U Beogradu je prethodnog vikenda održana tradicionalna Košarkaška klinika, gde se okupljaju respektabilni treneri kako bi mladim srspkim stručnjacima preneli bar deo svoga iskustva. Ove godine kao predavači su se pojavili, između ostalih, Zoran Lukić i Igor Kokoškov, a veliku pažnju je privukao njegov klupski kolega Berni Bikerstaf, čije su predavanje slušali Dušan Ivković, Duško Vujošević, Dejan Milojević...
Gospodin Bikerstaf je početkom ferbruara napunio 70 godina, a njegovom košarkaškom stažu mnogi mogu da mu pozavide.
Lična karta Ime i prezime: Bernard Tajron 'Berni' Bikerstaf Datum i mesto rođenja: 11. februar 1944. (Benham, Kentaki) Karijera: San Dijego (1968/69, asistent), San Dijego (1969-1973), Vašington Bulets (1973-1985, asistent), Sijetl Supersoniks (1985-1990), Denver Nagets (1990-1996, generalni menadžer i trener od 1994. do 1996), Vašington Bulets (1996-1999), Šarlot Bobkets (2004-2007), Čikago Buls (2008-2010, asistent), Portland Trejlblejzers (2010-2012, asistent), Los Anđeles Lejkers (2012/13, asistent i u jednom periodu vršilac dužnosti prvog trenera), Klivlend Kavalirs (2013-, asistent)
Kao igrač je pokrivao poziciju plejmejkera, a karijeru je počeo u srednjoj školi Istočni Benham. Nakon toga se preselio u Klivlend sa ambicijom da se pridruži vojsci, ali se odlučio da nastavi sa bavljenjem košarke, pa se upisao na koledž Rio Grande. Zbog problema sa rasizmom u to vreme bio je prinuđen da napusti taj program i da se vrati u Klivlend, gde se zaposlio u čeličani. Kako mu nije odgovarao naporan rad, on je doneo odluku da se ponovo okuša kao košarkaš, pa je sa uspehom nastupao za Univerzitet San Dijego, gde je kao senior postao najbolji igrač i kapiten te ekipe.
Po završetku koledža za Bikerstafa je počela nova etapa, po kojoj je kasnije postao poznat. U intervjuu za naš sajt pričao je o svojim trenerskim počecima:
"Počeo sam u San Dijegu sa 24 godine. Potom sam prešao u Vašington Buletse, gde sam radio kao asistent Kej Siju Džonsu. To je verovatno bila najbolja ekipa za vreme sedamdesetih. Bili smo u tri finala, dobili jedno (1978. godine prim. aut), bili smo rame uz rame sa Sijetlom... Ironično je što je kasnije moj prvi posao glavnog trenera upravo bio u Sijetlu, a igrao sam protiv njega u finalu plej ofa u sezoni 1978/79. Imao sam sjajnu karijeru, koja je bila dobra, pre svega, zbog ljudi kojima sam bio okružen. To su veoma pametni, divni, košarkaški ljudi".
Bikerstaf ima petoro dece, a najmlađi sin Džon-Bler sledio je njegov put, pa je postao trener. On trenutno radi kao asistent Kevinu Mekhejlu:
"On je sa Hjuston Roketsima. U Ligi je već 10 godina. On je dobar klinac, želim mu da bude uspešan, da pobeđuje... Rivalstvo između nas dvojice postoji samo kada igramo jedan protiv drugog".
Kao što je ranije pomenuo, Berni Bikerstafov je prvi posao glavnog trenera dobio u Sijetl Supersoniksima, a 1989. godine je vodio jednog od najatraktivnijih košarkaša u istoriji, Šona Kempa. U to vreme izbor Sijetla je bio na udaru kritika, jer Kemp nije završio koledž, pa su njegovi košarkaški kvaliteti mnogima bili nepoznati:
"Išao je na Kentaki, ali je tamo ostao samo pola semestra. On je bio specijalan igrač. Ponekad moraš da rizikuješ u životu i da veruješ u odluku koju si doneo. Mi smo verovali, posećivali smo Šona kod kuće, videli smo ga kako trenira... U ovoj igri za igrače koji dolaze sa koledža ili srednje škole moraš da imaš tačnu procenu. Ponekad su ti igrači sporiji za dve ili tri sekunde, ali ako rade pravu stvar znaš da će uspeti da se prilagode. Važno je da donose dobre odluke. A, drugi deo je igra, kojoj bi kasnije takođe trebalo da se prilagode".
Bikerstafa je u sezoni 1989/90 zamenio njegov mentor iz Vašington Buletsa, Kej Si Džons, dok je on prešao u Denver Nagetse. Interesovalo nas je šta misli o paklenom tandemu koji je nakon toga nastao, a sa Kempom je uključivao i Gerija Pejtona:
"Pejtona smo draftovali kada sam prešao u Nagetse. Na kraju smo mi (Denver) pobedili njih kada smo imali Mutomba i ostale. Gledao sam ga kako igra. On je sjajan momak i veliki igrač. Sjajan u odbrani i mentalno čvrst. Imao sam tu sreću da budem okružen sjajnim igračima, sa Kobijem Brajantom, Derikom Rouzom...".
U Nagetsima je počeo kao glavni trener, da bi kasnije postao i generalni menadžer, a izbor Dikembea Mutomboa je isključivo njegova "krivica". U to vreme američki treneri nisu mnogo verovali inostranim košarkašima, a Mutombo je Zairac (današnji Kongo), pa smo upitali našeg sagovornika zbog čega su izabrali baš njega.
"Kao što smo ranije rekli, pričali smo o rizicima. Ali, znate, nijedan igrač koji je igrao na Džordžtaunu nije bio rizik, zbog toga kako su igrali i zbog njihove čvrstine. Da bi prošli program trenera Džona Tompsona morali ste da budete čvrsti. To je jedna od stvari oko koje nikada, baš nikada, ne bi trebalo da brinete. A, Mutombo je upravo bio takav, pa je samim tim sa toliko uspeha mogao da sačuva reket u odbrani".
Klivlend Kavalirsi, za koje trenutno radi Bikerstaf, su u poslednje četiri godine tri puta bio u prilici da izaberu prvog pika na Draftu, a kako je on održan pre samo nekoliko dana upitali smo ga šta misli o Endruu Viginsu i na koji način on može da doprinese ekipi:
"Pre svega, Vigins atletski spada u jedan odsto najboljih u Ligi. Kao većina mladih igrača, moraće da sačeka svoju priliku", rekao je on, a kako smo mu spomenuli da bi njegovo iskustvo možda pomoglo pri razvoju tog mladog košarkaša, on je obznanio pomalo razočaravajuću vest:
"Nisam siguran da ću biti u Klivlendu kako bih mu pomogao u razvoju. Mislim da je vreme za mene da se penzionišem, ali tamo imaju dobre trenere i siguran sam da će biti dobro ako bude želeo da uči. Takođe, dolazi iz dobrog programa, sa Kanzasa, gde nije ostao tako dugo, što je problem sa mladom decom. Jer, odlični koledž i srednjoškolski treneri ne dobijaju više šansu da rade svoj posao, zato što su klinci u jednom trenutku tu, a već u sledećem nisu".
O Brajantu"Mislim da je neverovatan. Zaista veliki igrač. Čovek koji ima konstantnu želju za pobedom, a uz to je i sjajan atleta. Stvarno sam uživao u vremenu koje sam proveo radeći sa njim. On je jedan od najvećih igrača svih vremena".
Prethodne godine ekipa iz Ohaja je kao prvog pika izabrala Entonija Beneta, koji je tokom čitave godine bio meta podsmeha i kritika. Iskusni stručnjak je zatim prokomentarisao njegov razvoj:
"Mislim da će biti mnogo bolji ove godine. Imao je dosta fizičkih problema prethodne sezone. Imao je operaciju ramena, a kada se vrati fizički mislim da će imati mnogo bolju sezonu".
Već smo pomenuli da je Bikerstaf jako dugo u košarci, pa nas je zanimalo da nam objasni koja je osnovna razlika između košarke iz osamdesetih, devedesetih i ove sada.
"Razlika je u mladim ljudima koji ulaze u Ligu posle samo jedne godine studija, ali i zbog društvenih mreža... Razlika je u toj direktnoj komunikaciji. Znate, mladi igrači više neće da dođu kod vas da razgovaraju. Oni će radije da šalju SMS poruke. Imam unuke koji ne žele da pričaju. Kada su u susednoj sobi pre će vam poslati poruku nego doći do vas".
Naš sagovornik je u Beograd došao na poziv kolege iz Kavsa, Igora Kokoškova, pa je pričao i o odnosu sa njim:
"Neverovatan je. On je veoma dobar čovek. Imali smo sjajnu godinu zajedno. Veoma cenim njegovu košarkašku inteligenciju, kao i njegove ljudske kvalitete".
I za kraj, zamolili smo ga da da savet mladim košarkašima u Srbiji, što je on i učinio:
"Potrudite se da naučite igru. Imate sjajne trenere. Slušajte ih, upijajte, radite... Morate da uložite sebe da bi vam se bilo šta isplatilo. Ali, mislim da je ključni sastojak uspeha to što imate neverovatne trenere".
Bikerstaf je u sezoni 1986/87 bio proglašen za trenera godine. Ukupan skor u NBA ligi mu je 415-517 za 13 godina rada sa Sijetlom, Denverom, Vašingtonom i Šarlotom, dok je 39. na listi stručnjaka u NBA sa najvećim brojem pobeda. Pored pomenutih ekipa, radio je i u Čikago Bulsima, Portland Trejlblejzersima i Los Anđeles Lejkersima.
(foto: bigstory.ap.org)
