Na predlog dugogodišnjeg generalnog sekretara Renata Vilijema Džonsa, FIBA je na Kongresu održanom 1948. godine, za vreme Olimpijskih igara u Londonu, ustanovila Svetsko prvenstvo kao takmičenje koje će se održavati svake četiri godine po ugledu na FIFA-u.
Klub kao reprezentacijaSelekciju Sjedinjenih Američkih Država u Argentini je predstavljao Košarkaši klub Ševrolet iz Denvera. Momci iz Kolorada svojoj zemlji su doneli srebrnu medalju sa učinkom od pet pobeda i jednim porazom.
Argentina je bila jedina zemlja koja je izrazila želju da organizuje prvu planetarnu smotru, koja je održana od 22. oktobra do 3. novembra 1950. godine u Buenos Ajresu, po teško objašnjivom sistemu. Takmičilo se 10 reprezentacija, a Evropu su predstavljale samo tri - Francuska, Španija i Jugoslavija. Zanimljivo je pomenuti to da je Urugvaj izbačen sa Takmičenja iz političkih razloga, a njegovo mesto zauzeo je Peru. Domaćin se prošetao do zlatne medalje i to bez poraza.
Južna Amerika je bila domaćin i drugog Mundobasketa. Ovoga puta najboljih 12 selekcija sveta okupilo se u "gradu bogova", Rio De Žaneiru. Šampionat je održan od 22. oktobra do 5. novembra 1954. godine, a obeležio ga je skandal na utakmicu između Jugoslavije i Urugvaja.
Naime, greškom za zapisničkim stolom koš Jugoslavije je pripisan Urugvajcima i dok su "plavi" slavili svoju prvu pobedu na Svetskim prvenstvima sudija ih je obavestio da je meč završen nerešenim rezultatom i da sledi produžetak. Jugoslavija je uložila žalbu koja je odmah bila odbijena, a Urugvaj je u nastavku stigao do pobede rezultatom 55:52.
Titulom prvaka sveta okitila se selekcija SAD-a, koja je takmičenje završila sa učinkom 9-0. U prvoj fazi timovi su bili podeljeni u četiri grupe, a po dve najbolje ekipe su izborile plasman u finalnu fazu. Tamo su ih čekali okršaji po sistemu "svako sa svakim".
Namestilo se tako da je poslednji meč na Mundobasketu između SAD i Brazila, do tada neporaženih ekipa, odlučivao pobednika. Amerikanci su slavili sa 62:41 pred 35.000 ljudi u dvorani "Marakanazinjo". Zanimljivo je pomenuti i to da branilac titule nije nastupio u Rio De Žaneiru.
Čile je bio domaćin trećeg Svetskog prvenstva, koje je održano od 16. do 31. januara 1959. godine. Prvi put je Mundobasket bio organizovan u više gradova (5), a zlatom se okitila selekcija Brazila i to na neuobičajen način.
Tada komunističke zemlje, SSSR i Bugarska su odbile da igraju svoje mečeve protiv selekcije Formoze, današnjeg Tajvana, koja se otcepila od Kine. Sovjeti su u finalnoj fazi imali sve pobede, pa bi i porazom od Formoze stigli do zlata. Ali, usled odbijanja da izađu na teren rezultati su im, kao i Bugarima, izbrisani, a Karioke su se okitile zlatom. Diskvalifikacija Sovjeta i Bugara obradovala je i domaćina. Čile je stigao do bronze.
Čile 1966.Zanimljivo je pomenuti i to da je u Čileu 1966. godine održano Svetsko prvenstvo koje FIBA nikada nije priznala, a na kojem je Jugoslavija osvojila prvo mesto.
Dvorana "Marakanazinjo" je bila domaćin Svetskog prvenstva i 1963. godine (12-25. maj, 13 ekipa). Brazil je, kao domaćin, u finalnoj rundi čekao po dva najbolja tima iz grupa A, B i C, gde je nanizao pobede protiv: Jugoslavije, SSSR-a, SAD-a, Francuske, Portorika i Italije. Poraz od Karioka, koje su odbranile titulu, bio je jedini za Jugoslaviju na Šampionatu.
Peto Svetsko prvenstvo ugostio je Urugvaj (27. maj-11. jun, 13 zemalja). Sovjetskom Savezu ovoga puta nije izmakla titula, a Jugoslavija je ponovo gledala u leđa pobedniku.
Mundobasket 1970. godine (10-24. maj) prvi put je organizovan van Južne Amerike, a domaćin je bila Jugoslavija. Sarajevo, Split, Karlovac, Skoplje i Ljubljana su ugostili 13 zemalja. "Plavi" su se, predvođeni trenerom Rankom Žeravicom, u dvorani "Tivoli" okitili svojom prvom zlatnom medaljom, uz samo jedan poraz i to od SSSR-a. Prvenstvo je obeležio Sergej Belov, dok je predstavnik Juge u idealnoj petorci bio legendarni Krešimir Ćosić.
Već četiri godine kasnije Sovjeti su vratili titulu u svoje vitrine. Prvenstvo je održano u Portoriku od 3. do 14. jula, a prvi put je na njemu učestvovalo 14 reprezentacija. Ono će ostati upamćeno po trijumfu SSSR-a nad Centralnoafričkom Republikom rezultatom 140:48. Ovaj duel Sovjeti su dobili rekordnom razlikom na Svetskim prvenstvima i teško da će ih neko uskoro nadmašiti. Najkorisniji igrač ovog prvenstva bio je Dragan Kićanović, bek srebrnih Jugoslovena.
Novo poglavlje na Svetskim prvenstvima otvoreno je 1978. godina na Filipinima (1-14. oktobar). SSSR kao branilac titule i Filipini kao domaća selekcija plasirali su se direktno u polufinalnu grupu, gde su im se pridružila po dva najbolja tima iz grupa A, B i C.
Najefikasniji mečKuriozitet vezan za Mundobasket na Filipinima je taj što je na utakmici između Brazila i Kine viđen najveći broj poena na jednoj utakmici u istoriji ovog takmičenja. Karioke su slavile sa 154:97.
Jugoslavija nije znala za poraz i takmičenje u polufinalnoj rundi je završila sa maksimalnih 7-0. Drugi je bio Sovjetski Savez sa učinkom 6-1 i ove dve selekcije su odigrale prvo finale u istoriji Svetskih prvenstava. Jugoslavija je bila bolja nakon produžetka rezultatom 82:81, a Dražen Dalipagić je proglašen za MVP-a. "Plavi" su takmičenje završili sa 10 pobeda, bez poraza, a rivalima su prosečno ubacivali 103.3 poena.
Naredno Svetsko prvenstvo je donelo novo zlato za SSSR. Domaćin je bila Kolumbija (15-28. avgust 1982. godine), a Sovjeti su za protivnika u finalu "izabrali" SAD.
Debi SabonisaPrvenstvo koje je odigrano 1982. godine ostaće upamćeno kao debitantsko za tada osamnaestogodišnjeg Arvidasa Sabonisa.
U Kolumbiji je učestvovalo 13 selekcija, a domaćin je imao obezbeđen plasman u polufinalnu fazu. Tamo mu se priključilo još šest selekcija, a u pretposlednjem kolu Sovjeti, koje je trenirao legendarni Aleksandar Gomeljski, su pustili SAD kako bi u finalu izbegli Jugoslaviju. SSSR je dobio uzbudljivo finale sa 95:94. MVP Prvenstva Dok Rivers je promašio šut za pobedu svoje selekcije.
Do druge zlatne medalje Sjedinjene Američke Države su stigle u Španiji 1986. godine. Prvenstvo je odigrano u, još uvek, rekordnih sedam gradova od 5. do 20. jula. Osim po broju gradova, Mundobasket u Španiji je bio prvi sa neverovatne 24 selekcije.
Bougz najniži, Ming najvišiPlejmejker selekcije SAD na Prvenstvu održanom 1986. godine bio je Magzi Bougz, koji je sa svojih 159 santimetara najniži igrač u istoriji Svetskih prvenstava. Najviši je Jao Ming (229cm).
Ekipe su bile podeljene u četiri grupe sa po šest učesnica, a plasman u narednu fazu obezbedile su po tri prvoplasirane. Iz dve novoformirane grupe po dva tima su išla u polufinale. Amerikanci su lako izašli na kraj sa Brazilcima, dok su Sovjeti posle produžetkaa bili bolji od Jugoslavije predvođene Draženom Petrovićem, najkorisnijim igračem Prvenstva. Amerika je u finalu savladala SSSR sa 87:85.
Sovjeti su u Španiji prosečno beležili 104.4 poena, a poraz u finalu im je bio jedini na Šampionatu. Jugoslavija je imala skor 8-2 i zauzela je treće mesto, a Danko Cvjetičanin se u zemlju vratio bogatiji za automobil "Alfa Romeo". Dobio ga je zahvaljujući tome što je pogodio trojku sa više od pola terena.
Četiri decenije od prvog prvenstva sveta, Argentina je od 8. do 20. avgusta 1990. godine ponovo bila domaćin najboljim svetskim reprezentacijama. Jugoslavija je na krilima Tonija Kukoča stigla do treće zlatne medalje, poslednje na planetarnim smotrama za Jugoslaviju u tadašnjem obliku.
U šest argentinskih gradova takmičilo se 16 selekcija. Ekipe su bile podeljene u četiri grupe, a po dve najbolje iz svake od njih su prolazile u drugu fazu po grupama. Po dve najbolje reprezentacije iz dve novoformirane grupe igrale su polufinale. Portoriko je "plavima" naneo jedini poraz i to u prvoj fazi takmičenja. U polufinalu je pala Amerika, dok je u finalu, po drugi put tokom prvenstva, ekipa koju je vodio Dušan Ivković bila bolja od SSSR-a.
Jugoslavija je bila određena za domaćina Prvenstva 1994. godine, ali je zbog rata u zemlji organizacija dodeljena Kanadi (4-14. avgust, 16 reprezentacija). Amerikanci su prvi put na Svetskim prvenstvima nastupili sa igračima iz NBA lige i lako su stigli do zlata. 'Drim tim 2' je predvodio Šekil O'Nil, a u finalu je ponižena Rusija sa ubedljivih 137:91. To je ujedno i najveća razlika sa kojom je neka ekipa slavila u finalnom meču.
Posle sankcija koje su je sprečile da se takmiči u Kanadi, Jugoslavija, sada manja, se vratila 1998. godine tamo gde je stala 1990. Prvenstvo je održano u Atini od 29. jula do 9. avgusta (16 reprezentacija), a Dejan Bodiroga je pisao jednu od blistavih stranica u svojoj bogatoj karijeri. Domaćin je savladan u polufinalu, a veliki rival Rusija u finalu. Bilo je to četvrto zlato za Jugoslaviju.
Amerikanci u Atinu nisu poslali svoje najbolje košarkaše zbog lokauta u NBA ligi, pa su ih u Grčkoj predstavljale evropske i koledž zvezde.
Najkošarkaškija država na svetu, domaćin predvođen lokalnim herojem Redžijem Milerom, trostruki pad 'drim tima' i titula Jugoslavije! Mundobasket u Indijanapolisu (29. avgust-8. septembra 2002. godine) bio je izuzetno slabo posećen, ako se izuzme 20.000 Kineza na meču njihove selekcije sa domaćinom. Takva slika je najbolje pokazala koliko Amerikanci cene ovu smotru.
Na opšte oduševljene svih ljubitelja košarke, Argentina je 4. septembra skinula oreol nepobedivosti sa 'drim tima', a samo dan kasnije Jugoslavija je, u već legendarnom četvrtfinalu, učinila isto. Kasnije je u borbi za peto mesto i Španija savladala domaćina i tako ga do nogu potukla.
Jugoslavija je u polufinalu savladala Novi Zeland, a Argentina selekciju Nemačke, koja je u svojim redovima imala najkorisnijeg igrača prvenstva, Dirka Novickog. Usledilo je finale za pamćenje i dva minuta u kojima Dejan Bodiroga nije mogao da promaši. Bodi Bond je vratio Jugoslaviju u igru nakon velikog zaostatka i "plavi" su posle produžetka slavili odbranu titule i petu zlatnu medalju.
Argentinci, koji su zbog loše finansijske situacije u zemlji sami finasirali dolazak u Indijanapolis i opremu, morali su da se zadovolje srebrom. A, možda bi bilo drugačije da Manu Đinobili zbog povrede nije morao da propusti finale.
Amater na klupiKatar je 2006. debitovao na Svetskim prvenstvima, a ovu selekciju je trenirao Džozef Stibing. Amerikanac je u to vreme radio u jednoj kompaniji koja nije imala veze sa košarkom, a pre toga je trenirao samo u jednoj srednjoj školi i na jednom gotovo nepoznatom koledžu.
Rešeni da se vrate na svetski tron, Amerikanci su na mesto selektora postavili Majka Kžiževskog, a u tim za Mundobasket u Japanu 2006. godine su uvrstili mlade NBA zvezde sa Drafta održanog 2003. godine. Takmičenje je održano od 19. avgusta do 3. septembra u pet gradova, a snove Amerikanaca u polufinalu je oduvala Grčka.
Ipak, Heleni su poklekli u finalu, gde ih je Španija počistila sa terena rezultatom 70:47 uprkos povredi Paua Gasola u polufinalu. Iako nije nastupio u meču za titulu, stariji Gasol je proglašen za najboljeg igrača prvenstva.
Turska je bila domaćin 16. po redu Svetskog prvenstva 2010. godine. Ono je održano u četiri grada u periodu od 28. avgusta do 12. septembra, a Amerikanci su stigli do najsjajnijeg odličja nakon 16 godina. U finalu su bili bolji od Turske rezultatom 81:64. Kevin Durent je proglašen za MVP-a.
Ali, ono što je obeležilo ovaj Šampionat je polufinalni susret između Srbije i Turske. Domaćin je prošao u finale košem Kerema Tunčerija nakon očiglednog gaženja linije prilikom prodora, a košarka je ostala u senci niza skandaloznih sudijskih odluka, kao i foliranja košarkaša domaće ekipe. Pre svih Omera Ašika. Orlovima je to bio prvi samostalni nastup na Svetskim prvenstvima. Poraz im je teško pao, pa su u borbi za treće mesto lako poraženi od Litvanije.
Naredno Svetsko prvenstvo, sada pod imenom Svetski kup, igra se od 30. avgusta do 14. septembra u šest španskih gradova. Nema sumnje da je prvi favorit za osvajanje titule selekcija SAD-a, ali bi trebalo podsetiti i na činjenicu da su samo dve zemlje kroz istoriju uspele da odbrane svetsku titulu (Brazil 1963. i Jugoslavija 2002). Takođe, sjajna generacija Španaca predvođena Pauom Gasolom i Huanom Karlosom Navarom želi zlatani oproštaj od nacionalnog tima pred domaćom publikom.
Čini se da je finale između domaćina i branioca titule već viđeno, a da će se ostali boriti za bronzanu medalju. Među ekipama koje su u toj grupi nalazi se i Srbija, koja će u svom drugom nastupu na Svetskim prvenstvima pod novim imenom pokušati da ispravi nepravdu iz Turske.
Na kraju, da pomenemo i to da su Brazil i SAD jedine selekcije koje su nastupile na svih 16 do sada odigranih Svetskih prvenstava. Slede ih Srbija (Jugoslavija+Srbija) sa 14, Rusija (Rusija+SSSR) i Kanada sa po 13, te Portoriko i Argentina sa po 12 nastupa. Selekcija Sjedinjenih Američkih Džrava je najtrofejnija sa 11 medalja (4 zlata, 3 srebra, 4 bronze), dok su Srbija i Rusija osvojile po 10, ako se uzmu u obzir medalje Jugoslavije i SSSR-a. Ipak, Srbija je sa pet zlatnih medalja najuspešnija na svetskim smotrama, dok je SAD bila najbolja četiri puta. Iza ove tri selekcije nalazi se Brazil sa šest medalja, po dve u svakoj kategoriji.
"MVP" je za vas pripremio opširno upoznavanje sa svim ekipama učesnicama narednog Svetkog kupa. Predstavljanje nacionalnih timova moći ćete da čitate svake večeri od 22 sata na našem portalu.
ŠPANIJA 2014
Grupa A (Granada): Španija, Francuska, Brazil, Srbija, Iran, Egipat
Grupa B (Sevilja): Argentina, Grčka, Hrvatska, Portoriko, Filipini, Senegal
Grupa C (Bilbao): SAD, Turska, Ukrajina, Novi Zeland, Dominikanska Republika, Finska
Grupa D (Las Palmas): Litvanija, Slovenija, Australija, Meksiko, Angola, Južna Koreja
(foto1: FIBA; foto2: KSS; foto3: KSS)
