve od sebe, ako si pobedio - odlično. Ako nisi, pruži ruku protivniku, nastavi da treniraš još jače i onda će pobeda doći. Uz to, meni je u Valjevu jako lepo. Publika je odlična, a mogu je slobodno nazvati i domaćom, jer sam u Valjevu skoro kao kod kuće".
Može li Metalac da razdvoji Crvenu zvezdu Telekom i Partizan NIS, kako u ABA Ligi, tako i u domaćem šampionatu?
"Rekao sam već koja je naša filozofija. Trenutno su bolji od nas. Ali, biće prilike. A, kada je već takva situacija, voleo bih da se u finalu regionalnog takmičenja nađu dve srpske ekipe. Suvišno je govoriti šta bi za ovu zemlju značila dva Evroligaša u narednoj sezoni. Što se domaćeg prvenstva tiče, trenutno veće šanse dajem Crvenoj zvezdi. Mada, poznato je da Partizan dobro tempira formu za kraj, a do završnice ima još dosta pa je sve moguće".
Nastupali ste kratko u Nemačkoj, potom u drugoj španskoj ligi, po Srbiji i Sloveniji i sada u regionalnom takmičenju. Koja liga je, po Vašem mišljenju, najozbiljnija?
"ABA liga je do sada najjače takmičenje u kojem sam nastupao. Glavna razlika u odnosu na ostala takmičenja je fizička sprema igrača i veća posvećenost radu. Postoji u svakoj ekipi talentovanih igrača, ali oni su tu samo dok ne stigne ponuda iz inostranstva. To je naša realnost. U toj ligi više nema novca koliko ga je bilo nekada pa su igrači prinuđeni da traže inostrani angažman. U našoj ligi je još gora situacija i opet je novac najveći krivac. Ipak, ne želim o tome da pričam. To su nekošarkaške stvari i njima se ne bih bavio".
Ispoštovali smo zahtev našeg sagovornika i prešli na košarkaške teme. Vratio bih se sada na Crvenu zvezdu. U nekoliko navrata ste nastupali kako za juniorski, tako i za seniorski tim. Kružile su priče da ste letos odbili ponudu Union Olimpije da biste se priključili crveno-belima. Ima li istine u tome i postoji li šansa da konačno zaigrate za seniore tima sa Malog Kalemegdana?
"Tačno je da je Olimpija bila zainteresovana za mene. Ali, nisam ih odbio iz prostog razloga jer mi nikakav ugovor i nije bio ponuđen. Sa Zvezdom sam počeo pripreme, jer nisam imao klub. Nisam se nadao da će mi ponuditi nikakav ugovor. Jednostavno je, Crvena zvezda na mojoj poziciji ima nekoliko mladih i talentovanih igrača, na koje ozbiljno računa u budućnosti i za mene tu nema mesta".
A ima li, u nekom doglednom vremenu, u reprezentaciji Srbije?
"Što se toga tiče, to bi bila zaista velika čast. Sigurno da je to san svakog, ili bar skoro svakog, sportiste. Meni je Srbija u srcu, kao i košarka i zaista bih bio presrećan da do toga dođe. Međutim, mislim da to nije realno očekivati. Na mojoj poziciji je baš gužva. Postoji puno proverenih košarkaša, koji već godinama igraju na najvećem evropskom nivou i na koje selektor računa. Naravno, ukoliko se moje ime nađe na nekom širem spisku, daću sve od sebe da pokažem da sam to zaslužio i da zasenim sve konkurente i izborim se za mesto u timu".
Imali ste već čast da igrate u mlađim selekcijama. Bili ste član reprezentacije do 20 godina i učesnik onog čuvenog meča u četvrtfinalu Evropskog prvenstva protiv domaćina Hrvatske. Da li se sećate tog susreta?
"Uh! Naravno da se sećam tog meča. Imali smo šest poena viška na 30 sekundi pre kraja, kao i tri poena prednosti na 10 sekundi pre završetka susreta, i nismo uspeli da pobedimo. Moj saigrač, Danilo Anđušić, uputio je poslednji šut ka košu, ali na moju i žalost mojih saigrača, a sigurno najviše na njegovu, nije bio precizan. To je jedan od najtežih poraza u mojoj karijeri. Ni dan danas mi nije jasno kako smo to uspeli da izgubimo. Jedino obrazloženje je da nismo zaslužili da pobedimo".
Ipak, utisak u reprezentativnom dresu sigurno su Vam popravile medalje sa Univerzijade (bronza) i Mediteranskih igara (srebro) 2013. godine?!
"Osvojiti medalju u dresu Srbije je veliko zadovoljstvo. I nema veze što je to univerzitetska, ili bilo koa druga selekcija. Nisam igrao puno na tim takmičenjima, jer je ekipa bila jaka, kao i konkurencija na mojoj poziciji. Meni je uspeh bio i što sam uspeo da se nađem u toj ekipi, a medalja je nešto što ću pamtiti do kraja života".
Interesuje nas i gde Đorđe Majstorović vidi sebe u nekoj perspektivi od pet godina? Možete li meteorskim usponom da stignete i do NBA lige, ili nemate ambicije za tako nešto?
"Želja mi je da kroz nekoliko sezona igram Evroligu za neki jak i stabilan tim. Želje su jedno, a realnost nešto sasvim drugo pa ćemo videti u kojoj meri će se te dve stvari poklopiti. Što se NBA tiče, slagao bih kada bih rekao da nisam maštao o tome. Ne postoji klinac koji voli košarku, a da nije pomislio na to. Međutim, iz ove perspektive smatram da je to nešto što se neće destiti".
Da li to znači da ni ne pratite NBA?
"Ne pratim intezivno. Gledam samo najzanimljivije detalje sa utakmica pa ni nemam neki omiljeni tim. Skroz drugačija situacija je sa Evroligom. Iako ne simpatišem taj klub, najviše mi se sviđa igra Rela iz Madrida. Smatram da će se oni naći u finalu ovogodišnjeg izdanja, ali da će CSKA odneti pobedu".
Za kraj još jedno pitanje, koje postavljamo svim sagovornicima. Pratite li rad MVP Portala?
"Da, kako ja tako i dosta mojih saigrača. Važite za objektivne, a malo je takvih danas. Želim vam da nastavite sa dobirm radom".
Želimo i mi Đorđu Majstoroviću da nastavi putem kojim je krenuo, pre svega u poslednje dve sezone, da ga najpre posluži zdravlje i zaobiđu povrede, a potom da dostigne sve što je planirao u karijeri i da nikada više ne pomisli na povlačenje, sve dok biološki sat ne kaže da je vreme za to.
(foto: ABA Liga)
